Autor: Met Mežinskis

Ostali izvori na engleskom jeziku:

Giovanni Santostasi - Medium

Harold Christopher Burger - Blog

The Bitcoin Power Law - grafikon na bitbo.io

Power Law Quantile Regression - grafikon na bitcoingoodfiatbad.com

The power trend (stepenski trend)

Grafikon koji sam prvi put objavio i koji prikazuje kako cena Bitkoina prati liniju trenda u skladu sa zakonom stepena (power law), objavljen je 2018. godine. Moje razmišljanje je inspirisano čuvenim objavama na BitcoinTalk-u autora Trololola iz 2014. godine. U svom ranom modelu, on je primetio da se cena Bitkoina uklapa u logaritamsku regresiju. Međutim, kako su godine prolazile, postalo je očigledno da je Bitkoin prirodno težio ka stepenskoj regresiji sa vrlo dobrim uklapanjem.

This is the current trend, as of today, 31-Dec-2018, 3,650 days into #bitcoin's life. The estimated power trendline based on all-time known, prior pricing data today hits $7,775. pic.twitter.com/IG9YgI9Et2

— Matthew Mežinskis (@1basemoney) December 31, 2018

Ulazne vrednosti (inputs)

Često raspravljam o četiri osnovna tipa statističkih regresija koje postoje: linearne, logaritamske, eksponencijalne i stepenske (power). Odnos zakona stepena (power law) ogleda se u sledećoj formuli:

U našem slučaju, y je cena Bitkoina, odnosno zavisna promenljiva koju rešavamo, odnosno regresiramo: trend linija. Varijabla a je koeficijent preseka (intercept coefficient), a b je koeficijent nagiba (slope coefficient). Ova dva koeficijenta mogu se izvesti bilo kojim statističkim računarskim programom nakon unosa podataka o ceni Bitkoina, a neće svi dobiti potpuno isti odgovor. Moji najnoviji koeficijenti prikazani su ispod grafikona. Nezavisna varijabla x je vreme; u našem slučaju, dani od genesis bloka 3. januara 2009. godine.

Grafikon

Desethiljaditi dan Bitkoina pada na dan 21. maj 2036. godine. Ovaj model projektuje do kraja tog meseca.

Interaktivna verzija grafikona dostupna je na sajtu porkopolis.io

Percentilni opsezi prikazani oko stepenskog trenda (crna linija) su slični tipičnim standardnim devijacijama (σ - sigma) koje se koriste u statistici. Međutim, ova analiza ne pretpostavlja Gausovu/normalnu raspodelu (bell curve). Finansije nisu Gausova/normalna raspodela. Opsezi su izračunati kao percentili; to jest, procenat vremena u kojem se cena kreće unutar određenih umnožaka (multiples) ispod ili iznad regresione linije. Između crvenih opsega na 2.5-om i 97.5-om percentilu nalazi se 95% opservacija (blizu 2-sigme (dva standardna odstupanja)). Između plavih opsega na 16.5-om i 83.5-om percentilu nalazi se 67% opservacija (blizu 1-sigme (jedno standardno odstupanje)). Ponovo, finansije nisu normalna raspodela. Stoga, pretpostavljeni opsezi od 1 i 2 sigme nisu podjednako udaljeni od linije trenda niti međusobno.

Kvalitet uklapanja (koeficijent determinacije), ili R na kvadrat (R²), u gornjem odnosu je vrlo jak, iznad 95%.

Napomena: Od januara 2025. godine, prilagodio sam opsege percentila ka konzervativnijem pristupu. Umesto merenja istorijskih cenovnih umnožaka (historical price multiples) iznad/ispod istorijske "power" regresione linije od samog njenog nastanka (i pokretanja percentila nakon toga), sada merim istorijske cenovne umnoške iznad/ispod stepenske regresione linije u odnosu na njene koeficijente izvedene u tom trenutku. Kako se istorijska "power" linija trenda pomerila naniže tokom vremena, prethodni pristup težio je precenjivanju gornjih percentila.

Log-log grafikon

Postoji jednostavan način da se utvrdi da li nešto u prirodi sledi zakon stepena. Na grafičkom prikazu, ako su i zavisna promenljiva (cena) i nezavisna promenljiva (vreme) obe prikazane na logaritamskoj skali (y-osa i x-osa respektivno), tada sama linija trenda postaje prava linija.

Ovo je potpuno isti grafikon kao onaj iznad, samo su obe ose iscrtane na logaritamskoj skali (log-log), a x-osa je definisana kao broj dana proteklih od Genesis bloka:

Interaktivna verzija grafikona dostupna je na sajtu porkopolis.io

Zašto Bitkoin sledi zakon stepena, to je fascinantno pitanje. Izgleda da se uverljiv odgovor nalazi u činjenici da prihvatanje Bitkoina prati stepensku krivu (power curve), pa isto važi i za kretanje cene, gde se ponuda i potražnja neprestano poklapaju, dok planeta otkriva ovaj siguran, digitalni bazni novac.

Još jedan način posmatranja stvari

Zapamtite, x-osa se ne meri po datumima, već po danima. U ovom slučaju, merim dane od Genesis bloka 3. januara 2009. (dan 0). Ovo nam pokazuje da se cena (usvajanje) Bitkoina nalazi u odnosu sa brojem dana od kada je nastao. Ovaj odnos se ogleda u stepenskom (power) trendu, koji nije linearan.

Ova tabela pokazuje kako se ovaj odnos cene Bitkoina i vremena njegovog postojanja manifestuje na proporcionalan način. Svaki red u ovoj tabeli pokazuje koliko je vremena potrebno da se linija trenda udvostruči. Sada, ako zatim izmerimo povećanje broja dana (Increase in time to double (days)) koje je prikazano u svakom redu, dolazimo do proporcionalnog povećanja vremena. Poslednja kolona.

Drugim rečima: Za svakih ~13% povećanja broja dana u životu Bitkoina, cena (prihvatanje!) trenda se udvostručuje. Nije važno odakle počinjemo taj korak. Ovako funkcionišu stepenske krive (power curves). Ovo je veoma uzbudljiva, živa ilustracija načina na koji mreža raste.

Kažeš da ovo predviđa budućnost?

Ne. Modeli u našim životima se svuda koriste za smernice i osnove, tako da ni ovde nije drugačije. Zanimljiva stvar je da su se finansijska tržišta tradicionalno kretala eksponencijalno zbog suštinske prirode kredita i složene kamate (compounding interest). Bitkoin je drugačiji. Bitkoin se nalazi u fazi usvajanja.

Još jedna napomena o modelima i 'predviđanjima'. U mom radu, kada posmatram budućnost sa bilo kojim modelom, uvek sam napominjao da je reč 'predviđanje' jednostavno statistička. Iako regresioni modeli 'predviđaju' trend, čak i ako postoji jaka podudarnost, nema mnogo više za reći od toga. Trend bi mogao da funkcioniše kao koristan vodič ili bi se mogao prekinuti. Ostalo su verovatnoće.

Kako se dalje razvija?

Regresiona analiza sa jednom (nezavisnom) promenljivom je takođe korisna, ne samo zato što je jednostavna, već i zato što će se prilagođavati sa svakim novim unetim podatkom. U našem slučaju, to je svaki dan. Ako je u ponoć po UTC vremenu najnovija cena ispod linije trenda, povući će liniju trenda prema dole. Ako je najnovija cena iznad linije trenda, povući će je prema gore.

Dakle, kako se ova linija trend razvijala tokom godina? Da li je zaista bila korisna?

Za sada, da. Često sam o tome govorio na svom kanalu: dugoročna linija power trenda za Bitkoin se drži na relativno stabilnom nivou još od 2016. godine.

Da biste razumeli ovu poslednju izjavu, bacite pogled na poslednju kolonu u ovoj tabeli. Da li se ta cena nalazi donekle blizu današnje cene?

Uživo verzija ove tabele nalazi se na sajtu porkopolis.io

Povezano istraživanje

Nekoliko meseci pre nego što sam objavio svoj zaključak 2018. godine, dr Đovani Santostazi objavio je grafikon koji prikazuje regresiju zakona stepena (power law) cene Bitkoina kao funkciju broja dana od Genesis bloka. Godine 2014. objavio je odnos između rasta adresa u Bitkoin sistemu i rasta cene koji se takođe nalaze u međusobnom power law odnosu. On nastavlja da razvija ovu teoriju kroz niz faktora.

Naučite više na satsvsfiat.com.

U ovom videu Džo Brajan se služi jedinstvenom i zanimljivom pričom kako bi pokazao da uzrok većine naših problema jednostavno leži u kvalitetu našeg novca. Ovaj video, koji je dostupan svima i svuda, sklapa kockice između današnjih izazova i njihovih osnovnih uzroka uz predstavljanje rešenja: Bitkoin.

Molimo vas da naučite o Bitkoinu - popravite novac i popravićete svet 🧡

Bitcoinova potrošnja energije nije „rasipna“

– On je mnogo efikasniji od postojećih finansijskih sistema

– Niko nema moralni autoritet da vam kaže šta je dobra ili loša upotreba energije (npr: gledanje Parova, Zadruge ili Farme)

Hajde da raskrinkamo ovaj FUD (eng. Fear, Uncertainty and Doubt – Strah, Neizvesnost i Sumnju)

U ovom članku istražujem kako je sve oko nas energija, novac je energija, subjektivna upotreba energije i troškovi PoW-a (eng. Proof of work – Dokaz rada) u odnosu na postojeće sisteme upravljanja.

Ideja da je „rad“ energija, započela je kada je francuski matematičar Gaspard-Gustave de Coriolis predstavio ideju da je energija „odrađen rad“. Nekada davno, celokupan posao koji je odrađivan u ekonomiji realizovan je kroz ljuduski rad. Taj rad pokretala je hrana. Pre više hiljada godina, naša potrošnja energije se povećala kada smo pripitomili životinje koje bi mogle da rade umesto nas. Ti novi radnici takođe su morali da budu nahranjeni. Velike količine hrane bile su potrebne da bi se zadovoljile potrebe za energijom, a zajedno sa nama, povećavao se i naš prosperitet.

U poslednjih nekoliko stotina godina napravili smo sjajne mašine koje imaju svrhu izvršavanja tj. proizvodnje odredjenog rada. I mašine i priroda proizvode rad korišćenjem energije (prvi zakon termodinamike). Imamo ekonomiju koja se ne zasniva na novcu, već na radu i energiji.

Sve stvari u našem životu su usko povezane sa cenom energije. Troškovi bilo kog dobra su u velikoj meri odraz energije koja se koristi u proizvodnji tog dobra. Novac, koji predstavlja rad potreban za generisanje dobara i usluga, takođe se može posmatrati kao uskladištena energija.

Početkom 20. veka, ljudi su bili zainteresovani za zamenu zlata ili dolara sa „energetskim dolarom“ ili „jedinicama energije“. Koncept je bio popularan zbog svojih dobrih novčanih karakteristika. Mane? Nije se moglo lako preneti ili skladištiti.

„Da bi muškaraca/ženu naterao da poželi neku stvar, potrebno je samo učiniti stvar teškom za dobijanje.“ – Mark Twain Bitcoin-ov PoW je prvobitno izmišljen kao mera protiv spam email-ova. Tek nešto kasnije, Satoshi ga je prilagodio da se koristi u digitalnoj gotovini.

Ono što PoW rudarenje radi „ispod haube“ je upotreba namenskih mašina (ASIC-a) za pretvaranje električne energije u Bitcoin-e (putem blok nagrade). Bitcoin ima kapitalistički mehanizam glasanja, „rizikovan novac, dobijeni glasovi“ pomoću energije/ASIC-a koji se koriste za generisanje heš-ova (glasova).

Kada je Satoshi dizajnirao PoW, iz temelja je promenio način na koji se formira konsenzus između ljudi od političkih do apolitičnih glasova (heš-ova) pretvaranjem energije. To je najjednostavniji i najpravedniji način da fizički svet potvrdi nešto u digitalnom svetu.

Bitcoin je odlična roba, iskovana iz energije, osnovna roba univerzuma. PoW transformiše električnu energiju u digitalno zlato. Činjenica da je PoW „skup“ je odlika, a ne greška.

Istorijski gledano, obezbeđivanje nečega podrazumevalo je izgradnju fizičkog zida oko svega što je vredno. Knjiga Bitcoin-a je obezbeđena ukupnom sumom energije potrošene za izgradnju digitalnog zida. Bila bi potrebna ekvivalentna količina energije da bi se on srušio (nezaboravna skupoća) @NickSzabo4

„Potrošnja električne energije po transakciji“ je loš KPI, a evo i zašto:

– Potrošena energija je po bloku, a ne po transakciji

– Ekonomska gustina Bitcoin transakcije se povećava (Segwit, taproot, Lightning)

– Trebalo bi da bude definisano sigurnošću ekonomske istorije @LaurentMT . Stopa poboljšanja efikasnosti ASIC-a se usporava. Kako se efikasnost usporava, možemo očekivati porast konkurencije proizvođača kako se marže sužavaju. Sveukupni troškovi rudarenja preći će sa početnih troškova ASIC hardvera na tekuće troškove energije za ostvarivanje rada.

Cena rudarenja Bitcoin-a postaje najniža (višak) vrednost električne energije. Ovo može rešiti problem sa obnovljivim izvorima energije koji imaju predvidivi kapacitet i koji se ne iskorišćava u potpunosti, poput hidroelektrana i gorivog metana.

Aluminijum je bio popularno sredstvo za „izvoz“ električne energije iz zemlje koja obiluje neiskorišćenim obnovljivim izvorima energije (npr. Island). Kako je proizvodnja aluminijuma tokom decenija sazrevala, kWh po kilogramu proizvedenog aluminijuma postajao je efikasniji.

https://www1.eere.energy.gov/manufacturing/resources/aluminum/pdfs/al_theoretical.pdf

PoW je u krajnjem slučaju kupac celokupne električne energije, stvarajući temelj koji podstiče izgradnju novih postrojenja za proizvodnju energije oko različitih izvora energije koji bi inače ostali neiskorišćeni.

„Zamislite topografsku 3D mapu sveta sa žarištima jeftine energije koji su niži, a sa skupom energijom višlji. Zamišljam da je iskopavanje Bitcoin-a slično čaši vode koja se prelila, taložila se po uglovima i ćoškovima i glačala ih. “ – @nic__carter

„Energija koja se koristi za PoW prestaće da raste kada se granični povrat od sagorevanja kWh energije kroz PoW bude jednak graničnom povratu od prodaje tog kWh u mrežu … „ Nakamoto-va tačka“ koja će koristiti između 1-10% svetske energije.“ – @dhruvbansal

Neki se žale da rudarenje Bitcoin-a ne postiže „ništa korisno“, poput pronalaženja prostih brojeva. Bitcoin već radi nešto korisno za društvo. Nije racionalno tražiti od rudara da obavljaju funkciju koja je nesebična bez podsticaja.

Sve zahteva energiju. Tvrdnja da je jedna upotreba energije više ili manje rasipna od druge, potpuno je subjektivna, jer su sve upotrebe plaćene tržišnom stopom za korišćenje te električne energije.

Bitcoin-ova upotreba električnog kapaciteta troši manje količine električne energije od postojećih tradicionalnih sistema koji ne zahtevaju samo napajanje bankarske infrastrukture, već i vojnu i političku mašinu. Kompromis energije je „neto pozitivan“ ishod.

Preko Bitcoin-a, da li je nepoverljivo poravnanje od 1,34T USD između ugovornih strana godišnje, uz dodatni benefit jeftinije energije za sve, vredno 4,5B USD u trenutnim troškovima rudarenja? Mislim da je odgovor odlučno da.

1/ Bitcoin’s energy consumption is not “wasteful.”

- It is much more efficient than existing financial systems
- No one has the moral authority to tell you what is a good or bad use of energy (ex: watching the Kardashians)

Let's debunk this FUD👇

— Dan Held (@danheld) January 18, 2021

Pregled sadržaja

1. Šta je finansijski samo-suverenitet?
2. Zašto smo prestali da koristimo zlatni standard?
3. Šta fali tradicionalnoj valuti i centralnim bankama?
4. Kako mogu ljudi da mi ukradu novac ako je u banci?
5. Kako ljudi koriste moje finansijske podatke protiv mene?
6. Kako ljudi kontrolišu sa kim obavljam transakcije?
7. Kako da povratimo svoj finansijski samo-suverenitet?
8. Kako Bitcoin funkcioniše?
9. Pa onda, zašto Bitcoin?
10. Po čemu je Bitcoin bolji od sistema tradicionalnih valuta?
11. Kako Bitcoin štiti od Inflacije?
12. Kako Bitcoin štiti od Zaplene?
13. Kako Bitcoin štiti Privatnost?
14. Kako Bitcoin štiti od Cenzure?
15. Šta će vlada i banke učiniti sa Bitcoin-om?
16. Da li je vrednost Bitcoin-a nestabilna?
17. Da li je Bitcoin novac?
18. Bitcoin kao Zaliha Vrednosti
19. Bitcoin kao Sredstvo Razmene
20. Bitcoin kao Obračunska Jedinica
21. Bitcoin kao Sistem Kontrole
22. Šta je sa „Sledećim Bitcoin-om“?
23. Na kraju

Kratki uvod u bezbednost, privatnost i slobodu vašeg novca.

Pre nego što saznate kako morate znati zašto.

Upoređeni kursevi tradicionalnih valuta: (100.000 venecuelanskog Bolivara za 1 USD) i (20.000 USD za 1 Bitcoin)

Šta je finansijski samo-suverenitet?

Zamislite da u ruci imate zlatni novčić, jedan od najjednostavnijih i najčistijih oblika finansijskog samo-suvereniteta.

Da biste držali taj zlatni novčić, ne morate da se složite sa bilo kojim Uslovima korišćenja ili Politikom privatnosti, da se pridržavate bilo kojih KYC ili AML propisa, da pokažete ličnu kartu, da navedete svoje ime ili jedinstveni matični broj.

Samo ga držite u ruci i njime možete platiti bilo šta, davanjem tog novčića nekom drugom da ga drži u ruci. To je čista sloboda.

Pored slobode onoga što kupujete svojim novčićem, niko ne može magično znati kome plaćate ili koju robu/usluge kupujete tim zlatni novčićem, jer vaša privatnost nije ugrožena sa zlatom.

A pošto imate svoju privatnost, niko ne može znati za vaše transakcije, pa niko ne može da odluči da ograniči ili kontroliše za šta koristite taj zlatni novčić.

Hiljadama godina zlato je bilo globalni standard novca.

Svi su održavali svoj finansijski samo-suverenitet, a privatnost i sloboda svačijeg novca su poštovani.

Zaista je bilo tako jednostavno.

Zašto smo prestali da koristimo zlatni standard?

Trenutni globalni bankarski sistem i sistem tradicionalnih valuta, bankari su vrlo polako implementirali u proteklih 100+ godina.

Udružili su se sa svetskim vladama koje su svima oduzele zlato pod pretnjom nasilja.

Na primer, nakon što je Federalna banka rezervi osnovana u SAD-u 1913. godine, američka vlada je nasilno oduzela svo zlato 1933. godine, prisiljavajući sve da koriste nove centralne banke i sistem novčanica Federalnih rezervi.

„Dostavite svoje celokupno zlato u naše sefove u zamenu za bezvredni papir, ili ćemo upotrebiti silu nad vama.“

Banke su u početku zamenile zlatni standard papirnim priznanicama zvane zlatni sertifikati, ali nakon što je prošlo dovoljno vremena, banke su u osnovi jednostavno prestale da ih otkupljuju za zlato.

Zlatni sertifikati izdavani od banaka (novčanice ili „gotovina“) u tom trenutku bili su samo bezvredni papir, ali zbog vladine pretnje nasiljem, svi su bili primorani da nastave da koriste novčanice Federalnih rezervi.

Od skora, banke koriste digitalnu bazu podataka, u kojoj doslovno mogu stvoriti novac ni iz čega, čak i da ga ne moraju štampati na papiru.

Predsednik Federalnih rezervi priča kako oni „štampaju“ novac.

Oni su učvrstili svoju moć da manipulišu i naduvaju globalnu novčanu masu, nadgledaju finansijske transakcije svih i kontrolišu protok svih tradicionalnih valuta u svom bankarskom sistemu.

Banke sada kontrolišu sve.

Jednom kada su centralni bankari uspešno preuzeli kontrolu nad novčanom masom u svetu, zajedno sa sposobnošću svih da slobodno vrše transakcije i trguju, svet je kolektivno izgubio bezbednost, slobodu i privatnost svog novca.

Šta fali tradicionalnoj valuti i centralnim bankama?

Nakon impelentacije trenutnog globalnog bankarskog sistema i sistema tradicionalnih valuta, svetu nije preostao drugi izbor nego da veruje bankarima i političarima da vode globalni finansijski sistem na pošten način.

„Koren problema tradicionalne valute je potpuno poverenje potrebno za njeno funkcionisanje. Centralnoj banci se mora verovati da neće devalvirati valutu, ali istorija tradicionalnih valuta je puna kršenja tog poverenja. Bankama se mora verovati da čuvaju naš novac i prenose ga elektronskim putem, ali ga daju u talasima kreditnih balona sa malim delićem rezerve. ““ — Satoshi Nakamoto

Istorija zloupotrebe tradicionalnih valuta može se grupisati u 3 kategorije:

• Bezbednost. Loši ljudi kradu vaš novac ili vrednost vašeg novca, ponekad na očigledne načine, ponekad na podle načine.

• Privatnost. Loši ljudi nadgledaju sve vaše privatne finansijske transakcije, i koriste vaše lične finansijske podatke protiv vas.

• Sloboda. Loši ljudi kontrolišu na koji način možete da trošite sopstveni novac, sa kim možete da obavljate transakcije, koliko možete da potrošite itd.

Kako mogu ljudi da mi ukradu novac ako je u banci?

Evo nekoliko primera:

• Krađa inflacijom: Ovo je primarni način na koji banke kradu vaš novac i jedan od najpodlijih. Kada centralne banke izdaju novi novac, bilo štampanjem na bezvrednom papiru, ili samo dodavanjem knjigovodstvenog unosa u bazu podataka koju kontrolišu, one naduvaju globalnu novčanu masu. Inflacija krade kupovnu moć svih koji drže deo te valute, jednostavno zato što je sada više te valute u opticaju. Zlato se ne može stvoriti, pa su bankari umesto toga izmislili sistem papirnog novca.

Banke mogu izdavati beskonačnu količinu tradicionalnih valuta, bilo štampanjem ili korišćenjem digitalne baze podataka.

• Krađa zaplenom: Ovo je jedan od načina na koji vlade mogu ukrasti vaš novac. Da li ste ikada čuli za zaplenu imovine? Ako policajac posumnja da je vaša imovina korišćena u krivičnom delu, može je zapleniti, a vi se morate boriti da biste povratili vašu ukradenu imovinu. Ili, drugi primer: Pokušajte da uđete u zemlju sa više od 10.000 USD u džepu, a ne da je prijavite, i pogledajte šta će se dogoditi. Sve je isto: krađa od strane drugih ljudi sa oružjem.

Man who immigrated to the U.S. from Albania says U.S. agents seized his life savings at airport. https://t.co/RyoZzrpVA4 pic.twitter.com/yJnUVaCNaa

— ABC News (@ABC) June 7, 2018

• Krađa putem oporezivanja: Ovo je još jedan način na koji vam vlade kradu novac. Ne sporim da li je oporezivanje etično ili ne, samo konstatujem činjenicu da vaša vlada može da primora vašu banku da im da vaš novac, a ovo je bezbednostna ranjivost. Da bi novac bio siguran, mora biti nezaplenjiv, a vlade mogu da zaplene vaše bankovne račune.

Kako ljudi koriste moje finansijske podatke protiv mene?

Ako fizičku tradicionalnu valutu predate drugoj osobi, u obliku papirnog novca ili kovanica, relativno je lako zaštititi privatnost svoje transakcije, baš kao što bi bilo da koristite zlatnike.

Međutim, ako koristite kreditne kartice, debitne kartice, bankovne transfere, PayPal, Venmo, LINE Pay, WeChat Pay ili bilo koju drugu mrežu za plaćanje koja je centralno kontrolisana, aktivno pristajete da se odreknete privatnosti podataka svih svojih privatnih finansijskih transakcija i sve ih dajete poverljivoj trećoj strani.

Kada su svi podaci i metapodaci vaših finansijskih transakcija prijavljeni u centralnu bazu podataka, onaj ko ima pristup toj bazi podataka može da koristi vaše podatke protiv vas.

Evo nekoliko osnovnih primera:

• Ako ste kupili robu rizičnog životnog stila poput cigareta, banka može reći vašoj osiguravajućoj kompaniji da poveća vaše osiguranje.
• Ako ste kupili nešto što je ilegalno, poput droga za rekreaciju, vaša banka može reći vašoj vladi da vas zakonski goni.

Ali u slučaju nekih represivnih vlada, oni su to odveli do ekstrema. Oni centralno prikupljaju sve finansijske transakcije i druge podatke svih svojih građana i stvorili su totalitarni Sistem Socijalnih Bodova (eng. Social Credit Score):

Prepoznavanje lica je jedan od elemenata kineskih napora za praćenje

Zapisi George Orwell-a već su postali stvarnost u Kini zbog sistema tradicionalnih valuta centralne banke i platnih mreža koje su izgrađene na njemu.

Ako mislite da se to neće dogoditi u vašoj zemlji, razmislite ponovo.

To se dešava vrlo polako, ali na kraju će sve svetske vlade primeniti Sistem Socijalnih Bodova, dok je Kina to tek prva učinila.

Kako ljudi kontrolišu sa kim obavljam transakcije?

U prvom primeru sa zlatnim novčićem, kada ga predate nekom drugom kao plaćanje za robu ili uslugu, ne postoji centralizovana evidencija vaše platne transakcije i imate savršenu privatnost.

Međutim, u centralnom bankarskom sistemu, budući da banka ima i znanje o podacima o vašim transakcijama i moć da kontroliše vaša sredstva, oni mogu proceniti niz pravila da bi odlučili da li žele da dozvole vašu transakciju ili da to odbiju, takođe kao i izvršenje te odluke kontrolišući vaša sredstva.

Tako su vlade naoružale tradicionalne valute i ​​centralni bankarski sistem kao Sistem Kontrole nad svojim građanima.

Da rezimiramo: Pošto ste se odrekli bezbednosti i privatnosti svog novca, izgubili ste i svoju finansijsku slobodu.

“Privatnost nije o tome da nešto treba sakriti. Privatnost je o tome da nešto treba zaštititi.” — Edward Snowden

Kako da povratimo svoj finansijski samo-suverenitet?

Pokret Cypherpunk pokrenuli su pojedinci koji su shvatili važnost zaštite privatnosti i slobode pojedinačnih korisnika na Internetu.

Cypherpunk-ovi su verovali da se gore opisani problemi mogu rešiti samo potpuno novim novčanim sistemom, koji poštuje i štiti bezbednost, privatnost i slobodu pojedinca.

Mnogi od Cypherpunk-era pokušali su da izgrade nove etičke sisteme e-gotovine koji bi mogli da zamene tradicionalne valute i centralno bankarstvo.

Bilo je mnogo teških računarskih problema koje je trebalo prevazići u stvaranju tako istinski decentralizovanog sistema, i ako su neki od njih bili blizu cilja, svi su propali.

Odnosno, sve dok jedan pseudonim Cypherpunk-a to konačno nije shvatio 2008. godine:

Kombinacijom digitalnih potpisa, distribuirane knjige i peer-to-peer mreže, rođen je Bitcoin.

Kako Bitcoin funkcioniše?

Baš kao što ne treba da znate kako Internet funkcioniše da bi gledali slike mačaka na Internetu, razumevanje tehničke složenosti načina na koji Bitcoin radi „ispod haube“ nije neophodno da biste ga koristili i postigli sopstveni finansijski samo-suverenitet.

Važna stvar koju želim da saznate iz ovog članka je da iako većina novih tehnologija u početku ima loše korisničko iskustvo, Bitcoin svesno i vrlo namerno ne žrtvuje svoje osnovne filozofske principe da bi brže pridobio nove korisnike, ili da bi poboljšao korisničko iskustvo.

Najpametniji Cypherpunk-ovi rade na poboljšanju korisničkog iskustva.

Tehnologija će se sa vremenom poboljšavati, baš kao i za Internet.

Pa onda, zašto Bitcoin?

Reći ću vam zašto:

Jer Bitcoin poštuje bezbednost, privatnost i slobodu pojedinca.

Po čemu je Bitcoin bolji od sistema tradicionalnih valuta?

Za početak, Bitcoin nema Uslove korišćenja, Politiku privatnosti i Propise o usklađenosti sa KYC/AML. (Know Your Costumer & Anti-money Laundering)

Bitcoin je uspešan primer implementacije kripto-anarhije, gde su jedina pravila kriptografija, matematika i jak skup konsenzusnih pravila.

To je distribuirani i nepoverljivi sistem zasnovan na finansijskim podsticajima i nijedna osoba ili centralizovani entitet ne može da kontroliše Bitcoin.

Ono što je najvažnije, Bitcoin vam omogućava da odustanete od tradicionalnih valuta, sistema delimičnih rezervi i centralnog bankarstva rešavanjem osnovnih problema poverenja:

• Sigurnost od inflacije korišćenjem fiksnog snabdevanja
• Sigurnost od zaplene korišćenjem ključeva za kontrolu sredstava
• Privatnost plaćanja korišćenjem pseudonimnih identiteta
• Sloboda protiv cenzure korišćenjem peer to peer mreže

Peer to Peer Mreža

Kako Bitcoin štiti od Inflacije?

Jedno od najkritičnijih pravila konsenzusa o Bitcoin-u je da može postojati najviše 21,000,000 Bitcoin-a.

Nakon izdavanja svih Bitcoin-a, nikada više ne može doći do stvaranja novih Bitcoin-a.

Stoga je Bitcoin deflaciona valuta, koja sprečava ljude da ukradu vaš novac ili njegovu vrednost naduvavanjem novčane mase.

Monetarna Inflacija Bitcoin-a

Kako Bitcoin štiti od Zaplene?

Bitcoin se može preneti samo pomoću kriptografskog privatnog ključa koji kontroliše sredstva.

Nijedan bitcoin nikada ne izadje van sistema.

Nijedna vlada, banka ili sudski nalog ne mogu zapleniti ta sredstva.

Jednostavno ne postoji način da se takva odredba ili naredba sprovede od bilo kog „organa vlasti“, jer Bitcoin ne priznaje nijedno „ovlašćenje“ u svom sistemu.

Bitcoin je potpuno samo-suveren sistem i zbog svoje distribuirane prirode ne može se ugasiti.

Postoji zbog sopstvenih zasluga, samo zato što ljudi veruju u to.

Kako Bitcoin štiti Privatnost?

Bitcoin ne traži vaše ime ili druge detalje koji mogu lično da vas identifikuju.

Vaš identitet je kriptografski, a ne vaše stvarno ime.

Dakle, vaš identitet izgleda otprilike kao 1vizSAISbuiKsbt9d8JV8itm5ackk2TorC, a ne kao „Stefan Petrovič“.

Pored toga, niko ne zna ko kontroliše sredstva na datoj Bitcoin adresi, a nova tehnologija se neprestano razvija kako bi se poboljšala privatnost Bitcoin-a.

”Taproot” je najnovije poboljšanje bitcoin-a i njegove privatnosti.

Kako Bitcoin štiti od Cenzure?

Peer-to-peer Bitcoin mreža je u potpunosti distribuirana.

To znači da ako jedan čvor pokuša da cenzuriše vašu transakciju, neće uspeti ukoliko * svaki * čvor(Node) ne izvrši cenzuru vaše transakcije.

Centralizacija – Loša. Decentralizacija – Dobra. Distribuiran peer-to-peer – Najbolja.

Šta će vlada i banke učiniti sa Bitcoin-om?

Neke zemlje su pokušale da ga regulišu, kontrolišu, isključe itd., ali nijedna od njih nije uspela.

Čini se da uglavnom samo žele da koriste postojeći sistem centralnih banaka da bi kontrolisali kako ljudi trguju tradicionalnim valutama za Bitcoin, i naravno žele da oporezuju Bitcoin na bilo koji mogući način.

Evo nekoliko uobičajenih tvrdnji vlada i banaka o Bitcoin-u:

Lane: No. Bitcoin is not a currency, it rather is an asset and it is very volatile #AskECB https://t.co/XQ9Mqdm5rU

— European Central Bank (@ecb) July 9, 2019

Evropska centralna banka kaže da Bitcoin nije valuta i upozorava da je vrlo nestabilna.

„Bitcoin, izgleda samo kao prevara“, rekao je gospodin Tramp. „Ne sviđa mi se jer je to još jedna valuta koja se takmiči sa dolarom.“

Da li je vrednost Bitcoin-a nestabilna?

Ako umanjite grafikon cena, videćete da Bitcoin-u neprekidno raste vrednost od kada je stvoren, trgujući sa manje od 0,01 USD i polako se penje na preko 60.000 USD na nedavnom vrhuncu početkom 2021. godine.

Cena Bitcoina od 2011. godine

To je zato što je njegova ponuda fiksna i ljudi cene njegovu nestašicu.

Sa većom potražnjom i fiksnom ponudom, cene vremenom rastu.

Kako godine odmiču, njegova vrednost će se povećavati kako novi korisnici počinju da drže Bitcoin. (U svetu Bitcoina držanju kažemo HODL. Drži bitcoin. Hodl bitcoin.)

Zašto Bitcoin ima vrednost : Nestašica

Da li je Bitcoin novac?

Da biste odgovorili na pitanje da li je Bitcoin novac ili ne, prvo morate definisati pojam „novac“.

Nažalost, reč „novac“ koristimo da bismo opisali nekoliko vrlo različitih komplikovanih koncepata, koji su svi potpuno odvojeni.

Termin „novac“ se zapravo odnosi na:

• Zaliha Vrednosti (Store of Value)
• Sredstvo Razmene ( Medium of Exchange)
• Obračunska Jedinica (Unit of Account)
• Sistem Kontrole (System Control)

Bitcoin kao Zaliha Vrednosti

Ovaj to savršeno objašnjava:

Son's friend: "Matt, what happens if you chop a £1 coin in half?"
You get to two pieces of worthless metal mate. If you chop a gold coin in half though, you get two pieces of gold, each worth half of what the coin was.
Son: "...and it's the same as gold with bitcoin."
🤗

— Matthew Haywood (@wintercooled) July 13, 2019

Sinov prijatelj: “Matt, šta će se dogoditi ako novčić od 1 funte usitnite na pola?”

Dobijaš dva komada bezvrednog metala. Ako zlatnik usitnite na pola, dobićete dva zlatnika, od kojih svaki vredi polovinu onoga što je novčić bio.

Sin: „… isto tako kao sa zlatom jeste sa bitcoinima“.

Bitcoin je potpuno deljiv i deluje kao izvrsna zaliha vrednosti, baš kao što je i zlato već hiljadama godina.

Bitcoin kao Sredstvo Razmene

Bitcoin je dobro služio kao sredstvo razmene za svoje rane korisnike.

Ali skaliranje Bitcoin-a na globalni nivo koji bi mogao da posluži svim ljudima je veliki izazov, jer se osnovna „blockchain“ tehnologija ne skalira na globalni nivo.

Da bi rešio ovaj problem skaliranja, Satoshi je izumeo koncept kanala plaćanja, a u kombinaciji sa malo pomoći drugih briljantnih računarskih naučnika Cipherpunk-a koji su poboljšali koncept tokom poslednjih 10 godina, sada imamo mrežu Lightning, koja omogućava da se Bitcoin koristi kao odlično Sredstvo Razmene, koje se vremenom može proširiti na globalni nivo.

Internet Informacija i Vrednosti Danas

Bitcoin kao Obračunska Jedinica

Najmanja obračunska jedinica Bitcoin-a nazvana je po njenom tvorcu, Satoshi-u.

Jedan Bitcoin je jednak 100.000.000 Satoshi-a.

Na kraju, kako se robe i usluge sve češće razmenjuju za Bitcoin, sve više ljudi će koristiti Bitcoin ili „Sats“ kao obračunsku jedinicu.

Bitcoin u Satoshi Pretvarač Credits: @kriptomentor Instagram Profil

Bitcoin kao Sistem Kontrole

Budući da je Bitcoin dizajniran da poštuje i štiti ljudska prava pojedinca, posebno bezbednost, privatnost i slobodu novca; ne bi bio dobar Sistem Kontrole i ne može se koristiti za ugnjetavanje ljudi, kao što se dešava sa tradicionalnim valutama i sistemima centralnog bankarstva koji to trenutno vrlo dobro rade.

Fiat sistem novca: dominacija i kontrola

Šta je sa „Sledećim Bitcoin-om“?

Kao što može biti samo jedan „globalni“ Internet, tako može biti i samo jedan globalni novac, a stigao je i novi Bitcoin Standard.

Sve ostalo je ili direktna prevara ili gubljenje vremena.

Ako bi neko želeo da vam proda „Sledeće Zlato“, da li biste ga kupili?

Na kraju

Nadam se da vam je ovaj članak pomogao da razumete zašto je Bitcoin stvoren i kako može da pomogne svetu da se oslobodi tradicionalnih valuta i sistema centralnog bankarstva koji je veoma duboko integrisan u naše trenutno društvo.

Evo nekoliko misli koje treba poneti sa sobom:

• Bitcoin nije izmišljen radi zarade, već je izmišljen da bi promenio svet.
• Bitcoin će to učiniti poštujući korisnikovu bezbednost, privatnost i slobodu.
• Bitcoin se već koristi kao novac, na nekoliko načina na koji se novac može koristiti.
• Bitcoin nije nestabilan, njegova vrednost vremenom polako raste (odzumirajte).
• Bitcoin ima mnogo kopija i prevaranata koji će pokušati da vam prodaju svoju kopiju Bitcoin-a. Ne zavaravajte se lažnim Bitcoin-om baš kao što vas ne bi prevarili ni Lažnim Zlatom.
• Bitcoin će postati najveći prenos bogatstva u našem životu, tako da ćete možda želeti da ih uzmete pre nego kasnije.
• Ostanite skromni i skupljajte satošije.