<![CDATA[₿itcoin Serbia @BTCSRB]]> https://bitcoin-serbia.npub.pro/tag/bitcoin-balkan-com/ https://bitcoin-serbia.npub.pro/tag/bitcoin-balkan-com/rss/ episodic Fri, 06 Jun 2025 21:04:59 GMT Fri, 06 Jun 2025 21:04:59 GMT <![CDATA[₿itcoin Serbia @BTCSRB]]> https://bitcoin-serbia.npub.pro/tag/bitcoin-balkan-com/ https://nostr.build/i/27c4020ff3020381cf5692bd19606d417aa99a4d9e075a11ffe52f7ac4d888f8.jpg <![CDATA[Bitcoin FAQ - jednostavni odgovori na vaša Bitcoin pitanja]]> Fri, 06 Jun 2025 21:04:59 GMT https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1749242087584/ https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1749242087584/ naddr1qqxnzde58yergv3s8qmn2wp5qgst737pnc2hdhpyp7y8xa3kj5vxdppympyascarw24ulhuvc0f9wwcrqsqqqa280pzm4y Bitkoin naddr1qqxnzde58yergv3s8qmn2wp5qgst737pnc2hdhpyp7y8xa3kj5vxdppympyascarw24ulhuvc0f9wwcrqsqqqa280pzm4y npub1harur8s4wmwzgrugwdmrd9gcv6zzfkzfmp36xu4tel0ces7j2uas3gcqdy Originalni tekst na bitcoin-balkan.com

Dobrodošli u Bitcoin Q+A

Naša misija je jednostavna, da vam pružimo kratke i lako svarljive odgovore na najčešće postavljana pitanja o Bitcoin-u. Ako ne možete da pronađete odgovor, obavezno nas kontaktirajte. Postoji jako puno informacija o Bitcoin-u i lako je zaglaviti se u gužvi i postati zbunjen. Da bismo se borili protiv toga, naše odgovore u ovom vodiču održavamo kratkim i preciznim. Predlažemo da započnete sa vrha stranice i prođete jedan po jedan kroz odeljke.

Kao i kod svih stvari vezanih za tehnologiju, stvari se brzo kreću, ali nastojaćemo da informacije ovde uvek budu ažurne. S tim u vezi, i mi smo ljudi, pa ako primetite nešto netačno, obratite nam se.​

  • Uobičajena pitanja - Odgovori na najčešća pitanja o Bitcoin-u
  • Uobičajene greške - Naveli smo uobičajene zamke da bismo vam pomogli da ih izbegnete
  • Novčanici - Šta su novčanici? Čemu služe? Koji su različiti tipovi?
  • Nodes (Čvorovi) - Šta je to čvor? Zašto pokrenuti jedan? Koji su različiti tipovi?
  • Lightning - Odgovori na vaša uobičajena pitanja o Lightning Network-u
  • Coinjoin - Odgovori na vaša uobičajena pitanja o Coinjoin-u
  • Mitovi - Uobičajeni mitovi o Bitcoin-u, razotkriveni
  • Rečnik - Bitcoin žargoni, pojednostavljeno

Uobičajena pitanja

Jednostavni odgovori na vaša Bitcoin pitanja

Šta je Bitcoin?

Bitcoin je peer to peer mreža u kojoj svako može da učestvuje. Omogućava vam da bezbedno čuvate vrednost tokom vremena i da je prenesete bilo kome drugom u bilo kom trenutku bez potrebe za trećom stranom. Ima fiksni i transparentni raspored inflacije koji se ne može menjati po volji poput „običnog“ novca. To je novac, za internet.

Zašto je Bitcoin važan?

Omogućava kriptografski sigurna prekogranična plaćanja koja su otporna na cenzuru. To je prvi i jedini oblik apsolutne digitalne nestašice i njime ne upravlja nijedna osoba ili grupa. Kao rezultat toga, nijedna svetska vlada se ne može mešati u njega.

Kako Bitcoin funkcioniše?

Ana šalje transakciju iz svog novčanika koju prima 1000 učesnika mreže, koji jedni drugima govore da Ana želi da pošalje Marku. Transakciju vidi rudar (majner) koji posvećuje računarsku snagu grupišući Aninu transakciju u blok, zajedno sa puno drugih transakcija. Jednom kada se Anina transakcija iskopa u blok, Marko će u novčaniku imati odgovarajuću količinu Bitcoin-a.

Ko je izumeo Bitcoin?

Svet je saznao za Bitcoin 2008. godine kada je anonimni mrežni entitet pod nazivom „Satoshi Nakamoto“ podelio Bitcoin White Paper na online mailing listu. Satoshi je nestao 2011. godine i od tada nikada nije viđen online. Tokom godina, stotine programera širom sveta nastavili su da doprinose i poboljšavaju Bitcoin protokol.

Šta daje vrednost Bitcoinu?

Oskudan je (biće ih samo 21 milion) i to može da proveri svako ko ima običan računar od 30 dolara. Ima ogromnu količinu računarske snage posvećene osiguranju svoje distribuirane knjige. Mreža doslovno plaća ljudima da zaštite njen integritet i deluju u dobroj nameri. „Cena“ Bitcoin-a u $ ili € određuje se jednostavnom tržišnom ponudom i potražnjom.

Ko kontroliše mrežu?

Pojednostavljeno, svi i niko. Svako kontroliše sopstveno učešće u mreži i mreža je strukturirana tako da loši akteri ne mogu uspeti. Nijedan programer ne može da podstakne bilo kakve promene koda. Nijedan rudar ne može cenzurisati određene transakcije. Nijedan korisnik ne može prevariti sistem i trošiti Bitcoin koji nema ili koji mu ne pripada.

Da li je Bitcoin anoniman?

Na mrežnom nivou, Bitcoin-i nisu ’označeni’ ni za jedan javni identitet. Protokol zna samo za nizove slova i brojeva poznate kao adresa. Međutim, preduzeća izgrađena na vrhu Bitcoin-a, poput KYC menjačnica, na kojima je moguće kupiti Bitcoin, mogu povezati vaš stvarni identitet sa Bitcoin-om kupljenim preko njih. Knjiga transakcija Bitcoin-a je potpuno javna, tako da je moguće pratiti poznate javne entitete preko mreže.

Šta je to blockchain?

Blockchain (lanac blokova) je javna knjiga koja sadrži kopiju svake pojedinačne bitcoin transakcije koja je ikada završena. Rudari se takmiče ko će proizvoditi blokove za naknade za transakcije i blok subvencije. Svaki uspešni blok je kriptografski povezan ili „vezan lancem” za svog prethodnika.

Mogu li vlade to zaustaviti?

Vlade bi apsolutno mogle učiniti Bitcoin nezakonitim u njihovoj nadležnosti. U stvari, Kina i Nigeria su to već učinile, više puta, ali ekosistem i dalje cveta. Distribuirana priroda Bitcoin-a znači da bi u stvarnosti bio potreban monumentalni koordinirani napad mnogih svetskih sila da zaustavi njegov rast.

Zar ga ne koriste kriminalci?

Bitcoin je novac, i bilo koji novac može biti korišćen od strane kriminalaca. U 2017. godini procenjeno je da celokupno tržište trgovine drogom vredi $500,000,000,000 (500 biliona) dolara. Po trenutnim cenama to bi moglo kupiti celokupnu Bitcoin mrežu! Verovatno je pošteno reći da se ogromna većina nelegalnih aktivnosti finansira iz tradicionalnih valuta.

Zar ne troši energiju?

Tačno je da Bitcoin mreža troši mnogo energije, ali trošenje energije za obezbeđivanje i upravljanje globalnom mrežom za plaćanja koja pružaju ogromne vrednosti milionima ljudi ne bi trebalo smatrati „rasipnim“. Rudarstvo Bitcoin-a je već počelo da podstiče inovacije u korišćenju alternativnih (često rasipanih) izvora energije kao što je gorivi gas ili obnovljivi izvori energije. Bitcoin mreža u 2021 godini troši 0.1% energije koja se proizvede.

Koliko ima bitcoin-a?

U vreme pisanja ovog dokumenta, iskopano je nešto manje od 19 miliona bitcoin-a. Može postojati samo 21 milion, a poslednji će se iskopati oko 2140. godine. Svaki bitcoin može se podeliti na 100 miliona Satošija ili "sats-ova", tako da ima mnogo toga u ponudi.

Kako nastaju bitcoin-i?

Novi bitcoin-i nastaju kao rezultat globalno distribuiranog i visoko konkurentnog rudarskog procesa. Svaki novo izrudareni blok nagrađuje uspešnog rudara subvencijom. U vreme pisanja ovog teksta, ova subvencija je 6,25 bitcoin-a. Ponovo će se prepoloviti 2024. godine na 3,125 bitcoin-a nakon još 210 000 blokova (otprilike svake 4 godine).

Šta je to rudarenje?

Proces učesnika koji doprinose velikim količinama računarske snage za obradu transakcija u blokove. Jednom kada grupišu ove transakcije, rudar izvršava ponavljajući računski zadatak na njima, pokušavajući da pronadje odgovor koji je ispod određenog cilja. Ako su uspešni, blok je iskopan - majnovan, i rudar prima naknade za transakcije i subvenciju bloka. Proces zatim započinje ponovo, kao i sledeća grupa transakcija.

Gde ga mogu kupiti?

Postoji mnoštvo online menjačnica na kojima možete kupiti bitcoin-e, mada biste trebali da obratite pažnju kada tražite mesto za kupovinu. Najbolji način da dobijete vaš prvi deo bitcoin-a je da ga kupite od pouzdanog prijatelja ili člana porodice. Zapamtite - Možete kupiti delić bitcoin-a (u svakom je 100 miliona sats-ova)! Pogledajte ovde neke od preporuka.

Uobičajene greške

Saveti kako ne biste napravili iste greške kao i mi

Bitcoin alternative

„Kripto“ prostor je preplavljen alternativnim valutama, takozvanim aplikacijama „decentralizovanog finansiranja“, i nekim čistim prevarama. Može izgledati vrlo primamljivo da se uključite u ove projekte jer oni imaju puno zvučnih reči i izgledaju „jeftino“ u poređenju sa Bitcoin-om. Gotovo svi ovi projekti nisu ništa drugo do marketinške i modne priče i treba ih istraživati sa oprezom.

Kupovina KYC bitcoin-a

Kupovina KYC bitcoin-a od nekih kao što je ECD menjačnica je dosta brz i jednostavan način kupovine bitcoin-a. Ne kažemo da to apsolutno ne bi trebalo da radite, ali želimo da znate koji su kompromisi. Kada se registrujete kod ovih kompanija, moraćete da dostavite neki oblik foto-ID-a koji označava bitcoin koji kupujete za vaš javni identitet. Zbog javne prirode Bitcoin bloka, nadzorne kompanije mogu da vas ‘prate’ i gledaju vaše buduće transakcije.

Neistraživanje drugih mogućnosti kupovine

Dakle, ne sviđa vam se zvuk KYC bitcoin-a, i koje su druge opcije? To su Peer to Peer menjačnice kao što su Bisq i HodlHodl koje koriste uslugu pratnje kako bi vam omogućile da kupujete bitcoin-e od nekoga bilo gde u svetu, ali one uglavnom nisu tako jednostavne za upotrebu kao alternative KYC. Ubedljivo najlakša opcija za počinjanje je da kupite neku količinu od prijatelja ili člana porodice. Raspitajte se, napolju je mnogo više Bitcoin-era nego što mislite!

Ne pokrećete svoj Node

Jednostavno, ako ne koristite svoj čvor (eng. node), onda koristite tuđi, bilo da ga poznajete ili ne. Tako Bitcoin funkcioniše. Povezivanje novčanika sa sopstvenim čvorom znači da se ne oslanjate na bilo koga drugog da izvršava transakcije, što daje ogromne prednosti privatnosti. Korišćenjem sopstvenog čvora takođe možete biti uvereni da su podaci prikazani u novčaniku tačni i da se pridržavaju pravila vašeg Bitcoin čvora.

Ostavljanje Bitcoin-a na menjačnicama

Da, kupio sam KYC Bitcoin i pošto nisam znao kako da upravljam novčanikom, ostavio sam ga na menjačnici. Ako imate bitcoin na menjačnici, nemate bitcoin. Imate IOU (zadužnica) i trebali biste naučiti dovoljno (uz našu pomoć, nadamo se) da taj bitcoin izvadite sa menjačnice i prebacite u novčanik nad kojim vi kontrolišete privatne ključeve. U prošlosti je bilo više slučajeva hakovanja na menjačnici, i ljudi su izgubili velike količine bitcoin-a, zato ne dozvolite da to budete vi.

Slanje vaših privatnih ključeva nekome

Srećom ja nikada nisam pao na ovo, ali mnogi ljudi jesu. Sasvim je uobičajeno u javnim čet grupama poput telegrama, da se prevaranti predstavljaju kao neko iz zajednice Bitcoin-a koji nude podršku nekome ko možda traži pomoć. NIKADA.....ALI NIKADA ne dajte svoje privatne ključeve ili seed reči nikome, posebno ne na Internetu.

Nesigurno čuvanje seed reči

Vaše seed reči su ključevi vašeg bitcoin-a, i svako ko ima kontrolu nad njima može pristupiti vašim sredstvima. Trebalo bi da ih čuvate na siguran način, ali imajte na umu da ih ne čuvate tako sigurno, da i vi zaboravite gde su. Verovali ili ne, to se jako često dešava. Nije dobra ideja da ih čuvate na računaru.

Slanje na pogrešnu adresu

Zahvaljujući QR kodovima koji se mogu skenirati i funkcijama za otkrivanje grešaka koje su implementirane u novčanike, ovo danas postaje prilično teško učiniti. Bitcoin adrese su dugi nizovi brojeva i slova, tako da je uvek dobra praksa koristiti QR kodove ili u najmanju ruku copy/paste kada šaljete nekome. Takođe je dobar savet da bar jednom vizuelno proverite adresu pre slanja.

Postajete uzbudjeni

Što više naučite, to ćete biti više uzbuđeni zbog Bitcoin-a. Meni se još uvek to dešava! Ovo se može desiti ako provedete dosta vremena na Bitcoin Twitter-u, tamo je vrlo lako postati previše uzbudjen, i kupiti više nego što možete priuštiti sebi. Bitcoin je mlada i izuzetno nestabilna imovina, trebalo bi sami da je istražite i nikada ne kupujete više nego što možete priuštiti da izgubite. Postoji izreka u zajednici koja je vrlo dobro pravilo za život ... ‘Ostanite skromni, skupljajte sats-ove’.

Pokušavaš da trguješ

Bitcoin je izuzetno nestabilan, nije neobično kada se cena od 20% kreće u bilo kom smeru u jednom danu. Ako niste iskusni i pokušate da igrate na ovim tržištima, GUBIĆETE novac. Hodajte pažljivo.

Ne tražite pomoć

Bitcoin zajednica je živahna i korisna. Postoje stotine različitih telegram grupa, GitHub ili reddit stranica i ljudi na Twitteru koji su spremni da pomognu. Slobodno nas pitajte ako vas nešto zanima. Zapamtite, ako niste sigurni, pitajte.

Nekorišćenje 2FA

Sve što danas radimo online dolazi sa nalogom povezanim sa našim e-mailom. Ako vaš nalog e-maila postane ugrožen, to mogu biti otvorena vrata u vaš život za prevarante. Dvofaktorska autentifikacija pruža i dodatni sigurnosni sloj koji vas štiti od hakovanja. Izbegavajte upotrebu SMS autentikacije, puno bolja opcija je aplikacija ili ključ. Uobičajeni primeri uključuju Authy ili Google Authenticator.

Govoriti ljudima koliko imate Bitcoina

Bitcoin živi na Internetu, koji je, slično kao što je stvarni svet, prepun ljudi voljnih da vam uzmu vaše stvari. Govoreći o posedovanju Bitcoin-a online ili u stvarnom svetu možete sasvim bukvalno da postavite metu na svoja leđa za lopove ili prevarante. Uobičajeni pristup za ljude koji komuniciraju sa mrežom Bitcoin zajednice je stvaranje online ličnosti potpuno odvojene od njihovog stvarnog identiteta.

Novčanici Q+A

Jednostavni odgovori na vaša uobičajena pitanja o Bitcoin novčaniku

Šta je to novčanik?

Bitcoin novčanik je baš kao i vaš pravi novčanik, to je način čuvanja vrednosti. Glavna razlika sa bitcoin novčanikom je u tome što on zapravo ne skladišti bitcoin u sebi, jer Bitcoin-i postoje samo na distribuiranoj knjizi (blockchain). Bitcoin novčanik čuva ključeve potrebne za slanje i primanje vašeg Bitcoin-a preko blockchain-a.

Šta su to seed reči?

Seed reči (ili backup reči) su nizovi od 12 ili 24 engleskih nasumično generisanih reči stvorenih kada se napravi novi novčanik. Ove reči su vaša glavna rezervna kopija za čitav novčanik i ne smeju se deliti ni sa kim, niti čuvati bilo gde, gde bi mogle biti ugrožene. Svako ko ima pristup ovim rečima može vam ukrasti vaš bitcoin.

Šta je to pristupna fraza?

Pristupna fraza (eng. passphrase), često se naziva i 13./25. reč, je korisnički definisana dodatna reč ili fraza dizajnirana da doda dodatni nivo zaštite vašoj rezervnoj kopiji. Ako vaše početne reči postanu ugrožene, a vi ste definisali dodatnu pristupnu frazu, napadaču će biti potrebna vaša pristupna fraza da bi dobio pristup vašem bitcoin-u. Nikada ne čuvajte svoje seed reči i pristupnu frazu zajedno.

Šta je to privatni ključ? (private key)

Generisan iz vaših seed reči, privatni ključ je dokaz da subjekt koji ga kontroliše ima pristup trošenju sa odgovarajuće adrese. Novčanik će generisati privatni ključ za svaku adresu koju kreira. Većina korisnika Bitcoin-a danas nikada neće direktno stupiti u interakciju sa privatnim ključem, njime se automatski upravlja softverom novčanika.

Šta je to javni ključ? (public key)

Javni ključevi se koriste u transakciji da bi se verifikovalo da je vlasnik odgovarajućeg privatnog ključa kreirao važeći potpis kao dokaz o vlasništvu nad sredstvima. Opet, iz opšte perspektive korisnika, javni ključevi se nikada neće direktno koristiti ili videti.

Šta je to prošireni javni ključ? (Xpub)

Prošireni javni ključ (ili Xpub) može se gledati kao glavni pogled u vaš bitcoin novčanik. Xpub je sposoban da generiše i pregleda svaku adresu koja se nalazi u novčaniku, tako da treba da imate na umu sa kime i sa kojima delite proširene javne ključeve. Ako niste povezani sa sopstvenim node-om, velika je verovatnoća da neko drugi zna vaš Xpub. Varijacije Xpub-a uključuju Ipub i Zpub, svi rade isti posao.

Šta je to mobilni novčanik?

Mobilni novčanik je onaj koji radi na vašem mobilnom telefonu. Omogućuju brz pristup vašem bitcoin-u, ali nose rizik da ćete izgubiti svoj bitcoin ako izgubite ili slomite vaš telefon. Ovo ne bi trebalo da predstavlja problem pod uslovom da imate bezbedno spremljene seed reči kako biste mogli da vratite novčanik na drugi uređaj. Nikad ne koristite novčanik koji vam ne pruža opciju da sačuvate svoj private key (backup reči).

Šta je to desktop novčanik?

Desktop novčanik je onaj novčanik koji se pokreće na računaru. Desktop novčanici uglavnom imaju više funkcionalnosti od mobilnih, ali mogu biti i složeniji. Budući da su računari uređaji povezani na Internet i koji su podložni zlonamernim softverima, budite oprezni sa softverima koje instalirate, ne čuvajte velike količine Bitcoina na novčanicima koji su povezani sa internetom.

Šta je to hardware novčanik?

Hardverski, eng. hardware, novčanik (HWW) je uređaj posvećen stvaranju i čuvanju vaših privatnih ključeva. Većina HWW-a se smatra sigurnijim od hardvera opšte namene, poput računara ili mobilnih telefona. To je zato što je površina napada mnogo manja za uređaj napravljen za jedan određeni zadatak. HWW je još sigurniji kada je air-gapped, što znači da uređaj nikada nije priključen na računar. Kada je air-gapped, kod slanja transakcija koriste se QR kodovi ili prenosna datoteka na SD kartici.

Šta je to multi-sig novčanik?

Multi-signature novčanik je novčanik kojem je potrebno više od jednog privatnog ključa za potpisivanje transakcije. Ovo može biti bilo šta, 2 od moguća 3 ključa zbog potpisa ili 15 od 20, a to je na korisniku kada kreira novčanik. Multi-sig je sigurniji od single-siga, ali je mnogo komplikovaniji kada je reč o kreiranju, pravljenju rezervnih kopija i transakcijama. Novi korisnici bi trebali biti pažljivi sa ovim.

Šta je to watch only novčanik?

Watch only novčanik je kreiran pomoću vašeg proširenog javnog ključa (Xpub) koji vam omogućava da pratite stanje novčanika. Watch only novčanici ne sadrže privatne ključeve i sa njih se ne mogu trošiti Bitcoin-i. Budite pažljivi sa kime delite svoje Xpub, svako ko ima pristup ovome može pratiti vaše bitcoin stanje.

Šta je to custodial novčanik?

Custodial novčanik je novčanik u kome vi ne kontrolišete privatne ključeve. Custodial novčanici su često u stanju da prikriju neku složenost bitcoin novčanika, ali to dolazi sa rizikom da ne kontrolišete svoj bitcoin. Custodial novčanicima uglavnom upravljaju menjačnice i korisnici ne bi trebalo da drže velike količine bitcoin-a u njima.

Šta je to non custodial novčanik?

Non custodial novčanik je novčanik u kome imate kontrolu nad svojim privatnim ključevima. To je način na koji je bitcoin dizajniran za upotrebu i uvek treba da se pobrinite da novčanik koji koristite bude non custodial. Brzi način da saznate - da li ste morali da zapišete svoje seed reči kada ste otvorili novčanik? Ako je odgovor da, onda imate novčanik koji je non custodial.

Kako da znam koje naknade da koristim?

Ovo u potpunosti zavisi od toga koliko brzo treba da vaša transakcija bude obrađena i koliko je mreža zauzeta u trenutku kada želite da pošaljete bitcoin. Većina novčanika će vam dati procenu na osnovu ovih parametara i omogućiti vam da se prilagodite prema vašoj potrebi.

Šta je to QR kod?

QR kod je vizuelni prikaz podataka. Najčešće se koriste u Bitcoin-u za pretvaranje dugačkih i teško čitljivih adresa u oblik bar-koda koji može da se skenira pomoću novčanika pošiljalaca. Ovo uklanja potrebu za unošenjem adrese koja bi mogla dovesti do grešaka i slanja bitcoin-a na pogrešnu adresu.

Šta je to block explorer?

Istraživač blokova, eng. block explorer, je website ili aplikacija koja vam omogućava da pronađete detalje bilo kog bloka na blockchain-u. Možete pronaći podatke kao što su broj transakcija u bloku, adresa pošiljaoca, adresa primaoca, plaćene naknade, poslati iznos, visina bloka i vreme bloka.

Čvorovi - Nodes Q+A

Jednostavni odgovori na uobičajena pitanja o Bitcoin čvorovima

Ovde možete saznati više o različitim vrstama čvorova

Šta je to čvor?

Čvor, eng. node, je računar koji pokreće Bitcoin softver. Vaš čvor je vaša verzija Bitcoin blockchain-a i skupa pravila. Zamislite to kao sopstveni ulaz u ekosistem Bitcoin-a. Emituje transakcije, potvrđuje da su bitcoin-i koje primate legitimni i održava vašu privatnost, omogućavajući vam da učestvujete bez oslanjanja na bilo koga drugog.

Kako pokrenuti čvor?

Vaš čvor = vaša pravila. Kada povežete vaš novčanik sa vašim čvorom, ne verujete nikome drugom da će verifikovati vaše transakcije. Čvor vas štiti od loših aktera i takođe održava mrežu decentralizovanom. Ako nemate svoj, vi verujete u tuđi čvor, koji vam govori koliko imate bitcoin-a, i da biste slali/primali svoje transakcije.

Šta treba razmotriti pre pokretanja čvora?

Čvorovi su dizajnirani da rade 24/7, tako da će u zavisnosti od korištenog hardvera biti i neki troškovi napajanja. Većina čvorova radi na računarima sa jednom pločom male snage kao što je Raspberry Pi, tako da su troškovi rada zanemarljivi. Takođe bi trebalo da imate konstantnu internet vezu, jer će čvor koristiti oko 20 GB mesečno. Obavezno kupite ili napravite čvor koji dovršava početni blok ispočetka, inače verujete nečijim tudjim blockchain podacima.

Koje vrste čvorova postoje?

Moguće je pokrenuti čvor na računaru koji trenutno posedujete, jednostavnim preuzimanjem Bitcoin Core softvera. Najčešći čvorovi ‘plug + play’ su MyNode ili Nodl. Oni dolaze sa svime što je potrebno za početak. Mnogi korisnici se odluče da kupe sopstveni hardver i sami instaliraju Bitcoin softver. Uobičajeni izbor softvera su Umbrel, MyNode, Ronin Dojo ili Raspiblitz. Kliknite ovde da biste videli čvorove koje ja preporučujem.

Šta još čvor može da uradi?

Ovo veoma zavisi od konfiguracije koju imate. Neke uobičajene „dodatne funkcije“ uključuju lightning node, electrum server, block explorer, mempool viewer, whirlpool implementation i infrastrukturu plaćanja, poput BTC Pay Server-a.

Šta je to inicijalno preuzimanje blokova?

Inicijalno preuzimanje blokova, eng. initial block download (IBD), odvija se kada prvi put pokrenete čvor. Vaš softver preuzima čitav Bitcoin blockchain i proverava celokupnu istoriju transakcija(410gb). Kada se sinhronizuje, ovo omogućava vašem čvoru da potvrdi da su bitcoin-i koje primate legitimni i odbijaju svakoga ko pokušava da prevari sistem. Vreme sinhronizacije će se razlikovati u zavisnosti od brzine hardvera i interneta, ali u proseku postupak traje oko 4-7 dana.

Šta je to pruned čvor?

Pruning čvor je opcija za vaš čvor da odbaci sve stare podatke koji mu nisu potrebni, nakon što u potpunosti potvrdi čitav blockchain. To može biti korisno ako imate ograničenja za skladištenje, ali to znači da kada je omogućen, vaš čvor ne podržava mrežu, i ne dopušta novim čvorovima koji dolaze na mrežu da preuzimaju informacije iz vašeg blockchain-a.

Šta je to lightning node?

Lightning node je vaš ulaz u lightning network, što je eksperimentalno rešenje za skaliranje izgrađeno na vrhu Bitcoin-a. Obično se pokreće na istom uređaju kao i vaš Bitcoin čvor, i slično kao i vaš Bitcoin čvor koristi se za interakciju sa drugim ljudima na toj mreži slanjem i primanjem uplata.

Mogu li ja da koristim tuđi čvor?

Da, možete se povezati sa tuđim čvorom. Ovo je podrazumevano za veliki broj novčanika, ali treba da budete oprezni iz gore navedenih razloga. Ako imate prijatelja kome verujete, a koji ima pokrenut čvor, ovo bi bila bolja alternativa od davanja vašeg poverenja nekoj nezavisnoj kompaniji. Krajnji način da učestvujete u Bitcoin mreži je pokretanje sopstvenog čvora.

Lightning Q+A

Jednostavni odgovori na uobičajena pitanja o Lightning Network-u

Za detaljniji pregled Lightning Network-a, pogledajte ovde

Šta je to Lightning Network?

Lightning Network je rešenje za skaliranje izgrađeno na vrhu Bitcoin protokola. Omogućava manja, skoro trenutna plaćanja između korisnika po vrlo niskim troškovima. Sprečava potrebu da se svaka izvršena transakcija odvija na „osnovnom sloju“ Bitcoin-a, istovremeno osiguravajući da vrednost koja se šalje poštuje osnovna pravila i vrednosti Bitcoin mreže. Ne možete obavljati transakcije na Lightning-u bez posedovanja bitcoin-a.

Zašto nam je potreban Lightning?

Trenutno nam zaista NE treba Lightning network, jer su normalne bitcoin transakcije (obično se nazivaju „on chain transakcijama“) relativno jeftine, čak i ako želite brzo vreme potvrde. Lightning zaista počinje da blista kada se naknade za ‘on chain’ povećavaju kako se baza korisnika Bitcoin povećava, a subvencija blokova smanjuje. Lightning takođe odlično obećava u manjim, češćim slučajevima plaćanja za stvari poput otključavanja online sadržaja.

Kako Lightning Network radi?

Ana otvara kanal za plaćanje sa Markom pravljenjem on chain „finansijske transakcije“. Veličina ove finansijske transakcije diktira koliku vrednost Ana može da prenese koristeći Lightning. Jednom kada se finansijska transakcija potvrdi na osnovnom sloju, Ana može slobodno da trguje s Markom preko Lightning-a onoliko puta koliko želi, dok jedan ili oboje ne odluče da žele da zatvore kanal. Svaka Lightning transakcija ažurira trenutno stanje kanala tako da jedna strana ne može da prevari drugu za bilo kakva sredstava. Kada se kanal zatvori, najnovije „stanje kanala“ emituje se na Bitcoin mrežu i obe strane će dobiti odgovarajuće stanje natrag u svoj novčanik.

Ali šta ako Ana želi da plati nekome drugom?

Ovde Lightning zaista blista. Kanali za plaćanje mogu biti povezani zajedno da bi se pronašao put do primaoca. Ana ne treba da ima otvoren kanal sa Davidom da bi mu poslala nekoliko sats-ova, mreža će pronaći optimalan put za usmeravanje plaćanja preko drugih kanala. Moglo bi izgledati otprilike ovako Ana> Marko> Petar> David. Tokom čitave rute uplata je kriptografski osigurana tako da bilo koji posrednik ne može ukrasti bilo koje sredstvo koje im ne pripada.

Ko poseduje i kontroliše Lightning Network?

Kao i Bitcoin, Lightning Network je u potpunosti otvorenog koda i nije u vlasništvu nijednog entiteta. Svako može pokrenuti čvor i učestvovati u mreži sa potpunom dozvolom. Postoji više popularnih primena Lightning -a koje uključuju LND, C Lightning i Eclair. Sve ove implementacije su gotovo 100% interoperabilne.

Ima li rudara na Lightning Network-u?

Ne, Lightning Network je izgrađen na vrhu osnovnog sloja Bitcoin-a i zadržava sve iste sigurnosne funkcije. Minimalne naknade koje plaćate na Lightning-u idu učesnicima mreže koji čine deo rute kojom ide vaša uplata, tako da to može biti bukvalno svako ko pokreće Lightning čvor.

Da li Lightning ima svoj blockchain?

Ne, Lightning je mreža kanala za plaćanja u kojoj su svi međusobno povezani. Sve transakcije otvaranja i zatvaranja Lightning kanala odvijaju se na osnovnom Bitcoin protokolu. Lightning nasleđuje sigurnost Bitcoin blockchain-a.

Koje su loše strane Lightning-a?

Za nekoga ko često koristi Lightning Network sa više kanala, upravljanje likvidnošću može postati zamorno. Mreža je relativno mlada i neka plaćanja ponekad mogu propasti, ali kako se razvoj nastavlja ovi slučajevi postaju daleko ređi. Zbog strukture mreže, nije toliko pogodna za veća plaćanja zbog ograničenja likvidnosti svakog kanala. To bi se moglo promeniti kako mreža raste, a ljudi dobijaju poverenje u njenu pouzdanost.

Da li mi treba čvor da bih koristio Lightning?

Slično kao i Bitcoin, nije vam potreban čvor za interakciju sa Lightning mrežom, ali je preporučljivo. Zapamtite, ako ne pokrećete svoj čvor, oslanjate se na tuđi. Dobra vest je da većina Bitcoin čvorova danas dolazi sa ugrađenim Lightning čvorom, tako da ne biste trebali imati previše dodatnog posla da biste se postavili na Lightning.

Šta je to dolazna likvidnost?

Dolazna likvidnost, eng. inbound liquidity, je mera koliko bitcoin-a možete dobiti preko Lightning Network-a. Ako jednostavno otvorite kanal prema nekom drugom, u početku možete samo da šaljete bitcoin-e. To je zato što su sva sredstva na vašoj strani kanala. Ako otvorite kanal za 100k sats-ova, a zatim potrošite 25k, vaša dolazna likvidnost bi bila 25k sats-ova. Bolji način za postizanje dolazne likvidnosti je ako vam neko otvori kanal ka vama, tako da bi sav bilans bio na njihovoj strani kanala.

Šta je to odlazna likvidnost?

Odlazna likvidnost, eng. outbound liquidity, je mera koliko bitcoin-a možete poslati preko Lightning Network-a. Ako otvorite kanal za 100k sats-ova i potrošite 75k, tada vaša odlazna likvidnost iznosi 25k sats-ova. Dobijanje odlazne likvidnosti je jednostavno poput primanja sats-ova na postojećim kanalima ili otvaranja novog kanala sa još sats-ova. Zapamtite, nikada ne možete potrošiti više od ukupne veličine vašeg najvećeg kanala. Mada, ovo će se promeniti kada se uvedu Multi Path Payments.

Gde da počnem?

Pogledajte našu preporučenu stranicu za čvorove koje treba pokrenuti, a zatim odlučite da li želite mobilni ili desktop Lightning novčanik. Naš lični favorit je Zap koji nudi i mobilne i desktop, u kombinaciji sa vrlo dobrim korisničkim interfejsom. Pogledajte Lightning Network guide za detaljniji pogled na Lightning.

Coinjoin Q+A

Jednostavni odgovori na uobičajena Coinjoin pitanja

Šta je to Coinjoin?

Coinjoin (ponekad se naziva i mešanje) je on chain rešenje za privatnost za Bitcoin, koje je prvi put 2013. predložio Gregory Maxwell. Dizajniran je da razbije „heuristiku zajedničkog vlasništva“, koja pretpostavlja da svi unosi u transakciju pripadaju istom entitetu. Bitcoin adrese nisu direktno povezane sa stvarnim identitetima, ali svako ko ima dovoljno vremena i resursa (poput firmi za analizu lanca), mogu početi da prave ove veze gledajući javnu knjigu Bitcoin-a. Coinjoin pomaže da se ovo spreči.

Zašto nam je potreban Coinjoin?

Bitcoin blockchain je potpuno javan, pa ako imate bitcoin koji je vezan za vaš lični identitet (recimo sa KYC menjačnice), može vas na lancu pratiti bilo ko raspolaže sa pravim resursima, a koji nadgleda blockchain. Ovaj problem se pogoršava ako nehotice kombinujete bitcoin-e iz različitih izvora prilikom obavljanja transakcija. Može vam izgledati kao da ovo nije problem i da nemate šta da krijete, ali ako ne biste dozvolili da nepoznati čovek pogleda vaš izvod iz banke, pa zašto onda to dozvoliti sa Bitcoin-om?

Kako CoinJoin funkcioniše?

Postoje različite vrste implementacija Coinjoin-a, svaka sa svojim vlastitim mišljenjem oko iste osnovne ideje. Dva ili više korisnika udružuju svoje UTXO-ove u zajedničku transakciju koja se formira na jedinstven način. Način na koji je transakcija konstruisana otežava nadzornim firmama da tačno znaju čija izlazna transakcija pripada kom ulaznom vlasniku. U najboljem slučaju, svako ko posmatra transakciju može da smisli niz mogućih scenarija ko poseduje koji deo bitcoin-a, ali nikada ne može biti 100% siguran.

Postoje li različiti tipovi Coinjoin-a?

Postoje tri popularne primene Coinjoin-a, 1) Joinmarket koji deluje na strukturi tvorca/primaoca, gde tvorac nudi svoje bitcoin-e (uz naknadu) da bi postao deo transakcije primaoca. 2) Wasabi novčanik koji koristi aplikaciju za desktop računare i nudi velike coinjoin-ove. 3) Samourai Whirlpool nudi male, ali efikasne Coinjoin-ove zajedno sa mobilnim interfejsom koji je lak za upotrebu. To je jedini protokol koji koristim.

Da li je mixer isto što i Coinjoin?

Ne, mixer se obično smatra centralizovanom uslugom kojoj vi šaljete bitcoin-e, a on ih zatim meša i vraća vam tuđi bitcoin. Ove usluge treba izbegavati jer svoje potpuno poverenje stavite u entitet za mešanje da vam u stvari pošalje neki bitcoin nazad nakon što ga vi pošaljete. Uvek biste trebali da imate kontrolu nad svojim privatnim ključevima!

Da li moram da platim za Coinjoin?

Da, sve gore navedene usluge Coinjoin naplaćuju naknade. Svaka od njih ima malo drugačiju strukturu naknada, pa biste uvek trebali sami da istražite pre nego što počnete da koristite bilo koju od njih.

Mogu li izgubiti svoj bitcoin učestvujući u Coinjoin-u?

Kada koristite uslugu Coinjoin poput onih gore navedenih, oni su strukturirani na takav način da uvek imate kontrolu nad svojim privatnim ključevima. Trenutno nismo upoznati sa slučajem da su korisnici izgubili bitcoin kao rezultat greške u protokolu ili zbog bilo kog lošeg aktera koji stoji iza jednog od njih.

Sa kojim problemima mogu da se suočim kada koristim Coinjoin?

Bilo je nekoliko slučajeva kada je menjačnica označila korisnike koji su praćeni do, ili iz usluge Coinjoin. To je rezultiralo time da su neki morali da pruže KYC informacije, a drugima je njihov nalog stavljen na crnu listu, što znači da nisu mogli da koriste menjačnicu. Radi transparentnosti moramo navesti da su svi ovi korisnici povezani sa implementacijom Wasabi novčanika. Nisu zabeleženi problemi sa označenim korisnicima Joinmarket ili Samourai Whirlpool-a. Često zanemareni aspekt Coinjoin-a je ono šta radite nakon što se coinjoin dogodi. Vaše navike trošenja nakon udruživanja, ako se ne urade pravilno mogu u potpunosti poništiti svu stečenu privatnost. Potrošnja nakon mešanja može biti složena tema, ali alati kao što su Stonewall i Stowaway, koje primenjuje Samourai novčanik, čine ovaj postupak mnogo lakšim.

Šta je to Payjoin?

Ponekad nazvan Pay-to-end-point (P2EP), Payjoin je posebna vrsta Coinjoin-a između dve strane kod kojih jedna zapravo plaća drugoj. Zbog strukture transakcije nemoguće je tačno odrediti iznos kojim se transakcija obavlja. Još jedna sjajna stvar u vezi sa Payjoin-om je da Payjoin za firme za nadzor blockchain-a izgleda baš kao redovna Bitcoin transakcija. Ako se široko usvoji, Payjoin će zauvek uništiti zajedničku heuristiku vlasništva nad ulazima.

Šta je to analiza chain-a?

Analiza chain-a je praksa entiteta koji nadgleda blockchain kako bi tražio klastere i obrasce u transakcijama, kako bi pokušao da prati ljude ili da razume njihove navike trošenja. Firme za analizu chain-a to rade pod maskom da pokušavaju da zaustave kriminalce ili terorizam. Iako se slažemo sa sentimentom borbe protiv ilegalnih aktivnosti koje bi mogle naneti štetu drugima, ne slažemo se sa drag net alatima za nadzor koje koriste i koji narušavaju privatnost uobičajenog korisnika bitcoin-a.

Gde mogu da saznam više o Coinjoin-u?

Coinjoin je vrlo složena tema sa puno nijansi, tako da je marljivo istraživanje apsolutno neophodno. Slušajte ovaj podcast Stephan Livera o „zašto“ Coinjoin-a. Ovaj repository od @6102Bitcoin je sjajan niz od tri glavne Coinjoin implementacije.

Bitcoin Mitovi

Otklanjanje najčešćih zabluda o Bitcoin-u.

Bitcoin nema suštinsku vrednost

Parker Lewis najbolje sumira ovaj odgovor u svom članku. „Kao i sav novac, i Bitcoin je podržan kredibilitetom svojih monetarnih svojstava“. Bitcoin je vredan jer je pouzdano oskudan, svako može tačno da proveri koliko je bitcoin-a u opticaju u bilo kom trenutku. Vredan je jer je osiguran sredstvima vrednim milionima dolara širom sveta putem svojih distribuiranih rudarskih i konsenzusnih mehanizama. Vredan je jer je prvi i jedini oblik novca u kojem može učestvovati svako ko ima internet vezu. Ne diskriminiše i ne cenzuriše.

Bitcoin je anoniman

To nije tačno, Bitcoin je ‘pseudonim’. To znači da na mrežnom nivou novčanik ili adresa nisu direktno povezani sa stvarnim identitetom. To znači da firme za nadzor chain-a mogu da prate i povezuju ‘Bitcoin identitete’, a da ne znaju ko su pojedinci koji stoje iza njih. Ali, ako bitcoin kupujete preko entiteta koji zahteva lične podatke, te kompanije mogu povezati stvarnu osobu i bitcoin adresu. Uvek imajte na umu kome dajete ove informacije.

Bitcoin kod se može lako promeniti

Ovo je jednostavno netačno. Bitcoin je postao poznat (i ponekad kritikovan) zbog vremena koje je potrebno da se primene promene u njegovoj bazi kodova. To je zato što sve veće promene Bitcoin-ovog koda moraju da prođu kroz rigorozni postupak stručne provere pre primene. Ako bi ova promena koda rezultirala nedostatkom povratne kompatibilnosti (što znači da stariji softver možda nije kompatibilan), tada proces postaje još sporiji i rigorozniji.

Bitcoin se može kopirati

Na mrežnom nivou vi možete, a mnogo ljudi i jeste. Postoji bukvalno stotine kopija Bitcoin-a, od kojih svaka obično ima malo podešavanja svog koda da bi ga ‘poboljšala’. Gotovo uvek ova ‘poboljšanja‘ dolaze sa ogromnim kompromisima koji im sprečavaju da steknu bilo kakvu privlačnost na ogromnim mrežnim efektima Bitcoin-a. Ove kopije obično imaju nepravedno lansiranje koje se generalno obavljaja radi obogaćivanja njihovih osnivača. Njihov dizajn obično otežava prosečnom korisniku pokretanje čvora. To znači da projekat postaje veoma centralizovan i da nekoliko strana ima veliki uticaj nad bilo kakvim promenama.

Nema dovoljno Bitcoin-a za sve na zemlji

Postojaće samo 21 milion bitcoin-a. Svaki bitcoin sadrži 100 miliona satoshis-a. Što znači da će biti dostupno ukupno 2,1 kvadriliona satoshis-a (to je 2,100,000,000,000,000) na raspolaganju za cirkulaciju oko Bitcoin mreže. Na populaciju sveta od 8 biliona (zaokruženo) to iznosi 262,500 sats-ova za svaku osobu na planeti. Prilično dosta u opticaju, zar ne?

Bitcoin je novac za kriminalce

Bitcoin je novac, i kao i svaki drugi novac mogu ga koristiti i kriminalci. U 2017. godini procenjeno je da celokupno tržište trgovine drogom vredno 500,000,000,000 (500 biliona) dolara. Po trenutnim cenama, to bi umalo moglo kupiti celokupnu Bitcoin mrežu! Verovatno je pošteno reći da se ogromna većina nelegalnih aktivnosti finansira iz normalnih „tradicionalnih“ valuta. Takođe bi se moglo tvrditi da ga javna priroda Bitcoin-ovog blockchain-a može zapravo učiniti manje poželjnim za kriminalce.

Naknade će učiniti Bitcoin neupotrebljivim u budućnosti

Bitcoin mreža ima vrlo efikasno tržište naknada. Bilo je nekih kratkotrajnih skokova kada je obim transakcija eksponencijalno rastao što je rezultiralo višim naknadama. Prosečna naknada za Bitcoin transakciju za poslednjih 12 meseci iznosi $4.77. Kako cena bitcoin-a i broj koristinka raste, tako bitcoin transakcije na mreži (on-chain) postaju vrednije i skuplje u dollar vrednosti, kada one neizbežno porastu, imamo Lightning koji je rešenje za skaliranje. Više o Lightning-u možete pročitati ovde.

Rudari kontrolišu Bitcoin

Iako je istina da rudari igraju ključnu ulogu u radu Bitcoin-a, reći da oni kontrolišu mrežu, nije. Rudari su finansijski podstaknuti da deluju u dobroj nameri, a mreža zahteva samo nešto više od 50% rudara koji su iskreni da bi mreža i dalje funkcionisala. U krajnje malo verovatnom slučaju da većina "podlih" rudara dobije kontrolu nad mrežom, koštaće ih preko 3.6M dolara na sat da bi je održavali. Ako bi uspeli, ne samo da bi to bilo izuzetno skupo, već bi i cena bitcoin-a verovatno naglo pala, čineći njihove napore još manje plodonosnim.

Rudari će prestati sa kopanjem kada padne subvencija za blokove

Očigledno niko ne može biti siguran u ovo, jer je to buduća pojava. Ali zajedničko očekivanje je da će, kako opada subvencija za blokove, naknade će rasti, a rudari će i dalje dobijati kompenzaciju za svoje transakcije obrade posla i obezbeđivanje mreže. Do tog trenutka, verovatnoća postojanja opšteprihvaćenog rešenja za skaliranje, kao što je Lightning, biće daleko veća. Čak i ako bi neki rudari prestali da kopaju, zahvaljujući mrežnom pravilu ‘difficulty adjustment‘, i dalje bi funkcionisalo sasvim u redu i blokovi bi se i dalje proizvodili u proseku svakih 10 minuta. Da difficulty adjustment sjajno funkcionise i kad su veliki procenti u pitanju (27 %) smo videli u Junu 2021 godine kad su Kineski majneri morali ugasiti masine zbog bana bitcoin mininga u kini.

Rudarenje je loše za životnu sredinu

Tačno je da Bitcoin-ov dokaz o radu, eng. proof of work, rudarskog procesa troši ogromne količine energije, ali većina toga sada dolazi iz obnovljivih izvora. Bitcoin takođe podstiče razvoj korišćenja energije iz izvora koji bi inače bili bačeni, poput gorivog prirodnog gasa. Bitcoin troši energiju samo za apetit tržišta. Ako se više ljudi odluči da vrednuje i koristi Bitcoin-e, tada će se više energije posvetiti njegovom obezbeđivanju. Suprotno je takodje tačno. Više o tome dali je bitcoin rudarenje štetno možete pročitati ovdje.

Bitcoin je previše nestabilan

Svakako nije tajna da Bitcoin ima volatilno kretanje cene. To je relativno novo finansijsko sredstvo koje tržište još uvek pokušava da razume. Zbog toga je uvek dobar savet da ne pokušavate da trgujete marketom radi zarade. Usvajanjem strategije obavljanja manjih ali češćih kupovina, vi efektivno ignorišete volatilnost cena Bitcoin-a i dobijate cenu ‘prosečnog tržišta‘. Nefinansijski savet.

Bitcoin je previše spor

Ako bi Starbucks sutra prihvatio bitcoin-e, onda da, čekanje od 10 minuta na potvrdu za plaćanje vašeg lattea možda nije idealna situacija. Za skoro trenutne uplate poput te imamo Lightning. Iako korisničko iskustvo nije toliko uglađeno kao CashApp ili Venmo, ono sigurno stiže. Recimo da želite da prebacite 50,000 USD na drugi kraj sveta, u poređenju sa trenutno dostupnim opcijama, 10 minuta ne deluje tako sporo?

Bitcoin je previše težak za upotrebu

Ovo je krajnje subjektivno gledište i zavisi od svakog pojedinca. Ali da, trenutno se slažem da je lakše dodirnuti bankovnu karticu na terminalu nego izvaditi telefon, skenirati QR kod i sačekati potvrdu. Mislimo da je dodatnih nekoliko koraka za izvršavanje Bitcoin transakcije mala cena koju treba platiti za beneficije koje mreža nudi. Postoje hiljade developera širom sveta koji rade danonoćno kako bi olakšali korisničko iskustvo. Kao i u svim tehnologijama, potrebno je vreme za razvoj i usavršavanje.

Bitcoin Rečnik

Jednostavna objašnjenja uobičajenih Bitcoin termina.

  • Adresa - Bitcoin adresa je niz slova i brojeva. Vaš novčanik može da ih generiše beskonačno mnogo,i svaka je jedinstvena

  • Bip - Predlog za poboljšanje bitkoina, eng. 'Bitcoin Improvement Proposal‘ predstavlja način na koji se promene protokola podnose, odobravaju i označavaju

  • bitcoin (malo ‘b’) - Kada se izrazi sa malim „b“, reč bitcoin odnosi se na jedinicu valute

  • Blok - Skup transakcija koje je rudar grupisao i uspešno iskopao

  • Blockchain - Lanac uspešnih blokova koji se grade jedan na drugom. Svaka je vezana za svog prethodnika

  • Hladno Skladištenje (cold storage) - Metoda čuvanja privatnih ključeva bitcoin-a u okruženju koje nije povezano sa Internetom

  • Potvrda (Confirmation) - Kada se transakcija rudari, deo bloka je jedna potvrda. Svaki sledeći blok je dodatna potvrda

  • Pravila konsenzusa (Consensus rules) - Skup pravila koje mora da poštuje svako ko želi da učestvuje u mreži

  • Težina (Difficulty) - Podesiva vrednost koja diktira kolika je računarska snaga potrebna rudarima za kopanje novih blokova.

  • Naknade (Fees) - Vrednost koja se plaća rudaru za uključivanje transakcije u blok

  • Hardware novčanik - Namenski sigurni uređaj za čuvanje bitcoin privatnih ključeva u oflajn okruženju

  • Hash - Termin dat radnji pretvaranja podataka. Hashing koriste rudari za obradu transakcija

  • Brzina Hasha (Hash Rate) - Ukupan broj hashova koje je izvršio rudar ili grupa rudara, eng. mining pool, izražen u hashovima u sekundi

  • KYC - ‘Znajte svog kupca, eng. Know Your Customer‘ je propis koji zahteva od preduzeća koja prodaju bitcoin-e da prikupljaju identifikacione informacije o kupcu

  • Lightning Network - Dodatni sloj izgrađen na vrhu Bitcoin-a koji omogućava korisnicima da šalju/primaju male uplate sa vrlo niskim naknadama

  • Mempool - Grupa transakcija koja čeka da ih rudar uključi u blok

  • Rudar - Učesnik mreže koji doprinosi računarskoj snazi za obradu transakcija u želji da zaradi naknade i blok nagradu

  • Multisig - Multi-Signature je postavka novčanika koja može zahtevati više privatnih ključeva za autorizaciju transakcije

  • Čvor (Node) - Računar povezan na Bitcoin mrežu koji koristi softver potreban za emitovanje, prenošenje i verifikaciju transakcija

  • Papirni novčanik - Komad papira koji sadrži neophodne podatke za skladištenje Bitkoina zaštićenog od pristupa internetu

  • Privatni ključ - Jedinstveni niz slova i brojeva potreban za čuvanje i transakciju bitcoin-a. Ovo ne biste trebali da delite ni sa kim

  • Proof of Work - Metod kojim rudari nastoje da osiguraju mrežu i uključuju transakcije u blokove

  • Javni ključ - Izveden iz privatnog ključa, javni ključ se koristi prilikom provere potpisa u transakciji

  • Block Reward - Blok nagrada se dodeljuje prvom rudaru koji postigne dovoljan dokaz o radu, eng. Proof of Work. Nagrada = Blok subvencija + sve naknade za transakcije za taj blok. Trenutna blok subvencija je 6,25 BTC.

  • Satoshi or ‘sat’ - Nazvan po anonimnom tvorcu Bitcoin-a i ponekad skraćenici „sat“, Satoshi je najmanja jedinica bitcoin-a. 1 bitcoin = 100 miliona satoshis

  • Satoshi Nakamoto - Pseudonim koji je koristio Bitcoin-ov tvorac (ili tvorci) pre nego što je nestao sa interneta

  • SegWit - Odvojeni svedok, eng. Segregated Witness, je poboljšanje napravljeno 2017. godine kako bi se povećala skalabilnost mreže. Segwit transakcije su jeftinije.

  • Subvencija (Subsidy) - Subvencija se isplaćuje rudaru koji postigne dovoljan dokaz o radu za svaki blok. Trenutna subvencija je 6,25 BTC. Ona se prepolovljava na svakih 210.000 blokova (otprilike 4 godine)

  • Testnet - Odvojena mreža sa gotovo identičnim dizajnom kao Bitcoin, koja služi programerima za testiranje poboljšanja

  • Tor - The Onion Router je alternativna mreža koju koriste korisnici koji žele da sačuvaju svoju privatnost na mreži

  • Txid - Identifikator transakcije, eng. Transaction Identifier, je jedinstveni niz brojeva i slova koji se koristi za označavanje transakcije

  • UTXO - Nepotrošeni izlaz transakcije, eng. Unspent Transaction Output, je deo bitcoin-a potrošen na novu adresu koji se može koristiti kao ulaz u budućim transakcijama

]]> Originalni tekst na bitcoin-balkan.com

Dobrodošli u Bitcoin Q+A

Naša misija je jednostavna, da vam pružimo kratke i lako svarljive odgovore na najčešće postavljana pitanja o Bitcoin-u. Ako ne možete da pronađete odgovor, obavezno nas kontaktirajte. Postoji jako puno informacija o Bitcoin-u i lako je zaglaviti se u gužvi i postati zbunjen. Da bismo se borili protiv toga, naše odgovore u ovom vodiču održavamo kratkim i preciznim. Predlažemo da započnete sa vrha stranice i prođete jedan po jedan kroz odeljke.

Kao i kod svih stvari vezanih za tehnologiju, stvari se brzo kreću, ali nastojaćemo da informacije ovde uvek budu ažurne. S tim u vezi, i mi smo ljudi, pa ako primetite nešto netačno, obratite nam se.​

  • Uobičajena pitanja - Odgovori na najčešća pitanja o Bitcoin-u
  • Uobičajene greške - Naveli smo uobičajene zamke da bismo vam pomogli da ih izbegnete
  • Novčanici - Šta su novčanici? Čemu služe? Koji su različiti tipovi?
  • Nodes (Čvorovi) - Šta je to čvor? Zašto pokrenuti jedan? Koji su različiti tipovi?
  • Lightning - Odgovori na vaša uobičajena pitanja o Lightning Network-u
  • Coinjoin - Odgovori na vaša uobičajena pitanja o Coinjoin-u
  • Mitovi - Uobičajeni mitovi o Bitcoin-u, razotkriveni
  • Rečnik - Bitcoin žargoni, pojednostavljeno

Uobičajena pitanja

Jednostavni odgovori na vaša Bitcoin pitanja

Šta je Bitcoin?

Bitcoin je peer to peer mreža u kojoj svako može da učestvuje. Omogućava vam da bezbedno čuvate vrednost tokom vremena i da je prenesete bilo kome drugom u bilo kom trenutku bez potrebe za trećom stranom. Ima fiksni i transparentni raspored inflacije koji se ne može menjati po volji poput „običnog“ novca. To je novac, za internet.

Zašto je Bitcoin važan?

Omogućava kriptografski sigurna prekogranična plaćanja koja su otporna na cenzuru. To je prvi i jedini oblik apsolutne digitalne nestašice i njime ne upravlja nijedna osoba ili grupa. Kao rezultat toga, nijedna svetska vlada se ne može mešati u njega.

Kako Bitcoin funkcioniše?

Ana šalje transakciju iz svog novčanika koju prima 1000 učesnika mreže, koji jedni drugima govore da Ana želi da pošalje Marku. Transakciju vidi rudar (majner) koji posvećuje računarsku snagu grupišući Aninu transakciju u blok, zajedno sa puno drugih transakcija. Jednom kada se Anina transakcija iskopa u blok, Marko će u novčaniku imati odgovarajuću količinu Bitcoin-a.

Ko je izumeo Bitcoin?

Svet je saznao za Bitcoin 2008. godine kada je anonimni mrežni entitet pod nazivom „Satoshi Nakamoto“ podelio Bitcoin White Paper na online mailing listu. Satoshi je nestao 2011. godine i od tada nikada nije viđen online. Tokom godina, stotine programera širom sveta nastavili su da doprinose i poboljšavaju Bitcoin protokol.

Šta daje vrednost Bitcoinu?

Oskudan je (biće ih samo 21 milion) i to može da proveri svako ko ima običan računar od 30 dolara. Ima ogromnu količinu računarske snage posvećene osiguranju svoje distribuirane knjige. Mreža doslovno plaća ljudima da zaštite njen integritet i deluju u dobroj nameri. „Cena“ Bitcoin-a u $ ili € određuje se jednostavnom tržišnom ponudom i potražnjom.

Ko kontroliše mrežu?

Pojednostavljeno, svi i niko. Svako kontroliše sopstveno učešće u mreži i mreža je strukturirana tako da loši akteri ne mogu uspeti. Nijedan programer ne može da podstakne bilo kakve promene koda. Nijedan rudar ne može cenzurisati određene transakcije. Nijedan korisnik ne može prevariti sistem i trošiti Bitcoin koji nema ili koji mu ne pripada.

Da li je Bitcoin anoniman?

Na mrežnom nivou, Bitcoin-i nisu ’označeni’ ni za jedan javni identitet. Protokol zna samo za nizove slova i brojeva poznate kao adresa. Međutim, preduzeća izgrađena na vrhu Bitcoin-a, poput KYC menjačnica, na kojima je moguće kupiti Bitcoin, mogu povezati vaš stvarni identitet sa Bitcoin-om kupljenim preko njih. Knjiga transakcija Bitcoin-a je potpuno javna, tako da je moguće pratiti poznate javne entitete preko mreže.

Šta je to blockchain?

Blockchain (lanac blokova) je javna knjiga koja sadrži kopiju svake pojedinačne bitcoin transakcije koja je ikada završena. Rudari se takmiče ko će proizvoditi blokove za naknade za transakcije i blok subvencije. Svaki uspešni blok je kriptografski povezan ili „vezan lancem” za svog prethodnika.

Mogu li vlade to zaustaviti?

Vlade bi apsolutno mogle učiniti Bitcoin nezakonitim u njihovoj nadležnosti. U stvari, Kina i Nigeria su to već učinile, više puta, ali ekosistem i dalje cveta. Distribuirana priroda Bitcoin-a znači da bi u stvarnosti bio potreban monumentalni koordinirani napad mnogih svetskih sila da zaustavi njegov rast.

Zar ga ne koriste kriminalci?

Bitcoin je novac, i bilo koji novac može biti korišćen od strane kriminalaca. U 2017. godini procenjeno je da celokupno tržište trgovine drogom vredi $500,000,000,000 (500 biliona) dolara. Po trenutnim cenama to bi moglo kupiti celokupnu Bitcoin mrežu! Verovatno je pošteno reći da se ogromna većina nelegalnih aktivnosti finansira iz tradicionalnih valuta.

Zar ne troši energiju?

Tačno je da Bitcoin mreža troši mnogo energije, ali trošenje energije za obezbeđivanje i upravljanje globalnom mrežom za plaćanja koja pružaju ogromne vrednosti milionima ljudi ne bi trebalo smatrati „rasipnim“. Rudarstvo Bitcoin-a je već počelo da podstiče inovacije u korišćenju alternativnih (često rasipanih) izvora energije kao što je gorivi gas ili obnovljivi izvori energije. Bitcoin mreža u 2021 godini troši 0.1% energije koja se proizvede.

Koliko ima bitcoin-a?

U vreme pisanja ovog dokumenta, iskopano je nešto manje od 19 miliona bitcoin-a. Može postojati samo 21 milion, a poslednji će se iskopati oko 2140. godine. Svaki bitcoin može se podeliti na 100 miliona Satošija ili "sats-ova", tako da ima mnogo toga u ponudi.

Kako nastaju bitcoin-i?

Novi bitcoin-i nastaju kao rezultat globalno distribuiranog i visoko konkurentnog rudarskog procesa. Svaki novo izrudareni blok nagrađuje uspešnog rudara subvencijom. U vreme pisanja ovog teksta, ova subvencija je 6,25 bitcoin-a. Ponovo će se prepoloviti 2024. godine na 3,125 bitcoin-a nakon još 210 000 blokova (otprilike svake 4 godine).

Šta je to rudarenje?

Proces učesnika koji doprinose velikim količinama računarske snage za obradu transakcija u blokove. Jednom kada grupišu ove transakcije, rudar izvršava ponavljajući računski zadatak na njima, pokušavajući da pronadje odgovor koji je ispod određenog cilja. Ako su uspešni, blok je iskopan - majnovan, i rudar prima naknade za transakcije i subvenciju bloka. Proces zatim započinje ponovo, kao i sledeća grupa transakcija.

Gde ga mogu kupiti?

Postoji mnoštvo online menjačnica na kojima možete kupiti bitcoin-e, mada biste trebali da obratite pažnju kada tražite mesto za kupovinu. Najbolji način da dobijete vaš prvi deo bitcoin-a je da ga kupite od pouzdanog prijatelja ili člana porodice. Zapamtite - Možete kupiti delić bitcoin-a (u svakom je 100 miliona sats-ova)! Pogledajte ovde neke od preporuka.

Uobičajene greške

Saveti kako ne biste napravili iste greške kao i mi

Bitcoin alternative

„Kripto“ prostor je preplavljen alternativnim valutama, takozvanim aplikacijama „decentralizovanog finansiranja“, i nekim čistim prevarama. Može izgledati vrlo primamljivo da se uključite u ove projekte jer oni imaju puno zvučnih reči i izgledaju „jeftino“ u poređenju sa Bitcoin-om. Gotovo svi ovi projekti nisu ništa drugo do marketinške i modne priče i treba ih istraživati sa oprezom.

Kupovina KYC bitcoin-a

Kupovina KYC bitcoin-a od nekih kao što je ECD menjačnica je dosta brz i jednostavan način kupovine bitcoin-a. Ne kažemo da to apsolutno ne bi trebalo da radite, ali želimo da znate koji su kompromisi. Kada se registrujete kod ovih kompanija, moraćete da dostavite neki oblik foto-ID-a koji označava bitcoin koji kupujete za vaš javni identitet. Zbog javne prirode Bitcoin bloka, nadzorne kompanije mogu da vas ‘prate’ i gledaju vaše buduće transakcije.

Neistraživanje drugih mogućnosti kupovine

Dakle, ne sviđa vam se zvuk KYC bitcoin-a, i koje su druge opcije? To su Peer to Peer menjačnice kao što su Bisq i HodlHodl koje koriste uslugu pratnje kako bi vam omogućile da kupujete bitcoin-e od nekoga bilo gde u svetu, ali one uglavnom nisu tako jednostavne za upotrebu kao alternative KYC. Ubedljivo najlakša opcija za počinjanje je da kupite neku količinu od prijatelja ili člana porodice. Raspitajte se, napolju je mnogo više Bitcoin-era nego što mislite!

Ne pokrećete svoj Node

Jednostavno, ako ne koristite svoj čvor (eng. node), onda koristite tuđi, bilo da ga poznajete ili ne. Tako Bitcoin funkcioniše. Povezivanje novčanika sa sopstvenim čvorom znači da se ne oslanjate na bilo koga drugog da izvršava transakcije, što daje ogromne prednosti privatnosti. Korišćenjem sopstvenog čvora takođe možete biti uvereni da su podaci prikazani u novčaniku tačni i da se pridržavaju pravila vašeg Bitcoin čvora.

Ostavljanje Bitcoin-a na menjačnicama

Da, kupio sam KYC Bitcoin i pošto nisam znao kako da upravljam novčanikom, ostavio sam ga na menjačnici. Ako imate bitcoin na menjačnici, nemate bitcoin. Imate IOU (zadužnica) i trebali biste naučiti dovoljno (uz našu pomoć, nadamo se) da taj bitcoin izvadite sa menjačnice i prebacite u novčanik nad kojim vi kontrolišete privatne ključeve. U prošlosti je bilo više slučajeva hakovanja na menjačnici, i ljudi su izgubili velike količine bitcoin-a, zato ne dozvolite da to budete vi.

Slanje vaših privatnih ključeva nekome

Srećom ja nikada nisam pao na ovo, ali mnogi ljudi jesu. Sasvim je uobičajeno u javnim čet grupama poput telegrama, da se prevaranti predstavljaju kao neko iz zajednice Bitcoin-a koji nude podršku nekome ko možda traži pomoć. NIKADA.....ALI NIKADA ne dajte svoje privatne ključeve ili seed reči nikome, posebno ne na Internetu.

Nesigurno čuvanje seed reči

Vaše seed reči su ključevi vašeg bitcoin-a, i svako ko ima kontrolu nad njima može pristupiti vašim sredstvima. Trebalo bi da ih čuvate na siguran način, ali imajte na umu da ih ne čuvate tako sigurno, da i vi zaboravite gde su. Verovali ili ne, to se jako često dešava. Nije dobra ideja da ih čuvate na računaru.

Slanje na pogrešnu adresu

Zahvaljujući QR kodovima koji se mogu skenirati i funkcijama za otkrivanje grešaka koje su implementirane u novčanike, ovo danas postaje prilično teško učiniti. Bitcoin adrese su dugi nizovi brojeva i slova, tako da je uvek dobra praksa koristiti QR kodove ili u najmanju ruku copy/paste kada šaljete nekome. Takođe je dobar savet da bar jednom vizuelno proverite adresu pre slanja.

Postajete uzbudjeni

Što više naučite, to ćete biti više uzbuđeni zbog Bitcoin-a. Meni se još uvek to dešava! Ovo se može desiti ako provedete dosta vremena na Bitcoin Twitter-u, tamo je vrlo lako postati previše uzbudjen, i kupiti više nego što možete priuštiti sebi. Bitcoin je mlada i izuzetno nestabilna imovina, trebalo bi sami da je istražite i nikada ne kupujete više nego što možete priuštiti da izgubite. Postoji izreka u zajednici koja je vrlo dobro pravilo za život ... ‘Ostanite skromni, skupljajte sats-ove’.

Pokušavaš da trguješ

Bitcoin je izuzetno nestabilan, nije neobično kada se cena od 20% kreće u bilo kom smeru u jednom danu. Ako niste iskusni i pokušate da igrate na ovim tržištima, GUBIĆETE novac. Hodajte pažljivo.

Ne tražite pomoć

Bitcoin zajednica je živahna i korisna. Postoje stotine različitih telegram grupa, GitHub ili reddit stranica i ljudi na Twitteru koji su spremni da pomognu. Slobodno nas pitajte ako vas nešto zanima. Zapamtite, ako niste sigurni, pitajte.

Nekorišćenje 2FA

Sve što danas radimo online dolazi sa nalogom povezanim sa našim e-mailom. Ako vaš nalog e-maila postane ugrožen, to mogu biti otvorena vrata u vaš život za prevarante. Dvofaktorska autentifikacija pruža i dodatni sigurnosni sloj koji vas štiti od hakovanja. Izbegavajte upotrebu SMS autentikacije, puno bolja opcija je aplikacija ili ključ. Uobičajeni primeri uključuju Authy ili Google Authenticator.

Govoriti ljudima koliko imate Bitcoina

Bitcoin živi na Internetu, koji je, slično kao što je stvarni svet, prepun ljudi voljnih da vam uzmu vaše stvari. Govoreći o posedovanju Bitcoin-a online ili u stvarnom svetu možete sasvim bukvalno da postavite metu na svoja leđa za lopove ili prevarante. Uobičajeni pristup za ljude koji komuniciraju sa mrežom Bitcoin zajednice je stvaranje online ličnosti potpuno odvojene od njihovog stvarnog identiteta.

Novčanici Q+A

Jednostavni odgovori na vaša uobičajena pitanja o Bitcoin novčaniku

Šta je to novčanik?

Bitcoin novčanik je baš kao i vaš pravi novčanik, to je način čuvanja vrednosti. Glavna razlika sa bitcoin novčanikom je u tome što on zapravo ne skladišti bitcoin u sebi, jer Bitcoin-i postoje samo na distribuiranoj knjizi (blockchain). Bitcoin novčanik čuva ključeve potrebne za slanje i primanje vašeg Bitcoin-a preko blockchain-a.

Šta su to seed reči?

Seed reči (ili backup reči) su nizovi od 12 ili 24 engleskih nasumično generisanih reči stvorenih kada se napravi novi novčanik. Ove reči su vaša glavna rezervna kopija za čitav novčanik i ne smeju se deliti ni sa kim, niti čuvati bilo gde, gde bi mogle biti ugrožene. Svako ko ima pristup ovim rečima može vam ukrasti vaš bitcoin.

Šta je to pristupna fraza?

Pristupna fraza (eng. passphrase), često se naziva i 13./25. reč, je korisnički definisana dodatna reč ili fraza dizajnirana da doda dodatni nivo zaštite vašoj rezervnoj kopiji. Ako vaše početne reči postanu ugrožene, a vi ste definisali dodatnu pristupnu frazu, napadaču će biti potrebna vaša pristupna fraza da bi dobio pristup vašem bitcoin-u. Nikada ne čuvajte svoje seed reči i pristupnu frazu zajedno.

Šta je to privatni ključ? (private key)

Generisan iz vaših seed reči, privatni ključ je dokaz da subjekt koji ga kontroliše ima pristup trošenju sa odgovarajuće adrese. Novčanik će generisati privatni ključ za svaku adresu koju kreira. Većina korisnika Bitcoin-a danas nikada neće direktno stupiti u interakciju sa privatnim ključem, njime se automatski upravlja softverom novčanika.

Šta je to javni ključ? (public key)

Javni ključevi se koriste u transakciji da bi se verifikovalo da je vlasnik odgovarajućeg privatnog ključa kreirao važeći potpis kao dokaz o vlasništvu nad sredstvima. Opet, iz opšte perspektive korisnika, javni ključevi se nikada neće direktno koristiti ili videti.

Šta je to prošireni javni ključ? (Xpub)

Prošireni javni ključ (ili Xpub) može se gledati kao glavni pogled u vaš bitcoin novčanik. Xpub je sposoban da generiše i pregleda svaku adresu koja se nalazi u novčaniku, tako da treba da imate na umu sa kime i sa kojima delite proširene javne ključeve. Ako niste povezani sa sopstvenim node-om, velika je verovatnoća da neko drugi zna vaš Xpub. Varijacije Xpub-a uključuju Ipub i Zpub, svi rade isti posao.

Šta je to mobilni novčanik?

Mobilni novčanik je onaj koji radi na vašem mobilnom telefonu. Omogućuju brz pristup vašem bitcoin-u, ali nose rizik da ćete izgubiti svoj bitcoin ako izgubite ili slomite vaš telefon. Ovo ne bi trebalo da predstavlja problem pod uslovom da imate bezbedno spremljene seed reči kako biste mogli da vratite novčanik na drugi uređaj. Nikad ne koristite novčanik koji vam ne pruža opciju da sačuvate svoj private key (backup reči).

Šta je to desktop novčanik?

Desktop novčanik je onaj novčanik koji se pokreće na računaru. Desktop novčanici uglavnom imaju više funkcionalnosti od mobilnih, ali mogu biti i složeniji. Budući da su računari uređaji povezani na Internet i koji su podložni zlonamernim softverima, budite oprezni sa softverima koje instalirate, ne čuvajte velike količine Bitcoina na novčanicima koji su povezani sa internetom.

Šta je to hardware novčanik?

Hardverski, eng. hardware, novčanik (HWW) je uređaj posvećen stvaranju i čuvanju vaših privatnih ključeva. Većina HWW-a se smatra sigurnijim od hardvera opšte namene, poput računara ili mobilnih telefona. To je zato što je površina napada mnogo manja za uređaj napravljen za jedan određeni zadatak. HWW je još sigurniji kada je air-gapped, što znači da uređaj nikada nije priključen na računar. Kada je air-gapped, kod slanja transakcija koriste se QR kodovi ili prenosna datoteka na SD kartici.

Šta je to multi-sig novčanik?

Multi-signature novčanik je novčanik kojem je potrebno više od jednog privatnog ključa za potpisivanje transakcije. Ovo može biti bilo šta, 2 od moguća 3 ključa zbog potpisa ili 15 od 20, a to je na korisniku kada kreira novčanik. Multi-sig je sigurniji od single-siga, ali je mnogo komplikovaniji kada je reč o kreiranju, pravljenju rezervnih kopija i transakcijama. Novi korisnici bi trebali biti pažljivi sa ovim.

Šta je to watch only novčanik?

Watch only novčanik je kreiran pomoću vašeg proširenog javnog ključa (Xpub) koji vam omogućava da pratite stanje novčanika. Watch only novčanici ne sadrže privatne ključeve i sa njih se ne mogu trošiti Bitcoin-i. Budite pažljivi sa kime delite svoje Xpub, svako ko ima pristup ovome može pratiti vaše bitcoin stanje.

Šta je to custodial novčanik?

Custodial novčanik je novčanik u kome vi ne kontrolišete privatne ključeve. Custodial novčanici su često u stanju da prikriju neku složenost bitcoin novčanika, ali to dolazi sa rizikom da ne kontrolišete svoj bitcoin. Custodial novčanicima uglavnom upravljaju menjačnice i korisnici ne bi trebalo da drže velike količine bitcoin-a u njima.

Šta je to non custodial novčanik?

Non custodial novčanik je novčanik u kome imate kontrolu nad svojim privatnim ključevima. To je način na koji je bitcoin dizajniran za upotrebu i uvek treba da se pobrinite da novčanik koji koristite bude non custodial. Brzi način da saznate - da li ste morali da zapišete svoje seed reči kada ste otvorili novčanik? Ako je odgovor da, onda imate novčanik koji je non custodial.

Kako da znam koje naknade da koristim?

Ovo u potpunosti zavisi od toga koliko brzo treba da vaša transakcija bude obrađena i koliko je mreža zauzeta u trenutku kada želite da pošaljete bitcoin. Većina novčanika će vam dati procenu na osnovu ovih parametara i omogućiti vam da se prilagodite prema vašoj potrebi.

Šta je to QR kod?

QR kod je vizuelni prikaz podataka. Najčešće se koriste u Bitcoin-u za pretvaranje dugačkih i teško čitljivih adresa u oblik bar-koda koji može da se skenira pomoću novčanika pošiljalaca. Ovo uklanja potrebu za unošenjem adrese koja bi mogla dovesti do grešaka i slanja bitcoin-a na pogrešnu adresu.

Šta je to block explorer?

Istraživač blokova, eng. block explorer, je website ili aplikacija koja vam omogućava da pronađete detalje bilo kog bloka na blockchain-u. Možete pronaći podatke kao što su broj transakcija u bloku, adresa pošiljaoca, adresa primaoca, plaćene naknade, poslati iznos, visina bloka i vreme bloka.

Čvorovi - Nodes Q+A

Jednostavni odgovori na uobičajena pitanja o Bitcoin čvorovima

Ovde možete saznati više o različitim vrstama čvorova

Šta je to čvor?

Čvor, eng. node, je računar koji pokreće Bitcoin softver. Vaš čvor je vaša verzija Bitcoin blockchain-a i skupa pravila. Zamislite to kao sopstveni ulaz u ekosistem Bitcoin-a. Emituje transakcije, potvrđuje da su bitcoin-i koje primate legitimni i održava vašu privatnost, omogućavajući vam da učestvujete bez oslanjanja na bilo koga drugog.

Kako pokrenuti čvor?

Vaš čvor = vaša pravila. Kada povežete vaš novčanik sa vašim čvorom, ne verujete nikome drugom da će verifikovati vaše transakcije. Čvor vas štiti od loših aktera i takođe održava mrežu decentralizovanom. Ako nemate svoj, vi verujete u tuđi čvor, koji vam govori koliko imate bitcoin-a, i da biste slali/primali svoje transakcije.

Šta treba razmotriti pre pokretanja čvora?

Čvorovi su dizajnirani da rade 24/7, tako da će u zavisnosti od korištenog hardvera biti i neki troškovi napajanja. Većina čvorova radi na računarima sa jednom pločom male snage kao što je Raspberry Pi, tako da su troškovi rada zanemarljivi. Takođe bi trebalo da imate konstantnu internet vezu, jer će čvor koristiti oko 20 GB mesečno. Obavezno kupite ili napravite čvor koji dovršava početni blok ispočetka, inače verujete nečijim tudjim blockchain podacima.

Koje vrste čvorova postoje?

Moguće je pokrenuti čvor na računaru koji trenutno posedujete, jednostavnim preuzimanjem Bitcoin Core softvera. Najčešći čvorovi ‘plug + play’ su MyNode ili Nodl. Oni dolaze sa svime što je potrebno za početak. Mnogi korisnici se odluče da kupe sopstveni hardver i sami instaliraju Bitcoin softver. Uobičajeni izbor softvera su Umbrel, MyNode, Ronin Dojo ili Raspiblitz. Kliknite ovde da biste videli čvorove koje ja preporučujem.

Šta još čvor može da uradi?

Ovo veoma zavisi od konfiguracije koju imate. Neke uobičajene „dodatne funkcije“ uključuju lightning node, electrum server, block explorer, mempool viewer, whirlpool implementation i infrastrukturu plaćanja, poput BTC Pay Server-a.

Šta je to inicijalno preuzimanje blokova?

Inicijalno preuzimanje blokova, eng. initial block download (IBD), odvija se kada prvi put pokrenete čvor. Vaš softver preuzima čitav Bitcoin blockchain i proverava celokupnu istoriju transakcija(410gb). Kada se sinhronizuje, ovo omogućava vašem čvoru da potvrdi da su bitcoin-i koje primate legitimni i odbijaju svakoga ko pokušava da prevari sistem. Vreme sinhronizacije će se razlikovati u zavisnosti od brzine hardvera i interneta, ali u proseku postupak traje oko 4-7 dana.

Šta je to pruned čvor?

Pruning čvor je opcija za vaš čvor da odbaci sve stare podatke koji mu nisu potrebni, nakon što u potpunosti potvrdi čitav blockchain. To može biti korisno ako imate ograničenja za skladištenje, ali to znači da kada je omogućen, vaš čvor ne podržava mrežu, i ne dopušta novim čvorovima koji dolaze na mrežu da preuzimaju informacije iz vašeg blockchain-a.

Šta je to lightning node?

Lightning node je vaš ulaz u lightning network, što je eksperimentalno rešenje za skaliranje izgrađeno na vrhu Bitcoin-a. Obično se pokreće na istom uređaju kao i vaš Bitcoin čvor, i slično kao i vaš Bitcoin čvor koristi se za interakciju sa drugim ljudima na toj mreži slanjem i primanjem uplata.

Mogu li ja da koristim tuđi čvor?

Da, možete se povezati sa tuđim čvorom. Ovo je podrazumevano za veliki broj novčanika, ali treba da budete oprezni iz gore navedenih razloga. Ako imate prijatelja kome verujete, a koji ima pokrenut čvor, ovo bi bila bolja alternativa od davanja vašeg poverenja nekoj nezavisnoj kompaniji. Krajnji način da učestvujete u Bitcoin mreži je pokretanje sopstvenog čvora.

Lightning Q+A

Jednostavni odgovori na uobičajena pitanja o Lightning Network-u

Za detaljniji pregled Lightning Network-a, pogledajte ovde

Šta je to Lightning Network?

Lightning Network je rešenje za skaliranje izgrađeno na vrhu Bitcoin protokola. Omogućava manja, skoro trenutna plaćanja između korisnika po vrlo niskim troškovima. Sprečava potrebu da se svaka izvršena transakcija odvija na „osnovnom sloju“ Bitcoin-a, istovremeno osiguravajući da vrednost koja se šalje poštuje osnovna pravila i vrednosti Bitcoin mreže. Ne možete obavljati transakcije na Lightning-u bez posedovanja bitcoin-a.

Zašto nam je potreban Lightning?

Trenutno nam zaista NE treba Lightning network, jer su normalne bitcoin transakcije (obično se nazivaju „on chain transakcijama“) relativno jeftine, čak i ako želite brzo vreme potvrde. Lightning zaista počinje da blista kada se naknade za ‘on chain’ povećavaju kako se baza korisnika Bitcoin povećava, a subvencija blokova smanjuje. Lightning takođe odlično obećava u manjim, češćim slučajevima plaćanja za stvari poput otključavanja online sadržaja.

Kako Lightning Network radi?

Ana otvara kanal za plaćanje sa Markom pravljenjem on chain „finansijske transakcije“. Veličina ove finansijske transakcije diktira koliku vrednost Ana može da prenese koristeći Lightning. Jednom kada se finansijska transakcija potvrdi na osnovnom sloju, Ana može slobodno da trguje s Markom preko Lightning-a onoliko puta koliko želi, dok jedan ili oboje ne odluče da žele da zatvore kanal. Svaka Lightning transakcija ažurira trenutno stanje kanala tako da jedna strana ne može da prevari drugu za bilo kakva sredstava. Kada se kanal zatvori, najnovije „stanje kanala“ emituje se na Bitcoin mrežu i obe strane će dobiti odgovarajuće stanje natrag u svoj novčanik.

Ali šta ako Ana želi da plati nekome drugom?

Ovde Lightning zaista blista. Kanali za plaćanje mogu biti povezani zajedno da bi se pronašao put do primaoca. Ana ne treba da ima otvoren kanal sa Davidom da bi mu poslala nekoliko sats-ova, mreža će pronaći optimalan put za usmeravanje plaćanja preko drugih kanala. Moglo bi izgledati otprilike ovako Ana> Marko> Petar> David. Tokom čitave rute uplata je kriptografski osigurana tako da bilo koji posrednik ne može ukrasti bilo koje sredstvo koje im ne pripada.

Ko poseduje i kontroliše Lightning Network?

Kao i Bitcoin, Lightning Network je u potpunosti otvorenog koda i nije u vlasništvu nijednog entiteta. Svako može pokrenuti čvor i učestvovati u mreži sa potpunom dozvolom. Postoji više popularnih primena Lightning -a koje uključuju LND, C Lightning i Eclair. Sve ove implementacije su gotovo 100% interoperabilne.

Ima li rudara na Lightning Network-u?

Ne, Lightning Network je izgrađen na vrhu osnovnog sloja Bitcoin-a i zadržava sve iste sigurnosne funkcije. Minimalne naknade koje plaćate na Lightning-u idu učesnicima mreže koji čine deo rute kojom ide vaša uplata, tako da to može biti bukvalno svako ko pokreće Lightning čvor.

Da li Lightning ima svoj blockchain?

Ne, Lightning je mreža kanala za plaćanja u kojoj su svi međusobno povezani. Sve transakcije otvaranja i zatvaranja Lightning kanala odvijaju se na osnovnom Bitcoin protokolu. Lightning nasleđuje sigurnost Bitcoin blockchain-a.

Koje su loše strane Lightning-a?

Za nekoga ko često koristi Lightning Network sa više kanala, upravljanje likvidnošću može postati zamorno. Mreža je relativno mlada i neka plaćanja ponekad mogu propasti, ali kako se razvoj nastavlja ovi slučajevi postaju daleko ređi. Zbog strukture mreže, nije toliko pogodna za veća plaćanja zbog ograničenja likvidnosti svakog kanala. To bi se moglo promeniti kako mreža raste, a ljudi dobijaju poverenje u njenu pouzdanost.

Da li mi treba čvor da bih koristio Lightning?

Slično kao i Bitcoin, nije vam potreban čvor za interakciju sa Lightning mrežom, ali je preporučljivo. Zapamtite, ako ne pokrećete svoj čvor, oslanjate se na tuđi. Dobra vest je da većina Bitcoin čvorova danas dolazi sa ugrađenim Lightning čvorom, tako da ne biste trebali imati previše dodatnog posla da biste se postavili na Lightning.

Šta je to dolazna likvidnost?

Dolazna likvidnost, eng. inbound liquidity, je mera koliko bitcoin-a možete dobiti preko Lightning Network-a. Ako jednostavno otvorite kanal prema nekom drugom, u početku možete samo da šaljete bitcoin-e. To je zato što su sva sredstva na vašoj strani kanala. Ako otvorite kanal za 100k sats-ova, a zatim potrošite 25k, vaša dolazna likvidnost bi bila 25k sats-ova. Bolji način za postizanje dolazne likvidnosti je ako vam neko otvori kanal ka vama, tako da bi sav bilans bio na njihovoj strani kanala.

Šta je to odlazna likvidnost?

Odlazna likvidnost, eng. outbound liquidity, je mera koliko bitcoin-a možete poslati preko Lightning Network-a. Ako otvorite kanal za 100k sats-ova i potrošite 75k, tada vaša odlazna likvidnost iznosi 25k sats-ova. Dobijanje odlazne likvidnosti je jednostavno poput primanja sats-ova na postojećim kanalima ili otvaranja novog kanala sa još sats-ova. Zapamtite, nikada ne možete potrošiti više od ukupne veličine vašeg najvećeg kanala. Mada, ovo će se promeniti kada se uvedu Multi Path Payments.

Gde da počnem?

Pogledajte našu preporučenu stranicu za čvorove koje treba pokrenuti, a zatim odlučite da li želite mobilni ili desktop Lightning novčanik. Naš lični favorit je Zap koji nudi i mobilne i desktop, u kombinaciji sa vrlo dobrim korisničkim interfejsom. Pogledajte Lightning Network guide za detaljniji pogled na Lightning.

Coinjoin Q+A

Jednostavni odgovori na uobičajena Coinjoin pitanja

Šta je to Coinjoin?

Coinjoin (ponekad se naziva i mešanje) je on chain rešenje za privatnost za Bitcoin, koje je prvi put 2013. predložio Gregory Maxwell. Dizajniran je da razbije „heuristiku zajedničkog vlasništva“, koja pretpostavlja da svi unosi u transakciju pripadaju istom entitetu. Bitcoin adrese nisu direktno povezane sa stvarnim identitetima, ali svako ko ima dovoljno vremena i resursa (poput firmi za analizu lanca), mogu početi da prave ove veze gledajući javnu knjigu Bitcoin-a. Coinjoin pomaže da se ovo spreči.

Zašto nam je potreban Coinjoin?

Bitcoin blockchain je potpuno javan, pa ako imate bitcoin koji je vezan za vaš lični identitet (recimo sa KYC menjačnice), može vas na lancu pratiti bilo ko raspolaže sa pravim resursima, a koji nadgleda blockchain. Ovaj problem se pogoršava ako nehotice kombinujete bitcoin-e iz različitih izvora prilikom obavljanja transakcija. Može vam izgledati kao da ovo nije problem i da nemate šta da krijete, ali ako ne biste dozvolili da nepoznati čovek pogleda vaš izvod iz banke, pa zašto onda to dozvoliti sa Bitcoin-om?

Kako CoinJoin funkcioniše?

Postoje različite vrste implementacija Coinjoin-a, svaka sa svojim vlastitim mišljenjem oko iste osnovne ideje. Dva ili više korisnika udružuju svoje UTXO-ove u zajedničku transakciju koja se formira na jedinstven način. Način na koji je transakcija konstruisana otežava nadzornim firmama da tačno znaju čija izlazna transakcija pripada kom ulaznom vlasniku. U najboljem slučaju, svako ko posmatra transakciju može da smisli niz mogućih scenarija ko poseduje koji deo bitcoin-a, ali nikada ne može biti 100% siguran.

Postoje li različiti tipovi Coinjoin-a?

Postoje tri popularne primene Coinjoin-a, 1) Joinmarket koji deluje na strukturi tvorca/primaoca, gde tvorac nudi svoje bitcoin-e (uz naknadu) da bi postao deo transakcije primaoca. 2) Wasabi novčanik koji koristi aplikaciju za desktop računare i nudi velike coinjoin-ove. 3) Samourai Whirlpool nudi male, ali efikasne Coinjoin-ove zajedno sa mobilnim interfejsom koji je lak za upotrebu. To je jedini protokol koji koristim.

Da li je mixer isto što i Coinjoin?

Ne, mixer se obično smatra centralizovanom uslugom kojoj vi šaljete bitcoin-e, a on ih zatim meša i vraća vam tuđi bitcoin. Ove usluge treba izbegavati jer svoje potpuno poverenje stavite u entitet za mešanje da vam u stvari pošalje neki bitcoin nazad nakon što ga vi pošaljete. Uvek biste trebali da imate kontrolu nad svojim privatnim ključevima!

Da li moram da platim za Coinjoin?

Da, sve gore navedene usluge Coinjoin naplaćuju naknade. Svaka od njih ima malo drugačiju strukturu naknada, pa biste uvek trebali sami da istražite pre nego što počnete da koristite bilo koju od njih.

Mogu li izgubiti svoj bitcoin učestvujući u Coinjoin-u?

Kada koristite uslugu Coinjoin poput onih gore navedenih, oni su strukturirani na takav način da uvek imate kontrolu nad svojim privatnim ključevima. Trenutno nismo upoznati sa slučajem da su korisnici izgubili bitcoin kao rezultat greške u protokolu ili zbog bilo kog lošeg aktera koji stoji iza jednog od njih.

Sa kojim problemima mogu da se suočim kada koristim Coinjoin?

Bilo je nekoliko slučajeva kada je menjačnica označila korisnike koji su praćeni do, ili iz usluge Coinjoin. To je rezultiralo time da su neki morali da pruže KYC informacije, a drugima je njihov nalog stavljen na crnu listu, što znači da nisu mogli da koriste menjačnicu. Radi transparentnosti moramo navesti da su svi ovi korisnici povezani sa implementacijom Wasabi novčanika. Nisu zabeleženi problemi sa označenim korisnicima Joinmarket ili Samourai Whirlpool-a. Često zanemareni aspekt Coinjoin-a je ono šta radite nakon što se coinjoin dogodi. Vaše navike trošenja nakon udruživanja, ako se ne urade pravilno mogu u potpunosti poništiti svu stečenu privatnost. Potrošnja nakon mešanja može biti složena tema, ali alati kao što su Stonewall i Stowaway, koje primenjuje Samourai novčanik, čine ovaj postupak mnogo lakšim.

Šta je to Payjoin?

Ponekad nazvan Pay-to-end-point (P2EP), Payjoin je posebna vrsta Coinjoin-a između dve strane kod kojih jedna zapravo plaća drugoj. Zbog strukture transakcije nemoguće je tačno odrediti iznos kojim se transakcija obavlja. Još jedna sjajna stvar u vezi sa Payjoin-om je da Payjoin za firme za nadzor blockchain-a izgleda baš kao redovna Bitcoin transakcija. Ako se široko usvoji, Payjoin će zauvek uništiti zajedničku heuristiku vlasništva nad ulazima.

Šta je to analiza chain-a?

Analiza chain-a je praksa entiteta koji nadgleda blockchain kako bi tražio klastere i obrasce u transakcijama, kako bi pokušao da prati ljude ili da razume njihove navike trošenja. Firme za analizu chain-a to rade pod maskom da pokušavaju da zaustave kriminalce ili terorizam. Iako se slažemo sa sentimentom borbe protiv ilegalnih aktivnosti koje bi mogle naneti štetu drugima, ne slažemo se sa drag net alatima za nadzor koje koriste i koji narušavaju privatnost uobičajenog korisnika bitcoin-a.

Gde mogu da saznam više o Coinjoin-u?

Coinjoin je vrlo složena tema sa puno nijansi, tako da je marljivo istraživanje apsolutno neophodno. Slušajte ovaj podcast Stephan Livera o „zašto“ Coinjoin-a. Ovaj repository od @6102Bitcoin je sjajan niz od tri glavne Coinjoin implementacije.

Bitcoin Mitovi

Otklanjanje najčešćih zabluda o Bitcoin-u.

Bitcoin nema suštinsku vrednost

Parker Lewis najbolje sumira ovaj odgovor u svom članku. „Kao i sav novac, i Bitcoin je podržan kredibilitetom svojih monetarnih svojstava“. Bitcoin je vredan jer je pouzdano oskudan, svako može tačno da proveri koliko je bitcoin-a u opticaju u bilo kom trenutku. Vredan je jer je osiguran sredstvima vrednim milionima dolara širom sveta putem svojih distribuiranih rudarskih i konsenzusnih mehanizama. Vredan je jer je prvi i jedini oblik novca u kojem može učestvovati svako ko ima internet vezu. Ne diskriminiše i ne cenzuriše.

Bitcoin je anoniman

To nije tačno, Bitcoin je ‘pseudonim’. To znači da na mrežnom nivou novčanik ili adresa nisu direktno povezani sa stvarnim identitetom. To znači da firme za nadzor chain-a mogu da prate i povezuju ‘Bitcoin identitete’, a da ne znaju ko su pojedinci koji stoje iza njih. Ali, ako bitcoin kupujete preko entiteta koji zahteva lične podatke, te kompanije mogu povezati stvarnu osobu i bitcoin adresu. Uvek imajte na umu kome dajete ove informacije.

Bitcoin kod se može lako promeniti

Ovo je jednostavno netačno. Bitcoin je postao poznat (i ponekad kritikovan) zbog vremena koje je potrebno da se primene promene u njegovoj bazi kodova. To je zato što sve veće promene Bitcoin-ovog koda moraju da prođu kroz rigorozni postupak stručne provere pre primene. Ako bi ova promena koda rezultirala nedostatkom povratne kompatibilnosti (što znači da stariji softver možda nije kompatibilan), tada proces postaje još sporiji i rigorozniji.

Bitcoin se može kopirati

Na mrežnom nivou vi možete, a mnogo ljudi i jeste. Postoji bukvalno stotine kopija Bitcoin-a, od kojih svaka obično ima malo podešavanja svog koda da bi ga ‘poboljšala’. Gotovo uvek ova ‘poboljšanja‘ dolaze sa ogromnim kompromisima koji im sprečavaju da steknu bilo kakvu privlačnost na ogromnim mrežnim efektima Bitcoin-a. Ove kopije obično imaju nepravedno lansiranje koje se generalno obavljaja radi obogaćivanja njihovih osnivača. Njihov dizajn obično otežava prosečnom korisniku pokretanje čvora. To znači da projekat postaje veoma centralizovan i da nekoliko strana ima veliki uticaj nad bilo kakvim promenama.

Nema dovoljno Bitcoin-a za sve na zemlji

Postojaće samo 21 milion bitcoin-a. Svaki bitcoin sadrži 100 miliona satoshis-a. Što znači da će biti dostupno ukupno 2,1 kvadriliona satoshis-a (to je 2,100,000,000,000,000) na raspolaganju za cirkulaciju oko Bitcoin mreže. Na populaciju sveta od 8 biliona (zaokruženo) to iznosi 262,500 sats-ova za svaku osobu na planeti. Prilično dosta u opticaju, zar ne?

Bitcoin je novac za kriminalce

Bitcoin je novac, i kao i svaki drugi novac mogu ga koristiti i kriminalci. U 2017. godini procenjeno je da celokupno tržište trgovine drogom vredno 500,000,000,000 (500 biliona) dolara. Po trenutnim cenama, to bi umalo moglo kupiti celokupnu Bitcoin mrežu! Verovatno je pošteno reći da se ogromna većina nelegalnih aktivnosti finansira iz normalnih „tradicionalnih“ valuta. Takođe bi se moglo tvrditi da ga javna priroda Bitcoin-ovog blockchain-a može zapravo učiniti manje poželjnim za kriminalce.

Naknade će učiniti Bitcoin neupotrebljivim u budućnosti

Bitcoin mreža ima vrlo efikasno tržište naknada. Bilo je nekih kratkotrajnih skokova kada je obim transakcija eksponencijalno rastao što je rezultiralo višim naknadama. Prosečna naknada za Bitcoin transakciju za poslednjih 12 meseci iznosi $4.77. Kako cena bitcoin-a i broj koristinka raste, tako bitcoin transakcije na mreži (on-chain) postaju vrednije i skuplje u dollar vrednosti, kada one neizbežno porastu, imamo Lightning koji je rešenje za skaliranje. Više o Lightning-u možete pročitati ovde.

Rudari kontrolišu Bitcoin

Iako je istina da rudari igraju ključnu ulogu u radu Bitcoin-a, reći da oni kontrolišu mrežu, nije. Rudari su finansijski podstaknuti da deluju u dobroj nameri, a mreža zahteva samo nešto više od 50% rudara koji su iskreni da bi mreža i dalje funkcionisala. U krajnje malo verovatnom slučaju da većina "podlih" rudara dobije kontrolu nad mrežom, koštaće ih preko 3.6M dolara na sat da bi je održavali. Ako bi uspeli, ne samo da bi to bilo izuzetno skupo, već bi i cena bitcoin-a verovatno naglo pala, čineći njihove napore još manje plodonosnim.

Rudari će prestati sa kopanjem kada padne subvencija za blokove

Očigledno niko ne može biti siguran u ovo, jer je to buduća pojava. Ali zajedničko očekivanje je da će, kako opada subvencija za blokove, naknade će rasti, a rudari će i dalje dobijati kompenzaciju za svoje transakcije obrade posla i obezbeđivanje mreže. Do tog trenutka, verovatnoća postojanja opšteprihvaćenog rešenja za skaliranje, kao što je Lightning, biće daleko veća. Čak i ako bi neki rudari prestali da kopaju, zahvaljujući mrežnom pravilu ‘difficulty adjustment‘, i dalje bi funkcionisalo sasvim u redu i blokovi bi se i dalje proizvodili u proseku svakih 10 minuta. Da difficulty adjustment sjajno funkcionise i kad su veliki procenti u pitanju (27 %) smo videli u Junu 2021 godine kad su Kineski majneri morali ugasiti masine zbog bana bitcoin mininga u kini.

Rudarenje je loše za životnu sredinu

Tačno je da Bitcoin-ov dokaz o radu, eng. proof of work, rudarskog procesa troši ogromne količine energije, ali većina toga sada dolazi iz obnovljivih izvora. Bitcoin takođe podstiče razvoj korišćenja energije iz izvora koji bi inače bili bačeni, poput gorivog prirodnog gasa. Bitcoin troši energiju samo za apetit tržišta. Ako se više ljudi odluči da vrednuje i koristi Bitcoin-e, tada će se više energije posvetiti njegovom obezbeđivanju. Suprotno je takodje tačno. Više o tome dali je bitcoin rudarenje štetno možete pročitati ovdje.

Bitcoin je previše nestabilan

Svakako nije tajna da Bitcoin ima volatilno kretanje cene. To je relativno novo finansijsko sredstvo koje tržište još uvek pokušava da razume. Zbog toga je uvek dobar savet da ne pokušavate da trgujete marketom radi zarade. Usvajanjem strategije obavljanja manjih ali češćih kupovina, vi efektivno ignorišete volatilnost cena Bitcoin-a i dobijate cenu ‘prosečnog tržišta‘. Nefinansijski savet.

Bitcoin je previše spor

Ako bi Starbucks sutra prihvatio bitcoin-e, onda da, čekanje od 10 minuta na potvrdu za plaćanje vašeg lattea možda nije idealna situacija. Za skoro trenutne uplate poput te imamo Lightning. Iako korisničko iskustvo nije toliko uglađeno kao CashApp ili Venmo, ono sigurno stiže. Recimo da želite da prebacite 50,000 USD na drugi kraj sveta, u poređenju sa trenutno dostupnim opcijama, 10 minuta ne deluje tako sporo?

Bitcoin je previše težak za upotrebu

Ovo je krajnje subjektivno gledište i zavisi od svakog pojedinca. Ali da, trenutno se slažem da je lakše dodirnuti bankovnu karticu na terminalu nego izvaditi telefon, skenirati QR kod i sačekati potvrdu. Mislimo da je dodatnih nekoliko koraka za izvršavanje Bitcoin transakcije mala cena koju treba platiti za beneficije koje mreža nudi. Postoje hiljade developera širom sveta koji rade danonoćno kako bi olakšali korisničko iskustvo. Kao i u svim tehnologijama, potrebno je vreme za razvoj i usavršavanje.

Bitcoin Rečnik

Jednostavna objašnjenja uobičajenih Bitcoin termina.

  • Adresa - Bitcoin adresa je niz slova i brojeva. Vaš novčanik može da ih generiše beskonačno mnogo,i svaka je jedinstvena

  • Bip - Predlog za poboljšanje bitkoina, eng. 'Bitcoin Improvement Proposal‘ predstavlja način na koji se promene protokola podnose, odobravaju i označavaju

  • bitcoin (malo ‘b’) - Kada se izrazi sa malim „b“, reč bitcoin odnosi se na jedinicu valute

  • Blok - Skup transakcija koje je rudar grupisao i uspešno iskopao

  • Blockchain - Lanac uspešnih blokova koji se grade jedan na drugom. Svaka je vezana za svog prethodnika

  • Hladno Skladištenje (cold storage) - Metoda čuvanja privatnih ključeva bitcoin-a u okruženju koje nije povezano sa Internetom

  • Potvrda (Confirmation) - Kada se transakcija rudari, deo bloka je jedna potvrda. Svaki sledeći blok je dodatna potvrda

  • Pravila konsenzusa (Consensus rules) - Skup pravila koje mora da poštuje svako ko želi da učestvuje u mreži

  • Težina (Difficulty) - Podesiva vrednost koja diktira kolika je računarska snaga potrebna rudarima za kopanje novih blokova.

  • Naknade (Fees) - Vrednost koja se plaća rudaru za uključivanje transakcije u blok

  • Hardware novčanik - Namenski sigurni uređaj za čuvanje bitcoin privatnih ključeva u oflajn okruženju

  • Hash - Termin dat radnji pretvaranja podataka. Hashing koriste rudari za obradu transakcija

  • Brzina Hasha (Hash Rate) - Ukupan broj hashova koje je izvršio rudar ili grupa rudara, eng. mining pool, izražen u hashovima u sekundi

  • KYC - ‘Znajte svog kupca, eng. Know Your Customer‘ je propis koji zahteva od preduzeća koja prodaju bitcoin-e da prikupljaju identifikacione informacije o kupcu

  • Lightning Network - Dodatni sloj izgrađen na vrhu Bitcoin-a koji omogućava korisnicima da šalju/primaju male uplate sa vrlo niskim naknadama

  • Mempool - Grupa transakcija koja čeka da ih rudar uključi u blok

  • Rudar - Učesnik mreže koji doprinosi računarskoj snazi za obradu transakcija u želji da zaradi naknade i blok nagradu

  • Multisig - Multi-Signature je postavka novčanika koja može zahtevati više privatnih ključeva za autorizaciju transakcije

  • Čvor (Node) - Računar povezan na Bitcoin mrežu koji koristi softver potreban za emitovanje, prenošenje i verifikaciju transakcija

  • Papirni novčanik - Komad papira koji sadrži neophodne podatke za skladištenje Bitkoina zaštićenog od pristupa internetu

  • Privatni ključ - Jedinstveni niz slova i brojeva potreban za čuvanje i transakciju bitcoin-a. Ovo ne biste trebali da delite ni sa kim

  • Proof of Work - Metod kojim rudari nastoje da osiguraju mrežu i uključuju transakcije u blokove

  • Javni ključ - Izveden iz privatnog ključa, javni ključ se koristi prilikom provere potpisa u transakciji

  • Block Reward - Blok nagrada se dodeljuje prvom rudaru koji postigne dovoljan dokaz o radu, eng. Proof of Work. Nagrada = Blok subvencija + sve naknade za transakcije za taj blok. Trenutna blok subvencija je 6,25 BTC.

  • Satoshi or ‘sat’ - Nazvan po anonimnom tvorcu Bitcoin-a i ponekad skraćenici „sat“, Satoshi je najmanja jedinica bitcoin-a. 1 bitcoin = 100 miliona satoshis

  • Satoshi Nakamoto - Pseudonim koji je koristio Bitcoin-ov tvorac (ili tvorci) pre nego što je nestao sa interneta

  • SegWit - Odvojeni svedok, eng. Segregated Witness, je poboljšanje napravljeno 2017. godine kako bi se povećala skalabilnost mreže. Segwit transakcije su jeftinije.

  • Subvencija (Subsidy) - Subvencija se isplaćuje rudaru koji postigne dovoljan dokaz o radu za svaki blok. Trenutna subvencija je 6,25 BTC. Ona se prepolovljava na svakih 210.000 blokova (otprilike 4 godine)

  • Testnet - Odvojena mreža sa gotovo identičnim dizajnom kao Bitcoin, koja služi programerima za testiranje poboljšanja

  • Tor - The Onion Router je alternativna mreža koju koriste korisnici koji žele da sačuvaju svoju privatnost na mreži

  • Txid - Identifikator transakcije, eng. Transaction Identifier, je jedinstveni niz brojeva i slova koji se koristi za označavanje transakcije

  • UTXO - Nepotrošeni izlaz transakcije, eng. Unspent Transaction Output, je deo bitcoin-a potrošen na novu adresu koji se može koristiti kao ulaz u budućim transakcijama

]]> <![CDATA[Bitcoinova potrošnja energije nije „rasipna“]]> Tue, 03 Jun 2025 19:09:35 GMT https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1748975954657/ https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1748975954657/ naddr1qqxnzde58qunwdfex56rvdfhqgst737pnc2hdhpyp7y8xa3kj5vxdppympyascarw24ulhuvc0f9wwcrqsqqqa28rnr05f Bitkoin naddr1qqxnzde58qunwdfex56rvdfhqgst737pnc2hdhpyp7y8xa3kj5vxdppympyascarw24ulhuvc0f9wwcrqsqqqa28rnr05f npub1harur8s4wmwzgrugwdmrd9gcv6zzfkzfmp36xu4tel0ces7j2uas3gcqdy Originalni tekst na bitcoin-balkan.com

Bitcoinova potrošnja energije nije „rasipna“

– On je mnogo efikasniji od postojećih finansijskih sistema

– Niko nema moralni autoritet da vam kaže šta je dobra ili loša upotreba energije (npr: gledanje Parova, Zadruge ili Farme)

Hajde da raskrinkamo ovaj FUD (eng. Fear, Uncertainty and Doubt – Strah, Neizvesnost i Sumnju)

U ovom članku istražujem kako je sve oko nas energija, novac je energija, subjektivna upotreba energije i troškovi PoW-a (eng. Proof of work – Dokaz rada) u odnosu na postojeće sisteme upravljanja.

Ideja da je „rad“ energija, započela je kada je francuski matematičar Gaspard-Gustave de Coriolis predstavio ideju da je energija „odrađen rad“. Nekada davno, celokupan posao koji je odrađivan u ekonomiji realizovan je kroz ljuduski rad. Taj rad pokretala je hrana. Pre više hiljada godina, naša potrošnja energije se povećala kada smo pripitomili životinje koje bi mogle da rade umesto nas. Ti novi radnici takođe su morali da budu nahranjeni. Velike količine hrane bile su potrebne da bi se zadovoljile potrebe za energijom, a zajedno sa nama, povećavao se i naš prosperitet.

U poslednjih nekoliko stotina godina napravili smo sjajne mašine koje imaju svrhu izvršavanja tj. proizvodnje odredjenog rada. I mašine i priroda proizvode rad korišćenjem energije (prvi zakon termodinamike). Imamo ekonomiju koja se ne zasniva na novcu, već na radu i energiji.

Sve stvari u našem životu su usko povezane sa cenom energije. Troškovi bilo kog dobra su u velikoj meri odraz energije koja se koristi u proizvodnji tog dobra. Novac, koji predstavlja rad potreban za generisanje dobara i usluga, takođe se može posmatrati kao uskladištena energija.

Početkom 20. veka, ljudi su bili zainteresovani za zamenu zlata ili dolara sa „energetskim dolarom“ ili „jedinicama energije“. Koncept je bio popularan zbog svojih dobrih novčanih karakteristika. Mane? Nije se moglo lako preneti ili skladištiti.

„Da bi muškaraca/ženu naterao da poželi neku stvar, potrebno je samo učiniti stvar teškom za dobijanje.“ – Mark Twain Bitcoin-ov PoW je prvobitno izmišljen kao mera protiv spam email-ova. Tek nešto kasnije, Satoshi ga je prilagodio da se koristi u digitalnoj gotovini.

Ono što PoW rudarenje radi „ispod haube“ je upotreba namenskih mašina (ASIC-a) za pretvaranje električne energije u Bitcoin-e (putem blok nagrade). Bitcoin ima kapitalistički mehanizam glasanja, „rizikovan novac, dobijeni glasovi“ pomoću energije/ASIC-a koji se koriste za generisanje heš-ova (glasova).

Kada je Satoshi dizajnirao PoW, iz temelja je promenio način na koji se formira konsenzus između ljudi od političkih do apolitičnih glasova (heš-ova) pretvaranjem energije. To je najjednostavniji i najpravedniji način da fizički svet potvrdi nešto u digitalnom svetu.

Bitcoin je odlična roba, iskovana iz energije, osnovna roba univerzuma. PoW transformiše električnu energiju u digitalno zlato. Činjenica da je PoW „skup“ je odlika, a ne greška.

Istorijski gledano, obezbeđivanje nečega podrazumevalo je izgradnju fizičkog zida oko svega što je vredno. Knjiga Bitcoin-a je obezbeđena ukupnom sumom energije potrošene za izgradnju digitalnog zida. Bila bi potrebna ekvivalentna količina energije da bi se on srušio (nezaboravna skupoća) @NickSzabo4

„Potrošnja električne energije po transakciji“ je loš KPI, a evo i zašto:

– Potrošena energija je po bloku, a ne po transakciji

– Ekonomska gustina Bitcoin transakcije se povećava (Segwit, taproot, Lightning)

– Trebalo bi da bude definisano sigurnošću ekonomske istorije @LaurentMT . Stopa poboljšanja efikasnosti ASIC-a se usporava. Kako se efikasnost usporava, možemo očekivati porast konkurencije proizvođača kako se marže sužavaju. Sveukupni troškovi rudarenja preći će sa početnih troškova ASIC hardvera na tekuće troškove energije za ostvarivanje rada.

Cena rudarenja Bitcoin-a postaje najniža (višak) vrednost električne energije. Ovo može rešiti problem sa obnovljivim izvorima energije koji imaju predvidivi kapacitet i koji se ne iskorišćava u potpunosti, poput hidroelektrana i gorivog metana.

Aluminijum je bio popularno sredstvo za „izvoz“ električne energije iz zemlje koja obiluje neiskorišćenim obnovljivim izvorima energije (npr. Island). Kako je proizvodnja aluminijuma tokom decenija sazrevala, kWh po kilogramu proizvedenog aluminijuma postajao je efikasniji.

https://www1.eere.energy.gov/manufacturing/resources/aluminum/pdfs/al_theoretical.pdf

PoW je u krajnjem slučaju kupac celokupne električne energije, stvarajući temelj koji podstiče izgradnju novih postrojenja za proizvodnju energije oko različitih izvora energije koji bi inače ostali neiskorišćeni.

„Zamislite topografsku 3D mapu sveta sa žarištima jeftine energije koji su niži, a sa skupom energijom višlji. Zamišljam da je iskopavanje Bitcoin-a slično čaši vode koja se prelila, taložila se po uglovima i ćoškovima i glačala ih. “ – @nic__carter

„Energija koja se koristi za PoW prestaće da raste kada se granični povrat od sagorevanja kWh energije kroz PoW bude jednak graničnom povratu od prodaje tog kWh u mrežu … „ Nakamoto-va tačka“ koja će koristiti između 1-10% svetske energije.“ – @dhruvbansal

Neki se žale da rudarenje Bitcoin-a ne postiže „ništa korisno“, poput pronalaženja prostih brojeva. Bitcoin već radi nešto korisno za društvo. Nije racionalno tražiti od rudara da obavljaju funkciju koja je nesebična bez podsticaja.

Sve zahteva energiju. Tvrdnja da je jedna upotreba energije više ili manje rasipna od druge, potpuno je subjektivna, jer su sve upotrebe plaćene tržišnom stopom za korišćenje te električne energije.

Bitcoin-ova upotreba električnog kapaciteta troši manje količine električne energije od postojećih tradicionalnih sistema koji ne zahtevaju samo napajanje bankarske infrastrukture, već i vojnu i političku mašinu. Kompromis energije je „neto pozitivan“ ishod.

Preko Bitcoin-a, da li je nepoverljivo poravnanje od 1,34T USD između ugovornih strana godišnje, uz dodatni benefit jeftinije energije za sve, vredno 4,5B USD u trenutnim troškovima rudarenja? Mislim da je odgovor odlučno da.

]]> Originalni tekst na bitcoin-balkan.com

Bitcoinova potrošnja energije nije „rasipna“

– On je mnogo efikasniji od postojećih finansijskih sistema

– Niko nema moralni autoritet da vam kaže šta je dobra ili loša upotreba energije (npr: gledanje Parova, Zadruge ili Farme)

Hajde da raskrinkamo ovaj FUD (eng. Fear, Uncertainty and Doubt – Strah, Neizvesnost i Sumnju)

U ovom članku istražujem kako je sve oko nas energija, novac je energija, subjektivna upotreba energije i troškovi PoW-a (eng. Proof of work – Dokaz rada) u odnosu na postojeće sisteme upravljanja.

Ideja da je „rad“ energija, započela je kada je francuski matematičar Gaspard-Gustave de Coriolis predstavio ideju da je energija „odrađen rad“. Nekada davno, celokupan posao koji je odrađivan u ekonomiji realizovan je kroz ljuduski rad. Taj rad pokretala je hrana. Pre više hiljada godina, naša potrošnja energije se povećala kada smo pripitomili životinje koje bi mogle da rade umesto nas. Ti novi radnici takođe su morali da budu nahranjeni. Velike količine hrane bile su potrebne da bi se zadovoljile potrebe za energijom, a zajedno sa nama, povećavao se i naš prosperitet.

U poslednjih nekoliko stotina godina napravili smo sjajne mašine koje imaju svrhu izvršavanja tj. proizvodnje odredjenog rada. I mašine i priroda proizvode rad korišćenjem energije (prvi zakon termodinamike). Imamo ekonomiju koja se ne zasniva na novcu, već na radu i energiji.

Sve stvari u našem životu su usko povezane sa cenom energije. Troškovi bilo kog dobra su u velikoj meri odraz energije koja se koristi u proizvodnji tog dobra. Novac, koji predstavlja rad potreban za generisanje dobara i usluga, takođe se može posmatrati kao uskladištena energija.

Početkom 20. veka, ljudi su bili zainteresovani za zamenu zlata ili dolara sa „energetskim dolarom“ ili „jedinicama energije“. Koncept je bio popularan zbog svojih dobrih novčanih karakteristika. Mane? Nije se moglo lako preneti ili skladištiti.

„Da bi muškaraca/ženu naterao da poželi neku stvar, potrebno je samo učiniti stvar teškom za dobijanje.“ – Mark Twain Bitcoin-ov PoW je prvobitno izmišljen kao mera protiv spam email-ova. Tek nešto kasnije, Satoshi ga je prilagodio da se koristi u digitalnoj gotovini.

Ono što PoW rudarenje radi „ispod haube“ je upotreba namenskih mašina (ASIC-a) za pretvaranje električne energije u Bitcoin-e (putem blok nagrade). Bitcoin ima kapitalistički mehanizam glasanja, „rizikovan novac, dobijeni glasovi“ pomoću energije/ASIC-a koji se koriste za generisanje heš-ova (glasova).

Kada je Satoshi dizajnirao PoW, iz temelja je promenio način na koji se formira konsenzus između ljudi od političkih do apolitičnih glasova (heš-ova) pretvaranjem energije. To je najjednostavniji i najpravedniji način da fizički svet potvrdi nešto u digitalnom svetu.

Bitcoin je odlična roba, iskovana iz energije, osnovna roba univerzuma. PoW transformiše električnu energiju u digitalno zlato. Činjenica da je PoW „skup“ je odlika, a ne greška.

Istorijski gledano, obezbeđivanje nečega podrazumevalo je izgradnju fizičkog zida oko svega što je vredno. Knjiga Bitcoin-a je obezbeđena ukupnom sumom energije potrošene za izgradnju digitalnog zida. Bila bi potrebna ekvivalentna količina energije da bi se on srušio (nezaboravna skupoća) @NickSzabo4

„Potrošnja električne energije po transakciji“ je loš KPI, a evo i zašto:

– Potrošena energija je po bloku, a ne po transakciji

– Ekonomska gustina Bitcoin transakcije se povećava (Segwit, taproot, Lightning)

– Trebalo bi da bude definisano sigurnošću ekonomske istorije @LaurentMT . Stopa poboljšanja efikasnosti ASIC-a se usporava. Kako se efikasnost usporava, možemo očekivati porast konkurencije proizvođača kako se marže sužavaju. Sveukupni troškovi rudarenja preći će sa početnih troškova ASIC hardvera na tekuće troškove energije za ostvarivanje rada.

Cena rudarenja Bitcoin-a postaje najniža (višak) vrednost električne energije. Ovo može rešiti problem sa obnovljivim izvorima energije koji imaju predvidivi kapacitet i koji se ne iskorišćava u potpunosti, poput hidroelektrana i gorivog metana.

Aluminijum je bio popularno sredstvo za „izvoz“ električne energije iz zemlje koja obiluje neiskorišćenim obnovljivim izvorima energije (npr. Island). Kako je proizvodnja aluminijuma tokom decenija sazrevala, kWh po kilogramu proizvedenog aluminijuma postajao je efikasniji.

https://www1.eere.energy.gov/manufacturing/resources/aluminum/pdfs/al_theoretical.pdf

PoW je u krajnjem slučaju kupac celokupne električne energije, stvarajući temelj koji podstiče izgradnju novih postrojenja za proizvodnju energije oko različitih izvora energije koji bi inače ostali neiskorišćeni.

„Zamislite topografsku 3D mapu sveta sa žarištima jeftine energije koji su niži, a sa skupom energijom višlji. Zamišljam da je iskopavanje Bitcoin-a slično čaši vode koja se prelila, taložila se po uglovima i ćoškovima i glačala ih. “ – @nic__carter

„Energija koja se koristi za PoW prestaće da raste kada se granični povrat od sagorevanja kWh energije kroz PoW bude jednak graničnom povratu od prodaje tog kWh u mrežu … „ Nakamoto-va tačka“ koja će koristiti između 1-10% svetske energije.“ – @dhruvbansal

Neki se žale da rudarenje Bitcoin-a ne postiže „ništa korisno“, poput pronalaženja prostih brojeva. Bitcoin već radi nešto korisno za društvo. Nije racionalno tražiti od rudara da obavljaju funkciju koja je nesebična bez podsticaja.

Sve zahteva energiju. Tvrdnja da je jedna upotreba energije više ili manje rasipna od druge, potpuno je subjektivna, jer su sve upotrebe plaćene tržišnom stopom za korišćenje te električne energije.

Bitcoin-ova upotreba električnog kapaciteta troši manje količine električne energije od postojećih tradicionalnih sistema koji ne zahtevaju samo napajanje bankarske infrastrukture, već i vojnu i političku mašinu. Kompromis energije je „neto pozitivan“ ishod.

Preko Bitcoin-a, da li je nepoverljivo poravnanje od 1,34T USD između ugovornih strana godišnje, uz dodatni benefit jeftinije energije za sve, vredno 4,5B USD u trenutnim troškovima rudarenja? Mislim da je odgovor odlučno da.

]]> <![CDATA[Bitcoin novčanici: kada, zašto i kako držati ključeve svog Bitcoina]]> Tue, 03 Jun 2025 18:32:03 GMT https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1748974378014/ https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1748974378014/ naddr1qqxnzde58qunwdpnxuurqvf5qgst737pnc2hdhpyp7y8xa3kj5vxdppympyascarw24ulhuvc0f9wwcrqsqqqa2835u02u Bitkoin naddr1qqxnzde58qunwdpnxuurqvf5qgst737pnc2hdhpyp7y8xa3kj5vxdppympyascarw24ulhuvc0f9wwcrqsqqqa2835u02u npub1harur8s4wmwzgrugwdmrd9gcv6zzfkzfmp36xu4tel0ces7j2uas3gcqdy Originalni tekst na bitcoin-balkan.com

Pregled sadržaja

  1. Bitcoin Je Nosilac Imovine
  2. Komprimis: Bezbednost vs Konfor
  3. Pregled Novčanika: Istraživanje Hardverskih, Mobilnih, Desktop i Multisig Bitcoin Novčanika
  4. Vruće vs Hladno – (hot vs Cold) Bitcoin Novčanici: U čemu je razlika?
  5. Bitcoin Novčanik – Backup Fraza
  6. Bitcoin Multisignature: Kako radi
  7. Zašto Moj Bitcoin Novčanik Stalno Menja Moju Adresu?
  8. Moja Preporuka: Neka Procenat Neto Vrednosti Vodi Vaš Izbor Bitcoin Novčanika
  9. Da Zaokružimo Priču

U redu, dakle stekli ste neku količinu Bitcoin-a, i koji je sada najbolji način za njegovo čuvanje? Ovde ću vas provesti kroz proces pronalaženja pravog Bitcoin novčanika za vas.

Iako se čini kao jednostavno pitanje, ima iznenađujuće puno nijansi koje treba razmotriti. Koliko Bitcoin-a imate? Koliko često planirate da ga trošite? Da li ste sigurni da su vaši ključevi sigurniji kod vas nego kod offline čuvara? Odgovori na ova pitanja pomoći će vam da pronadjete pravo rešenje za vas.

Bitcoin je nosilac imovine, što znači da i sami možete držati ključeve svog Bitcoin-a. Kada držite svoje Bitcoin ključeve, vi imate direktnu kontrolu nad svojim novcem. Nije povereno nijednoj trećoj strani, poput banke. Trebate držati svoje ključeve onda kada utvrdite da je rizik da ih lično držite manji od rizika da ih čuvar izgubi. Donošenje te odluke oslanja se uglavnom na vaše razumevanje kako i zašto držati svoje Bitcoin ključeve. U ovom članku ću vam pomoći da razumete obe strane.

U ovom članku ćemo istražiti:

  • „Nisu vaši ključevi, nije vaš Bitcoin“
  • Bezbednost vs Konfor
  • Vrste Bitcoin novčanika
  • Postavke Multisig-a
  • Moja preporuka za izbor najboljeg novčanika za VAS

Zato počnimo polako.

Bitcoin Je Nosilac Imovine

U kriptografiji, javni ključ(public key) se koristi za šifrovanje poruka, a privatni ključ(private key) za njihovo dešifrovanje. Ako bi neko želeo da vam pošalje šifrovanu poruku, šifrirao bi je vašim javnim ključem. Vaš privatni ključ je jedini način za dešifrovanje te poruke, pa sve dok ste jedina osoba koja drži taj privatni ključ, vi ste i jedina osoba koja može pročitati poruku.

Bitcoin koristi kriptografiju javnog/privatnog ključa da bi osigurao transakcije. Privatni ključ se kreira kada napravite Bitcoin novčanik. Novčanik stvara javne ključeve koji se heširaju i koriste kao adrese za prijem Bitcoin-a. Privatni ključ je potreban da bi se dokazalo vlasništvo nad uskladištenim Bitcoin-om na toj adresi kako bi se mogao potrošiti.

Ako lično ne kontrolišete privatne ključeve povezane sa vašim Bitcoin-om, onda zapravo ne posedujete svoj Bitcoin. Drugim rečima, ako menjačnica ili banka drži vaše Bitcoin-e u vaše ime, vi onda nemate direktnu kontrolu nad svojim Bitcoin-ima. Vi prenosite sigurnost svog Bitcoin-a drugoj stranci.

Da biste u potpunosti iskoristili jedinstvene osobine Bitcoin-a kao novca, vi trebate da držite svoje privatne ključeve. Kao što Bitcoineri često kažu „nisu vaši ključevi, nije vaš Bitcoin“. Ovo vam pruža mogućnost držanja vašeg Bitcoin-a pod vašim nadzorom, tako da ga države, banke ili hakeri koji ga ciljaju ne mogu zapleniti ili oduzeti. Ali odabir držanja sopstvenih ključeva dolazi sa odredjenom odgovornošću za bezbednost vašeg Bitcoin-a.

Moj cilj je da vam pomognem da postanete konforni sa mogućnošću držanja svojih ključeva. Do tada, Bitcoin če biti sigurniji na novčaniku vaše menjačnice.

Sada ćemo pogledati koje opcije imate za preuzimanje kontrole nad sopstvenim Bitcoin ključevima.

Bezbednost vs Komfor

Komprimis: Bezbednost vs Komfor

Glavni kompromis koji treba uzeti u obzir prilikom skladištenja vašeg Bitcoin-a je između bezbednosti i konfora. Očigledno je da su i bezbednost i konfor poželjne osobine prilikom čuvanja vašeg Bitcoin-a, ali se međusobno direktno suprotstavljaju.

Gde se vi nalazite u spektru bezbednosti nasuprot konfora?

Postavite sebi ova pitanja da biste stekli bolji utisak o tome koji način čuvanja za vas ima najviše smisla:

  • Ukupna vrednost – da li skladištite na nivou od 0,1%, 1% ili 10 +% vaše neto vrednosti u Bitcoin-u? Odgovor bi trebao da vam da vrlo različite metode čuvanja vašeg Bitcoin-a. Očigledno biste bili spremni da pretrpite više neprijatnosti ako to znači zaštitu 50% vaše neto vrednosti.
  • Vremenski okvir/dostupnost – Kada i koliko često imate potrebu da trošite svoje Bitcoin-e? Da li je to više kao tekući račun, srednjoročni štedni račun ili je vaš Bitcoin sličniji dugoročnom penzionom računu?

“Pazite da podešavanje vaše zaštite ne bude tako složeno da čak i vi zaboravite kako dostupiti vašom Bitcoin-u“

Od Bitcoinera se mogu čuti upozoravajuće priče o ljudima koji gube svoje Bitcoin-e zbog prekomplikovanih podešavanja čuvanja, što rezultira time da vlasnik zaboravi kako da pristupi svojim novčićima.

Pregled Novčanika: Istraživanje Hardverskih, Mobilnih, Desktop i Multisig Bitcoin Novčanika

Sada kada ste odlučili da nabavite nekoliko Bitcoin-a (pametan potez) vreme je da odlučite gde ćete čuvati vaš Bitcoin. Kada započinjete, ovo vam može dati nadmoćan osećaj. U ovom odeljku ću vam dati kratki pregled opcija kojima raspolažete. Kao i u većini stvari u životu, i ovde se radi o kompromisima.

Hardverski Bitcoin Novčanici

Korisnici čuvaju privatne ključeve na namenskom hardverskom delu.

Prednosti: Privatni ključevi nikada ne dolaze u dodir sa internetom, što smanjuje rizik od njihovih gubitaka. Pogodno za dugotrajno skladištenje. Ako izgubite hardverski novčanik, možete da upotrebite backup seed fraze (eng. seed phrase backup) da biste vratili novčanik.

Mane: Korisnici moraju da obezbede backup seed fraze, što zahteva promišljenu strategiju kako da je zaštite. Preporučuje se da zapišete svoju seed frazu na metal i sačuvate rezervne kopije na više sigurnih lokacija. Ako vam ukradu hardverski novčanik, dolazite u rizik hakovanja vaših sredstava. Napomena: zaštita backup seed fraze je standardna praksa za novčanike gde korisnik kontroliše svoje privatne ključeve.

Primeri: Ledger, Trezor, Coldcard i BitBox

Mobilni Bitcoin Novčanici

Korisnici čuvaju privatne ključeve na mobilnom uređaju.

Prednosti: Jednostavan za upotrebu, dobar za početnike, pogodan za male iznose.

Mane: Najmanje sigurna opcija jer se privatni ključevi nalaze na uređaju povezanom na Internet. Ako napadač stekne fizički pristup vašem telefonu, može proslediti sredstva u njegov novčanik. Nije dobro za dugotrajno skladištenje.

Primeri: Block­stream Green, Samourai (samo za Android), Muun, Blue Wallet, Electrum

Desktop Bitcoin Novčanici

Korisnici čuvaju privatne ključeve na svom desktop/laptop računaru

Prednosti: Dobro korisničko iskustvo.

Mane: Nije baš bezbedno, jer su računari povezani na internet i podložni virusima i napadima. Nije dobro za dugotrajno čuvanje.

Primeri: Bitcoin Core i Electrum (napredni), Wasabi (srednji), Block­stream Green (početni). Wasabi je verovatno najbolji novčanik za privatnost, a Block­stream Green je najbolji početnički desktop novčanik.

Multisignature Bitcoin Novčanici

Korisnik čuva privatne ključeve u posebnom novčaniku za koji je potrebno da potpiše više privatnih ključeva pre nego što može da premešta svoja sredstva. Na primer, u „2 od 3“ multisig (eng. multisignature – više potpisa) novčaniku, korisniku su potrebna bilo koja dva od tri privatna ključa za slanje sredstava.

Prednosti: Jedan od najsigurnijih načina za čuvanje vašeg Bitcoin-a, smanjuje efikasnost fizičkih napada, pogodan za dugoročno skladištenje.

Mane: Teško ga je samostalno podesiti, ali postoji nekoliko servisa koji olakšavaju ovaj proces. Nije pogodno za potrošnju, a to može predstavljati i poentu.

Primeri: Unchained Capital’s Vault (2 od 3), Casa’s Keymaster (2 od 3 i 3 od 5), Block­steam Green (2 od 2), Electrum.

Vruće vs Hladno – (hot vs Cold) Bitcoin Novčanici: U čemu je razlika?

Vrući novčanici su povezani na Internet. To znači da je ključevima lakše pristupiti nego kada su na hardverskom novčaniku, a to takođe znači i da su vaša sredstva ranjiva na napade hakera. Vruće novčanike preporučujem samo za male količine.

Hladni novčanici NISU povezani sa Internetom. To znači da je vašim sredstvima teže pristupiti. Hladni novčanici su manje pogodni za korisnike, ali hakeri mnogo teže mogu da pristupe vašim sredstvima. Hladne novčanike treba smatrati jedinom opcijom za dugoročno čuvanje.

Bitcoin Novčanik – Backup Fraza

Većina novčanika zahteva od korisnika da zapišu „backup seed frazu“. Ovo je mera predostrožnosti u slučaju da izgubite pristup svojim privatnim ključevima/novčaniku. To takođe znači da korisnici moraju biti vrlo oprezni sa svojim rezervnim kopijama jer one sadrže sve potrebne informacije za pristup vašim sredstvima. Tretirajte i čuvajte svoje rezervne kopije na način kao što bi tretirali i čuvali gomilu zlata.

  • Ne pravite slike ili snimke ekrana svoje backup fraze
  • Ne izgovarajte naglas svoju backup frazu – ikad!
  • Ne čuvajte svoju semensku frazu Password Manager Aplikaciji
  • Ne koristite Internet uslugu oporavka backup fraze
  • Koristite pristupnu frazu (passphrase) da biste dodali još sigurnosti
  • Koristite više metoda za pravljenje rezervnih kopija
  • Ograničite pristup svojoj backup frazi što je više moguće
  • Nikada ne razgovarajte sa ljudima gde, kako i koliko Bitcoin-a čuvate

Tako izgleda „backup seed fraza“

Bitcoin Novčanici Bez Seed-ova

Drugi način za čuvanje Bitcoin-a su novčanici bez seed-ova. Oni su dizajnirani za multisig akaunte, gde korisnici ne kreiraju backup seed-ove, već se oslanjaju na uslugu rezervne kopije. Casa prednjači u novčanicima bez seed-ova sa svojim Keymaster multisignaturnim proizvodom.

Bitcoin Multisignature: Kako radi

Umesto da zahtevaju jedan potpis privatnog ključa za premeštanje sredstava, multisig novčanici zahtevaju više potpisa za premeštanje sredstava. Postoji mnogo načina za pravljenje multisig novčanika, ali iskoristimo postavku 2 od 3 za naš primer.

Kao korisnik, to znači da imate ukupno 3 privatna ključa koji odgovaraju jednom Bitcoin novčaniku. Da biste prebacili sredstva, potrebna su vam najmanje 2 privatna ključa za potpisivanje transakcije. Većina korisnika će fizički odvojiti lokacije svakog ključa kako bi što više smanjili rizik. Samo nemojte biti previše kreativni, da ne prevarite i sebe i na taj način izgubite svoja sredstva (to se dogodilo mnogo puta).

Kao što je gore pomenuto, evo nekoliko primera Multisig­na­ture novčanika

  • Block­steam Green Wallet (2 od 2)
  • Casa’s Keymaster (2 od 3 i 3 od 5)
  • Unchained Capital’s Vault (2 od 3)
  • Electrum

Prednosti Multisig-a

Multisig nudi prostor za greške. Ako imate samo jedan privatni ključ i izgubite ga, vaša sredstva će se zauvek izgubiti. Međutim, ako imate podešavanje 2 od 3, možete sebi priuštiti da izgubite jedan privatni ključ i dalje pristupite svojim sredstvima.

Multisig takođe smanjuje šanse za moguće fizičke napade. Recimo da ste fizički ugroženi i primorani da se odreknete svog dragocenog Bitcoin-a. Ako ste imali normalan novčanik (a ne multisig), onda biste lako mogli da prebacite svoj Bitcoin tom kom vas napada. Međutim, ako ste postavili multisig podešavanja, jedan od vaših ključeva je u kući, a drugi ključ na nekom drugom mestu (npr. vaša kancelarija ili sef u banci). Ovakvo razdvajanje ključeva u velikoj meri smanjuje želju tog napadača da uopšte pokuša da preotme vaš Bitcoin.

Zašto Moj Bitcoin Novčanik Stalno Menja Moju Adresu?

Svaki skup privatnih ključeva može generisati bilione javnih ključeva. Ovi javni ključevi se zatim transformišu (kroz matematički proces zvan heširanje) da bi se proizvele javne adrese.

Svaka pojedinačna adresa može da primi Bitcoin. Dakle, svaki skup privatnih ključeva koji posedujete sposoban je da proizvede svoj jedinstveni, masivni skup javnih adresa koje posedujete vi, i samo vi. Svako može da pošalje Bitcoin na te javne adrese, ali samo onaj koji poseduje te privatne ključeve može trošiti Bitcoin sa tih adresa.

Mnogi ljudi vole da uporedjuju privatne ključeve, javne adrese i Bitcoin novčanike sa e-mail adresama. Privatni ključevi su vaša lozinka, javna adresa je vaša e-mail adresa, a novčanik je e-mail domen koji koristite (npr. Gmail, Protonmail, Yahoo itd.). Iako je korisna, ova analogija pomalo obmanjuje, jer sa Bitcoin-om svaka lozinka (privatni ključ) koju posedujete omogućava pristup bilionima potencijalnih e-mail adresa (javnih adresa) za slanje i primanje Bitcoin-a.

Nema razloga za brigu ako vaš novčanik stalno generiše nove Bitcoin adrese. To je zapravo jedna od njegovih karakteristika! Novčanici koji generišu i koriste nove javne adrese pomažu u zaštiti vaše privatnosti od ljudi koji „njuškaju“ na javnom Bitcoin blockchain-u. Samo zapamtite da sve dok vi držite privatne ključeve novčanika, samo vi posedujete sadašnji i budući Bitcoin, poslat na bilo koju javnu adresu koju je generisao vaš novčanik. Samo se pobrinite da privatni ključevi Bitcoin-a budu sigurni, bezbedni i privatni.

Moja Preporuka: Neka Procenat Neto Vrednosti Vodi Vaš Izbor Bitcoin Novčanika

Najjednostavniji način pristupanja izbora koji novčanik će te odabrati za vaš Bitcoin je fokusiranje na pitanje „koliko novca je u igri?“. Drugim rečima, koji procenat vaše neto vrednosti je zaštićen? Evo naše analize, ali naravno, situacija svake osobe je jedinstvena. Koristite ovo kao smernicu, a ne kao apsolutnu istinu.

Male količine (oko 0,1% neto vrednosti) – Koristite mobilni Bitcoin novčanik

  • Block­stream Green – ima multisig 2 od 2. To je verovatno najbolji Bitcoin novčanik za iPhone.
  • Casa Keymaster (režim sa jednim ključem) – rezervna kopija bez seed-a.

Srednji iznosi (oko 1% neto vrednosti) – Koristite hardverski Bitcoin novčanik

  • Ledger
  • Trezor
  • Coldcard

Velike količine (više od 10% + neto vrednost) – Koristite Multisig Bitcoin novčanik

  • Casa Keymaster Multisig —  interfejs koji je jednostavan za korišćenje, možete birati postavke 2 od 3 i 3 od 5. Oni imaju alat za samooporavak, međutim ovo nisam lično koristio, i želeo bih da obavim više istraživanja pre nego što dam pravu preporuku.
  • Unchained Capital’s Multisig —  interfejs koji je jednostavan za korišćenje, postavka 2 od 3, može pristupiti finansijskim uslugama zasnovanim na vašem BTC u depozitu.
  • Self Hosted Multisig —  korisnici takođe mogu da kreiraju sopstvene multisig postavke. Ovo zahteva mnogo veće tehničko znanje u poređenju sa Unchained i Casa, međutim, ne žrtvujete nikakvu privatnost.

Protip: Rapodelite sredstva koja želite da skladištite dugoročno. Ako imate značajan deo svoje neto vrednosti u Bitcoin-u, u vašem je najboljem interesu da raspodelite svoj ulog. Ovo umanjuje vaš rizik, što smanjuje šanse da budete izbrisani. Na primer, trećinu svog Bitcoin-a čuvajte sa Casa multisig-om, drugu trećinu sa Unchained Capital Vault-om, a preostalu trećinu na hardverskom novčaniku (Cold Card, Ledger ili Trezor).

Da Zaokružimo Priču

Ovo je moj rezime vaših mogućnosti izbora Bitcoin-ovih novčanika i kako odabrati pravi od njih uzimajući u obzir privatne ključeve, načine i stepen zaštite i sigurnosti koji oni pružaju. Ako ste i dalje zastrašeni, bez brige. Preporučujemo da preuzmete kontrolu nad vašim Bitcoin ključevima samo kada budete sigurni u uslugu koja vam se pruža. Ali vas podstičemo da i dalje razmatrate jedinstvenu priliku koju vam pruža Bitcoin: mogućnost da imate apsolutnu kontrolu nad svojim bogatstvom.

Samostalno čuvanje je vremenom sve lakše i lakše. Razmotrite svoju situaciju i odaberite način čuvanja koji najbolje odgovara vama. Ovde sam da vam pomognem, i slobodno mi se obratite sa svim pitanjima koja vas zanimaju.

]]> Originalni tekst na bitcoin-balkan.com

Pregled sadržaja

  1. Bitcoin Je Nosilac Imovine
  2. Komprimis: Bezbednost vs Konfor
  3. Pregled Novčanika: Istraživanje Hardverskih, Mobilnih, Desktop i Multisig Bitcoin Novčanika
  4. Vruće vs Hladno – (hot vs Cold) Bitcoin Novčanici: U čemu je razlika?
  5. Bitcoin Novčanik – Backup Fraza
  6. Bitcoin Multisignature: Kako radi
  7. Zašto Moj Bitcoin Novčanik Stalno Menja Moju Adresu?
  8. Moja Preporuka: Neka Procenat Neto Vrednosti Vodi Vaš Izbor Bitcoin Novčanika
  9. Da Zaokružimo Priču

U redu, dakle stekli ste neku količinu Bitcoin-a, i koji je sada najbolji način za njegovo čuvanje? Ovde ću vas provesti kroz proces pronalaženja pravog Bitcoin novčanika za vas.

Iako se čini kao jednostavno pitanje, ima iznenađujuće puno nijansi koje treba razmotriti. Koliko Bitcoin-a imate? Koliko često planirate da ga trošite? Da li ste sigurni da su vaši ključevi sigurniji kod vas nego kod offline čuvara? Odgovori na ova pitanja pomoći će vam da pronadjete pravo rešenje za vas.

Bitcoin je nosilac imovine, što znači da i sami možete držati ključeve svog Bitcoin-a. Kada držite svoje Bitcoin ključeve, vi imate direktnu kontrolu nad svojim novcem. Nije povereno nijednoj trećoj strani, poput banke. Trebate držati svoje ključeve onda kada utvrdite da je rizik da ih lično držite manji od rizika da ih čuvar izgubi. Donošenje te odluke oslanja se uglavnom na vaše razumevanje kako i zašto držati svoje Bitcoin ključeve. U ovom članku ću vam pomoći da razumete obe strane.

U ovom članku ćemo istražiti:

  • „Nisu vaši ključevi, nije vaš Bitcoin“
  • Bezbednost vs Konfor
  • Vrste Bitcoin novčanika
  • Postavke Multisig-a
  • Moja preporuka za izbor najboljeg novčanika za VAS

Zato počnimo polako.

Bitcoin Je Nosilac Imovine

U kriptografiji, javni ključ(public key) se koristi za šifrovanje poruka, a privatni ključ(private key) za njihovo dešifrovanje. Ako bi neko želeo da vam pošalje šifrovanu poruku, šifrirao bi je vašim javnim ključem. Vaš privatni ključ je jedini način za dešifrovanje te poruke, pa sve dok ste jedina osoba koja drži taj privatni ključ, vi ste i jedina osoba koja može pročitati poruku.

Bitcoin koristi kriptografiju javnog/privatnog ključa da bi osigurao transakcije. Privatni ključ se kreira kada napravite Bitcoin novčanik. Novčanik stvara javne ključeve koji se heširaju i koriste kao adrese za prijem Bitcoin-a. Privatni ključ je potreban da bi se dokazalo vlasništvo nad uskladištenim Bitcoin-om na toj adresi kako bi se mogao potrošiti.

Ako lično ne kontrolišete privatne ključeve povezane sa vašim Bitcoin-om, onda zapravo ne posedujete svoj Bitcoin. Drugim rečima, ako menjačnica ili banka drži vaše Bitcoin-e u vaše ime, vi onda nemate direktnu kontrolu nad svojim Bitcoin-ima. Vi prenosite sigurnost svog Bitcoin-a drugoj stranci.

Da biste u potpunosti iskoristili jedinstvene osobine Bitcoin-a kao novca, vi trebate da držite svoje privatne ključeve. Kao što Bitcoineri često kažu „nisu vaši ključevi, nije vaš Bitcoin“. Ovo vam pruža mogućnost držanja vašeg Bitcoin-a pod vašim nadzorom, tako da ga države, banke ili hakeri koji ga ciljaju ne mogu zapleniti ili oduzeti. Ali odabir držanja sopstvenih ključeva dolazi sa odredjenom odgovornošću za bezbednost vašeg Bitcoin-a.

Moj cilj je da vam pomognem da postanete konforni sa mogućnošću držanja svojih ključeva. Do tada, Bitcoin če biti sigurniji na novčaniku vaše menjačnice.

Sada ćemo pogledati koje opcije imate za preuzimanje kontrole nad sopstvenim Bitcoin ključevima.

Bezbednost vs Komfor

Komprimis: Bezbednost vs Komfor

Glavni kompromis koji treba uzeti u obzir prilikom skladištenja vašeg Bitcoin-a je između bezbednosti i konfora. Očigledno je da su i bezbednost i konfor poželjne osobine prilikom čuvanja vašeg Bitcoin-a, ali se međusobno direktno suprotstavljaju.

Gde se vi nalazite u spektru bezbednosti nasuprot konfora?

Postavite sebi ova pitanja da biste stekli bolji utisak o tome koji način čuvanja za vas ima najviše smisla:

  • Ukupna vrednost – da li skladištite na nivou od 0,1%, 1% ili 10 +% vaše neto vrednosti u Bitcoin-u? Odgovor bi trebao da vam da vrlo različite metode čuvanja vašeg Bitcoin-a. Očigledno biste bili spremni da pretrpite više neprijatnosti ako to znači zaštitu 50% vaše neto vrednosti.
  • Vremenski okvir/dostupnost – Kada i koliko često imate potrebu da trošite svoje Bitcoin-e? Da li je to više kao tekući račun, srednjoročni štedni račun ili je vaš Bitcoin sličniji dugoročnom penzionom računu?

“Pazite da podešavanje vaše zaštite ne bude tako složeno da čak i vi zaboravite kako dostupiti vašom Bitcoin-u“

Od Bitcoinera se mogu čuti upozoravajuće priče o ljudima koji gube svoje Bitcoin-e zbog prekomplikovanih podešavanja čuvanja, što rezultira time da vlasnik zaboravi kako da pristupi svojim novčićima.

Pregled Novčanika: Istraživanje Hardverskih, Mobilnih, Desktop i Multisig Bitcoin Novčanika

Sada kada ste odlučili da nabavite nekoliko Bitcoin-a (pametan potez) vreme je da odlučite gde ćete čuvati vaš Bitcoin. Kada započinjete, ovo vam može dati nadmoćan osećaj. U ovom odeljku ću vam dati kratki pregled opcija kojima raspolažete. Kao i u većini stvari u životu, i ovde se radi o kompromisima.

Hardverski Bitcoin Novčanici

Korisnici čuvaju privatne ključeve na namenskom hardverskom delu.

Prednosti: Privatni ključevi nikada ne dolaze u dodir sa internetom, što smanjuje rizik od njihovih gubitaka. Pogodno za dugotrajno skladištenje. Ako izgubite hardverski novčanik, možete da upotrebite backup seed fraze (eng. seed phrase backup) da biste vratili novčanik.

Mane: Korisnici moraju da obezbede backup seed fraze, što zahteva promišljenu strategiju kako da je zaštite. Preporučuje se da zapišete svoju seed frazu na metal i sačuvate rezervne kopije na više sigurnih lokacija. Ako vam ukradu hardverski novčanik, dolazite u rizik hakovanja vaših sredstava. Napomena: zaštita backup seed fraze je standardna praksa za novčanike gde korisnik kontroliše svoje privatne ključeve.

Primeri: Ledger, Trezor, Coldcard i BitBox

Mobilni Bitcoin Novčanici

Korisnici čuvaju privatne ključeve na mobilnom uređaju.

Prednosti: Jednostavan za upotrebu, dobar za početnike, pogodan za male iznose.

Mane: Najmanje sigurna opcija jer se privatni ključevi nalaze na uređaju povezanom na Internet. Ako napadač stekne fizički pristup vašem telefonu, može proslediti sredstva u njegov novčanik. Nije dobro za dugotrajno skladištenje.

Primeri: Block­stream Green, Samourai (samo za Android), Muun, Blue Wallet, Electrum

Desktop Bitcoin Novčanici

Korisnici čuvaju privatne ključeve na svom desktop/laptop računaru

Prednosti: Dobro korisničko iskustvo.

Mane: Nije baš bezbedno, jer su računari povezani na internet i podložni virusima i napadima. Nije dobro za dugotrajno čuvanje.

Primeri: Bitcoin Core i Electrum (napredni), Wasabi (srednji), Block­stream Green (početni). Wasabi je verovatno najbolji novčanik za privatnost, a Block­stream Green je najbolji početnički desktop novčanik.

Multisignature Bitcoin Novčanici

Korisnik čuva privatne ključeve u posebnom novčaniku za koji je potrebno da potpiše više privatnih ključeva pre nego što može da premešta svoja sredstva. Na primer, u „2 od 3“ multisig (eng. multisignature – više potpisa) novčaniku, korisniku su potrebna bilo koja dva od tri privatna ključa za slanje sredstava.

Prednosti: Jedan od najsigurnijih načina za čuvanje vašeg Bitcoin-a, smanjuje efikasnost fizičkih napada, pogodan za dugoročno skladištenje.

Mane: Teško ga je samostalno podesiti, ali postoji nekoliko servisa koji olakšavaju ovaj proces. Nije pogodno za potrošnju, a to može predstavljati i poentu.

Primeri: Unchained Capital’s Vault (2 od 3), Casa’s Keymaster (2 od 3 i 3 od 5), Block­steam Green (2 od 2), Electrum.

Vruće vs Hladno – (hot vs Cold) Bitcoin Novčanici: U čemu je razlika?

Vrući novčanici su povezani na Internet. To znači da je ključevima lakše pristupiti nego kada su na hardverskom novčaniku, a to takođe znači i da su vaša sredstva ranjiva na napade hakera. Vruće novčanike preporučujem samo za male količine.

Hladni novčanici NISU povezani sa Internetom. To znači da je vašim sredstvima teže pristupiti. Hladni novčanici su manje pogodni za korisnike, ali hakeri mnogo teže mogu da pristupe vašim sredstvima. Hladne novčanike treba smatrati jedinom opcijom za dugoročno čuvanje.

Bitcoin Novčanik – Backup Fraza

Većina novčanika zahteva od korisnika da zapišu „backup seed frazu“. Ovo je mera predostrožnosti u slučaju da izgubite pristup svojim privatnim ključevima/novčaniku. To takođe znači da korisnici moraju biti vrlo oprezni sa svojim rezervnim kopijama jer one sadrže sve potrebne informacije za pristup vašim sredstvima. Tretirajte i čuvajte svoje rezervne kopije na način kao što bi tretirali i čuvali gomilu zlata.

  • Ne pravite slike ili snimke ekrana svoje backup fraze
  • Ne izgovarajte naglas svoju backup frazu – ikad!
  • Ne čuvajte svoju semensku frazu Password Manager Aplikaciji
  • Ne koristite Internet uslugu oporavka backup fraze
  • Koristite pristupnu frazu (passphrase) da biste dodali još sigurnosti
  • Koristite više metoda za pravljenje rezervnih kopija
  • Ograničite pristup svojoj backup frazi što je više moguće
  • Nikada ne razgovarajte sa ljudima gde, kako i koliko Bitcoin-a čuvate

Tako izgleda „backup seed fraza“

Bitcoin Novčanici Bez Seed-ova

Drugi način za čuvanje Bitcoin-a su novčanici bez seed-ova. Oni su dizajnirani za multisig akaunte, gde korisnici ne kreiraju backup seed-ove, već se oslanjaju na uslugu rezervne kopije. Casa prednjači u novčanicima bez seed-ova sa svojim Keymaster multisignaturnim proizvodom.

Bitcoin Multisignature: Kako radi

Umesto da zahtevaju jedan potpis privatnog ključa za premeštanje sredstava, multisig novčanici zahtevaju više potpisa za premeštanje sredstava. Postoji mnogo načina za pravljenje multisig novčanika, ali iskoristimo postavku 2 od 3 za naš primer.

Kao korisnik, to znači da imate ukupno 3 privatna ključa koji odgovaraju jednom Bitcoin novčaniku. Da biste prebacili sredstva, potrebna su vam najmanje 2 privatna ključa za potpisivanje transakcije. Većina korisnika će fizički odvojiti lokacije svakog ključa kako bi što više smanjili rizik. Samo nemojte biti previše kreativni, da ne prevarite i sebe i na taj način izgubite svoja sredstva (to se dogodilo mnogo puta).

Kao što je gore pomenuto, evo nekoliko primera Multisig­na­ture novčanika

  • Block­steam Green Wallet (2 od 2)
  • Casa’s Keymaster (2 od 3 i 3 od 5)
  • Unchained Capital’s Vault (2 od 3)
  • Electrum

Prednosti Multisig-a

Multisig nudi prostor za greške. Ako imate samo jedan privatni ključ i izgubite ga, vaša sredstva će se zauvek izgubiti. Međutim, ako imate podešavanje 2 od 3, možete sebi priuštiti da izgubite jedan privatni ključ i dalje pristupite svojim sredstvima.

Multisig takođe smanjuje šanse za moguće fizičke napade. Recimo da ste fizički ugroženi i primorani da se odreknete svog dragocenog Bitcoin-a. Ako ste imali normalan novčanik (a ne multisig), onda biste lako mogli da prebacite svoj Bitcoin tom kom vas napada. Međutim, ako ste postavili multisig podešavanja, jedan od vaših ključeva je u kući, a drugi ključ na nekom drugom mestu (npr. vaša kancelarija ili sef u banci). Ovakvo razdvajanje ključeva u velikoj meri smanjuje želju tog napadača da uopšte pokuša da preotme vaš Bitcoin.

Zašto Moj Bitcoin Novčanik Stalno Menja Moju Adresu?

Svaki skup privatnih ključeva može generisati bilione javnih ključeva. Ovi javni ključevi se zatim transformišu (kroz matematički proces zvan heširanje) da bi se proizvele javne adrese.

Svaka pojedinačna adresa može da primi Bitcoin. Dakle, svaki skup privatnih ključeva koji posedujete sposoban je da proizvede svoj jedinstveni, masivni skup javnih adresa koje posedujete vi, i samo vi. Svako može da pošalje Bitcoin na te javne adrese, ali samo onaj koji poseduje te privatne ključeve može trošiti Bitcoin sa tih adresa.

Mnogi ljudi vole da uporedjuju privatne ključeve, javne adrese i Bitcoin novčanike sa e-mail adresama. Privatni ključevi su vaša lozinka, javna adresa je vaša e-mail adresa, a novčanik je e-mail domen koji koristite (npr. Gmail, Protonmail, Yahoo itd.). Iako je korisna, ova analogija pomalo obmanjuje, jer sa Bitcoin-om svaka lozinka (privatni ključ) koju posedujete omogućava pristup bilionima potencijalnih e-mail adresa (javnih adresa) za slanje i primanje Bitcoin-a.

Nema razloga za brigu ako vaš novčanik stalno generiše nove Bitcoin adrese. To je zapravo jedna od njegovih karakteristika! Novčanici koji generišu i koriste nove javne adrese pomažu u zaštiti vaše privatnosti od ljudi koji „njuškaju“ na javnom Bitcoin blockchain-u. Samo zapamtite da sve dok vi držite privatne ključeve novčanika, samo vi posedujete sadašnji i budući Bitcoin, poslat na bilo koju javnu adresu koju je generisao vaš novčanik. Samo se pobrinite da privatni ključevi Bitcoin-a budu sigurni, bezbedni i privatni.

Moja Preporuka: Neka Procenat Neto Vrednosti Vodi Vaš Izbor Bitcoin Novčanika

Najjednostavniji način pristupanja izbora koji novčanik će te odabrati za vaš Bitcoin je fokusiranje na pitanje „koliko novca je u igri?“. Drugim rečima, koji procenat vaše neto vrednosti je zaštićen? Evo naše analize, ali naravno, situacija svake osobe je jedinstvena. Koristite ovo kao smernicu, a ne kao apsolutnu istinu.

Male količine (oko 0,1% neto vrednosti) – Koristite mobilni Bitcoin novčanik

  • Block­stream Green – ima multisig 2 od 2. To je verovatno najbolji Bitcoin novčanik za iPhone.
  • Casa Keymaster (režim sa jednim ključem) – rezervna kopija bez seed-a.

Srednji iznosi (oko 1% neto vrednosti) – Koristite hardverski Bitcoin novčanik

  • Ledger
  • Trezor
  • Coldcard

Velike količine (više od 10% + neto vrednost) – Koristite Multisig Bitcoin novčanik

  • Casa Keymaster Multisig —  interfejs koji je jednostavan za korišćenje, možete birati postavke 2 od 3 i 3 od 5. Oni imaju alat za samooporavak, međutim ovo nisam lično koristio, i želeo bih da obavim više istraživanja pre nego što dam pravu preporuku.
  • Unchained Capital’s Multisig —  interfejs koji je jednostavan za korišćenje, postavka 2 od 3, može pristupiti finansijskim uslugama zasnovanim na vašem BTC u depozitu.
  • Self Hosted Multisig —  korisnici takođe mogu da kreiraju sopstvene multisig postavke. Ovo zahteva mnogo veće tehničko znanje u poređenju sa Unchained i Casa, međutim, ne žrtvujete nikakvu privatnost.

Protip: Rapodelite sredstva koja želite da skladištite dugoročno. Ako imate značajan deo svoje neto vrednosti u Bitcoin-u, u vašem je najboljem interesu da raspodelite svoj ulog. Ovo umanjuje vaš rizik, što smanjuje šanse da budete izbrisani. Na primer, trećinu svog Bitcoin-a čuvajte sa Casa multisig-om, drugu trećinu sa Unchained Capital Vault-om, a preostalu trećinu na hardverskom novčaniku (Cold Card, Ledger ili Trezor).

Da Zaokružimo Priču

Ovo je moj rezime vaših mogućnosti izbora Bitcoin-ovih novčanika i kako odabrati pravi od njih uzimajući u obzir privatne ključeve, načine i stepen zaštite i sigurnosti koji oni pružaju. Ako ste i dalje zastrašeni, bez brige. Preporučujemo da preuzmete kontrolu nad vašim Bitcoin ključevima samo kada budete sigurni u uslugu koja vam se pruža. Ali vas podstičemo da i dalje razmatrate jedinstvenu priliku koju vam pruža Bitcoin: mogućnost da imate apsolutnu kontrolu nad svojim bogatstvom.

Samostalno čuvanje je vremenom sve lakše i lakše. Razmotrite svoju situaciju i odaberite način čuvanja koji najbolje odgovara vama. Ovde sam da vam pomognem, i slobodno mi se obratite sa svim pitanjima koja vas zanimaju.

]]> <![CDATA[Ultimativni vodič za bezbedno čuvanje Bitcoin "seed" fraze]]> Sat, 31 May 2025 17:09:05 GMT https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1748708735955/ https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1748708735955/ naddr1qqxnzde58qmnqwphxv6njdf4qgst737pnc2hdhpyp7y8xa3kj5vxdppympyascarw24ulhuvc0f9wwcrqsqqqa28hy6qcj Bitkoin naddr1qqxnzde58qmnqwphxv6njdf4qgst737pnc2hdhpyp7y8xa3kj5vxdppympyascarw24ulhuvc0f9wwcrqsqqqa28hy6qcj npub1harur8s4wmwzgrugwdmrd9gcv6zzfkzfmp36xu4tel0ces7j2uas3gcqdy Originalni tekst na bitcoin-balkan.com.

Pregled sadržaja

  1. Koji Bitcoin Novčanici su Dostupni?
  2. Šta je Mnemonic Oporavak ili Seed Fraza sa 12 ili 24 Reči?
  3. Kako Čuvati Seed Frazu
  4. Saveti za Osiguravanje Vaše Seed Fraze
  5. Šta će se Desiti sa Vašim Bitcoin-om Nakon što Umrete?
  6. Kako Koristite Seed Frazu za Oporavak Vašeg Novčanika?
  7. Ako je Vaša Seed Fraza Sigurna, Biće i Vaša Sredstava!

Za one koji tek ulaze u igru sa kriptovalutama, šansa da vaša Bitcoin sredstva ne budu sigurna i zaštićena može biti pomalo zastrašujuća. Srećom, postoji mnogo user-friendly Bitcoin novčanika, i svaki od njih ima izvrsnu funkciju rezervne kopije, koja vam omogućava trenutan povraćaj Bitcoin sredstava, ako vaš uređaj na kome se nalazi novčanik ikada bude zagubljen ili izgubljen. Ova funkcija, poznata kao „seed fraza“, ili seed fraza za oporavak, predstavlja jedinstveni niz reči koje će vaš novčanik generisati, i koje deluju kao password za vaše lične Bitcoin podatke. Ovaj skup reči omogućava trenutni povraćaj vaših bitcoin sredstava.

Iako možete lako zapostaviti svoju seed frazu, misleći da ćete se kasnije pozabaviti sa njom, uvek je najbolje biti proaktivan kada je reč o osiguranju zaštite vaše fraze za oporavak. Fraza za oporavak je vaša rezervna kopija – pa iako vam neće trebati svaki dan, biće kritična u slučaju da vam se novčanik pokvari. Takođe, fraza za oporavak može da omogući svima pristup vašem bitcoin-u, pa je zato veoma važno da se ona čuva na sigurnom.

U ovom članku, prikazaću vam:

  1. Spisak glavnih Bitcoin hardware novčanika koje možete koristiti za skladištenje vaših Bitcoin-a.
  2. Sveobuhvatan pregled mnogih metoda koje možete koristiti za čuvanje vaše seed fraze
  3. Razne prednosti i mane za svaku od njih
  4. Saveti koje možete da koristite da biste maksimizirali ukupnu sigurnost svoje seed fraze
  5. Kako sigurno čuvati vašu seed frazu
  6. Kako proslediti svoj Bitcoin u slučaju vaše smrti

Kada završite sa čitanjem, trebalo bi da ste na dobrom putu da čuvate svoju seed frazu koristeći najsigurnija i najpouzdanija dostupna sredstva, obezbeđujući najveću zaštitu svojih Bitcoin sredstava bez obzira na to šta se sa vama ili vašim digitalnim uređajima dogodi u budućnosti. Za početak ćemo dati brzi pregled hardware novčanika i šta tačno predstavlja fraza za oporavak.

Koji Bitcoin Novčanici su Dostupni?

Ispod ćete pronaći listu od nekoliko najpopularnijih novčanika koji su dostupni danas. Softverski novčanici rade na vašem telefonu ili računaru, dok su hardware novčanici namenski delovi hardvera (poput specijalizovanog fleš diska) koji omogućavaju lak i siguran pristup vašem bitcoin-u uz jaku sigurnost.

Hardware (poput specijalizovanog USB fleš diska) i Software (na vašem telefonu ili računaru)

Svaki od ovih novčanika će vam dati seed frazu, koja se sastoji od 12 ili 24 reči, što će vam omogućiti pristup svim bitcoin adresama povezanim sa vašim novčanikom – a samim tim i svim vašim sredstvima.

Šta je Mnemonic Oporavak ili Seed Fraza sa 12 ili 24 Reči?

Najjednostavnije rečeno, seed fraza je niz određenih reči u kojima se nalaze sve potrebne informacije kako bi se u potpunosti povratila vaša Bitcoin sredstva. Koji god novčanik odlučite da koristite, generisaće jedinstvenu seed frazu, posebno za vas, a taj softver će vas uputiti da čuvate seed frazu na neki način, gde će biti dostupna u slučaju nužde. Seed fraza će biti jedinstvena i obično sadrži od 12 ili 24 reči, od kojih se neke mogu ponoviti. Pre nego što sačuvate seed frazu, pročitajte odeljak 4) sa našim savetima!

Seed fraza omogućava pristup vašim bitcoin sredstvima svima koji je poseduju- omogućavajući vam da povratite sredstava ako vam se novčanik pokvari, ili omogućavajući lopovu da dobije pristup vašim bitcoin-ima.

To čini vašu seed frazu vrednom poput zlatne poluge. Zbog toga je pravilno čuvanje vaše seed fraze veoma važno – morate uravnotežiti lak način oporavka i sigurnost protiv krađe i hakovanja. Međutim, s obzirom da je vaša seed fraza samo niz reči, ona se može snimati i skladištiti na mnogo jednostavniji način (i mnogo jeftinije!) od zlatne poluge – čineći je potencijalno mnogo sigurnijom.

Primarna svrha seed fraze je da ima neku vrstu fizičkog sredstva za povraćaj Bitcoin sredstava ako vas izneveri novčanik. To uključuje ako vam se sruši sistem na računaru, ako vam se ošteti hard disk, izgubite telefon ili razbijete hardware novčanik – u svakom slučaju gde vaš novčanik postane nepristupačan.

Seed fraze zasnivaju se na specifikacijama otvorenog koda kompatibilnim sa Bitcoin protokolom, što znači da dok god imate svoju seed frazu, možete koristiti mnoge druge vrste novčanika da biste povratili pristup svom bitcoin-u. Recimo da danas posedujete Trezor, ali za 10 godina vam se uređaj pokvari ili Trezor prestane da posluje – možete jednostavno kupiti drugačiji hardware novčanik ili skinuti novčanik na svoj telefon, i pomoću svoje seed fraze povratiti pristup svojim bitcoin-ima.

Kako seed fraza funkcioniše?

Seed fraze funkcionišu slično kao i bilo koji drugi oblik koda, pri čemu svaka reč predstavlja numeričku vrednost koju novčanik razume. Fraze se generišu nasumično na osnovu unapred određene baze reči. Iako ponekad imate mogućnost da smislite sopstvenu seed frazu, omogućavanje novčaniku da generiše seed frazu je najbolja opcija za vašu sigurnost.

Jedna od prednosti koja je svojstvena prirodi seed fraza je ta što se u njima koriste stvarne prepoznatljive reči na engleskom jeziku koje se mogu izvesti i upamtiti bez obzira na male greške kao rezultat ružnog rukopisa. Ovo je suprotno od mnogih drugih nasumično generisanih passworda, gde svaki karakter mora biti jasno čitljiv da bi se password mogao pravilno kreirati, jer su oni jednostavno niz slučajnih karaktera. Stoga seed fraze imaju i prednosti randomizacije, kao i prednosti lako prepoznatljivih i uobičajenih reči.

Zašto Niko Ne Može da Predpostavi Seed Frazu?

Mogli biste da pomislite da bi niz od 24 reči možda bio lak nekome da ga pretpostavi, ili da bi nekome bilo isplativo da napravi računarski ciklus mogućih kombinacija, dok ne pronadje novčanik koji sadrži neke bitcoin-e kako bi mogao da ih ukrade.

Reči za frazu za oporavak ili seed frazu dolaze sa liste koja se sastoji od 2048 reči – pa čak i seed od 12 reči za Bitcoin novčanik ima 2048^12 kombinacija ili 2^132. Procenjuje se da u univerzumu postoji 10^21 zvezda, pa je nepotrebno reći da ovo predstavlja mnogo mogućih kombinacija. Čak i kada bi svaki čovek na Zemlji danas imao 1.000.000 novčanika (čak i bez adresa), to bi iznosilo samo 7.800.000.000.000.000 novčanika – što je oko 2^53. Ovo čini negde oko polovine mogućih kombinacija, ali to bi sakrilo snagu eksponencijalnog rasta.

Kada bi svi na svetu imali po 1.000.000 bitcoin novčanika, mi bismo i dalje koristili samo 0.000000000000000000000001654% od svih mogućih novčanika. To je neuporedivo teže nego pronaći jedno određeno zrno peska u celokupnom pesku koji se nalazi na Zemlji.

Čak i taj pronalazak određenog zrna peska na ovoj plaži bila bi kao šetnja parkom nasuprot pogađanju bilo koje random seed fraze.

Dakle, prilično je sigurno reći da niko uskoro neće pokušati da pogadja bitcoin novčanike. Bila bi potrebna vojska računara i veoma dugačak vremenski period da se pronadje samo jedan novčanik sa sredstvima u tom prostranstvu.

Kako Čuvati Seed Frazu

Neverovatno je važno kako zapisujete i skladištite svoju seed frazu, s obzirom na ogromnu količinu moći koju će oni koji je poseduju imati nad vašim Bitcoin sredstvima. Takođe, budući da je poenta seed fraze da bude lako dostupna gde i kada vam zatreba, čuvanje na nekom sigurnom, ali i pristupačnom mestu, je neophodno. Specifična metoda koju koristite za transkripciju vaše seed fraze je takođe važna, bez obzira na to kako se čuva, jer se neke metode transkripcije pokazale mnogo sigurnijim od drugih.

Pogledajte naš odeljak sa savetima, pre nego što zapišete svoju seed frazu!

Preporučujemo vam da fizički sačuvate svoju seed frazu nakon što vam je softver ili hardware novčanik isporuči. Fizičko skladištenje čini vašu seed frazu manje otvorenom za hakere koji bi mogli da vam ukradu frazu za oporavak iz digitalne memorije vašeg računara ili pametnog telefona.. Međutim, mnogi ljudi će i dalje odabrati neki oblik digitalnih sredstava za čuvanje svojih seed fraza, bilo zato što je to dominantno sredstvo ili jednostavno kao dodatni oblik rezervne kopije. Hajde da pogledajmo kako fizička, a tako i digitalna sredstva koja možete koristiti za čuvanje vaše seed fraze, kako se ona koriste, i specifične prednosti i nedostatke svake od njih.

Zapisivanje Vaše Seed fraze – na Papiru ili Digitalno

Zapisivanje Vaše Seed Fraze na Papir

Naravno, najočigledniji metod unošenja vaše digitalne seed fraze u fizički svet je isti onaj metod koji biste obično koristili za unošenje bilo kog drugog oblika pisanja u fizički svet – olovkom i papirom. Jednostavno zapisivanje vaše seed fraze na papir u potpunosti može biti dovoljno da vam pruži sigurnost koju želite. Međutim, postoje neka upozorenja oko upotrebe olovke i papira koja ovu najjednostavniju metodu čine ne baš tako idealnom za čuvanje nečega toliko važnog kao što je seed fraza.

Kao prvo, sam papir je lako uništiv, a o mastilu da i ne govorimo. U slučaju poplave ili požara, papir će biti uništen, što znači da će i vaša seed fraza biti uništena zajedno sa njim. Naravno, ovo su loše vesti i za svakoga ko verovatno gubi i sav svoj hardver i opremu u požaru ili poplavi. Kao drugu stvar, papir je neverovatno lako zagubiti. Može se oduvati, pomešati sa otpadom ili jednostavno pomešati sa nečim drugim i negde izgubiti, i nikada ga više nećete videti. Iz ovih i više drugih razloga, oni koji žele da zapišu svoju seed frazu u fizički svet, često traže sredstva koja su izdržljivija i trajnija od papira.

Graviranje Vaše Seed Fraze na Čeličnoj Back-Up Ploči

Back-up ploče od nerđajućeg čelika su stvorene kako bi korisnici Bitcoin-a imali način da trajnije urežu svoje seed fraze u fizički svet od puke olovke i papira. Napravljene su od nerđajućeg čelika, na koje se vaša seed fraza može trajno urezati. Budući da je gravura napravljena na čeliku, ona će u slučaju požara ili poplave moći da traje mnogo duže od papira. Ploča može biti bilo šta, od male kartice koju možete držati u novčaniku do većeg komada koji se može trajno čuvati kod kuće ili u sefu.

Bilo koju veličinu pločice da izaberete, možete je kupiti zajedno sa alatima za samograviranje (koji nisu uvek u kompletu), što znači da korisnik ne mora da deli svoju seed frazu sa onima od kojih je kupio ploču. Budući da su ove ploče stvorene posebno za potrebe izdržavanja katastrofe, obično sadrže brojne garancije o njihovoj trajnosti, otporne su na bilo koje elemenate koje možete baciti na njih, od vode do vatre, kao i od prekomernog korišćenja i habanja.

Što se tiče back-up ploča od nerđajućeg čelika, svaki proizvođač nudi svoj jedinstveni spin. Pogledajmo 5 najboljih proizvođača back-up ploča od nerđajućeg čelika na tržištu i da vidimo kako su se pokazali:

Cryptosteel

Sa sedištem u Velikoj Britaniji, Cryptosteel nudi čelične „Kapsule“ i „Kasete“ sa cenom u eurima, s tim da je kapsula približno veličine laserskog pokazivača, a kaseta je veličine, pa, kasete. Kapsula košta 74 eura, a kaseta 108 eura, mada se nude popusti za velike narudžbine. Umesto da zahtevaju gravuru, svaka Kaseta ili Kapsula dolazi sa odredjenom količinom čeličnih pločica koje se mogu staviti prema redosledu vaše seed fraze.

Cena Rezervne Kopije Jedne Seed Fraze: 74 eura

CryptoSteel Shop

Blockplate

Blockplate nudi čelične back-up ploče po ceni od 69 USD za dve – svaka ploča sadrži 12 reči. Njihove verzija jedne ploče, koja izgleda identično, košta 49 USD po paru. Potpuno četvrtaste i malo manje od podmetača, ove ploče vam omogućavaju da svoju seed frazu sačuvate na mreži koristeći samo prosti udarac u sredinu, nisu potrebne pločice sa slovima.

Cena Rezervne Kopije Jedne Seed Fraze: $49 (plus metalna igla za 10 $, ako vam treba)

Block Plate Shop

Hodlinox

Coldbit nudi heavy-duty kartice sa futrolama po ceni od 69 eura i setove za graviranje za dodatnih 20 eura. Takođe se možete odlučiti da sami uradite graviranje pomoću alata koji imate kod kuće, a koji može urezati čelik, poput dijamantske Dremel burgije. Oslanjajući se na čistu doslovnu transkripciju sličnu Hodlinox pločama, ove ploče ipak nude malo veću zaštitu i neke sjajne dizajne.

Cena Rezervne Kopije Jedne Seed Fraze: 29 Eura

HodlLinox Shop

Coldbit

Coldbit nudi heavy-duty kartice sa futrolama po ceni od 69 eura i setove za graviranje za dodatnih 20 eura. Takođe se možete odlučiti da sami uradite graviranje pomoću alata koji imate kod kuće, a koji može urezati čelik, poput dijamantske Dremel burgije. Oslanjajući se na čistu doslovnu transkripciju sličnu Hodlinox pločama, ove ploče ipak nude malo veću zaštitu i neke sjajne dizajne.

Cena Rezervne Kopije Jedne Seed Fraze: 69 Eura (plus 20 eura za set za graviranje, ako vam je potreban)

ColdBit Shop

Billfold by Privacy Pros

Preimenovan u Privacy Pros, brend Billfold je i dalje dostupan po ceni od 89 USD. Koristi dizajn kartice vrlo sličan Cryptosteel Kaseti, sa malim pločicama koje slažete da biste formirali svoju seed frazu.

Cena Rezervne Kopije Jedne Seed Fraze: $89

Privacy Pros Shop

Kriptovanje Vaše Seed Fraze i Njeno Digitalno Skladištenje

Iako se generalno preporučuje da svoju seed frazu ne skladištite digitalno, oni koji su bolje upućeni u digitalnu bezbednost, ovo mogu videti kao floskulu koja se može ignorisati. Iako laici sigurno ne bi smeli da šalju i primaju svoje seed fraze e-mailom, pravilno digitalno kriptovanje i skladištenje sredstvima poput cloud-a ili USB fleš memorije mogu biti jednako sigurna i bezbedna sredstva za skladištenje, kao i fizička sredstva, poput čeličnih back-up ploča. Takođe, kada se oba sredstva koriste zajedno, to vam pruža krajnju mrežu rezervnih kopija u slučaju bilo kakvih hitnih slučajeva.

Kriptovanje možda nije nešto što je lako za svakoga, ali postoje mnoge treće strane koji će se pobrinuti da odrade kriptovanje za vas. Obavezno diskonektujte računar sa Interneta dok unosite seed u računar i izvodite kriptovanje – ne verujte online uslugama kriptovanja!

Odatle, na vama ostaje da odlučite kako ćete da je čuvate, bilo na cloud-u ili na USB fleš memoriji. Prednost čuvanja na cloud-u je u tome što podaci nisu povezani ni sa jednim fizičkim uređajem i može im se pristupiti sa bilo kog mesta pomoću passworda na cloud-u. Međutim, to takođe znači da su podaci nešto pristupačniji nego da se čuvaju na USB fleš memoriji. Zapamtite da ako se odlučite za USB fleš memoriju, ona možda neće moći da se izdrži protiv požara i vode, baš kao što to mogu prosti nefizički podaci na cloud-u. Fleš memorija koja se koristi na USB-u takođe nije dizajnirana da traje duže od 10 godina, pa imajte i to na umu.

Digitalno čuvanje seed fraze preporučujem isključivo informatičarima tj ljudima sa dosta iskustva u kriptiranju informacija. Za 99% nas čekič i čelična pločica koju čuvamo na 2 ili 3 mesta + dodatna 13. ili 25. reč je najbolje rešenje.

Gde i Kako Čuvati Svoju Seed Frazu

Bez obzira da li ste odlučili da svoju seed frazu sačuvate na čeličnoj ploči, USB-u ili jednostavno na parčetu papira, moraćete da je stavite negde – a idealno bi bilo da je stavite na više mesta u slučaju da se jedna uništi ili izgubi.

Najbolji savet koji mogu da vam dam je gde ne trebate da čuvate svoju seed frazu. Na kraju, mesto na koje stavite svoju seed frazu najbolje je da sačuvate za sebe, i zato evo nekoliko mesta na koja definitivno ne želite da stavite seed frazu, ako želite da izbegnete da upadne u pogrešne ruke.

Ne Čuvajte Svoju Seed Frazu u…

  1. Sef u Banci: Izgleda kao odlično mesto, zar ne? Pogrešno – banke prave greške, a kako sefovi postaju sve manje popularni, one prave još više grešaka!
  2. Sef u Kući: Opet se čini kao odlično mesto – međutim, ovo je prvo mesto koje će provalnik potražiti. Čak i ako ne mogu da otvore sef, većinu malih kućnih sefova moguće je lako premestiti i odneti u kolicima, i kasnije ih razbiti.
  3. Ispod Kreveta ili Dušeka: Klasično mesto za skrivanje novca, takođe je jedno od prvih mesta koje će provalnik pogledati.
  4. U Frižideru: Možda mislite da maskiranje vašeg seed-a u posudi za hranu izgleda kao dobar način zabune, ali ovo je uobičajena taktika za skrivanje dragocenosti, pa bi provalnici mogli potražiti i ovde.
  5. Ormarić za Nakit ili Fioke za Veš: To su uobičajena mesta za čuvanje drugih vrsta dragocenosti, pa će ih provalnik brzo pokrasti.

Budite kreativni, ali ne toliko kreativni da izgubite seed frazu, jer ne možete da se setite gde ste je sakrili.

Takođe je važno razmotriti i mogućnost pravljenja rezervnih kopija vašeg seed-a na više lokacija. Na taj način, čak i ako je jedno mesto potpuno uništeno (recimo da vam oluja odnese kuću), i dalje ćete da imate vaš seed na drugoj lokaciji.

Shamir-ovo Tajno Deljenje – Širite Vašu Frazu za Oporavak

Shamir-ovo Tajno Deljenje (eng. Shamir Secret Sharing), je algoritam koji vam omogućava da svoj seed podelite na više seed-ova koji su sami po sebi beskorisni. Međutim, njihovim rekombinovanjem vratićete vaš seed za oporavak.

Ovo je dobar korak ukoliko želite da podelite vaš seed sa vašim advokatom, računovođom, članovima porodice itd. – jer obezbeđuje da niko od njih nema pristup vašem celom seed-u.

Način na koji Shamir deluje je to što deli vaš seed na više manjih seed-ova koje možete predati pouzdanim pojedincima. Kada postavite Shamir-ov backup, odlučujete koliko ‘deljenja’ želite da kreirate i koliko delova je potrebno za oporavak vašeg celog seeda – na primer, možete da napravite 5 deljenja i kažete da su bilo koja 3 dela potrebna za oporavak vašeg seed-a.

Neki hardware novčanici, poput Trezor Model T, podržavaju Shamir Backups na user-friendly način.

Saveti za Osiguravanje Vaše Seed Fraze

Postoji mnogo opštih stvari koje morate imati na umu kada je reč o držanju vaše seed fraze na sigurnom. Neke od ovih stvari su samo zdrav razum, dok većini ljudi možda ništa neće pasti na pamet bez nečije pomoći. Neće sve metode biti praktične za sve čitaoce, ali imajte na umu da što više bezbednosnih metoda vežbate, vaša seed fraza će biti sigurnija. Učinite koliko god možete da vaša seed fraza bude sigurna i ona će vam biti pri ruci kada vam zatreba.

Ne Pravite Slike ili Screenshotove Vaše Seed Fraze

Ne slikanje vaše seed fraze je dovoljno jednostavno. Svaka slika koju napravite stvara dodatnu spoljnu datoteku koja se može duplirati, izgubiti ili ukrasti. Što je manji digitalni otisak vaše seed fraze, to je bolje. Međutim, postoji mnogo različitih načina na koje se mogu ukrasti fotografije vaše seed fraze, što može iznenaditi prosečnog čitaoca. Prvo, hakeri i ostale treće strane mogu da preuzmu sliku vaše seed fraze putem sigurnosnih kamera, poput onih na bankomatima. Takođe, kamere na računaru, telefonu i drugim ličnim uređajima mogu predstavljati još veći rizik. Iz ovih razloga, umanjivanje ukupne vidljivosti i izloženosti vaše seed fraze, i pre i posle dokumentovanja u fizičkom svetu, je apsolutna potreba.

Ne Izgovarajte Svoju Seed Frazu Naglas – Nikad!

Ako ste ikada razgovarali telefonom i Google Assistant vas je prekinuo, onda znate da vas stalno slušaju. Bilo da ste napolju u javnosti ili ste sami kod kuće, treće strane slušaju. Ako su te treće strane zainteresovane, možda će moći da dobiju pristup vašim ličnim podacima. Iz tog razloga, uzdržavanje od izgovaranja naglas vaše seed fraze treba smatrati vitalnim delom zaštite vaše seed fraze. Lakše je špijunirati nekoga preko zvuka, nego što je to slučaj sa vizuelnim elementima, pa izgovaranje naglas vaše seed fraze čini je mnogo podložnijom presretanju od strane onih koji je mogu zloupotrebiti.

Ne Čuvajte Svoju Seed Frazu u Password Menadžeru

Čuvanje vaše seed fraze u password menadžeru može se činiti sigurnim i prikladnim načinom izrade rezervnih kopija, ali to nosi velike rizike. Seed fraza se mnogo razlikuje od password za recimo vaš Facebook nalog. To je zato što su passwordi samo alati za potvrdu identiteta za centralizovane usluge – što znači da ako izgubite pristup računu ili budete hakovani, možete kontaktirati broj podrške i proći kroz neke korake da biste povratili kontrolu nad svojim nalogom.

Kod Bitcoin-a, prema njegovom dizajnu, ne postoji broj podrške. Ne postoji centralna stranka koja kontroliše Bitcoin transakcije, čineći ga neverovatno slobodnim i otvorenim – ali to takođe znači da morate vrlo ozbiljno da preuzmete odgovornost za svoju seed frazu. Ako padne u pogrešne ruke jer je vaš password menadžer hakovan, možete izgubiti svoje bitcoin-e.

Ne Koristite Online Usluge Oporavka Seed-a

Ako vam neki website traži da unesete svoju seed frazu – čak i ako vam se čini kao pouzdan – dobro razmislite pre nego što to učinite. Većina „usluga online oporavka“ su maskirane prevare, usresredjene samo na kradju seed fraza nevinih ljudi! Ne budi jedan od njih.

Koristite Pristupnu Frazu(dodatnu reč) da Biste Dodali još Sigurnosti

Trezor podešavanje pristupne fraze | Ledger podešavanje pristupne fraze

Ako vaš novčanik podržava dodavanje pristupne fraze, trebalo bi da je koristite. Pristupna fraza je password koji dodate svom seed-u i funkcioniše kao 13. ili 25. reč u vašoj seed frazi. Zbog toga je vaš novčanik mnogo teže ukrasti. Ako se pristupna fraza čuva na drugačijoj lokaciji od vašeg seed-a, vaši bitcoin-i su sigurni čak i ako neko dobije pristup vašoj seed frazi.

Zaštitite Svoju Seed Frazu

Bez obzira da li svoju seed frazu čuvate u digitalnom oblaku ili na čeličnoj ploči, postojanje nekog načina čuvanja koji štiti seed frazu od elemenata kao što su požar i poplava, mora se smatrati obaveznim. Kao što je već rečeno, čelične ploče mogu se napraviti da izdrže većinu katastrofa, a skladištenje na cloud-u pruža nefizička sredstva koja mogu biti jednako sigurna kao i druga sredstva ako koristite pravu enkripciju. Upotreba jednog ili oba ova sredstva može vam pomoći da vam garantuje maksimalnu zaštitu bez obzira na to šta se dogodi.

Koristite Više Metoda za Pravljenje Rezervnih Kopija Kad God Možete

Korišćenje nekoliko različitih metoda za čuvanje vaše seed fraze ima puno prednosti, ali ima i neke nedostatke ako im ne pristupite sa dovoljno pažnje. Iako vam više načina za skladištenje pruža veću zaštitu, to takođe proširuje vaš celokupni profil, što znači da postoji više područja koja su otvorena za napad. Ipak, korišćenje najmanje dve odvojene metode za pravljenje rezervnih kopija obično se smatra dobrom idejom, jer imate rezervne kopije za slučaj da vam se nešto desi! Nikad ne znate šta će se dogoditi, a u tome i jeste poenta seed fraza.

Ograničite Pristup Vašoj Seed Frazi što je Više Moguće

Naravno, neki ljudi mogu da se odluče da svoju seed frazu podele sa pouzdanom trećom stranom, kao sredstvo radi osiguranja njene zaštite, ali, generalno, što je manji broj ljudi sa kojima delite svoju seed frazu, time bolje. Vaša je lična odluka s kim ćete deliti svoju seed frazu, i u vašem je najboljem interesu da to pravo mudro koristite.

Ne Pričajte o Količini Bitcoin-a Koje Posedujete

Nekima je ovo možda najteži savet, ali možda i najvažniji. Ako niko ne zna da imate bitcoin, i koliko ga imate, smanjujete verovatnoću da će neko pokušati da dodje do vaše seed fraze ili novčanika. Zato držite jezik za zubima!

Šta će se Desiti sa Vašim Bitcoin-om Nakon što Umrete?

Kao i sa bilo kojim drugim sredstvom, trebalo bi da imate predstavu o tome kako će se postupati sa vašim Bitcoin-om nakon što umrete. S obzirom da je ovo relativno nova tema, nema puno presedana kada je reč o prenošenju i nasleđivanju Bitcoin-a. Iako mnogi mogu da pomisle da moraju da angažuju advokata, prenošenje Bitcoin-a zaista podrazumeva samo puko prenošenje vaše seed fraze, zajedno sa nekim vašim konkretnim srestvima.

Prilikom pripreme za prosleđivanje vaše seed fraze u slučaju vaše smrti, važno je zapamtiti da prosledite i detaljan zapis o svojoj digitalnoj imovini. Za razliku od fizičkih materijala, digitalna sredstva se ne mogu lako kvantifikovati fizičkom procenom. Ukoliko nije svesna da postoji, ta osoba možda neće znati šta tačno prima. Stoga, ona možda neće zaista primiti ono što ste joj namenili da nasledi. To je takođe razlog zašto bi svi trebali da drže svu svoju imovinu sažetom i što organizovanijom, u slučaju nužde.

Ako razumete engleski jezik preporučujem da pročitate knjigu: Cryptoasset Inheritance Planning od Pamela Morgan

Kako Koristite Seed Frazu za Oporavak Vašeg Novčanika?

Za većinu novčanika, upotreba seed fraze jednostavna je poput pritiskanja pravih tipki i kucanja iste. Odatle, seed fraza će vratiti sav sadržaj i podatke novčanika na bilo koji uređaj koji koristite. Na ovaj način, korišćenje seed fraze znači da možete imati novčanik kod sebe gde god da krenete, bez obzira na sve, čak i ako se novčanik izgubi ili uništi – sve što vam zaista treba je vaša seed fraza.

Opet, ne koristite nikakve online usluge za seed frazu! U najvećem broju slučajeva to su prevare.

Bez obzira da li koristite mobilni novčanik kao što je Muun ili hardware novčanik kao što su Trezor ili Ledger, sredstva za upotrebu vaše seed fraze su u osnovi ista – jedina razlika je hardver koji koristite za to. Kod aplikacija poput Muun jednostavno pokrenete aplikaciju i ona vam daje mogućnost oporavka prethodnog novčanika. Zatim ćete odabrati dužinu svoje seed fraze i uneti je tačno onako kako je prikazana.

Uz hardware novčanike poput onih koje je izradio Trezor, dobićete istu opciju za povratak kada pokrenete uređaj i instalirate firmware. Dobićete isti izbor da odredite dužinu svoje seed fraze, a zatim će zatražiti od vas da je unesete potpuno isto.

Ako je moguče uvjek koristite isti hardware/software wallet prilikom oporavka vaše seed fraze kao što ste koristili kad ste je pravili.

Ako je Vaša Seed Fraza Sigurna, Biće i Vaša Sredstava!

Na kraju dana, važno je da zapamtite da što više brige ulažete u pravilno skladištenje i zaštitu svoje seed fraze, to će vaša sredstva biti sigurnija i za vas i za vaše voljene. Digitalno doba predstavlja širok spektar novih opasnosti, a svet kriptovaluta je leglo za većinu njih.

Ako želite da preduzmete proaktivne mere u obezbeđivanju najveće zaštite vašeg bitcoin-a, čuvanje vaše seed fraze na sigurnom i pristupačnom mestu je neophodno. Vaša seed fraza možda sada ne izgleda kao velika stvar, ali će izgledati kao velika stvar kada dođe vreme da je upotrebite. Ukoliko želite da vi i vaša Bitcoin sredstva budete zaštićeni u slučaju nužde ili čak u slučaju vaše smrti, preduzimanje odgovarajućih sredstava za čuvanje i zaštitu vaše seed fraze je osnovni prvi korak.

]]> Originalni tekst na bitcoin-balkan.com.

Pregled sadržaja

  1. Koji Bitcoin Novčanici su Dostupni?
  2. Šta je Mnemonic Oporavak ili Seed Fraza sa 12 ili 24 Reči?
  3. Kako Čuvati Seed Frazu
  4. Saveti za Osiguravanje Vaše Seed Fraze
  5. Šta će se Desiti sa Vašim Bitcoin-om Nakon što Umrete?
  6. Kako Koristite Seed Frazu za Oporavak Vašeg Novčanika?
  7. Ako je Vaša Seed Fraza Sigurna, Biće i Vaša Sredstava!

Za one koji tek ulaze u igru sa kriptovalutama, šansa da vaša Bitcoin sredstva ne budu sigurna i zaštićena može biti pomalo zastrašujuća. Srećom, postoji mnogo user-friendly Bitcoin novčanika, i svaki od njih ima izvrsnu funkciju rezervne kopije, koja vam omogućava trenutan povraćaj Bitcoin sredstava, ako vaš uređaj na kome se nalazi novčanik ikada bude zagubljen ili izgubljen. Ova funkcija, poznata kao „seed fraza“, ili seed fraza za oporavak, predstavlja jedinstveni niz reči koje će vaš novčanik generisati, i koje deluju kao password za vaše lične Bitcoin podatke. Ovaj skup reči omogućava trenutni povraćaj vaših bitcoin sredstava.

Iako možete lako zapostaviti svoju seed frazu, misleći da ćete se kasnije pozabaviti sa njom, uvek je najbolje biti proaktivan kada je reč o osiguranju zaštite vaše fraze za oporavak. Fraza za oporavak je vaša rezervna kopija – pa iako vam neće trebati svaki dan, biće kritična u slučaju da vam se novčanik pokvari. Takođe, fraza za oporavak može da omogući svima pristup vašem bitcoin-u, pa je zato veoma važno da se ona čuva na sigurnom.

U ovom članku, prikazaću vam:

  1. Spisak glavnih Bitcoin hardware novčanika koje možete koristiti za skladištenje vaših Bitcoin-a.
  2. Sveobuhvatan pregled mnogih metoda koje možete koristiti za čuvanje vaše seed fraze
  3. Razne prednosti i mane za svaku od njih
  4. Saveti koje možete da koristite da biste maksimizirali ukupnu sigurnost svoje seed fraze
  5. Kako sigurno čuvati vašu seed frazu
  6. Kako proslediti svoj Bitcoin u slučaju vaše smrti

Kada završite sa čitanjem, trebalo bi da ste na dobrom putu da čuvate svoju seed frazu koristeći najsigurnija i najpouzdanija dostupna sredstva, obezbeđujući najveću zaštitu svojih Bitcoin sredstava bez obzira na to šta se sa vama ili vašim digitalnim uređajima dogodi u budućnosti. Za početak ćemo dati brzi pregled hardware novčanika i šta tačno predstavlja fraza za oporavak.

Koji Bitcoin Novčanici su Dostupni?

Ispod ćete pronaći listu od nekoliko najpopularnijih novčanika koji su dostupni danas. Softverski novčanici rade na vašem telefonu ili računaru, dok su hardware novčanici namenski delovi hardvera (poput specijalizovanog fleš diska) koji omogućavaju lak i siguran pristup vašem bitcoin-u uz jaku sigurnost.

Hardware (poput specijalizovanog USB fleš diska) i Software (na vašem telefonu ili računaru)

Svaki od ovih novčanika će vam dati seed frazu, koja se sastoji od 12 ili 24 reči, što će vam omogućiti pristup svim bitcoin adresama povezanim sa vašim novčanikom – a samim tim i svim vašim sredstvima.

Šta je Mnemonic Oporavak ili Seed Fraza sa 12 ili 24 Reči?

Najjednostavnije rečeno, seed fraza je niz određenih reči u kojima se nalaze sve potrebne informacije kako bi se u potpunosti povratila vaša Bitcoin sredstva. Koji god novčanik odlučite da koristite, generisaće jedinstvenu seed frazu, posebno za vas, a taj softver će vas uputiti da čuvate seed frazu na neki način, gde će biti dostupna u slučaju nužde. Seed fraza će biti jedinstvena i obično sadrži od 12 ili 24 reči, od kojih se neke mogu ponoviti. Pre nego što sačuvate seed frazu, pročitajte odeljak 4) sa našim savetima!

Seed fraza omogućava pristup vašim bitcoin sredstvima svima koji je poseduju- omogućavajući vam da povratite sredstava ako vam se novčanik pokvari, ili omogućavajući lopovu da dobije pristup vašim bitcoin-ima.

To čini vašu seed frazu vrednom poput zlatne poluge. Zbog toga je pravilno čuvanje vaše seed fraze veoma važno – morate uravnotežiti lak način oporavka i sigurnost protiv krađe i hakovanja. Međutim, s obzirom da je vaša seed fraza samo niz reči, ona se može snimati i skladištiti na mnogo jednostavniji način (i mnogo jeftinije!) od zlatne poluge – čineći je potencijalno mnogo sigurnijom.

Primarna svrha seed fraze je da ima neku vrstu fizičkog sredstva za povraćaj Bitcoin sredstava ako vas izneveri novčanik. To uključuje ako vam se sruši sistem na računaru, ako vam se ošteti hard disk, izgubite telefon ili razbijete hardware novčanik – u svakom slučaju gde vaš novčanik postane nepristupačan.

Seed fraze zasnivaju se na specifikacijama otvorenog koda kompatibilnim sa Bitcoin protokolom, što znači da dok god imate svoju seed frazu, možete koristiti mnoge druge vrste novčanika da biste povratili pristup svom bitcoin-u. Recimo da danas posedujete Trezor, ali za 10 godina vam se uređaj pokvari ili Trezor prestane da posluje – možete jednostavno kupiti drugačiji hardware novčanik ili skinuti novčanik na svoj telefon, i pomoću svoje seed fraze povratiti pristup svojim bitcoin-ima.

Kako seed fraza funkcioniše?

Seed fraze funkcionišu slično kao i bilo koji drugi oblik koda, pri čemu svaka reč predstavlja numeričku vrednost koju novčanik razume. Fraze se generišu nasumično na osnovu unapred određene baze reči. Iako ponekad imate mogućnost da smislite sopstvenu seed frazu, omogućavanje novčaniku da generiše seed frazu je najbolja opcija za vašu sigurnost.

Jedna od prednosti koja je svojstvena prirodi seed fraza je ta što se u njima koriste stvarne prepoznatljive reči na engleskom jeziku koje se mogu izvesti i upamtiti bez obzira na male greške kao rezultat ružnog rukopisa. Ovo je suprotno od mnogih drugih nasumično generisanih passworda, gde svaki karakter mora biti jasno čitljiv da bi se password mogao pravilno kreirati, jer su oni jednostavno niz slučajnih karaktera. Stoga seed fraze imaju i prednosti randomizacije, kao i prednosti lako prepoznatljivih i uobičajenih reči.

Zašto Niko Ne Može da Predpostavi Seed Frazu?

Mogli biste da pomislite da bi niz od 24 reči možda bio lak nekome da ga pretpostavi, ili da bi nekome bilo isplativo da napravi računarski ciklus mogućih kombinacija, dok ne pronadje novčanik koji sadrži neke bitcoin-e kako bi mogao da ih ukrade.

Reči za frazu za oporavak ili seed frazu dolaze sa liste koja se sastoji od 2048 reči – pa čak i seed od 12 reči za Bitcoin novčanik ima 2048^12 kombinacija ili 2^132. Procenjuje se da u univerzumu postoji 10^21 zvezda, pa je nepotrebno reći da ovo predstavlja mnogo mogućih kombinacija. Čak i kada bi svaki čovek na Zemlji danas imao 1.000.000 novčanika (čak i bez adresa), to bi iznosilo samo 7.800.000.000.000.000 novčanika – što je oko 2^53. Ovo čini negde oko polovine mogućih kombinacija, ali to bi sakrilo snagu eksponencijalnog rasta.

Kada bi svi na svetu imali po 1.000.000 bitcoin novčanika, mi bismo i dalje koristili samo 0.000000000000000000000001654% od svih mogućih novčanika. To je neuporedivo teže nego pronaći jedno određeno zrno peska u celokupnom pesku koji se nalazi na Zemlji.

Čak i taj pronalazak određenog zrna peska na ovoj plaži bila bi kao šetnja parkom nasuprot pogađanju bilo koje random seed fraze.

Dakle, prilično je sigurno reći da niko uskoro neće pokušati da pogadja bitcoin novčanike. Bila bi potrebna vojska računara i veoma dugačak vremenski period da se pronadje samo jedan novčanik sa sredstvima u tom prostranstvu.

Kako Čuvati Seed Frazu

Neverovatno je važno kako zapisujete i skladištite svoju seed frazu, s obzirom na ogromnu količinu moći koju će oni koji je poseduju imati nad vašim Bitcoin sredstvima. Takođe, budući da je poenta seed fraze da bude lako dostupna gde i kada vam zatreba, čuvanje na nekom sigurnom, ali i pristupačnom mestu, je neophodno. Specifična metoda koju koristite za transkripciju vaše seed fraze je takođe važna, bez obzira na to kako se čuva, jer se neke metode transkripcije pokazale mnogo sigurnijim od drugih.

Pogledajte naš odeljak sa savetima, pre nego što zapišete svoju seed frazu!

Preporučujemo vam da fizički sačuvate svoju seed frazu nakon što vam je softver ili hardware novčanik isporuči. Fizičko skladištenje čini vašu seed frazu manje otvorenom za hakere koji bi mogli da vam ukradu frazu za oporavak iz digitalne memorije vašeg računara ili pametnog telefona.. Međutim, mnogi ljudi će i dalje odabrati neki oblik digitalnih sredstava za čuvanje svojih seed fraza, bilo zato što je to dominantno sredstvo ili jednostavno kao dodatni oblik rezervne kopije. Hajde da pogledajmo kako fizička, a tako i digitalna sredstva koja možete koristiti za čuvanje vaše seed fraze, kako se ona koriste, i specifične prednosti i nedostatke svake od njih.

Zapisivanje Vaše Seed fraze – na Papiru ili Digitalno

Zapisivanje Vaše Seed Fraze na Papir

Naravno, najočigledniji metod unošenja vaše digitalne seed fraze u fizički svet je isti onaj metod koji biste obično koristili za unošenje bilo kog drugog oblika pisanja u fizički svet – olovkom i papirom. Jednostavno zapisivanje vaše seed fraze na papir u potpunosti može biti dovoljno da vam pruži sigurnost koju želite. Međutim, postoje neka upozorenja oko upotrebe olovke i papira koja ovu najjednostavniju metodu čine ne baš tako idealnom za čuvanje nečega toliko važnog kao što je seed fraza.

Kao prvo, sam papir je lako uništiv, a o mastilu da i ne govorimo. U slučaju poplave ili požara, papir će biti uništen, što znači da će i vaša seed fraza biti uništena zajedno sa njim. Naravno, ovo su loše vesti i za svakoga ko verovatno gubi i sav svoj hardver i opremu u požaru ili poplavi. Kao drugu stvar, papir je neverovatno lako zagubiti. Može se oduvati, pomešati sa otpadom ili jednostavno pomešati sa nečim drugim i negde izgubiti, i nikada ga više nećete videti. Iz ovih i više drugih razloga, oni koji žele da zapišu svoju seed frazu u fizički svet, često traže sredstva koja su izdržljivija i trajnija od papira.

Graviranje Vaše Seed Fraze na Čeličnoj Back-Up Ploči

Back-up ploče od nerđajućeg čelika su stvorene kako bi korisnici Bitcoin-a imali način da trajnije urežu svoje seed fraze u fizički svet od puke olovke i papira. Napravljene su od nerđajućeg čelika, na koje se vaša seed fraza može trajno urezati. Budući da je gravura napravljena na čeliku, ona će u slučaju požara ili poplave moći da traje mnogo duže od papira. Ploča može biti bilo šta, od male kartice koju možete držati u novčaniku do većeg komada koji se može trajno čuvati kod kuće ili u sefu.

Bilo koju veličinu pločice da izaberete, možete je kupiti zajedno sa alatima za samograviranje (koji nisu uvek u kompletu), što znači da korisnik ne mora da deli svoju seed frazu sa onima od kojih je kupio ploču. Budući da su ove ploče stvorene posebno za potrebe izdržavanja katastrofe, obično sadrže brojne garancije o njihovoj trajnosti, otporne su na bilo koje elemenate koje možete baciti na njih, od vode do vatre, kao i od prekomernog korišćenja i habanja.

Što se tiče back-up ploča od nerđajućeg čelika, svaki proizvođač nudi svoj jedinstveni spin. Pogledajmo 5 najboljih proizvođača back-up ploča od nerđajućeg čelika na tržištu i da vidimo kako su se pokazali:

Cryptosteel

Sa sedištem u Velikoj Britaniji, Cryptosteel nudi čelične „Kapsule“ i „Kasete“ sa cenom u eurima, s tim da je kapsula približno veličine laserskog pokazivača, a kaseta je veličine, pa, kasete. Kapsula košta 74 eura, a kaseta 108 eura, mada se nude popusti za velike narudžbine. Umesto da zahtevaju gravuru, svaka Kaseta ili Kapsula dolazi sa odredjenom količinom čeličnih pločica koje se mogu staviti prema redosledu vaše seed fraze.

Cena Rezervne Kopije Jedne Seed Fraze: 74 eura

CryptoSteel Shop

Blockplate

Blockplate nudi čelične back-up ploče po ceni od 69 USD za dve – svaka ploča sadrži 12 reči. Njihove verzija jedne ploče, koja izgleda identično, košta 49 USD po paru. Potpuno četvrtaste i malo manje od podmetača, ove ploče vam omogućavaju da svoju seed frazu sačuvate na mreži koristeći samo prosti udarac u sredinu, nisu potrebne pločice sa slovima.

Cena Rezervne Kopije Jedne Seed Fraze: $49 (plus metalna igla za 10 $, ako vam treba)

Block Plate Shop

Hodlinox

Coldbit nudi heavy-duty kartice sa futrolama po ceni od 69 eura i setove za graviranje za dodatnih 20 eura. Takođe se možete odlučiti da sami uradite graviranje pomoću alata koji imate kod kuće, a koji može urezati čelik, poput dijamantske Dremel burgije. Oslanjajući se na čistu doslovnu transkripciju sličnu Hodlinox pločama, ove ploče ipak nude malo veću zaštitu i neke sjajne dizajne.

Cena Rezervne Kopije Jedne Seed Fraze: 29 Eura

HodlLinox Shop

Coldbit

Coldbit nudi heavy-duty kartice sa futrolama po ceni od 69 eura i setove za graviranje za dodatnih 20 eura. Takođe se možete odlučiti da sami uradite graviranje pomoću alata koji imate kod kuće, a koji može urezati čelik, poput dijamantske Dremel burgije. Oslanjajući se na čistu doslovnu transkripciju sličnu Hodlinox pločama, ove ploče ipak nude malo veću zaštitu i neke sjajne dizajne.

Cena Rezervne Kopije Jedne Seed Fraze: 69 Eura (plus 20 eura za set za graviranje, ako vam je potreban)

ColdBit Shop

Billfold by Privacy Pros

Preimenovan u Privacy Pros, brend Billfold je i dalje dostupan po ceni od 89 USD. Koristi dizajn kartice vrlo sličan Cryptosteel Kaseti, sa malim pločicama koje slažete da biste formirali svoju seed frazu.

Cena Rezervne Kopije Jedne Seed Fraze: $89

Privacy Pros Shop

Kriptovanje Vaše Seed Fraze i Njeno Digitalno Skladištenje

Iako se generalno preporučuje da svoju seed frazu ne skladištite digitalno, oni koji su bolje upućeni u digitalnu bezbednost, ovo mogu videti kao floskulu koja se može ignorisati. Iako laici sigurno ne bi smeli da šalju i primaju svoje seed fraze e-mailom, pravilno digitalno kriptovanje i skladištenje sredstvima poput cloud-a ili USB fleš memorije mogu biti jednako sigurna i bezbedna sredstva za skladištenje, kao i fizička sredstva, poput čeličnih back-up ploča. Takođe, kada se oba sredstva koriste zajedno, to vam pruža krajnju mrežu rezervnih kopija u slučaju bilo kakvih hitnih slučajeva.

Kriptovanje možda nije nešto što je lako za svakoga, ali postoje mnoge treće strane koji će se pobrinuti da odrade kriptovanje za vas. Obavezno diskonektujte računar sa Interneta dok unosite seed u računar i izvodite kriptovanje – ne verujte online uslugama kriptovanja!

Odatle, na vama ostaje da odlučite kako ćete da je čuvate, bilo na cloud-u ili na USB fleš memoriji. Prednost čuvanja na cloud-u je u tome što podaci nisu povezani ni sa jednim fizičkim uređajem i može im se pristupiti sa bilo kog mesta pomoću passworda na cloud-u. Međutim, to takođe znači da su podaci nešto pristupačniji nego da se čuvaju na USB fleš memoriji. Zapamtite da ako se odlučite za USB fleš memoriju, ona možda neće moći da se izdrži protiv požara i vode, baš kao što to mogu prosti nefizički podaci na cloud-u. Fleš memorija koja se koristi na USB-u takođe nije dizajnirana da traje duže od 10 godina, pa imajte i to na umu.

Digitalno čuvanje seed fraze preporučujem isključivo informatičarima tj ljudima sa dosta iskustva u kriptiranju informacija. Za 99% nas čekič i čelična pločica koju čuvamo na 2 ili 3 mesta + dodatna 13. ili 25. reč je najbolje rešenje.

Gde i Kako Čuvati Svoju Seed Frazu

Bez obzira da li ste odlučili da svoju seed frazu sačuvate na čeličnoj ploči, USB-u ili jednostavno na parčetu papira, moraćete da je stavite negde – a idealno bi bilo da je stavite na više mesta u slučaju da se jedna uništi ili izgubi.

Najbolji savet koji mogu da vam dam je gde ne trebate da čuvate svoju seed frazu. Na kraju, mesto na koje stavite svoju seed frazu najbolje je da sačuvate za sebe, i zato evo nekoliko mesta na koja definitivno ne želite da stavite seed frazu, ako želite da izbegnete da upadne u pogrešne ruke.

Ne Čuvajte Svoju Seed Frazu u…

  1. Sef u Banci: Izgleda kao odlično mesto, zar ne? Pogrešno – banke prave greške, a kako sefovi postaju sve manje popularni, one prave još više grešaka!
  2. Sef u Kući: Opet se čini kao odlično mesto – međutim, ovo je prvo mesto koje će provalnik potražiti. Čak i ako ne mogu da otvore sef, većinu malih kućnih sefova moguće je lako premestiti i odneti u kolicima, i kasnije ih razbiti.
  3. Ispod Kreveta ili Dušeka: Klasično mesto za skrivanje novca, takođe je jedno od prvih mesta koje će provalnik pogledati.
  4. U Frižideru: Možda mislite da maskiranje vašeg seed-a u posudi za hranu izgleda kao dobar način zabune, ali ovo je uobičajena taktika za skrivanje dragocenosti, pa bi provalnici mogli potražiti i ovde.
  5. Ormarić za Nakit ili Fioke za Veš: To su uobičajena mesta za čuvanje drugih vrsta dragocenosti, pa će ih provalnik brzo pokrasti.

Budite kreativni, ali ne toliko kreativni da izgubite seed frazu, jer ne možete da se setite gde ste je sakrili.

Takođe je važno razmotriti i mogućnost pravljenja rezervnih kopija vašeg seed-a na više lokacija. Na taj način, čak i ako je jedno mesto potpuno uništeno (recimo da vam oluja odnese kuću), i dalje ćete da imate vaš seed na drugoj lokaciji.

Shamir-ovo Tajno Deljenje – Širite Vašu Frazu za Oporavak

Shamir-ovo Tajno Deljenje (eng. Shamir Secret Sharing), je algoritam koji vam omogućava da svoj seed podelite na više seed-ova koji su sami po sebi beskorisni. Međutim, njihovim rekombinovanjem vratićete vaš seed za oporavak.

Ovo je dobar korak ukoliko želite da podelite vaš seed sa vašim advokatom, računovođom, članovima porodice itd. – jer obezbeđuje da niko od njih nema pristup vašem celom seed-u.

Način na koji Shamir deluje je to što deli vaš seed na više manjih seed-ova koje možete predati pouzdanim pojedincima. Kada postavite Shamir-ov backup, odlučujete koliko ‘deljenja’ želite da kreirate i koliko delova je potrebno za oporavak vašeg celog seeda – na primer, možete da napravite 5 deljenja i kažete da su bilo koja 3 dela potrebna za oporavak vašeg seed-a.

Neki hardware novčanici, poput Trezor Model T, podržavaju Shamir Backups na user-friendly način.

Saveti za Osiguravanje Vaše Seed Fraze

Postoji mnogo opštih stvari koje morate imati na umu kada je reč o držanju vaše seed fraze na sigurnom. Neke od ovih stvari su samo zdrav razum, dok većini ljudi možda ništa neće pasti na pamet bez nečije pomoći. Neće sve metode biti praktične za sve čitaoce, ali imajte na umu da što više bezbednosnih metoda vežbate, vaša seed fraza će biti sigurnija. Učinite koliko god možete da vaša seed fraza bude sigurna i ona će vam biti pri ruci kada vam zatreba.

Ne Pravite Slike ili Screenshotove Vaše Seed Fraze

Ne slikanje vaše seed fraze je dovoljno jednostavno. Svaka slika koju napravite stvara dodatnu spoljnu datoteku koja se može duplirati, izgubiti ili ukrasti. Što je manji digitalni otisak vaše seed fraze, to je bolje. Međutim, postoji mnogo različitih načina na koje se mogu ukrasti fotografije vaše seed fraze, što može iznenaditi prosečnog čitaoca. Prvo, hakeri i ostale treće strane mogu da preuzmu sliku vaše seed fraze putem sigurnosnih kamera, poput onih na bankomatima. Takođe, kamere na računaru, telefonu i drugim ličnim uređajima mogu predstavljati još veći rizik. Iz ovih razloga, umanjivanje ukupne vidljivosti i izloženosti vaše seed fraze, i pre i posle dokumentovanja u fizičkom svetu, je apsolutna potreba.

Ne Izgovarajte Svoju Seed Frazu Naglas – Nikad!

Ako ste ikada razgovarali telefonom i Google Assistant vas je prekinuo, onda znate da vas stalno slušaju. Bilo da ste napolju u javnosti ili ste sami kod kuće, treće strane slušaju. Ako su te treće strane zainteresovane, možda će moći da dobiju pristup vašim ličnim podacima. Iz tog razloga, uzdržavanje od izgovaranja naglas vaše seed fraze treba smatrati vitalnim delom zaštite vaše seed fraze. Lakše je špijunirati nekoga preko zvuka, nego što je to slučaj sa vizuelnim elementima, pa izgovaranje naglas vaše seed fraze čini je mnogo podložnijom presretanju od strane onih koji je mogu zloupotrebiti.

Ne Čuvajte Svoju Seed Frazu u Password Menadžeru

Čuvanje vaše seed fraze u password menadžeru može se činiti sigurnim i prikladnim načinom izrade rezervnih kopija, ali to nosi velike rizike. Seed fraza se mnogo razlikuje od password za recimo vaš Facebook nalog. To je zato što su passwordi samo alati za potvrdu identiteta za centralizovane usluge – što znači da ako izgubite pristup računu ili budete hakovani, možete kontaktirati broj podrške i proći kroz neke korake da biste povratili kontrolu nad svojim nalogom.

Kod Bitcoin-a, prema njegovom dizajnu, ne postoji broj podrške. Ne postoji centralna stranka koja kontroliše Bitcoin transakcije, čineći ga neverovatno slobodnim i otvorenim – ali to takođe znači da morate vrlo ozbiljno da preuzmete odgovornost za svoju seed frazu. Ako padne u pogrešne ruke jer je vaš password menadžer hakovan, možete izgubiti svoje bitcoin-e.

Ne Koristite Online Usluge Oporavka Seed-a

Ako vam neki website traži da unesete svoju seed frazu – čak i ako vam se čini kao pouzdan – dobro razmislite pre nego što to učinite. Većina „usluga online oporavka“ su maskirane prevare, usresredjene samo na kradju seed fraza nevinih ljudi! Ne budi jedan od njih.

Koristite Pristupnu Frazu(dodatnu reč) da Biste Dodali još Sigurnosti

Trezor podešavanje pristupne fraze | Ledger podešavanje pristupne fraze

Ako vaš novčanik podržava dodavanje pristupne fraze, trebalo bi da je koristite. Pristupna fraza je password koji dodate svom seed-u i funkcioniše kao 13. ili 25. reč u vašoj seed frazi. Zbog toga je vaš novčanik mnogo teže ukrasti. Ako se pristupna fraza čuva na drugačijoj lokaciji od vašeg seed-a, vaši bitcoin-i su sigurni čak i ako neko dobije pristup vašoj seed frazi.

Zaštitite Svoju Seed Frazu

Bez obzira da li svoju seed frazu čuvate u digitalnom oblaku ili na čeličnoj ploči, postojanje nekog načina čuvanja koji štiti seed frazu od elemenata kao što su požar i poplava, mora se smatrati obaveznim. Kao što je već rečeno, čelične ploče mogu se napraviti da izdrže većinu katastrofa, a skladištenje na cloud-u pruža nefizička sredstva koja mogu biti jednako sigurna kao i druga sredstva ako koristite pravu enkripciju. Upotreba jednog ili oba ova sredstva može vam pomoći da vam garantuje maksimalnu zaštitu bez obzira na to šta se dogodi.

Koristite Više Metoda za Pravljenje Rezervnih Kopija Kad God Možete

Korišćenje nekoliko različitih metoda za čuvanje vaše seed fraze ima puno prednosti, ali ima i neke nedostatke ako im ne pristupite sa dovoljno pažnje. Iako vam više načina za skladištenje pruža veću zaštitu, to takođe proširuje vaš celokupni profil, što znači da postoji više područja koja su otvorena za napad. Ipak, korišćenje najmanje dve odvojene metode za pravljenje rezervnih kopija obično se smatra dobrom idejom, jer imate rezervne kopije za slučaj da vam se nešto desi! Nikad ne znate šta će se dogoditi, a u tome i jeste poenta seed fraza.

Ograničite Pristup Vašoj Seed Frazi što je Više Moguće

Naravno, neki ljudi mogu da se odluče da svoju seed frazu podele sa pouzdanom trećom stranom, kao sredstvo radi osiguranja njene zaštite, ali, generalno, što je manji broj ljudi sa kojima delite svoju seed frazu, time bolje. Vaša je lična odluka s kim ćete deliti svoju seed frazu, i u vašem je najboljem interesu da to pravo mudro koristite.

Ne Pričajte o Količini Bitcoin-a Koje Posedujete

Nekima je ovo možda najteži savet, ali možda i najvažniji. Ako niko ne zna da imate bitcoin, i koliko ga imate, smanjujete verovatnoću da će neko pokušati da dodje do vaše seed fraze ili novčanika. Zato držite jezik za zubima!

Šta će se Desiti sa Vašim Bitcoin-om Nakon što Umrete?

Kao i sa bilo kojim drugim sredstvom, trebalo bi da imate predstavu o tome kako će se postupati sa vašim Bitcoin-om nakon što umrete. S obzirom da je ovo relativno nova tema, nema puno presedana kada je reč o prenošenju i nasleđivanju Bitcoin-a. Iako mnogi mogu da pomisle da moraju da angažuju advokata, prenošenje Bitcoin-a zaista podrazumeva samo puko prenošenje vaše seed fraze, zajedno sa nekim vašim konkretnim srestvima.

Prilikom pripreme za prosleđivanje vaše seed fraze u slučaju vaše smrti, važno je zapamtiti da prosledite i detaljan zapis o svojoj digitalnoj imovini. Za razliku od fizičkih materijala, digitalna sredstva se ne mogu lako kvantifikovati fizičkom procenom. Ukoliko nije svesna da postoji, ta osoba možda neće znati šta tačno prima. Stoga, ona možda neće zaista primiti ono što ste joj namenili da nasledi. To je takođe razlog zašto bi svi trebali da drže svu svoju imovinu sažetom i što organizovanijom, u slučaju nužde.

Ako razumete engleski jezik preporučujem da pročitate knjigu: Cryptoasset Inheritance Planning od Pamela Morgan

Kako Koristite Seed Frazu za Oporavak Vašeg Novčanika?

Za većinu novčanika, upotreba seed fraze jednostavna je poput pritiskanja pravih tipki i kucanja iste. Odatle, seed fraza će vratiti sav sadržaj i podatke novčanika na bilo koji uređaj koji koristite. Na ovaj način, korišćenje seed fraze znači da možete imati novčanik kod sebe gde god da krenete, bez obzira na sve, čak i ako se novčanik izgubi ili uništi – sve što vam zaista treba je vaša seed fraza.

Opet, ne koristite nikakve online usluge za seed frazu! U najvećem broju slučajeva to su prevare.

Bez obzira da li koristite mobilni novčanik kao što je Muun ili hardware novčanik kao što su Trezor ili Ledger, sredstva za upotrebu vaše seed fraze su u osnovi ista – jedina razlika je hardver koji koristite za to. Kod aplikacija poput Muun jednostavno pokrenete aplikaciju i ona vam daje mogućnost oporavka prethodnog novčanika. Zatim ćete odabrati dužinu svoje seed fraze i uneti je tačno onako kako je prikazana.

Uz hardware novčanike poput onih koje je izradio Trezor, dobićete istu opciju za povratak kada pokrenete uređaj i instalirate firmware. Dobićete isti izbor da odredite dužinu svoje seed fraze, a zatim će zatražiti od vas da je unesete potpuno isto.

Ako je moguče uvjek koristite isti hardware/software wallet prilikom oporavka vaše seed fraze kao što ste koristili kad ste je pravili.

Ako je Vaša Seed Fraza Sigurna, Biće i Vaša Sredstava!

Na kraju dana, važno je da zapamtite da što više brige ulažete u pravilno skladištenje i zaštitu svoje seed fraze, to će vaša sredstva biti sigurnija i za vas i za vaše voljene. Digitalno doba predstavlja širok spektar novih opasnosti, a svet kriptovaluta je leglo za većinu njih.

Ako želite da preduzmete proaktivne mere u obezbeđivanju najveće zaštite vašeg bitcoin-a, čuvanje vaše seed fraze na sigurnom i pristupačnom mestu je neophodno. Vaša seed fraza možda sada ne izgleda kao velika stvar, ali će izgledati kao velika stvar kada dođe vreme da je upotrebite. Ukoliko želite da vi i vaša Bitcoin sredstva budete zaštićeni u slučaju nužde ili čak u slučaju vaše smrti, preduzimanje odgovarajućih sredstava za čuvanje i zaštitu vaše seed fraze je osnovni prvi korak.

]]> <![CDATA[Kako funkcioniše Bitcoin – od rudarenja do heširanja i bezbednosti]]> Fri, 30 May 2025 20:58:02 GMT https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1748636642570/ https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1748636642570/ naddr1qqxnzde58qmrxd3kxser2desqgst737pnc2hdhpyp7y8xa3kj5vxdppympyascarw24ulhuvc0f9wwcrqsqqqa28an97d0 Bitkoin naddr1qqxnzde58qmrxd3kxser2desqgst737pnc2hdhpyp7y8xa3kj5vxdppympyascarw24ulhuvc0f9wwcrqsqqqa28an97d0 npub1harur8s4wmwzgrugwdmrd9gcv6zzfkzfmp36xu4tel0ces7j2uas3gcqdy Originalni tekst na bitcoin-balkan.com.

Pregled sadržaja

  1. Šta je blockchain?
  2. Kako mogu da saznam više o Bitcoin-u?

Ukoliko niste pročitali naš uvodni tekst o Bitcoin-u, i zašto vam je važno da to učinite, onda prvo pročitajte: Šta je Bitcoin i kako on može da nam pomogne?

Bitcoin, sa velikim B na početku, odnosi se na mrežu računara koji održavaju knjigu stanja na akauntima bitcoin digitalne valute, slično kao što banke održavaju knjigu stanja na računima dolara, eura ili neke druge valute. Bitcoin softver, odnosno protokol, takođe omogućava korisnicima da putem interneta pošalju bitcoin-e sa svog akaunta na drugi akaunt, slično PayPal-u ili Venmo-u, ali bez kompanije koja pruža uslugu prenosa. Bitcoin softver je otvorenog koda, tako da svako može da ga pokrene na svom računaru i da se pridružiti mreži.

Najbolji način da se razume kako Bitcoin funkcioniše “iznutra” je da ga zamislimo kao finansijski sistem. Naš trenutni finansijski sistem, koji uglavnom koristi dolare, eure, dinare i druge valute kao „novac“, izgleda otprilike ovako:

Centralne banke i vlade proizvode i distribuiraju novac pozajmljujući ga ljudima, i trošeći ga na oružje, puteve i socijalne programe. Ovaj sistem se naziva sistemom zasnovanom na dugovima, jer svaki put kada banka da zajam, stvara se nova valuta koja ranije nije postojala. Ova valuta ima vrednost jer dug koji ju je stvorio ima vrednost: primalac zajma obećava da će otplatiti svoj dug banci, plus kamate.

Kad god banka odobri kredit, ona stvara novu valutu. Ovo takodje važi i kada podignete hipoteku ili kredit za auto. Takođe se primenjuje i kada Američke Federalne Rezerve kupuju državne obveznice od vlade Sjedinjenih Država. U svakom od ovih slučajeva, banka šalje novonastalu valutu primaocu zajma. Primaoc zajma obećava banci da će u budućnosti vratiti tu valutu, plus kamate. Međutim, ulaz nove valute u sistem znači i da opada vrednost postojeće valute koja je u opticaju. To se dešava kroz proces koji se obično naziva inflacija.

Da bi imali koristi od pogodnih usluga koje nude banke, poput kreditnih kartica i digitalnih transfera novca, normalni ljudi i preduzeća obično novac drže na bankovnim računima. Svaka banka poseduje svoju knjigu sa računima svih svojih klijenata.

Banke su neophodne da bi omogućile digitalna plaćanja koja vršimo svakodnevno, jer su nam potrebne pouzdane strane koje bi proverile da li se sav računovodstveni sistem sabira. U suprotnom, bilo bi lako da neko uradi “copy-paste“ jednog dela digitalnog novca i da ga potroši dva puta, ili da doda par nula na stanje svog računa.

Sada razumemo nekoliko ključnih tačaka o trenutnom sistemu zasnovanom na dugu: banke proizvode novu valutu svaki put kad pozajmljuju novac, a većina ljudi svoj novac čuva u bankama koje im nude pogodnosti.

Bitcoin je malo drugačiji. Hajde da započnemo ovo putovanje sa pitanjem.

Šta ako bi svi posedovali knjigu stanja na računima, baš kao i banka?

Umesto da banke poseduju po jednu knjigu depozita svojih klijenata, šta ako svi poseduju istu knjigu, sa detaljnim opisima svih stanja na računima svih učesnika u ekonomiji? O privatnosti ne morate da brinete ni na trenutak – to ćemo objasniti kasnije.

Hajde da vidimo kako bi transakcija mogla da se izvrši koristeći ovakav bankarski sistem. Recimo da Ana želi da plati Davidu 10 digitalnih „novčića“. Ona tu transakciju zapisuje u e-mail, potpisuje je digitalno kako bi svi bili sigurni da e-mail dolazi od stvarne Ane, i šalje ga svima ostalima. Kada ostali prime taj e-mail, oni ažuriraju svoje knjige, tako što skinu 10 novčića sa Aninog računa i dodaju 10 novčića na Davidov račun.

Zašto bi se neko trudio da evidentira transakciju u svojoj knjizi?

Recimo da će prva osoba koja izvrši sledeće korake dobiti 5 novčića:

  1. Proverom da li je prava Ana potpisala transakciju
  2. Proverom da li Ana ima dovoljno sredstava na svom računu da plati Davidu 10 novčića
  3. Zapisivanje transakcije ukoliko ispunjava uslove 1) i 2)

Primetićete da se ovo mnogo razlikuje od trenutnog monetarnog sistema. U novom sistemu morate da imate novčiće da biste mogli da ih date nekom drugom. Ne postoje banke sa posebnim privilegijama koje mogu da stvore valutu davanjem zajma.

Umesto da dozvoljava samo maloj grupi bankara da prave nove valute, novi sistem omogućava svima da kreiraju novu valutu ako pružaju korisnu uslugu mreži: verifikovanje i evidentiranje transakcija između ljudi. Nazvaćemo ovo nagradom za potvrđivanje.

Kako se svi slože oko pravila sistema? Ona su kodirana u softverskom protokolu otvorenog koda. To znači da svako može besplatno da preuzme pravila sistema sa interneta i da počne da ih koristi za zaradu valute u sistemu. Ako svi koriste isti skup pravila, njihove knjige će se sinhronizovati, jer će prihvatiti i odbiti potpuno iste transakcije.

  • Otvoreni kod = svako može da preuzme kod i da ga pročita
  • Softverski protokol = skup pravila napisanih u kodu

Kako zaustaviti ljude koji pokušavaju da prevare sistem da bi zaradili “nagradu za potvrdu”?

Recimo da Boris i Marko žele da se obogate – oni bi mogli jedan drugom da plaćaju po jedan novčić u krug, vodeći računa da neko od njih prvi zabeleži transakciju kako bi mogli da zahtevaju nagradu za potvrdu. Pomoću ove šeme oni bi u osnovi mogli da stvore (odštampaju) novu valutu, kad god oni to požele!

Softverski protokol to zaustavlja zahtevajući da osoba koja validira transakciju uradi neki „posao“ sa računarom kako bi je zabeležila. Ovo osigurava da računari moraju da troše energiju za zabeležavanje transakcija, pa bi u tom slučaju varanje sistema bilo veoma skupo. Borisova i Markova šema varanja sistema više nema finansijskog smisla. Da bismo demonstrirali ovaj proces, pogledajmo Filipa i njegov C-Bot računar. Filip je na svoj računar instalirao Bitcoin protokol, koji predstavlja Bitcoin-ov softverski protokol otvorenog koda koji sadrži pravila Bitcoin sistema.

Kako C-Bot Verifikuje Transakcije

Korak 1: Slušanje transakcija

Prvo, C-Bot sluša transakcije (skraćeno “txn”) koje Ana, Boris, Marko i David emituju putem interneta.

Korak 2: Stvara “Heš”

Drugo, C-Bot će prikupiti sledeće delove podataka:

  • Sve Bitcoin transakcije koje ljudi šalju
  • Tajni broj (objasnićemo kasnije)
  • Nonce – neki slučajan broj

C-Bot sve ovo stavlja u heš mašinu. Mašina za heširanje uzima sve ove podatke i proizvodi 256 bitova (bitovi su 1 i 0) koji se jedinstveno uklapaju u te podatke, nazvane ‘heš’. To heširanje je poput otiska prsta podataka. Uvek ćete dobiti isti heš sa istim ulaznim podacima. Mašina za heširanje je takođe jednosmerna: lako je stvoriti heš od nekih podataka, ali ne možete da stavite heš u mašinu i da vratite ulazne podatke.

C-Bot će iznova isprobavati svoju heš mašinu sa drugim nonce-om (slučajnim brojem). Svaki put, on će proveriti da li je mašina proizvela heš za koji Bitcoin softverski protokol kaže da je tačan.

Ovaj proces pronalaženja heša troši puno vremena i energije. Mašina za heširanje je jednosmerna, tako da C-Bot ne može tek tako da stavi ‘tačan’ heš u mašinu i otkrije ulazne podatke. Svaki računar na Bitcoin mreži takođe prolazi kroz ovaj proces pokušavajući da pronađe ‘ispravan’ heš.

Ukoliko bi ovi računari uspeli da pronađu ‘ispravan’ heš bez velikog trošenja energije, mogli bi da prevare sistem. Dva računara bi mogla da prosleđuju transakcije u krug, zarađujući bitcoin-e svaki put kada bi potvrdili transakciju.

Korak 3: Pronalaženje Ispravnog Heša

C-Bot konačno pronalazi heš koji zadovoljava pravila Bitcoin protokola koristeći sve nedavne transakcije. Sada ovaj blok podataka šalje na druge računare. Blok se sastoji od nedavnih transakcija, nonce-a i tajnog broja. Ti drugi računari stavljaju sve ove podatke kroz istu heš mašinu za sebe, da bi proverili da li je heširanje tog C-Bota tačno. S obzirom da znamo da računari ne mogu da varaju u ovoj igri, znamo da je C-Bot morao da izvrši neka izračunavanja sa svojom heš mašinom da bi pronašao ispravan heš.

Heš bloka C-Bota koji je poslat, sada postaje tajni broj koji ulazi u izračunavanje sledećeg bloka. Budući da heš svakog bloka u ‘blockchain-u’ bitcoin-a koristi heš poslednjeg bloka kao ulaz, bila bi potrebna apsurdna količina energije da se prepiše istorija transakcija (lanac blokova, eng. the blockchain)

Budući da se svačija stanja bitcoin-a zasnivaju na transakcijama na i sa njihovih računa, to takođe onemogućava izmenu bilo čijih stanja bitcoin-a.

Čitav ovaj proces poznat je pod nazivom rudarenje bitcoin-a. Svaki računar na mreži pokušava da proba nove podatke kroz heš mašinu, bilione puta u sekundi.

Šta je blockchain?

Blockchain predstavlja istoriju Bitcoin transakcija, koja omogućava bilo kome da utvrdi svoje Bitcoin stanje.

  • ‘Block – Blok’ = Grupa Bitcoin transakcija, nonce-a i heša prethodnog bloka
  • ‘Chain – Lanac’ = Heš svakog bloka takođe koristi heš prethodnog bloka kao ulaz. Ovo povezuje podatke svakog bloka sa svakim drugim blokom, stvarajući chain – lanac.

Na blockchain-u, prava imena nisu povezana sa bitcoin-ima. Bitcoin-i su povezani samo sa slučajnim nizom brojeva i slova poznatim kao ‘javni ključ’. Ovo korisnike Bitcoin-a i njihova stanja čini poprilično anonimnima za sve koji vode knjigu.

Kada posedujete bitcoin-e, vi imate password za otključavanje vaših bitcoin bankovnih računa. Ovi računi postoje na hiljadama računara širom sveta koji pokreću Bitcoin protokol.

Kako mogu da saznam više o Bitcoin-u?

Ovaj članak vam je dao razumevanje o tome kako funkcioniše Bitcoin protokol i kako se osiguravaju njegova neverovatna svojstva.

Ako želite da saznate više, preporučujem vam ove izvore:

Ako vam se sviđa moj rad, molim vas da ga podelite sa svojim prijateljima i porodicom. Cilj mi je da svima pružim pogled u ekonomiju i na to kako ona utiče na njihov život.

]]> Originalni tekst na bitcoin-balkan.com.

Pregled sadržaja

  1. Šta je blockchain?
  2. Kako mogu da saznam više o Bitcoin-u?

Ukoliko niste pročitali naš uvodni tekst o Bitcoin-u, i zašto vam je važno da to učinite, onda prvo pročitajte: Šta je Bitcoin i kako on može da nam pomogne?

Bitcoin, sa velikim B na početku, odnosi se na mrežu računara koji održavaju knjigu stanja na akauntima bitcoin digitalne valute, slično kao što banke održavaju knjigu stanja na računima dolara, eura ili neke druge valute. Bitcoin softver, odnosno protokol, takođe omogućava korisnicima da putem interneta pošalju bitcoin-e sa svog akaunta na drugi akaunt, slično PayPal-u ili Venmo-u, ali bez kompanije koja pruža uslugu prenosa. Bitcoin softver je otvorenog koda, tako da svako može da ga pokrene na svom računaru i da se pridružiti mreži.

Najbolji način da se razume kako Bitcoin funkcioniše “iznutra” je da ga zamislimo kao finansijski sistem. Naš trenutni finansijski sistem, koji uglavnom koristi dolare, eure, dinare i druge valute kao „novac“, izgleda otprilike ovako:

Centralne banke i vlade proizvode i distribuiraju novac pozajmljujući ga ljudima, i trošeći ga na oružje, puteve i socijalne programe. Ovaj sistem se naziva sistemom zasnovanom na dugovima, jer svaki put kada banka da zajam, stvara se nova valuta koja ranije nije postojala. Ova valuta ima vrednost jer dug koji ju je stvorio ima vrednost: primalac zajma obećava da će otplatiti svoj dug banci, plus kamate.

Kad god banka odobri kredit, ona stvara novu valutu. Ovo takodje važi i kada podignete hipoteku ili kredit za auto. Takođe se primenjuje i kada Američke Federalne Rezerve kupuju državne obveznice od vlade Sjedinjenih Država. U svakom od ovih slučajeva, banka šalje novonastalu valutu primaocu zajma. Primaoc zajma obećava banci da će u budućnosti vratiti tu valutu, plus kamate. Međutim, ulaz nove valute u sistem znači i da opada vrednost postojeće valute koja je u opticaju. To se dešava kroz proces koji se obično naziva inflacija.

Da bi imali koristi od pogodnih usluga koje nude banke, poput kreditnih kartica i digitalnih transfera novca, normalni ljudi i preduzeća obično novac drže na bankovnim računima. Svaka banka poseduje svoju knjigu sa računima svih svojih klijenata.

Banke su neophodne da bi omogućile digitalna plaćanja koja vršimo svakodnevno, jer su nam potrebne pouzdane strane koje bi proverile da li se sav računovodstveni sistem sabira. U suprotnom, bilo bi lako da neko uradi “copy-paste“ jednog dela digitalnog novca i da ga potroši dva puta, ili da doda par nula na stanje svog računa.

Sada razumemo nekoliko ključnih tačaka o trenutnom sistemu zasnovanom na dugu: banke proizvode novu valutu svaki put kad pozajmljuju novac, a većina ljudi svoj novac čuva u bankama koje im nude pogodnosti.

Bitcoin je malo drugačiji. Hajde da započnemo ovo putovanje sa pitanjem.

Šta ako bi svi posedovali knjigu stanja na računima, baš kao i banka?

Umesto da banke poseduju po jednu knjigu depozita svojih klijenata, šta ako svi poseduju istu knjigu, sa detaljnim opisima svih stanja na računima svih učesnika u ekonomiji? O privatnosti ne morate da brinete ni na trenutak – to ćemo objasniti kasnije.

Hajde da vidimo kako bi transakcija mogla da se izvrši koristeći ovakav bankarski sistem. Recimo da Ana želi da plati Davidu 10 digitalnih „novčića“. Ona tu transakciju zapisuje u e-mail, potpisuje je digitalno kako bi svi bili sigurni da e-mail dolazi od stvarne Ane, i šalje ga svima ostalima. Kada ostali prime taj e-mail, oni ažuriraju svoje knjige, tako što skinu 10 novčića sa Aninog računa i dodaju 10 novčića na Davidov račun.

Zašto bi se neko trudio da evidentira transakciju u svojoj knjizi?

Recimo da će prva osoba koja izvrši sledeće korake dobiti 5 novčića:

  1. Proverom da li je prava Ana potpisala transakciju
  2. Proverom da li Ana ima dovoljno sredstava na svom računu da plati Davidu 10 novčića
  3. Zapisivanje transakcije ukoliko ispunjava uslove 1) i 2)

Primetićete da se ovo mnogo razlikuje od trenutnog monetarnog sistema. U novom sistemu morate da imate novčiće da biste mogli da ih date nekom drugom. Ne postoje banke sa posebnim privilegijama koje mogu da stvore valutu davanjem zajma.

Umesto da dozvoljava samo maloj grupi bankara da prave nove valute, novi sistem omogućava svima da kreiraju novu valutu ako pružaju korisnu uslugu mreži: verifikovanje i evidentiranje transakcija između ljudi. Nazvaćemo ovo nagradom za potvrđivanje.

Kako se svi slože oko pravila sistema? Ona su kodirana u softverskom protokolu otvorenog koda. To znači da svako može besplatno da preuzme pravila sistema sa interneta i da počne da ih koristi za zaradu valute u sistemu. Ako svi koriste isti skup pravila, njihove knjige će se sinhronizovati, jer će prihvatiti i odbiti potpuno iste transakcije.

  • Otvoreni kod = svako može da preuzme kod i da ga pročita
  • Softverski protokol = skup pravila napisanih u kodu

Kako zaustaviti ljude koji pokušavaju da prevare sistem da bi zaradili “nagradu za potvrdu”?

Recimo da Boris i Marko žele da se obogate – oni bi mogli jedan drugom da plaćaju po jedan novčić u krug, vodeći računa da neko od njih prvi zabeleži transakciju kako bi mogli da zahtevaju nagradu za potvrdu. Pomoću ove šeme oni bi u osnovi mogli da stvore (odštampaju) novu valutu, kad god oni to požele!

Softverski protokol to zaustavlja zahtevajući da osoba koja validira transakciju uradi neki „posao“ sa računarom kako bi je zabeležila. Ovo osigurava da računari moraju da troše energiju za zabeležavanje transakcija, pa bi u tom slučaju varanje sistema bilo veoma skupo. Borisova i Markova šema varanja sistema više nema finansijskog smisla. Da bismo demonstrirali ovaj proces, pogledajmo Filipa i njegov C-Bot računar. Filip je na svoj računar instalirao Bitcoin protokol, koji predstavlja Bitcoin-ov softverski protokol otvorenog koda koji sadrži pravila Bitcoin sistema.

Kako C-Bot Verifikuje Transakcije

Korak 1: Slušanje transakcija

Prvo, C-Bot sluša transakcije (skraćeno “txn”) koje Ana, Boris, Marko i David emituju putem interneta.

Korak 2: Stvara “Heš”

Drugo, C-Bot će prikupiti sledeće delove podataka:

  • Sve Bitcoin transakcije koje ljudi šalju
  • Tajni broj (objasnićemo kasnije)
  • Nonce – neki slučajan broj

C-Bot sve ovo stavlja u heš mašinu. Mašina za heširanje uzima sve ove podatke i proizvodi 256 bitova (bitovi su 1 i 0) koji se jedinstveno uklapaju u te podatke, nazvane ‘heš’. To heširanje je poput otiska prsta podataka. Uvek ćete dobiti isti heš sa istim ulaznim podacima. Mašina za heširanje je takođe jednosmerna: lako je stvoriti heš od nekih podataka, ali ne možete da stavite heš u mašinu i da vratite ulazne podatke.

C-Bot će iznova isprobavati svoju heš mašinu sa drugim nonce-om (slučajnim brojem). Svaki put, on će proveriti da li je mašina proizvela heš za koji Bitcoin softverski protokol kaže da je tačan.

Ovaj proces pronalaženja heša troši puno vremena i energije. Mašina za heširanje je jednosmerna, tako da C-Bot ne može tek tako da stavi ‘tačan’ heš u mašinu i otkrije ulazne podatke. Svaki računar na Bitcoin mreži takođe prolazi kroz ovaj proces pokušavajući da pronađe ‘ispravan’ heš.

Ukoliko bi ovi računari uspeli da pronađu ‘ispravan’ heš bez velikog trošenja energije, mogli bi da prevare sistem. Dva računara bi mogla da prosleđuju transakcije u krug, zarađujući bitcoin-e svaki put kada bi potvrdili transakciju.

Korak 3: Pronalaženje Ispravnog Heša

C-Bot konačno pronalazi heš koji zadovoljava pravila Bitcoin protokola koristeći sve nedavne transakcije. Sada ovaj blok podataka šalje na druge računare. Blok se sastoji od nedavnih transakcija, nonce-a i tajnog broja. Ti drugi računari stavljaju sve ove podatke kroz istu heš mašinu za sebe, da bi proverili da li je heširanje tog C-Bota tačno. S obzirom da znamo da računari ne mogu da varaju u ovoj igri, znamo da je C-Bot morao da izvrši neka izračunavanja sa svojom heš mašinom da bi pronašao ispravan heš.

Heš bloka C-Bota koji je poslat, sada postaje tajni broj koji ulazi u izračunavanje sledećeg bloka. Budući da heš svakog bloka u ‘blockchain-u’ bitcoin-a koristi heš poslednjeg bloka kao ulaz, bila bi potrebna apsurdna količina energije da se prepiše istorija transakcija (lanac blokova, eng. the blockchain)

Budući da se svačija stanja bitcoin-a zasnivaju na transakcijama na i sa njihovih računa, to takođe onemogućava izmenu bilo čijih stanja bitcoin-a.

Čitav ovaj proces poznat je pod nazivom rudarenje bitcoin-a. Svaki računar na mreži pokušava da proba nove podatke kroz heš mašinu, bilione puta u sekundi.

Šta je blockchain?

Blockchain predstavlja istoriju Bitcoin transakcija, koja omogućava bilo kome da utvrdi svoje Bitcoin stanje.

  • ‘Block – Blok’ = Grupa Bitcoin transakcija, nonce-a i heša prethodnog bloka
  • ‘Chain – Lanac’ = Heš svakog bloka takođe koristi heš prethodnog bloka kao ulaz. Ovo povezuje podatke svakog bloka sa svakim drugim blokom, stvarajući chain – lanac.

Na blockchain-u, prava imena nisu povezana sa bitcoin-ima. Bitcoin-i su povezani samo sa slučajnim nizom brojeva i slova poznatim kao ‘javni ključ’. Ovo korisnike Bitcoin-a i njihova stanja čini poprilično anonimnima za sve koji vode knjigu.

Kada posedujete bitcoin-e, vi imate password za otključavanje vaših bitcoin bankovnih računa. Ovi računi postoje na hiljadama računara širom sveta koji pokreću Bitcoin protokol.

Kako mogu da saznam više o Bitcoin-u?

Ovaj članak vam je dao razumevanje o tome kako funkcioniše Bitcoin protokol i kako se osiguravaju njegova neverovatna svojstva.

Ako želite da saznate više, preporučujem vam ove izvore:

Ako vam se sviđa moj rad, molim vas da ga podelite sa svojim prijateljima i porodicom. Cilj mi je da svima pružim pogled u ekonomiju i na to kako ona utiče na njihov život.

]]> <![CDATA[Kako Bitcoin Ispravlja Cantillonov efekat?]]> Wed, 28 May 2025 20:39:25 GMT https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1748463184574/ https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1748463184574/ naddr1qqxnzde58q6rvve38q6r2de5qgst737pnc2hdhpyp7y8xa3kj5vxdppympyascarw24ulhuvc0f9wwcrqsqqqa28djamzt Bitkoin naddr1qqxnzde58q6rvve38q6r2de5qgst737pnc2hdhpyp7y8xa3kj5vxdppympyascarw24ulhuvc0f9wwcrqsqqqa28djamzt npub1harur8s4wmwzgrugwdmrd9gcv6zzfkzfmp36xu4tel0ces7j2uas3gcqdy Originalni tekst na bitcoin-balkan.com.

Pregled sadržaja

  1. Kako Cantillonov Efekat Funkcioniše
  2. Kako Bitcoin Rešava Nejednakost iz Cantillonovog Efekta
  3. Uloga Vlade u Cantillonovom Efektu
  4. Zaštitite Sebe od Cantillonovog Efekta
  5. Kako mogu da saznam više o Bitcoin-u?

Tradicionalne valute imaju Cantillonov Efekat, dok Bitcoin ima ‘Nakamotov Efekat’ – termin nazvan po anonimnom tvorcu Bitcoin-a, Satoshi Nakamoto-u.

Pitanje o tome zašto nam je potreban Bitcoin danas je postalo veoma uobičajeno, ali odgovori obično ostavljaju većinu ljudi zbunjenim i sa izjavama da je on, ili Ponzijeva šema ili novac za kriminalce. Ovaj zaključak nije pravičan prema načinu na koji bi Bitcoin mogao da transformiše sistemsku nepravednost i korupciju koja je usadjena u naš trenutni monetarni sistem. Jedna od ovih nejednakosti u našem današnjem sistemu rezultat je Cantillonovog Efekta, davno zaboravljene klasične teorije o tome kako raspodela novca utiče na bogatstvo pojedinca.

Cantillonov Efekat opisuje kako stvaranje novog novca donosi korist onima koji prvi dobiju novac, a na štetu onih koji su najudaljeniji od stvaranja novog novca. U današnjem monetarnom sistemu banke i korporacije su najbliže novom novcu dok je srednja klasa najudaljenija. Bitcoin to ispravlja, davanjem novih bitcoin-a samo „rudarima“ koji osiguravaju protokol – mnogo pravednija distribucija.

Cantillonov Efekat predstavlja način na koji se naplaćuje dodatni porez svima koji rade za „nepromenjenu“ platu ili drže prvenstveno dolare ili eure kao deo svog bogatstva. Ovaj porez prenosi vrednost onima koji ulažu u finansijsku imovinu ili su preferirani dobavljači vlade. Bitcoin odvaja stvaranje novog novca od politike, čineći ovu situaciju mnogo poštenijom.

Kako Cantillonov Efekat Funkcioniše

Kada se poveća ponuda neke vrste novca, ima smisla da taj novi novac treba da ode u nečije ruke – ali čije? Da li bi trebao da pada kao kiša sa neba, da ga dobije neko na lutriji, ili ga predati posebnim interesnim grupama?

U našem savremenom monetarnom sistemu, ovaj novac nije uvek zajam za primaoce, tako da nekad ne trebaju da ga vrate.

Zabluda inflacije pomalo liči na MC Escher vodopad – dobro funkcioniše na papiru, ali ne govori skoro ništa korisno o tome kako stvarni svet funkcioniše.

Međutim, ova analiza zanemaruje to kako funkcionišu tržišta. Tamo gde novi novac ide prvo i način na koji se širi kroz ekonomiju, ima veliki uticaj na stvarno bogatstvo ljudi. Zašto? Kada se poveća novčana masa, cene se ne povećavaju odmah kao odraz ove činjenice. Umesto toga, povećavaju se polako, kako tržišta reaguju na novu ukupnu ponudu novca.

Prvi entiteti i ljudi koji prime novostvoreni novac mogu da ga potroše pre nego što je tržište reagovalo na bilo koji novi novac u sistemu prilagođavanjem cena. Kada oni kupuju stvari, dobijaju ih po niskim cenama jer cene još uvek ne podržavaju činjenicu da ima više novca u opticaju.

Jednom kada se novi novc nekoliko puta okrene, cene počinju da rastu, jer se više novčanih jedinica troši na isti broj dobara i usluga. Jedna od ‘cena’ u ekonomiji je plata ili zarada – i ova cena će da poraste, baš kao i sve druge. Međutim, ova cena raste sporije, kao rezultat ulaska novog novca u sistem, nego što je recimo, cena namirnica.

Kao rezultat ove neusklađenosti u vremenu porasta cena, oni koji primaju platu, tj. zaradu moraju da plaćaju više za svoje dnevne potrebe (poput namirnica), dok neko vreme primaju istu platu. Plate se prilagođavaju sporije od cena hrane. To dovodi do pada kupovne moći ljudi koji rade za platu..

Sve ovo proističe iz toga kako novi novac ulazi u sistem. Kada bi novi novac ušao u sistem samo putem zajmova direktno od centralne banke na plate ljudi, ti ljudi bi mogli da ga potroše pre nego što cene porastu, i samim tim bilo bi im bolje.

Na to kako raspodela novca utiče na bogatstvo, ukazao je Richard Cantillon u 18. veku, koji je gledao kako se ova dinamika odvija u Engleskoj kada je vlada štampala novac u njegovo vreme.

Izvrstan momak, g. Cantillon

Kako Bitcoin Rešava Nejednakost iz Cantillonovog Efekta

Da bismo razumeli kako Bitcoin rešava nejednakost, moramo da uporedimo kako se tradicionalne valute poput dolara ili eura distribuiraju u današnje vreme u odnosu na to kako se distribuiraju novi bitcoini.

Gotovo sva tradicionalna valuta koja je stvorena do današnjeg dana, prvo je distribuirana bankama i vladama. To je zato što su glavne komercijalne banke, poput JP Morgan i Citi, zauzvrat podržane od centralnih banaka poput Federalnih rezervi. Centralne banke poseduju ‘prese za štampanje’ – što znači da u svet mogu da ‘odštampaju’ (ili dodaju digitalno) neograničenu količinu svojih tradicionalnih valuta. Takođe su postavili pravila za komercijalne banke da ih podstaknu da pozajmljuju više ili manje dolara, što proširuje i ugovara ukupnu novčanu masu.

Budući da banke i vlade prve dobijaju novi novac, one odlučuju ko je drugi po redu koji može da iskoristi pogodnosti Cantillonovog Efekta. Tu na scenu dolaze lobisti, kao i moć koju donose njihove dobre konekcije sa finansijskom elitom. Lobisti osiguravaju da njihovi interesi imaju koristi od Cantillonovog Efekta, a veoma bogati, kao i korporacije, mogu da dobiju kredite od banaka po isplativim niskim kamatnim stopama.

Stvari mogu da se prilično zabrljaju kada vlada uskoči da preuzme “kontrolu” nad potrošnjom štampanog novca. Izvor: OpenDemocracy

Bitcoin-ov sistem eliminiše moć lobista i prednosti poznavanja pravog bankara, i stavlja ljude na mnogo ravnopravnije temelje. U Bitcoin-u, svaki ‘rudar’ na mreži ima jednake šanse da zaradi nagradu za novostvorene bitcoin-e na svakih 10 minuta. Svako može da postane rudar, jednostavnim kupovanjem hardvera i njegovim uključivanjem u utičnicu – daleko manje mukotrpan posao od lobiranja kod izabranih predstavnika da bi vam dodelili ugovor sa vladom. Rudari troše puno novca na električnu energiju i opremu da bi se takmičili za nagradu, a Bitcoin sistemu pružaju preko potrebnu uslugu: bezbednost. Bez rudara, Bitcoin-ov sistem ne bi funkcionisao.

Rudarenje bitcoin-a zahteva računar i struju – to je to.

U sistemu američkog dolara vidimo da političke veze proističu iz Cantillonovog Efekta. U Bitcoin sistemu vidimo da se pružaoci usluga (rudari) plaćaju za svoje usluge novostvorenim bitcoin-ima.

Naravno, ishodi Cantillonovog Efekta bi mogli da se promene tako što će političari da promene način na koji novi novac ulazi u sistem. Međutim, ovo ne rešava osnovni problem: neko drugi ima korist na tuđi račun.

Bitcoin sistem je daleko pravedniji jer koristi Cantillonov Efekat da bi uredno nagradio one koji pružaju korisnu uslugu za sve ostale: obezbeđivanje Bitcoin mreže.

Zamislite to ovako: u dolarskom sistemu, neka osoba šarmira političare ili bankare na pravim pozicijama da bi dobila povlašćen tretman na račun svih ostalih. U Bitcoin sistemu svi plaćaju po malo, da bi zaštitili svoje bankovne račune od krađe.

Uloga Vlade u Cantillonovom Efektu

Federalne vlade širom sveta su jedne od najvećih korisnika Cantillonovog Efekta, jer su u mogućnosti da vrlo lako dobiju zajmove od centralne banke svoje države. U SAD se to radi kada američko Ministarstvo finansija proda državne obveznice banci Federalnih rezervi. Federalne rezerve daju Ministarstvu finansija gomilu novoštampanog novca, a Ministarstvo finansija da Fed-u papir na kojem piše „mi ćemo vam isplatiti dug u to i to vreme sa određenom kamatom“. Možda je malo složenije od ovoga, ali to opisuje suštinu toga.

Budući da novac koji federalna vlada dobija nije postojao pre toga, ona može da ga potroši pre nego što cene počnu da rastu zbog tog novog novca koji ulazi u opticaj. To omogućava federalnoj vladi da ga troši na socijalne programe, policiju, vojsku, vojnu opremu za naoružavanje država poput Saudijske Arabije, čak i na ‘most iz nigde ka ničemu’, a da ne mora da koristi politički nepopularnu metodu: da poveća porez da bi to platila.

Umesto da povećaju poreske prihode za pokrivanje ove potrošnje, federalne vlade koriste Cantillonov Efekat za prenos kupovne moći od plata radnika srednje klase u vladin trezor. Na taj način inflacija i Cantillonov Efekat stvaraju skriveni porez na zarade i uštede novca.

Zaštitite Sebe od Cantillonovog Efekta

Zaštita svog života od Cantillonovog Efekta je zeznuta igra koju treba odigrati. Možete da pokušate da se približite izvoru novog novca, tako što ćete se nadmetati za državne ugovore ili raditi u vrhovima finansija. Možete da pokušate da igrate na visokim nivoima u trgovanju na berzi ili ulaganju u nekretnine, ali je verovatnije da ćete bankrotirati nego što ćete da se zaštitite.

Najlakši način da zaštitite sebe od nepravedne raspodele novog novca je potpuno odbijanje tog monetarnog sistema. Samo najstarije generacije koje danas žive mogu da se sete vremena kada je novac značio nešto drugo osim papira potkrepljenog ‘punom verom i kredibilitetom’ vlade i vojske. Mi smo tako uslovljeni da novac smatramo proizvodom naše vlade, ali naša zaštita od Cantillonovog Efekta zahteva gledanje novca kroz istoriju – čak i pre samo jednog veka.

Novac je nekada značio zlato – materijal koji nijedna vlada ne može magično da stvori u većoj količini, a koji zahteva ogroman napor da se pronađe i iskopa iz zemlje. Bitcoin je vrlo sličan zlatu po tome što niko ne može magično da ga stvori, i veoma ga je teško proizvesti više ‘rudarenjem’. Međutim, Bitcoin takođe putuje brzinom interneta, omogućavajući globalnu trgovinu na način na koji zlato jednostavno ne može.

Bitcoin i zlato – slični po karakteristikama ‘normalnog novca’, različiti po prenosivosti.

Da biste se zaštitili od Cantillonovog Efekta, potrebno je što je više moguće isključiti se iz nepravednih sistema tradicionalnih valuta, čuvajući bogatstvo u pravom novcu, poput zlata ili Bitcoin-a. Ovo je najmirniji način za ukidanje starog sistema i uvođenje novog, pravednijeg sistema.

Kako mogu da saznam više o Bitcoin-u?

Film "Bitkoin: Kraj novca kakvog poznajemo"

Još uvek je rano za Bitcoin

Zašto baš Bitcoin?

Šta je to Bitcoin?

The Bitcoin Whitepaper ← objavljen 2008. godine, ovo je izložio dizajn za Bitcoin.

Ako vam se sviđa moj rad, molim vas da ga podelite sa svojim prijateljima i porodicom. Cilj mi je da svima pružim uvid u ekonomiju i kako ona utiče na njihove živote.

]]> Originalni tekst na bitcoin-balkan.com.

Pregled sadržaja

  1. Kako Cantillonov Efekat Funkcioniše
  2. Kako Bitcoin Rešava Nejednakost iz Cantillonovog Efekta
  3. Uloga Vlade u Cantillonovom Efektu
  4. Zaštitite Sebe od Cantillonovog Efekta
  5. Kako mogu da saznam više o Bitcoin-u?

Tradicionalne valute imaju Cantillonov Efekat, dok Bitcoin ima ‘Nakamotov Efekat’ – termin nazvan po anonimnom tvorcu Bitcoin-a, Satoshi Nakamoto-u.

Pitanje o tome zašto nam je potreban Bitcoin danas je postalo veoma uobičajeno, ali odgovori obično ostavljaju većinu ljudi zbunjenim i sa izjavama da je on, ili Ponzijeva šema ili novac za kriminalce. Ovaj zaključak nije pravičan prema načinu na koji bi Bitcoin mogao da transformiše sistemsku nepravednost i korupciju koja je usadjena u naš trenutni monetarni sistem. Jedna od ovih nejednakosti u našem današnjem sistemu rezultat je Cantillonovog Efekta, davno zaboravljene klasične teorije o tome kako raspodela novca utiče na bogatstvo pojedinca.

Cantillonov Efekat opisuje kako stvaranje novog novca donosi korist onima koji prvi dobiju novac, a na štetu onih koji su najudaljeniji od stvaranja novog novca. U današnjem monetarnom sistemu banke i korporacije su najbliže novom novcu dok je srednja klasa najudaljenija. Bitcoin to ispravlja, davanjem novih bitcoin-a samo „rudarima“ koji osiguravaju protokol – mnogo pravednija distribucija.

Cantillonov Efekat predstavlja način na koji se naplaćuje dodatni porez svima koji rade za „nepromenjenu“ platu ili drže prvenstveno dolare ili eure kao deo svog bogatstva. Ovaj porez prenosi vrednost onima koji ulažu u finansijsku imovinu ili su preferirani dobavljači vlade. Bitcoin odvaja stvaranje novog novca od politike, čineći ovu situaciju mnogo poštenijom.

Kako Cantillonov Efekat Funkcioniše

Kada se poveća ponuda neke vrste novca, ima smisla da taj novi novac treba da ode u nečije ruke – ali čije? Da li bi trebao da pada kao kiša sa neba, da ga dobije neko na lutriji, ili ga predati posebnim interesnim grupama?

U našem savremenom monetarnom sistemu, ovaj novac nije uvek zajam za primaoce, tako da nekad ne trebaju da ga vrate.

Zabluda inflacije pomalo liči na MC Escher vodopad – dobro funkcioniše na papiru, ali ne govori skoro ništa korisno o tome kako stvarni svet funkcioniše.

Međutim, ova analiza zanemaruje to kako funkcionišu tržišta. Tamo gde novi novac ide prvo i način na koji se širi kroz ekonomiju, ima veliki uticaj na stvarno bogatstvo ljudi. Zašto? Kada se poveća novčana masa, cene se ne povećavaju odmah kao odraz ove činjenice. Umesto toga, povećavaju se polako, kako tržišta reaguju na novu ukupnu ponudu novca.

Prvi entiteti i ljudi koji prime novostvoreni novac mogu da ga potroše pre nego što je tržište reagovalo na bilo koji novi novac u sistemu prilagođavanjem cena. Kada oni kupuju stvari, dobijaju ih po niskim cenama jer cene još uvek ne podržavaju činjenicu da ima više novca u opticaju.

Jednom kada se novi novc nekoliko puta okrene, cene počinju da rastu, jer se više novčanih jedinica troši na isti broj dobara i usluga. Jedna od ‘cena’ u ekonomiji je plata ili zarada – i ova cena će da poraste, baš kao i sve druge. Međutim, ova cena raste sporije, kao rezultat ulaska novog novca u sistem, nego što je recimo, cena namirnica.

Kao rezultat ove neusklađenosti u vremenu porasta cena, oni koji primaju platu, tj. zaradu moraju da plaćaju više za svoje dnevne potrebe (poput namirnica), dok neko vreme primaju istu platu. Plate se prilagođavaju sporije od cena hrane. To dovodi do pada kupovne moći ljudi koji rade za platu..

Sve ovo proističe iz toga kako novi novac ulazi u sistem. Kada bi novi novac ušao u sistem samo putem zajmova direktno od centralne banke na plate ljudi, ti ljudi bi mogli da ga potroše pre nego što cene porastu, i samim tim bilo bi im bolje.

Na to kako raspodela novca utiče na bogatstvo, ukazao je Richard Cantillon u 18. veku, koji je gledao kako se ova dinamika odvija u Engleskoj kada je vlada štampala novac u njegovo vreme.

Izvrstan momak, g. Cantillon

Kako Bitcoin Rešava Nejednakost iz Cantillonovog Efekta

Da bismo razumeli kako Bitcoin rešava nejednakost, moramo da uporedimo kako se tradicionalne valute poput dolara ili eura distribuiraju u današnje vreme u odnosu na to kako se distribuiraju novi bitcoini.

Gotovo sva tradicionalna valuta koja je stvorena do današnjeg dana, prvo je distribuirana bankama i vladama. To je zato što su glavne komercijalne banke, poput JP Morgan i Citi, zauzvrat podržane od centralnih banaka poput Federalnih rezervi. Centralne banke poseduju ‘prese za štampanje’ – što znači da u svet mogu da ‘odštampaju’ (ili dodaju digitalno) neograničenu količinu svojih tradicionalnih valuta. Takođe su postavili pravila za komercijalne banke da ih podstaknu da pozajmljuju više ili manje dolara, što proširuje i ugovara ukupnu novčanu masu.

Budući da banke i vlade prve dobijaju novi novac, one odlučuju ko je drugi po redu koji može da iskoristi pogodnosti Cantillonovog Efekta. Tu na scenu dolaze lobisti, kao i moć koju donose njihove dobre konekcije sa finansijskom elitom. Lobisti osiguravaju da njihovi interesi imaju koristi od Cantillonovog Efekta, a veoma bogati, kao i korporacije, mogu da dobiju kredite od banaka po isplativim niskim kamatnim stopama.

Stvari mogu da se prilično zabrljaju kada vlada uskoči da preuzme “kontrolu” nad potrošnjom štampanog novca. Izvor: OpenDemocracy

Bitcoin-ov sistem eliminiše moć lobista i prednosti poznavanja pravog bankara, i stavlja ljude na mnogo ravnopravnije temelje. U Bitcoin-u, svaki ‘rudar’ na mreži ima jednake šanse da zaradi nagradu za novostvorene bitcoin-e na svakih 10 minuta. Svako može da postane rudar, jednostavnim kupovanjem hardvera i njegovim uključivanjem u utičnicu – daleko manje mukotrpan posao od lobiranja kod izabranih predstavnika da bi vam dodelili ugovor sa vladom. Rudari troše puno novca na električnu energiju i opremu da bi se takmičili za nagradu, a Bitcoin sistemu pružaju preko potrebnu uslugu: bezbednost. Bez rudara, Bitcoin-ov sistem ne bi funkcionisao.

Rudarenje bitcoin-a zahteva računar i struju – to je to.

U sistemu američkog dolara vidimo da političke veze proističu iz Cantillonovog Efekta. U Bitcoin sistemu vidimo da se pružaoci usluga (rudari) plaćaju za svoje usluge novostvorenim bitcoin-ima.

Naravno, ishodi Cantillonovog Efekta bi mogli da se promene tako što će političari da promene način na koji novi novac ulazi u sistem. Međutim, ovo ne rešava osnovni problem: neko drugi ima korist na tuđi račun.

Bitcoin sistem je daleko pravedniji jer koristi Cantillonov Efekat da bi uredno nagradio one koji pružaju korisnu uslugu za sve ostale: obezbeđivanje Bitcoin mreže.

Zamislite to ovako: u dolarskom sistemu, neka osoba šarmira političare ili bankare na pravim pozicijama da bi dobila povlašćen tretman na račun svih ostalih. U Bitcoin sistemu svi plaćaju po malo, da bi zaštitili svoje bankovne račune od krađe.

Uloga Vlade u Cantillonovom Efektu

Federalne vlade širom sveta su jedne od najvećih korisnika Cantillonovog Efekta, jer su u mogućnosti da vrlo lako dobiju zajmove od centralne banke svoje države. U SAD se to radi kada američko Ministarstvo finansija proda državne obveznice banci Federalnih rezervi. Federalne rezerve daju Ministarstvu finansija gomilu novoštampanog novca, a Ministarstvo finansija da Fed-u papir na kojem piše „mi ćemo vam isplatiti dug u to i to vreme sa određenom kamatom“. Možda je malo složenije od ovoga, ali to opisuje suštinu toga.

Budući da novac koji federalna vlada dobija nije postojao pre toga, ona može da ga potroši pre nego što cene počnu da rastu zbog tog novog novca koji ulazi u opticaj. To omogućava federalnoj vladi da ga troši na socijalne programe, policiju, vojsku, vojnu opremu za naoružavanje država poput Saudijske Arabije, čak i na ‘most iz nigde ka ničemu’, a da ne mora da koristi politički nepopularnu metodu: da poveća porez da bi to platila.

Umesto da povećaju poreske prihode za pokrivanje ove potrošnje, federalne vlade koriste Cantillonov Efekat za prenos kupovne moći od plata radnika srednje klase u vladin trezor. Na taj način inflacija i Cantillonov Efekat stvaraju skriveni porez na zarade i uštede novca.

Zaštitite Sebe od Cantillonovog Efekta

Zaštita svog života od Cantillonovog Efekta je zeznuta igra koju treba odigrati. Možete da pokušate da se približite izvoru novog novca, tako što ćete se nadmetati za državne ugovore ili raditi u vrhovima finansija. Možete da pokušate da igrate na visokim nivoima u trgovanju na berzi ili ulaganju u nekretnine, ali je verovatnije da ćete bankrotirati nego što ćete da se zaštitite.

Najlakši način da zaštitite sebe od nepravedne raspodele novog novca je potpuno odbijanje tog monetarnog sistema. Samo najstarije generacije koje danas žive mogu da se sete vremena kada je novac značio nešto drugo osim papira potkrepljenog ‘punom verom i kredibilitetom’ vlade i vojske. Mi smo tako uslovljeni da novac smatramo proizvodom naše vlade, ali naša zaštita od Cantillonovog Efekta zahteva gledanje novca kroz istoriju – čak i pre samo jednog veka.

Novac je nekada značio zlato – materijal koji nijedna vlada ne može magično da stvori u većoj količini, a koji zahteva ogroman napor da se pronađe i iskopa iz zemlje. Bitcoin je vrlo sličan zlatu po tome što niko ne može magično da ga stvori, i veoma ga je teško proizvesti više ‘rudarenjem’. Međutim, Bitcoin takođe putuje brzinom interneta, omogućavajući globalnu trgovinu na način na koji zlato jednostavno ne može.

Bitcoin i zlato – slični po karakteristikama ‘normalnog novca’, različiti po prenosivosti.

Da biste se zaštitili od Cantillonovog Efekta, potrebno je što je više moguće isključiti se iz nepravednih sistema tradicionalnih valuta, čuvajući bogatstvo u pravom novcu, poput zlata ili Bitcoin-a. Ovo je najmirniji način za ukidanje starog sistema i uvođenje novog, pravednijeg sistema.

Kako mogu da saznam više o Bitcoin-u?

Film "Bitkoin: Kraj novca kakvog poznajemo"

Još uvek je rano za Bitcoin

Zašto baš Bitcoin?

Šta je to Bitcoin?

The Bitcoin Whitepaper ← objavljen 2008. godine, ovo je izložio dizajn za Bitcoin.

Ako vam se sviđa moj rad, molim vas da ga podelite sa svojim prijateljima i porodicom. Cilj mi je da svima pružim uvid u ekonomiju i kako ona utiče na njihove živote.

]]> <![CDATA[Još uvek je rano za Bitcoin]]> Tue, 27 May 2025 21:08:25 GMT https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1748376276381/ https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1748376276381/ naddr1qqxnzde58qenwd3jxumrxwp3qgst737pnc2hdhpyp7y8xa3kj5vxdppympyascarw24ulhuvc0f9wwcrqsqqqa287yucak Bitkoin naddr1qqxnzde58qenwd3jxumrxwp3qgst737pnc2hdhpyp7y8xa3kj5vxdppympyascarw24ulhuvc0f9wwcrqsqqqa287yucak npub1harur8s4wmwzgrugwdmrd9gcv6zzfkzfmp36xu4tel0ces7j2uas3gcqdy Originalni tekst na bitcoin-balkan.com.

Pregled sadržaja

  1. Procena vrednosti
  2. Većina Bitcoin-ovih pozitivnih strana opstaje
  3. Broj ljudi koji su prihvatili Bitcoin
  4. Zaključak

Prošlo je trinaest godina od nastanka Bitcoina i lako je poverovati da je većina njegovog rasta iza njega. Deo ovoga je rezultat predrasude koju svi delimo i što nas navodi da zamislimo trenutno stanje stvari kao završni stepen njegovog razvoja. Svaki bitcoiner je nekad mislio da je prekasan sa Bitcoin-om. Međutim, kada primenjujemo kritičko razmišljanje da bismo procenili gde je Bitcoin u svojoj putanji rasta, otkrivamo da je suprotno u stvari tačno: još uvek je vrlo, vrlo rano.

Postoje dva načina da razmišljate o tome koliko je rano za Bitcoin kao zalihu vrednosti neke imovine:

  1. Procena vrednosti kao procenat od njegovog punog potencijala

  2. Prihvatanje kao procenat od njegovog punog potencijala (na čemu je fokus u ovom članku).

Procena vrednosti

Prvi i najčešći način da se proceni koliko je rano za Bitcoin je da se pogleda njegova ukupna vrednost (trenutno oko 900B USD) i uporedi sa njegovim punim potencijalom. Izazov sa ovim je očigledno da je puni potencijal Bitcoin-a stvar nagađanja. Oni koji duboko razumeju Bitcoin imaju tendenciju da njegov potencijal posmatraju barem kao potencijal zlata (oko 13T USD), ali teoretski više poput 200T USD (oko polovine ukupne vrednosti sveta).

Za brzi pregled ovog potencijala od 200T USD, pogledajmo ukupno raspoloživo tržište Bitcoin-a. Radi jednostavnosti, samo ćemo razmotriti njegovu ulogu zalihe vrednosti i zanemariti njegov potencijal da pojede tržišni udeo od oko 100T USD ukupne vrednosti u različitim svetskim valutama. Uzimajući u obzir različite zalihe vrednosne imovine i grubom procenom koliki bi % Bitcoin mogao da uzme od njih, dobili smo ovakav rezultat:

Iako put do 200T USD nije veliko rastezanje, u stvarnoj vrednosti čini se previše dobrim da bi bio istinit. Sa obzirom da je bez presedana da zaliha vrednosti neke robe postigne vrednost veću od zlata, to jednostavno predstavlja neistraženu teritoriju. Ali čak i ako se jednostavno pridržavamo targetiranja niže ciljne vrednosti zlata od 13T USD, Bitcoin još uvek tendenciju velikog porasta svoje cene u budućnosti.

Većina Bitcoin-ovih pozitivnih strana opstaje

Svako ko razmišlja da nešto svog teško zarađenog novca uskladišti u Bitcoin pita se „da li sam poranio ili zakasnio?“ Nepisano je pravilo da se svako oseća kao da je zakasnio kad stigne. Brojni su primeri ljudi koji žale kako su zakasnili 2011. ili 2013. ili 2016. godine, kada je cena Bitcoin-a bila 5, 100, odnosno 600 USD.

Kao i u bilo kojoj zajednici koja se razvija i raste i u kojoj ima manjka nekretninama, pridošlice zavide ljudima koji su već obezbedili sebi nekretninu, ne sluteći da će njima zavideti ljudi koji tek treba da dođu. Ovaj fenomen je primenjiv i na velikom broju drugih primera. Na primer, zakasneli u Kalifornijskoj zlatnoj groznici bili su razočarani kada su došli, a bogata zlatna polja su već bila iscrpljena, i umesto toga su se naseliti na nekoliko stotina hektara zemljišta, a koje sada vrede bogatstvo.

U srcu ovog osećanja je strah da više nema uspona, da više nema novca koji se može zaraditi uzimajući ono što je još uvek ostalo dostupno. Da li smo dostigli tu tačku sa Bitcoin-om?

Pa ne. Čini se da je zapravo suprotno. Na osnovu punog potencijalnog opsega procene koji smo utvrdili gore, čak i u ishodu niskog nivoa (13T USD), velika većina bogatstva koje će steći vlasnici Bitcoin-a, tek treba da se stekne (96%). Da bi parirao proceni zlata, Bitcoin i dalje mora da poraste 26 puta.

A ako se desi vrhunski ishod, punih 99,7% ukupnog stvaranja bogatstva Bitcoin-a ostaje pred nama. To bi značilo da Bitcoin još uvek treba da poraste 400 puta, zanemarujući pariranje zlatu.

Stavljanjem trenutne vrednosti Bitcoin-a u perspektivu, postaje jasno da je za Bitcoin još uvek vrlo rano.

Iako ova analiza sugeriše da za Bitcoin-u ostaje od 26x do 400x rasta, korisno je proveriti ovaj zaključak kroz drugo razumno objašnjenje, a tamo gde je poznat puni potencijal…

Broj ljudi koji su prihvatili Bitcoin

Procene broja vlasnika Bitcoin-a širom sveta se veoma razlikuju. To je dovelo do prilične količine dvosmislenosti i nesigurnosti u vezi sa stvarnim brojevima i određenog stepena odustajanja i mišljenja da je taj broj jednostavno preteško precizno proceniti. Iako je teško utvrditi konačan broj, glavni razlog za odstupanje u procenama je nedostatak standardizovanih definicija šta znači prihvatanje Bitcoin-a.

Istina je da postoje različiti nivoi prihvatanja Bitcoin-a. Podelom na segmente prihvatanja Bitcoin-a lakše je uvideti ne samo zašto postoji širok opseg procena, već i još važnije, koliko je još uvek rano za prihvatanje Bitcoin-a kao preferirane zalihe vrednosti.

U ove svrhe, hajde da podelimo u segmente prihvatanje Bitcoin-a na četiri različita „nivoa“:

1. Kežual amateri (prstom u vodi)

2. Alokatori 1% (stopalima u vodi)

3. Značajni vernici (do pojasa u vodi)

4. Bitcoin maximalisti (u vodi preko glave)

Pre nego što počnemo, potreban nam je imenilac. Mogli bismo da koristimo globalno stanovništvo, ali po mom mišljenju ovo daje loše rezultate. Ono što mi zaista procenjujemo je koji procenat sveta koji poseduje odredjeno bogatstvo za skladištenje u Bitcoin-u, je to i učinio. Prema podacima sa sajta Statista, 2,2 biliona ljudi na svetu poseduje najmanje 10k USD u neto vrednosti, što se čini kao razumna granica za zalihu koju žele da uskladište. Činjenica je da će siromašne zajednice takođe koristiti Bitcoin kao zalihu vrednosti i verovatno će iz njega izvući veću korist kao rezultat marginalnog pristupa tradicionalnoj bankarskoj infrastrukturi kao klijenti banaka sa „niskom vrednošću“. Međutim, u naše svrhe, jednostavno gledamo koliko je ljudi usvojilo Bitcoin među grupama sa značajnim bogatstvom za skladištenje, tako da će 2.2 biliona služiti kao naša puna potencijalna veličina tržišta.

1. Kežual amateri

Ovaj segment ljudi koji su prihvatili Bitcoin uključuje sve one koji imaju bilo koju količinu Bitcoin-a – vašeg prijatelja sa 20 USD BTC-a negde u nekom novčaniku ili vašu tetku koja se ne seća svoje Coinbase lozinke iz 2017. Po mom mišljenju, najveća zabuna oko broja ljudi koji su prihvatili Bitcoin nastaje zbog poistovećivanja „kežual amatera“ sa ljudima koji su u potpunosti prihvatili Bitcoin. Realnost je takva da ljudi ovog segmenta uglavnom samo eksperimentišu, bilo da bi stekli osećaj za ono o čemu svi pričaju, ili samo uložu nekoliko dolara u Bitcoin u nadi da će možda dobiti džekpot, kao što je slučaj sa greb-greb nagradnim igrama.

Zbog toga, „kežual amateri“ su razlog dovodjenja u zabludu pravog broja ljudi koji su u potpunosti prihvatili Bitcoin. Njihovo ponašanje zapravo ne predstavlja prihvatanje u pravom smislu te reči i stoga se ne bi trebalo smatrati ljudima koji su u potpunosti prihvatili Bitcoin. Istina je da, kada kežual amateri shvate da je Bitcoin najbolja zaliha vrednosti neke imovine u istoriji, neće ostati na samo 20 USD u Bitcoin-ima. Umesto toga, oni će svoju štednju prebaciti u mnogo većim iznosima.

Što se tiče odredjivanja veličine ovog segmenta, Willy Woo je sastavio razumno iscrpnu i sveobuhvatnu procenu od oko 187 miliona ljudi koji su prihvatili Bitcoin, što znači da su oni u najmanju ruku „kežual amateri“.

Koristeći ovaj i naš puni potencijal od 2,2 biliona ljudi kao imenioca, 8,5% potencijalnih ljudi koji su prihvatili Bitcoin-e dostiglo je nivo „kežual amatera“. Ovo je prilično velik broj i potpuno obmanjuje stvarni obim potpunog prihvatanja, a što će pokazati sledeći segmenti.

2. Alokatori 1%

Za preostale potkategorije, tačni podaci su manje dostupni. Kao takvi, sve što možemo je da smislimo razumne procene putem triangulacije.

Po mom mišljenju, „alokatori 1%“ se mogu okarakterisati kao ljudi koji su prihvatili Bitcoin, i koji žele da imaju mali, ali ne i zanemarljivi deo u Bitcoin-u. Za naše svrhu, mislim da je pristojan prag za ovu grupu svako ko ima najmanje 0,1 Bitcoin, i može se smatrati da imaju malu, ali ne i zanemarljivu poziciju u Bitcoin-u.

Gledajući Bitcoin blockchain, postoji oko 3 miliona adresa koje imaju najmanje 0,1 BTC. Pored ovih brojeva na blockchain-u, moramo da uzmemo u obzir i znatan broj ljudi koji imaju ovaj iznos na berzi ili GBTC-u. Kombinovanjem, mislim da je razumno proceniti da je 10 miliona ljudi dostiglo nivo „alokatora 1%“ ili veći.

Na osnovu ovih brojeva, samo 1⁄17 „kežual amatera“ dostiglo je nivo prihvatanja „alokatora 1%“, što znači da je ovaj nivo prihvatanja Bitcoin-a do danas postigao samo 0,5% penetracije. Ovaj strmi pad je razlog zašto je došlo do zablude da veliki broj „kežual amatera“ bude označeno kao grupa koja je u potpunosti prihvatila Bitcoin.

3. Značajni vernici

U ovu kategoriju spada svako ko je dostigao nivo razumevanja Bitcoin-a da alokacija od 1% ili čak 5% više ne izgleda dovoljna.

Uopšteno govoreći, ova grupa se kreće u rasponu od 5 – 50%. Išao bih toliko daleko da bih rekao da je većina ljudi koji sebe smatraju vernicima u Bitcoin-e, uključujući većinu Bitcoin Twitter-a, negde u ovoj grupi.

Procena veličine ove grupe postaje mnogo nejasnija, ali možemo se osloniti na podatke iz blockchain-a da bismo došli do razumne procene.

Za početak, hajde da utvrdimo da je većina ljudi koji su dostigli ovaj nivo verovanja i razumevanja Bitcoin-a, izborila da poseduje najmanje 1 Bitcoin. Pored toga, ovaj nivo ljudi koji su prihvatili Bitcoin je verovatno osigurao svoj Bitcoin u chain-u novčanika kojim oni upravljaju. Gledajući podatke na chain-u, oko 820k adresa ima najmanje 1 Bitcoin. Kao grubu pretpostavku, uzmimo da 500k od toga poseduju ljudi koji su dostigli nivo prihvatanja „značajnog vernika“.

Ako potom generički zaokružimo akaunte za ljude koji nisu postigli status whole­coiner-a (eng. osoba koja poseduje barem 1 BTC), ili koji svoja sredstva drže na berzi, dolazimo do grube procene od 2 miliona „značajnih vernika“.

4. Bitcoin maximal­isti

Za našu svrhu, recimo da ova grupa uključuje svakoga ko je dovoljno duboko ušao u Bitcoin da je zaključio da bi više od 50% njihove neto vrednosti trebalo da bude uskladišteno u Bitcoin-u.

Procena veličine ove grupe je gotovo nemoguća, zato ćemo morati da budemo kreativni.

  1. Prodaja „Bitcoin Standard“
  • Hajde da konzervativno procenimo da je samo 20% maximalističara kupilo Bitcoin Standard, i da je 50% tih ljudi koji su ga razumeli, postali maksimalisti. Na osnovu knjige Amazon US rank (6,681), onlajn kalkulatori procenjuju da je prodato oko 15k primeraka.
  • Hajde da budemo velikodušni i da zaokružimo taj broj od oko 15k na 50k, uzimajući u obzir međunarodnu prodaju i kupovinu izvan Amazona.

Ovo nas dovodi do procene broja od 125k maximalista. Da ne bismo pogrešili, bićemo oprezni, i udvostručimo taj broj i rećićemo da ih ima 250k.

  1. Kvalitativna triangulacija

Čisto subjektivno, ali čini mi se da na Twitter-u, primarnom domu za komunikaciju maximalista, postoji možda 10k aktivno angažovanih Bitcoin maximalista. Da budemo vrlo konzervativni, recimo da ovo predstavlja oko 5% maximalista (od ukupno 200k).

Uz to, kao procenu od vrha nadole, čini se opravdanim da je oko 10% ljudi koji su dostigli 5 – 50% alokacije Bitcoin-a napravilo skok ka maximalizmu.

Sve u svemu, cifra od oko 250k Bitcoin maximalista čini se konzervativnom, ako ne i velikodušnom pretpostavkom.

To nas dovodi do 0,01% penetracije.

Zaključak

Kako god gledali brojke, još uvek je rano za Bitcoin. Posmatrajući procenu vrednosti Bitcoin-a kao procenat njegovog punog potencijala, vidimo da je trenutna vrednost Bitcoin-a negde između 0,2% i 3% njegovog krajnjeg stanja, što znači da ostaje 30x do 500x rasta. Gledajući napredak prihvatanja Bitcoin-a, vidimo da je trenutna penetracija Bitcoin-a negde između 0,01% i 8,5%, u zavisnosti od toga koji prag prihvatanja gledate.

Ako verujete, kao što ja verujem, da je Bitcoin na putu da postane dominantna zaliha vrednosti i preferirani novac za ceo svet, na kraju će norma biti više od 50% posedovanja neto vrednosti u Bitcoin-u. Budući da naša analiza ovde sugeriše da samo 0,01% sveta zadovoljava ove standarde, opravdano je zaključiti da 99,99% sveta ostaje da sledi njihov primer.

Sve u svemu, dok svi koji se pojave na Bitcoin-u neizbežno osećaju žaljenje zbog toga što nisu ranije investirali i pitaju se da li su u potpunosti propustili brod, jasno je da većina rasta Bitcoin-a ostaje pred nama. Da stavimo ovo u neki kontekst, obzirom da može postojati samo 21 milion Bitcoin-a, prosečna osoba na zemlji (od 8 biliona ljudi) imaće samo 0,0025 Bitcoin-a. Još je toliko rano, da ukupna neto vrednost te prosečne osobe u Bitcoin-u može da se kupi za samo 90 USD.

I ako mislite da je kasno, zapravo je veoma rano, zato vam čestitam i uživajte u skupljanju sats-ova dok su još uvek ovako jeftini!

]]> Originalni tekst na bitcoin-balkan.com.

Pregled sadržaja

  1. Procena vrednosti
  2. Većina Bitcoin-ovih pozitivnih strana opstaje
  3. Broj ljudi koji su prihvatili Bitcoin
  4. Zaključak

Prošlo je trinaest godina od nastanka Bitcoina i lako je poverovati da je većina njegovog rasta iza njega. Deo ovoga je rezultat predrasude koju svi delimo i što nas navodi da zamislimo trenutno stanje stvari kao završni stepen njegovog razvoja. Svaki bitcoiner je nekad mislio da je prekasan sa Bitcoin-om. Međutim, kada primenjujemo kritičko razmišljanje da bismo procenili gde je Bitcoin u svojoj putanji rasta, otkrivamo da je suprotno u stvari tačno: još uvek je vrlo, vrlo rano.

Postoje dva načina da razmišljate o tome koliko je rano za Bitcoin kao zalihu vrednosti neke imovine:

  1. Procena vrednosti kao procenat od njegovog punog potencijala

  2. Prihvatanje kao procenat od njegovog punog potencijala (na čemu je fokus u ovom članku).

Procena vrednosti

Prvi i najčešći način da se proceni koliko je rano za Bitcoin je da se pogleda njegova ukupna vrednost (trenutno oko 900B USD) i uporedi sa njegovim punim potencijalom. Izazov sa ovim je očigledno da je puni potencijal Bitcoin-a stvar nagađanja. Oni koji duboko razumeju Bitcoin imaju tendenciju da njegov potencijal posmatraju barem kao potencijal zlata (oko 13T USD), ali teoretski više poput 200T USD (oko polovine ukupne vrednosti sveta).

Za brzi pregled ovog potencijala od 200T USD, pogledajmo ukupno raspoloživo tržište Bitcoin-a. Radi jednostavnosti, samo ćemo razmotriti njegovu ulogu zalihe vrednosti i zanemariti njegov potencijal da pojede tržišni udeo od oko 100T USD ukupne vrednosti u različitim svetskim valutama. Uzimajući u obzir različite zalihe vrednosne imovine i grubom procenom koliki bi % Bitcoin mogao da uzme od njih, dobili smo ovakav rezultat:

Iako put do 200T USD nije veliko rastezanje, u stvarnoj vrednosti čini se previše dobrim da bi bio istinit. Sa obzirom da je bez presedana da zaliha vrednosti neke robe postigne vrednost veću od zlata, to jednostavno predstavlja neistraženu teritoriju. Ali čak i ako se jednostavno pridržavamo targetiranja niže ciljne vrednosti zlata od 13T USD, Bitcoin još uvek tendenciju velikog porasta svoje cene u budućnosti.

Većina Bitcoin-ovih pozitivnih strana opstaje

Svako ko razmišlja da nešto svog teško zarađenog novca uskladišti u Bitcoin pita se „da li sam poranio ili zakasnio?“ Nepisano je pravilo da se svako oseća kao da je zakasnio kad stigne. Brojni su primeri ljudi koji žale kako su zakasnili 2011. ili 2013. ili 2016. godine, kada je cena Bitcoin-a bila 5, 100, odnosno 600 USD.

Kao i u bilo kojoj zajednici koja se razvija i raste i u kojoj ima manjka nekretninama, pridošlice zavide ljudima koji su već obezbedili sebi nekretninu, ne sluteći da će njima zavideti ljudi koji tek treba da dođu. Ovaj fenomen je primenjiv i na velikom broju drugih primera. Na primer, zakasneli u Kalifornijskoj zlatnoj groznici bili su razočarani kada su došli, a bogata zlatna polja su već bila iscrpljena, i umesto toga su se naseliti na nekoliko stotina hektara zemljišta, a koje sada vrede bogatstvo.

U srcu ovog osećanja je strah da više nema uspona, da više nema novca koji se može zaraditi uzimajući ono što je još uvek ostalo dostupno. Da li smo dostigli tu tačku sa Bitcoin-om?

Pa ne. Čini se da je zapravo suprotno. Na osnovu punog potencijalnog opsega procene koji smo utvrdili gore, čak i u ishodu niskog nivoa (13T USD), velika većina bogatstva koje će steći vlasnici Bitcoin-a, tek treba da se stekne (96%). Da bi parirao proceni zlata, Bitcoin i dalje mora da poraste 26 puta.

A ako se desi vrhunski ishod, punih 99,7% ukupnog stvaranja bogatstva Bitcoin-a ostaje pred nama. To bi značilo da Bitcoin još uvek treba da poraste 400 puta, zanemarujući pariranje zlatu.

Stavljanjem trenutne vrednosti Bitcoin-a u perspektivu, postaje jasno da je za Bitcoin još uvek vrlo rano.

Iako ova analiza sugeriše da za Bitcoin-u ostaje od 26x do 400x rasta, korisno je proveriti ovaj zaključak kroz drugo razumno objašnjenje, a tamo gde je poznat puni potencijal…

Broj ljudi koji su prihvatili Bitcoin

Procene broja vlasnika Bitcoin-a širom sveta se veoma razlikuju. To je dovelo do prilične količine dvosmislenosti i nesigurnosti u vezi sa stvarnim brojevima i određenog stepena odustajanja i mišljenja da je taj broj jednostavno preteško precizno proceniti. Iako je teško utvrditi konačan broj, glavni razlog za odstupanje u procenama je nedostatak standardizovanih definicija šta znači prihvatanje Bitcoin-a.

Istina je da postoje različiti nivoi prihvatanja Bitcoin-a. Podelom na segmente prihvatanja Bitcoin-a lakše je uvideti ne samo zašto postoji širok opseg procena, već i još važnije, koliko je još uvek rano za prihvatanje Bitcoin-a kao preferirane zalihe vrednosti.

U ove svrhe, hajde da podelimo u segmente prihvatanje Bitcoin-a na četiri različita „nivoa“:

1. Kežual amateri (prstom u vodi)

2. Alokatori 1% (stopalima u vodi)

3. Značajni vernici (do pojasa u vodi)

4. Bitcoin maximalisti (u vodi preko glave)

Pre nego što počnemo, potreban nam je imenilac. Mogli bismo da koristimo globalno stanovništvo, ali po mom mišljenju ovo daje loše rezultate. Ono što mi zaista procenjujemo je koji procenat sveta koji poseduje odredjeno bogatstvo za skladištenje u Bitcoin-u, je to i učinio. Prema podacima sa sajta Statista, 2,2 biliona ljudi na svetu poseduje najmanje 10k USD u neto vrednosti, što se čini kao razumna granica za zalihu koju žele da uskladište. Činjenica je da će siromašne zajednice takođe koristiti Bitcoin kao zalihu vrednosti i verovatno će iz njega izvući veću korist kao rezultat marginalnog pristupa tradicionalnoj bankarskoj infrastrukturi kao klijenti banaka sa „niskom vrednošću“. Međutim, u naše svrhe, jednostavno gledamo koliko je ljudi usvojilo Bitcoin među grupama sa značajnim bogatstvom za skladištenje, tako da će 2.2 biliona služiti kao naša puna potencijalna veličina tržišta.

1. Kežual amateri

Ovaj segment ljudi koji su prihvatili Bitcoin uključuje sve one koji imaju bilo koju količinu Bitcoin-a – vašeg prijatelja sa 20 USD BTC-a negde u nekom novčaniku ili vašu tetku koja se ne seća svoje Coinbase lozinke iz 2017. Po mom mišljenju, najveća zabuna oko broja ljudi koji su prihvatili Bitcoin nastaje zbog poistovećivanja „kežual amatera“ sa ljudima koji su u potpunosti prihvatili Bitcoin. Realnost je takva da ljudi ovog segmenta uglavnom samo eksperimentišu, bilo da bi stekli osećaj za ono o čemu svi pričaju, ili samo uložu nekoliko dolara u Bitcoin u nadi da će možda dobiti džekpot, kao što je slučaj sa greb-greb nagradnim igrama.

Zbog toga, „kežual amateri“ su razlog dovodjenja u zabludu pravog broja ljudi koji su u potpunosti prihvatili Bitcoin. Njihovo ponašanje zapravo ne predstavlja prihvatanje u pravom smislu te reči i stoga se ne bi trebalo smatrati ljudima koji su u potpunosti prihvatili Bitcoin. Istina je da, kada kežual amateri shvate da je Bitcoin najbolja zaliha vrednosti neke imovine u istoriji, neće ostati na samo 20 USD u Bitcoin-ima. Umesto toga, oni će svoju štednju prebaciti u mnogo većim iznosima.

Što se tiče odredjivanja veličine ovog segmenta, Willy Woo je sastavio razumno iscrpnu i sveobuhvatnu procenu od oko 187 miliona ljudi koji su prihvatili Bitcoin, što znači da su oni u najmanju ruku „kežual amateri“.

Koristeći ovaj i naš puni potencijal od 2,2 biliona ljudi kao imenioca, 8,5% potencijalnih ljudi koji su prihvatili Bitcoin-e dostiglo je nivo „kežual amatera“. Ovo je prilično velik broj i potpuno obmanjuje stvarni obim potpunog prihvatanja, a što će pokazati sledeći segmenti.

2. Alokatori 1%

Za preostale potkategorije, tačni podaci su manje dostupni. Kao takvi, sve što možemo je da smislimo razumne procene putem triangulacije.

Po mom mišljenju, „alokatori 1%“ se mogu okarakterisati kao ljudi koji su prihvatili Bitcoin, i koji žele da imaju mali, ali ne i zanemarljivi deo u Bitcoin-u. Za naše svrhu, mislim da je pristojan prag za ovu grupu svako ko ima najmanje 0,1 Bitcoin, i može se smatrati da imaju malu, ali ne i zanemarljivu poziciju u Bitcoin-u.

Gledajući Bitcoin blockchain, postoji oko 3 miliona adresa koje imaju najmanje 0,1 BTC. Pored ovih brojeva na blockchain-u, moramo da uzmemo u obzir i znatan broj ljudi koji imaju ovaj iznos na berzi ili GBTC-u. Kombinovanjem, mislim da je razumno proceniti da je 10 miliona ljudi dostiglo nivo „alokatora 1%“ ili veći.

Na osnovu ovih brojeva, samo 1⁄17 „kežual amatera“ dostiglo je nivo prihvatanja „alokatora 1%“, što znači da je ovaj nivo prihvatanja Bitcoin-a do danas postigao samo 0,5% penetracije. Ovaj strmi pad je razlog zašto je došlo do zablude da veliki broj „kežual amatera“ bude označeno kao grupa koja je u potpunosti prihvatila Bitcoin.

3. Značajni vernici

U ovu kategoriju spada svako ko je dostigao nivo razumevanja Bitcoin-a da alokacija od 1% ili čak 5% više ne izgleda dovoljna.

Uopšteno govoreći, ova grupa se kreće u rasponu od 5 – 50%. Išao bih toliko daleko da bih rekao da je većina ljudi koji sebe smatraju vernicima u Bitcoin-e, uključujući većinu Bitcoin Twitter-a, negde u ovoj grupi.

Procena veličine ove grupe postaje mnogo nejasnija, ali možemo se osloniti na podatke iz blockchain-a da bismo došli do razumne procene.

Za početak, hajde da utvrdimo da je većina ljudi koji su dostigli ovaj nivo verovanja i razumevanja Bitcoin-a, izborila da poseduje najmanje 1 Bitcoin. Pored toga, ovaj nivo ljudi koji su prihvatili Bitcoin je verovatno osigurao svoj Bitcoin u chain-u novčanika kojim oni upravljaju. Gledajući podatke na chain-u, oko 820k adresa ima najmanje 1 Bitcoin. Kao grubu pretpostavku, uzmimo da 500k od toga poseduju ljudi koji su dostigli nivo prihvatanja „značajnog vernika“.

Ako potom generički zaokružimo akaunte za ljude koji nisu postigli status whole­coiner-a (eng. osoba koja poseduje barem 1 BTC), ili koji svoja sredstva drže na berzi, dolazimo do grube procene od 2 miliona „značajnih vernika“.

4. Bitcoin maximal­isti

Za našu svrhu, recimo da ova grupa uključuje svakoga ko je dovoljno duboko ušao u Bitcoin da je zaključio da bi više od 50% njihove neto vrednosti trebalo da bude uskladišteno u Bitcoin-u.

Procena veličine ove grupe je gotovo nemoguća, zato ćemo morati da budemo kreativni.

  1. Prodaja „Bitcoin Standard“
  • Hajde da konzervativno procenimo da je samo 20% maximalističara kupilo Bitcoin Standard, i da je 50% tih ljudi koji su ga razumeli, postali maksimalisti. Na osnovu knjige Amazon US rank (6,681), onlajn kalkulatori procenjuju da je prodato oko 15k primeraka.
  • Hajde da budemo velikodušni i da zaokružimo taj broj od oko 15k na 50k, uzimajući u obzir međunarodnu prodaju i kupovinu izvan Amazona.

Ovo nas dovodi do procene broja od 125k maximalista. Da ne bismo pogrešili, bićemo oprezni, i udvostručimo taj broj i rećićemo da ih ima 250k.

  1. Kvalitativna triangulacija

Čisto subjektivno, ali čini mi se da na Twitter-u, primarnom domu za komunikaciju maximalista, postoji možda 10k aktivno angažovanih Bitcoin maximalista. Da budemo vrlo konzervativni, recimo da ovo predstavlja oko 5% maximalista (od ukupno 200k).

Uz to, kao procenu od vrha nadole, čini se opravdanim da je oko 10% ljudi koji su dostigli 5 – 50% alokacije Bitcoin-a napravilo skok ka maximalizmu.

Sve u svemu, cifra od oko 250k Bitcoin maximalista čini se konzervativnom, ako ne i velikodušnom pretpostavkom.

To nas dovodi do 0,01% penetracije.

Zaključak

Kako god gledali brojke, još uvek je rano za Bitcoin. Posmatrajući procenu vrednosti Bitcoin-a kao procenat njegovog punog potencijala, vidimo da je trenutna vrednost Bitcoin-a negde između 0,2% i 3% njegovog krajnjeg stanja, što znači da ostaje 30x do 500x rasta. Gledajući napredak prihvatanja Bitcoin-a, vidimo da je trenutna penetracija Bitcoin-a negde između 0,01% i 8,5%, u zavisnosti od toga koji prag prihvatanja gledate.

Ako verujete, kao što ja verujem, da je Bitcoin na putu da postane dominantna zaliha vrednosti i preferirani novac za ceo svet, na kraju će norma biti više od 50% posedovanja neto vrednosti u Bitcoin-u. Budući da naša analiza ovde sugeriše da samo 0,01% sveta zadovoljava ove standarde, opravdano je zaključiti da 99,99% sveta ostaje da sledi njihov primer.

Sve u svemu, dok svi koji se pojave na Bitcoin-u neizbežno osećaju žaljenje zbog toga što nisu ranije investirali i pitaju se da li su u potpunosti propustili brod, jasno je da većina rasta Bitcoin-a ostaje pred nama. Da stavimo ovo u neki kontekst, obzirom da može postojati samo 21 milion Bitcoin-a, prosečna osoba na zemlji (od 8 biliona ljudi) imaće samo 0,0025 Bitcoin-a. Još je toliko rano, da ukupna neto vrednost te prosečne osobe u Bitcoin-u može da se kupi za samo 90 USD.

I ako mislite da je kasno, zapravo je veoma rano, zato vam čestitam i uživajte u skupljanju sats-ova dok su još uvek ovako jeftini!

]]> <![CDATA[8 razloga zašto je novac važan – za vas i za društvo]]> Tue, 27 May 2025 14:50:08 GMT https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1748356708308/ https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1748356708308/ naddr1qqxnzde58qen2d3hxqurxvpcqgst737pnc2hdhpyp7y8xa3kj5vxdppympyascarw24ulhuvc0f9wwcrqsqqqa28gcmwhg Bitkoin naddr1qqxnzde58qen2d3hxqurxvpcqgst737pnc2hdhpyp7y8xa3kj5vxdppympyascarw24ulhuvc0f9wwcrqsqqqa28gcmwhg npub1harur8s4wmwzgrugwdmrd9gcv6zzfkzfmp36xu4tel0ces7j2uas3gcqdy Originalni tekst na bitcoin-balkan.com.

Pregled sadržaja

  1. 5 Razloga Zašto je Novac Važan za Vas, Individualno
  2. 3 Razloga Zašto je Novac Važan za Društvo u Celini
  3. Zašto ljudi mrze novac?

Novac vs trenuci – da li oni treba da budu u sukobu? Kakva je uloga novca?

Novac je nepredvidiva zver modernog društva – neki ga veličaju sa stalnom željom da steknu više, dok ga drugi demonizuju i kažu da je pohlepa srž društvenih problema. Tokom mnogih godina svog života, ja sam često prelazio sa jednog na drugo gledište, i naučio mnogo toga upoznajući druge ljude koji žive na oba kraja ovog spektra. Kao i kod mnogih složenih tema, istina leži negde u sredini.

Novac je važan zato što on može da pomogne u uklanjanju materijalnih želja i patnji – omogućavanjem da preuzmete kontrolu nad svojim životom i da brinete o voljenima. Novac podiže životni standard društva omogućavanjem trgovine, a pritom minimalizuje potrebu za poverenjem.

Na novac možemo gledati kao na način da svoj uloženi trud sačuvamo u odredjenom obliku, i da ga vremenom prenesemo, tako da možemo da uživamo u plodovima svog rada. Novac kao alat je jedna od najvažnijih stvari za rast civilizacije. Na nesreću, mnogi su vremenom zlostavljali novac, ali sa dobrim razlogom: način na koji naš novac danas funkcioniše dovodi do duboko podeljenog društva – što ću i objasniti.

5 Razloga Zašto je Novac Važan za Vas, Individualno

Novac je važan za rast bogatstva, što je malo drugačije od toga da imamo veliku platu ili jednostavno zarađivati velike količine novca. Bogatstvo je otklanjanje želja, kako bi mogli da obratimo više pažnje na neke korisnije stvari u životu, od pukog preživljavanja i osnovnih udobnosti.

Bogata osoba je ona koja zaradi više novca nego što potroši, i koja ga čuva – ona čuva svoj rad tokom vremena. Uporedite ovo sa visoko plaćenim lekarom koji živi u velikoj vili sa hipotekom i sa Mercedesom na lizing. Iako ova osoba ima visoke prihode, ona takođe ima velike rashode u vidu obaveze plaćanja te hipoteke i lizinga. Te obaveze sprečavaju ovu osobu da uživa u istinskim blagodetima novca i bogatstva koje one predstavljaju:

1. Sloboda od potrebe za radom

Bez bogatstva, vi morate da radite da biste preživeli. Dostizanjem bogatstva i odredjenom imovinom koja vam donosi novac bez potrebe da vi trošite svoje vreme, vi možete da oslobodite svoj raspored. Više ne zavisite od posla koji mrzite, i nemorate da provodite 40 sati nedeljno odvojeni od porodice, samo da biste se pobrinuli za svoje osnovne potrebe. Dobijanje otkaza u padu ekonomije neće vas dovesti do finansijske propasti ili nečeg goreg.

2. Kontrola nad time kako vi trošite svoje vreme

Kada steknete bogatstvo, vi možete da odlučite kako želite da provodite svoje vreme. Kada se nalazimo u trci pacova i radimo 40+ sati nedeljno, često se naviknemo da novac trošimo onda kada imamo slobodnog vremena. Idemo na lepe večere ili idemo na skupe odmore. Međutim, sa više vremena, a možda čak i sa manje novca, mi možemo da imamo isto ili više uživanja živeći usporenije.

Razmislite o ovome – ukoliko imate samo 1 nedelju slobodno od posla, vi onda morate da kupite onaj mnogo skuplji let u Petak uveče koji se vraća u sledeću Nedelju, kako biste maksimalno iskoristili svoje vreme na nekom egzotičnom mestu za odmor. Međutim, ukoliko ste u mogućnosti da izdržavate sebe bez potrebe da mnogo vremena provodite na poslu, vi onda možete u Utorak da krenete jeftinijim letom i vratite se u sledeću Sredu. Takođe nećete osećati toliki pritisak da se opustite u uživanju tokom vaše nedelje u inostranstvu – možda ćete čak moći i da ostanete duže i da istražujete više, bez plaćanja skupih turističkih agencija i hotela kako bi organizovali vaše kraće putovanje.

3. Sposobnost da pomažete vašim prijateljima i porodici

Onda kada novca imate na pretek, možete poboljšati svoje odnose sa prijateljima i porodicom ne samo kroz dodatno slobodno vreme koje provodite sa njima, već i sa samim novcem. Ako je vašem prijatelju potrebna hitna operacija, vi možete da mu izadjete u susret i pomognete mu da stane na svoje noge. Ukoliko vam je tetka bolesna, vi možete da provedete vreme pored nje, umesto da je pozovete na kratko dok putujete prema kući vraćajući se nakon celog dana provedenog u kancelariji.

4. Smanjen finansijski stres

Stres je sveobuhvatno i opasno stanje modernog doba, sa kojim gotovo svi mi živimo u nekoj odredjenoj meri. Povezan je sa lošim zdravljem, sa preko 43% svih odraslih koji kažu da pate od odredjenih zdravstvenih problema uzrokovanih stresom. Stres zbog posla pogađa 83% zaposlenih.

Pravo bogatstvo – koje znači eliminaciju želja i potreba – može da ukloni ovaj stres i njegove negativne uticaje na druge delove života. Ovo bi čak moglo da ukloni većinu stresa u vašem životu, uzimajući u obzir da je uzrok stresa broj 1 upravo novac.

5. Bolje možete da pomognete vašoj zajednici

Mnogi od nas žele da volontiraju u svojim zajednicama i pomognu onima koja je pomoć preko potrebna, ali nisu u stanju da pronađu slobodnog vremena i energije zbog svog posla, porodice i društvenih aktivnosti koje nas mentalno i fizički čine srećnima, zdravima i hranjenima. Sa bogatstvom, mi možemo da posvetimo vreme koje nam je potrebno za razumevanje i doprinos drugima – a ne samo da sa vremena na vreme pomognemo slanjem humanitarnog SMS-a.

Novac, koji se pametno koristi, je moćno sredstvo za poboljšanje vašeg života i života vaših najmilijih i zajednice. Međutim, novac je takođe moćno sredstvo za poboljšanje društva u celini – ukoliko je dobro strukturiran.

3 Razloga Zašto je Novac Važan za Društvo u Celini

Novac poboljšava sposobnost ljudi da trguju jedni s drugima, što podstiče određene specijalizacije. Ako je imanje vašeg komšije odlično za proizvodnju vina, a vaše je pogodno za žito, obojica možete da profitirate trgovinom. Sad oboje imate i hleb i vino, umesto jednog pijanog vlasnika vinograda i jednog proizvodjača žita kome je dosadno!

Novac poboljšava društvo na nekoliko načina:

1. Omogućava specijalizaciju

Kao u primeru vlasnika vinograda i proizvodjača žita, novac omogućava povećanu specijalizaciju poboljšavajući sposobnost trgovine. Svaka razmena dobara ima problem sa ‘sticajima potreba’ – oba partnera u trgovini moraju da žele ono što druga osoba ima da bi pristala na trgovinu.

Možemo da mislimo o novcu kao o dobru koje žele gotovo svi. Ovo trgovinu čini mnogo jednostavnijom – da biste stekli odredjeno dobro, sve što vam je potrebno je novac, a ne neka slučajna stvar koju prodavac tog dobra takođe želi u tom trenutku. Vremenom je upotreba novca omogućila specijalizaciju, što je povećalo kvalitet i složenost roba i usluga.

Zamislite da sami pokušate da napravite svoj telefon – a bili su potrebni milioni stručnjaka i specijalizovana oprema da bi proizveli taj uređaj. Svi ti stručnjaci i kompanije plaćaju jedni drugima u novcu, omogućavajući složenom plesu globalnih proizvođača i lanaca snabdevanja da taj telefon isporuče na dlan vaše ruke. Čak i nešto tako jednostavno kao flaša za vodu uključuje naftna polja i proizvodne pogone koji su možda hiljadama kilometara od vaše kuće.

Kada ljudi mogu da se specijalizuju, kvalitet robe i usluga može da se poveća.

2. Omogućava korisnu trgovinu uz smanjeno poverenje

Mala društva mogu mirno i produktivno da posluju bez novca koristeći usluge, “dodjem ti” i uzajamno razumevanje. Međutim, kako se društva uvećavaju, svima brzo postaje nemoguće da održavaju lične odnose i isti stepen poverenja sa svima ostalima. Sistem trgovine uslugama i međusobnog poverenja ne funkcioniše previše dobro sa putnikom koji se nalazi na proputovanju kroz grad, i provede samo 15 minuta svog života u vašoj prodavnici.

Novac minimizira poverenje potrebno za trgovinu u većim društvima. Sada više ne moram da verujem da ćete mi pomoći kasnije kada mi zatreba – mogu samo da prihvatim uplatu od vas i da to koristim da bih sebi pomogao kasnije. Jedan od mojih omiljenih mislilaca, Nick Szabo, ovo naziva ‘društvena prilagodljivost’.

3. Smanjuje upotrebu sile

Kada društvo teži upotrebi određenog oblika novca za olakšavanje trgovine, može u velikoj meri da smanji nasilje u tom društvu. Kako to može biti tako? Zar ljudi ne bi i dalje želeli da kradu jedni od drugih ili da se svete?

Ukoliko razmišljamo van uobičajnih okvira, možemo da počnemo da razumemo kako novac može da smanji nasilje. Ako ti i ja živimo u susednim zemljama i želimo nešto što druga zemlja ima, imamo dva načina da to dobijemo: uzimanjem na silu ili menjanjem nečeg našeg za to. Kao što je ranije rečeno, novac znatno olakšava trgovinu – pa ćemo postojanjem zajedničkog monetarnog sistema verovatnije radje izvršiti trgovinu nego napad na zemlju. Zašto bismo rizikovali svoje živote kad možemo samo mirno da trgujemo jedni sa drugima?

Zašto ljudi mrze novac?

Pa ako novac ima toliko koristi za nas lično i za društvo u celini, zašto toliko ljudi mrzi novac? Zašto je demonizovan, zajedno sa onima koji ga imaju puno?

Za deo ovoga može biti okrivljen problem u jednakosti mogućnosti – to da je nekima teže da izadju iz nemaštine i postanu bogati. Bez sumnje, neki mali deo potiče od ljudi koji jednostavno ne žele da se trude ili preduzmu neophodne rizike da bi postali bogati.

Međutim, oba ova problema imaju više veze sa problemima kako naš novac danas funkcioniše, nego sa bilo kojim problemom u samom konceptu novca. Novčani sistem treba da nagrađuje ljude koji proizvode vredne stvari i trguju njima sa drugima. Verujem da većina ljudi danas misli da novac tako funkcioniše, i to ne bi smelo da bude daleko od istine.

Naš trenutni monetarni sistem, na žalost, nagrađuje ’finansijalizaciju’ – pretvarajući sve u imovinu, čija vrednost može da se napumpava ili spušta stvaranjem dobre priče i navođenjem drugih da veruju u nju. Razuzdani dug pogonjen stalnim omalovažavanjem svih glavnih valuta dodat je ovom blatu finansijalizacije. Sada je isplativije podići ogroman kredit i koristiti ga za brzo okretanje imovine radi zarade nego izgraditi posao koji društvu nudi korisne robe i usluge.

Tradicionalni monetarni sistem dodatno nagradjuje predatore, partnere u zločinu i neradnike.

Propast našeg novca razvila se tokom proteklih pola veka, počevši od toga kada su naše valute postale ništa više od parčeta papira, podržanog sa verom i kreditima naših vlada. Da biste bolje razumeli ovu promenu, pogledajte moj post o svrsi i istoriji novca.

Ako vam se sviđa moj rad, molim vas da ga podelite sa svojim prijateljima i porodicom. Cilj mi je da svima pružim pogled u ekonomiju i na to kako ona utiče na njihov život.

]]> Originalni tekst na bitcoin-balkan.com.

Pregled sadržaja

  1. 5 Razloga Zašto je Novac Važan za Vas, Individualno
  2. 3 Razloga Zašto je Novac Važan za Društvo u Celini
  3. Zašto ljudi mrze novac?

Novac vs trenuci – da li oni treba da budu u sukobu? Kakva je uloga novca?

Novac je nepredvidiva zver modernog društva – neki ga veličaju sa stalnom željom da steknu više, dok ga drugi demonizuju i kažu da je pohlepa srž društvenih problema. Tokom mnogih godina svog života, ja sam često prelazio sa jednog na drugo gledište, i naučio mnogo toga upoznajući druge ljude koji žive na oba kraja ovog spektra. Kao i kod mnogih složenih tema, istina leži negde u sredini.

Novac je važan zato što on može da pomogne u uklanjanju materijalnih želja i patnji – omogućavanjem da preuzmete kontrolu nad svojim životom i da brinete o voljenima. Novac podiže životni standard društva omogućavanjem trgovine, a pritom minimalizuje potrebu za poverenjem.

Na novac možemo gledati kao na način da svoj uloženi trud sačuvamo u odredjenom obliku, i da ga vremenom prenesemo, tako da možemo da uživamo u plodovima svog rada. Novac kao alat je jedna od najvažnijih stvari za rast civilizacije. Na nesreću, mnogi su vremenom zlostavljali novac, ali sa dobrim razlogom: način na koji naš novac danas funkcioniše dovodi do duboko podeljenog društva – što ću i objasniti.

5 Razloga Zašto je Novac Važan za Vas, Individualno

Novac je važan za rast bogatstva, što je malo drugačije od toga da imamo veliku platu ili jednostavno zarađivati velike količine novca. Bogatstvo je otklanjanje želja, kako bi mogli da obratimo više pažnje na neke korisnije stvari u životu, od pukog preživljavanja i osnovnih udobnosti.

Bogata osoba je ona koja zaradi više novca nego što potroši, i koja ga čuva – ona čuva svoj rad tokom vremena. Uporedite ovo sa visoko plaćenim lekarom koji živi u velikoj vili sa hipotekom i sa Mercedesom na lizing. Iako ova osoba ima visoke prihode, ona takođe ima velike rashode u vidu obaveze plaćanja te hipoteke i lizinga. Te obaveze sprečavaju ovu osobu da uživa u istinskim blagodetima novca i bogatstva koje one predstavljaju:

1. Sloboda od potrebe za radom

Bez bogatstva, vi morate da radite da biste preživeli. Dostizanjem bogatstva i odredjenom imovinom koja vam donosi novac bez potrebe da vi trošite svoje vreme, vi možete da oslobodite svoj raspored. Više ne zavisite od posla koji mrzite, i nemorate da provodite 40 sati nedeljno odvojeni od porodice, samo da biste se pobrinuli za svoje osnovne potrebe. Dobijanje otkaza u padu ekonomije neće vas dovesti do finansijske propasti ili nečeg goreg.

2. Kontrola nad time kako vi trošite svoje vreme

Kada steknete bogatstvo, vi možete da odlučite kako želite da provodite svoje vreme. Kada se nalazimo u trci pacova i radimo 40+ sati nedeljno, često se naviknemo da novac trošimo onda kada imamo slobodnog vremena. Idemo na lepe večere ili idemo na skupe odmore. Međutim, sa više vremena, a možda čak i sa manje novca, mi možemo da imamo isto ili više uživanja živeći usporenije.

Razmislite o ovome – ukoliko imate samo 1 nedelju slobodno od posla, vi onda morate da kupite onaj mnogo skuplji let u Petak uveče koji se vraća u sledeću Nedelju, kako biste maksimalno iskoristili svoje vreme na nekom egzotičnom mestu za odmor. Međutim, ukoliko ste u mogućnosti da izdržavate sebe bez potrebe da mnogo vremena provodite na poslu, vi onda možete u Utorak da krenete jeftinijim letom i vratite se u sledeću Sredu. Takođe nećete osećati toliki pritisak da se opustite u uživanju tokom vaše nedelje u inostranstvu – možda ćete čak moći i da ostanete duže i da istražujete više, bez plaćanja skupih turističkih agencija i hotela kako bi organizovali vaše kraće putovanje.

3. Sposobnost da pomažete vašim prijateljima i porodici

Onda kada novca imate na pretek, možete poboljšati svoje odnose sa prijateljima i porodicom ne samo kroz dodatno slobodno vreme koje provodite sa njima, već i sa samim novcem. Ako je vašem prijatelju potrebna hitna operacija, vi možete da mu izadjete u susret i pomognete mu da stane na svoje noge. Ukoliko vam je tetka bolesna, vi možete da provedete vreme pored nje, umesto da je pozovete na kratko dok putujete prema kući vraćajući se nakon celog dana provedenog u kancelariji.

4. Smanjen finansijski stres

Stres je sveobuhvatno i opasno stanje modernog doba, sa kojim gotovo svi mi živimo u nekoj odredjenoj meri. Povezan je sa lošim zdravljem, sa preko 43% svih odraslih koji kažu da pate od odredjenih zdravstvenih problema uzrokovanih stresom. Stres zbog posla pogađa 83% zaposlenih.

Pravo bogatstvo – koje znači eliminaciju želja i potreba – može da ukloni ovaj stres i njegove negativne uticaje na druge delove života. Ovo bi čak moglo da ukloni većinu stresa u vašem životu, uzimajući u obzir da je uzrok stresa broj 1 upravo novac.

5. Bolje možete da pomognete vašoj zajednici

Mnogi od nas žele da volontiraju u svojim zajednicama i pomognu onima koja je pomoć preko potrebna, ali nisu u stanju da pronađu slobodnog vremena i energije zbog svog posla, porodice i društvenih aktivnosti koje nas mentalno i fizički čine srećnima, zdravima i hranjenima. Sa bogatstvom, mi možemo da posvetimo vreme koje nam je potrebno za razumevanje i doprinos drugima – a ne samo da sa vremena na vreme pomognemo slanjem humanitarnog SMS-a.

Novac, koji se pametno koristi, je moćno sredstvo za poboljšanje vašeg života i života vaših najmilijih i zajednice. Međutim, novac je takođe moćno sredstvo za poboljšanje društva u celini – ukoliko je dobro strukturiran.

3 Razloga Zašto je Novac Važan za Društvo u Celini

Novac poboljšava sposobnost ljudi da trguju jedni s drugima, što podstiče određene specijalizacije. Ako je imanje vašeg komšije odlično za proizvodnju vina, a vaše je pogodno za žito, obojica možete da profitirate trgovinom. Sad oboje imate i hleb i vino, umesto jednog pijanog vlasnika vinograda i jednog proizvodjača žita kome je dosadno!

Novac poboljšava društvo na nekoliko načina:

1. Omogućava specijalizaciju

Kao u primeru vlasnika vinograda i proizvodjača žita, novac omogućava povećanu specijalizaciju poboljšavajući sposobnost trgovine. Svaka razmena dobara ima problem sa ‘sticajima potreba’ – oba partnera u trgovini moraju da žele ono što druga osoba ima da bi pristala na trgovinu.

Možemo da mislimo o novcu kao o dobru koje žele gotovo svi. Ovo trgovinu čini mnogo jednostavnijom – da biste stekli odredjeno dobro, sve što vam je potrebno je novac, a ne neka slučajna stvar koju prodavac tog dobra takođe želi u tom trenutku. Vremenom je upotreba novca omogućila specijalizaciju, što je povećalo kvalitet i složenost roba i usluga.

Zamislite da sami pokušate da napravite svoj telefon – a bili su potrebni milioni stručnjaka i specijalizovana oprema da bi proizveli taj uređaj. Svi ti stručnjaci i kompanije plaćaju jedni drugima u novcu, omogućavajući složenom plesu globalnih proizvođača i lanaca snabdevanja da taj telefon isporuče na dlan vaše ruke. Čak i nešto tako jednostavno kao flaša za vodu uključuje naftna polja i proizvodne pogone koji su možda hiljadama kilometara od vaše kuće.

Kada ljudi mogu da se specijalizuju, kvalitet robe i usluga može da se poveća.

2. Omogućava korisnu trgovinu uz smanjeno poverenje

Mala društva mogu mirno i produktivno da posluju bez novca koristeći usluge, “dodjem ti” i uzajamno razumevanje. Međutim, kako se društva uvećavaju, svima brzo postaje nemoguće da održavaju lične odnose i isti stepen poverenja sa svima ostalima. Sistem trgovine uslugama i međusobnog poverenja ne funkcioniše previše dobro sa putnikom koji se nalazi na proputovanju kroz grad, i provede samo 15 minuta svog života u vašoj prodavnici.

Novac minimizira poverenje potrebno za trgovinu u većim društvima. Sada više ne moram da verujem da ćete mi pomoći kasnije kada mi zatreba – mogu samo da prihvatim uplatu od vas i da to koristim da bih sebi pomogao kasnije. Jedan od mojih omiljenih mislilaca, Nick Szabo, ovo naziva ‘društvena prilagodljivost’.

3. Smanjuje upotrebu sile

Kada društvo teži upotrebi određenog oblika novca za olakšavanje trgovine, može u velikoj meri da smanji nasilje u tom društvu. Kako to može biti tako? Zar ljudi ne bi i dalje želeli da kradu jedni od drugih ili da se svete?

Ukoliko razmišljamo van uobičajnih okvira, možemo da počnemo da razumemo kako novac može da smanji nasilje. Ako ti i ja živimo u susednim zemljama i želimo nešto što druga zemlja ima, imamo dva načina da to dobijemo: uzimanjem na silu ili menjanjem nečeg našeg za to. Kao što je ranije rečeno, novac znatno olakšava trgovinu – pa ćemo postojanjem zajedničkog monetarnog sistema verovatnije radje izvršiti trgovinu nego napad na zemlju. Zašto bismo rizikovali svoje živote kad možemo samo mirno da trgujemo jedni sa drugima?

Zašto ljudi mrze novac?

Pa ako novac ima toliko koristi za nas lično i za društvo u celini, zašto toliko ljudi mrzi novac? Zašto je demonizovan, zajedno sa onima koji ga imaju puno?

Za deo ovoga može biti okrivljen problem u jednakosti mogućnosti – to da je nekima teže da izadju iz nemaštine i postanu bogati. Bez sumnje, neki mali deo potiče od ljudi koji jednostavno ne žele da se trude ili preduzmu neophodne rizike da bi postali bogati.

Međutim, oba ova problema imaju više veze sa problemima kako naš novac danas funkcioniše, nego sa bilo kojim problemom u samom konceptu novca. Novčani sistem treba da nagrađuje ljude koji proizvode vredne stvari i trguju njima sa drugima. Verujem da većina ljudi danas misli da novac tako funkcioniše, i to ne bi smelo da bude daleko od istine.

Naš trenutni monetarni sistem, na žalost, nagrađuje ’finansijalizaciju’ – pretvarajući sve u imovinu, čija vrednost može da se napumpava ili spušta stvaranjem dobre priče i navođenjem drugih da veruju u nju. Razuzdani dug pogonjen stalnim omalovažavanjem svih glavnih valuta dodat je ovom blatu finansijalizacije. Sada je isplativije podići ogroman kredit i koristiti ga za brzo okretanje imovine radi zarade nego izgraditi posao koji društvu nudi korisne robe i usluge.

Tradicionalni monetarni sistem dodatno nagradjuje predatore, partnere u zločinu i neradnike.

Propast našeg novca razvila se tokom proteklih pola veka, počevši od toga kada su naše valute postale ništa više od parčeta papira, podržanog sa verom i kreditima naših vlada. Da biste bolje razumeli ovu promenu, pogledajte moj post o svrsi i istoriji novca.

Ako vam se sviđa moj rad, molim vas da ga podelite sa svojim prijateljima i porodicom. Cilj mi je da svima pružim pogled u ekonomiju i na to kako ona utiče na njihov život.

]]> <![CDATA[Šta je to Bitcoin?]]> Sat, 24 May 2025 16:56:20 GMT https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1748103737413/ https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1748103737413/ naddr1qqxnzde58qcnqvehxvmngvfnqgst737pnc2hdhpyp7y8xa3kj5vxdppympyascarw24ulhuvc0f9wwcrqsqqqa28rdqjty Bitkoin naddr1qqxnzde58qcnqvehxvmngvfnqgst737pnc2hdhpyp7y8xa3kj5vxdppympyascarw24ulhuvc0f9wwcrqsqqqa28rdqjty npub1harur8s4wmwzgrugwdmrd9gcv6zzfkzfmp36xu4tel0ces7j2uas3gcqdy Originalni tekst na bitcoin-balkan.com.

Pregled sadržaja

  1. Odakle Potiče Bitcoin?
  2. Koje Probleme Rešava Bitcoin?
  3. Kako se Bitcoin razvijao u poslednjoj deceniji?

Bitcoin je peer to peer elektronski keš, novi oblik digitalnog novca koji se može prenositi između ljudi ili računara, bez potrebe za učestvovanjem pouzdanog posrednika (kao što je banka) i čije izdavanje nije pod kontrolom nijedne stranke.

Zamislite papirni dolar ili metalni novčić. Kad taj novac date drugoj osobi, ona ne mora da zna ko ste vi.

On samo treba da veruju da novac koji dobiju od vas nije falsifikat. Obično, proveravanje falsifikata „fizičkog“ novca, ljudi rade koristeći samo oči i prste ili koristeći specijalnu opremu za testiranje ukoliko se radi o značajnijoj sumi novca.

Većina plaćanja u našem digitalnom društvu vrši se putem Interneta korišćenjem neke posredničke usluge: kompanije za izdavanje kreditnih kartica poput Visa, snabdevača digitalnih plaćanja kao što je PayPal ili Apple Pay ili mrežne platforme poput WeChat u Kini.

Kretanje ka digitalnom plaćanju sa sobom donosi oslanjanje na nekog centralnog aktera koji mora odobriti i verifikovati svaku uplatu.

Priroda novca se promenila od fizičkog predmeta koji možete da nosite, prenesete i autentifikujete do digitalnih bitova koje mora da čuva i verifikuje treća strana koja kontroliše njihov prenos.

Odricanjem od gotovine u korist „udobnih“ digitalnih plaćanja, mi takođe stvaramo sistem u kome dajemo ogromna ovlašćenja onima koji bi poželeli da nas tlače.

Platforme za digitalno plaćanje postale su osnova distopijskih autoritarnih metoda kontrole, poput onih koje kineska vlada koristi za nadgledanje disidenata i sprečava građane, čije ponašanje im se ne svidja, da kupuju robu i plaćaju usluge.

Bitcoin nudi alternativu centralno kontrolisanom digitalnom novcu sa sistemom koji nam vraća prirodu korišćenja keša – čovek čoveku, ali u digitalnom obliku.

Bitcoin je digitalno sredstvo koje se izdaje i prenosi preko mreže međusobno povezanih računara, od koji svaki od njih samostalno potvrđuje da svi ostali igraju po pravilima.

Bitcoin Mreža

Odakle Potiče Bitcoin?

Bitcoin je izumela osoba ili grupa poznata pod pseudonimom Satoshi Nakamoto, oko 2008. godine.

Niko ne zna Satoshijev identitet, a koliko znamo, oni su nestali i o njima se godinama ništa nije čulo.

11.februara 2009. godine, Satoshi je pisao o ranoj verziji Bitcoin-a na mrežnom forumu za cypher­punkere, ljude koji rade na tehnologiji kriptografije i koji su zabrinuti za privatnost i slobodu pojedinca.

Iako ovo nije prvo zvanično objavljivanje Bitcoin-a, sadrži dobar rezime Satoshi-jevih motiva.

Razvio sam novi P2P sistem e-keša otvorenog koda pod nazivom Bitcoin. Potpuno je decentralizovan, bez centralnog servera ili pouzdanih stranki, jer se sve zasniva na kripto dokazima umesto na poverenju. […]

Osnovni problem konvencionalne valute je potpuno poverenje koje je potrebno za njeno funkcionisanje. Centralnoj banci se mora verovati da neće devalvirati valutu, ali istorija tradicionalnih valuta je puna primera kršenja tog poverenja. Bankama se mora verovati da drže naš novac i prenose ga elektronskim putem, ali one ga daju u talasima kreditnih balona sa delićem rezerve. Moramo im verovati sa našom privatnošću, verovati im da neće dozvoliti da kradljivci identiteta pokradu naše račune. Njihovi ogromni režijski troškovi onemogućavaju mikro plaćanja.

Generaciju ranije, višekorisnički time-sharing računarski sistemi imali su sličan problem. Pre pojave jake enkripcije, korisnici su morali da imaju pouzdanje u zaštitu lozinkom kako bi zaštitili svoje fajlove […]

Tada je jaka enkripcija postala dostupna širokim masama i više nije bilo potrebno poverenje. Podaci bi se mogli osigurati na način koji je fizički bio nemoguć za pristup drugima, bez obzira iz kog razloga, bez obzira koliko je dobar izgovor, bez obzira na sve.

Vreme je da imamo istu stvar za novac. Uz e-valutu zasnovanu na kriptografskom dokazu, bez potrebe da verujete posredniku treće strane, novac može biti siguran i transakcije mogu biti izvršene bez napora. […]

Rešenje Bitcoin-a je korišćenje peer-to-peer mreže za proveru dvostruke potrošnje. Ukratko, mreža radi poput distribuiranog servera vremenskih žigova, obeležavajući prvu transakciju koja je potrošila novčić. Potrebna je prednost prirode informacije koju je lako širiti, ali je teško ugušiti. Za detalje o tome kako to funkcioniše, pogledajte članak o dizajnu na bitcoin.org

Satoshi Nakamoto

Koje Probleme Rešava Bitcoin?

Razdvojimo neke od Satoshi-jevih postova kako bismo uvideli razloge njegove motivacije.

„Razvio sam novi P2P sistem e-keša otvorenog koda.“

P2P je skraćenica za peer to peer i ukazuje na sistem u kojem jedna osoba može da komunicira sa drugom bez ikoga u sredini, kao medjusobno jednaki.

Možete se setiti P2P tehnologija za razmenu datoteka poput Napster-a, Kazaa-e i BitTorrrent-a, koje su prve omogućile ljudima da dele muziku i filmove bez posrednika.

Satoshi je dizajnirao Bitcoin kako bi omogućio ljudima da razmenjuju e-keš, elektronski keš, bez prolaska preko posrednika na približno isti način.

Softver je otvorenog koda, što znači da svako može videti kako funkcioniše i doprineti tome.

Ne treba da verujemo ni u šta što je Satoshi napisao u svom postu o tome kako softver radi.

Možemo pogledati kod i sami proveriti kako to funkcioniše. Štaviše, možemo promeniti funkcionalnost sistema promenom koda.

„Potpuno je decentralizovan, bez centralnog servera ili pouzdanih stranki …“

Satoshi napominje da je sistem decentralizovan kako bi se razlikovao od sistema koji imaju centralnu kontrolu.

Prethodne pokušaje stvaranja digitalne gotovine poput DigiCash-a od strane Davida Chaum-a podržavao je centralni server, računar ili skup računara koji je bio odgovoran za izdavanje i verifikaciju plaćanja pod kontrolom jedne korporacije.

Takve, centralno kontrolisane privatne šeme novca, bile su osuđene na propast; ljudi se ne mogu osloniti na novac koji može nestati kada kompanija prestane sa poslovanjem, bude hakovana, pretrpi pad servera ili je zatvori vlada.

Bitcoin održava mreža pojedinaca i kompanija širom sveta.

Da bi se Bitcoin isključio, bilo bi potrebno isključiti desetine do stotine hiljada računara širom sveta u isto vreme, zauvek, od kojih su mnogi na nepoznatim lokacijama.

Bila bi to beznadežna igra, jer bi svaki napad ove prirode jednostavno podstakao stvaranje novih Bitcoin čvorova ili računara na mreži.

„… sve se zasniva na kripto dokazima umesto na poverenju“

Internet, a u stvari i većina savremenih računarskih sistema, izgrađeni su na kriptografiji, metodi prikrivanja informacija, tako da je može dekodirati samo primalac informacije.

Kako se Bitcoin oslobađa potrebe za poverenjem? Umesto da verujemo nekome ko kaže „Ja sam Alisa“ ili „Imam 10 $ na računu“, možemo koristiti kriptografsku matematiku da bismo izneli iste činjenice na način koji je vrlo lako verifikovati od strane primaoca dokaza ali ga je nemoguće falsifikovati.

Bitcoin u svom dizajnu koristi kriptografsku matematiku kako bi učesnicima omogućio da provere ponašanje svih ostalih učesnika, bez poverenja u bilo koju centralnu stranku.

„Moramo im verovati [bankama] sa našom privatnošću, verovati im da neće dozvoliti da kradljivci identiteta pokradu naše račune“

Za razliku od korišćenja vašeg bankovnog računa, sistema digitalnog plaćanja ili kreditne kartice, Bitcoin omogućava dvema stranama da obavljaju transakcije bez davanje bilo kakvih ličnih podataka.

Centralizovana skladišta potrošačkih podataka koji se čuvaju u bankama, kompanijama sa kreditnim karticama, procesorima plaćanja i vladama, predstavljaju pravu poslasticu za hakere.

Kao dokaz Satoshi-jeve poente služi primer iz 2017. godine kada je Equifax masovono kompromitovan, kada su hakeri ukrali identifikacione i finansijske podatke za više od 140 miliona ljudi.

Bitcoin odvaja finansijske transakcije od stvarnih identiteta.

Na kraju krajeva, kada nekome damo fizički novac, on nema potrebu da zna ko smo, niti treba da brinemo da će nakon naše razmene moći da iskoristi neke informacije koje smo mu dali da ukrade još našeg novca.

Zašto ne bismo očekivali isto, ili čak i bolje, od digitalnog novca?

„Centralnoj banci se mora verovati da neće devalvirati valutu, ali istorija tradicionalnih valuta je puna primera kršenja tog poverenja.“

Pojam tradicionalna valuta, odnosi se na valutu izdatu od strane vlade i centralne banke, koju vlada proglašava zakonskim sredstvom plaćanja.

Istorijski, novac je nastao od stvari koje je bilo teško proizvesti, koje su bile lake za proveravanje i transport, poput školjki, staklenih perli, srebra i zlata.

Kad god bi se nešto koristilo kao novac, postojalo je iskušenje da se stvori više toga.

Ako bi neko pronašao vrhunsku tehnologiju za brzo stvaranje velike količine nečega, ta stvar bi izgubila vrednost.

Evropski naseljenici uspeli su da liše afrički kontinent bogatstva trgujući staklenim perlicama koje su se lako proizvodile za ljudske robove.

Isto se dogodilo sa američkim indijancima, kada su kolonisti otkrili način brze proizvodnje vampum školjki, koje su starosedeoci smatrali retkim.

Vremenom, širom sveta ljudi su shvatili da je samo zlato dovoljno retko da deluje kao novac, bez straha da bi neko drugi mogao da ga stvori u velikim količinama.

Polako smo prešli sa svetske ekonomije koja je koristila zlato kao novac na onu gde su banke izdavale papirne sertifikate kao dokaz posedovanja tog zlata.

Nixon je okončao međunarodnu konvertibilnost američkog dolara u zlato 1971. godine, privremenim rešenjem, koje je ubrzo postalo trajno.

Kraj zlatnog standarda omogućio je vladama i centralnim bankama da imaju punu dozvolu da povećavaju novčanu masu po svojoj volji, razredjujući vrednost svake novčanice u opticaju, poznatije kao umanjenje vrednosti.

Iako je izdata od strane vlade, suštinska tradicionalna valuta je novac koji svi znamo i svakodnevno koristimo, ipak je relativno novo iskustvo u opsegu svetske istorije.

Moramo verovati našim vladama da ne zloupotrebljavaju njegovo štamparije, i ne treba nam puno muke da nadjemo primere kršenja tog poverenja.

U autokratskim i centralno planiranim režimima gde vlada ima prst direktno na mašini za novac, kao što je Venecuela, valuta je postala gotovo bezvredna.

Venecuelanski Bolivar prešao je sa 2 bolivara za 1 američki dolar, koliko je vredeo 2009. godine, na 250.000 bolivara za 1 američki dolar 2019. godine.

Pogledajte koliko novčanica je bilo potrebno za kupovinu piletine u Venecueli posle hiperinflacije.

Satoshi je želeo da ponudi alternativu tradicionalnoj valuti čija se ponuda uvek nepredvidivo širi.

Da bi sprečilo umanjenje vrednosti, Satoshi je dizajnirao novčani sistem gde je zaliha bila fiksna i izdavana po predvidljivoj i nepromenjivoj stopi.

Postojaće samo 21 milion Bitcoin-a.

Međutim, svaki Bitcoin se može podeliti na 100 miliona jedinica koje se sada nazivaju satoshis (sats-ovi), što će činiti ukupno 2,1 kvadriliona satoshi-a u opticaju oko 2140. godine.

Pre Bitcoin-a nije bilo moguće sprečiti beskrajnu reprodukciju digitalnih sredstava.

Kopirati digitalnu knjigu, audio datoteku ili video zapis i poslati ga prijatelju, je jeftino i lako.

Jedini izuzeci od toga su digitalna sredstva koja kontrolišu posrednici.

Na primer, kada iznajmite film sa iTunes-a, možete ga gledati na vašem uređaju samo zato što iTunes kontroliše distribuciju tog filma i može ga zaustaviti nakon perioda njegovog iznajmljivanja.

Slično tome, vaša banka kontroliše vaš digitalni novac. Zadatak banke je da vodi evidenciju koliko novca imate.

Ako ga prenesete nekom drugom, oni će odobriti ili odbiti takav prenos.

Bitcoin je prvi digitalni sistem koji sprovodi oskudicu bez posrednika i prvo je sredstvo poznato čovečanstvu čija je nepromenljiva ponuda i raspored izdavanja poznat unapred.

Ni plemeniti metali poput zlata nemaju ovo svojstvo, jer uvek možemo iskopati sve više i više zlata ukoliko je to isplativo.

Zamislite da otkrijemo asteroid koji sadrži deset puta više zlata nego što ga imamo na zemlji.

Šta bi se dogodilo sa cenom zlata uzimajući u obzir tako obilnu ponudu? Bitcoin je imun na takva otkrića i manipulisanje nabavkom.

Jednostavno je nemoguće proizvesti više od toga (21 miliona).

„Podaci bi se mogli osigurati na način koji je fizički bio nemoguć za pristup drugima, bez obzira iz kog razloga, bez obzira koliko je dobar izgovor, bez obzira na sve. […] Vreme je da imamo istu stvar za novac “

Naše trenutne metode obezbeđivanja novca, poput stavljanja u banku, oslanjaju se na poverenje nekome drugom da će obaviti taj posao.

Poverenje u takvog posrednika ne zahteva samo sigurnost da on neće učiniti nešto zlonamerno ili glupo, već i da vlada neće zapleniti ili zamrznuti vaša sredstva vršeći pritisak na ovog posrednika.

Međutim, videli smo bezbroj puta da vlade mogu, i zaista uskraćuju pristup novcu kada se osećaju ugroženo.

Nekom ko živi u Sjedinjenim Državama ili nekoj drugoj visoko regulisanoj ekonomiji možda zvuči glupo da razmišlja da se probudi sa oduzetim novcem, ali to se događa stalno.

PayPal mi je zamrzao sredstva jednostavno zato par meseci nisam koristio svoj račun.

Trebalo mi je više od nedelju dana da vratim pristup „svom“ novcu.

Srećan sam što živim u Europi, gde bih se bar mogao nadati da ću potražiti neko pravno rešenje ako mi PayPal zamrzne sredstva i gde imam osnovno poverenje da moja vlada i banka neće ukrasti moj novac.

Mnogo gore stvari su se dogodile, i trenutno se dešavaju, u zemljama sa manje slobode.

Banke su se zatvorile tokom kolapsa valuta u Grčkoj.

Banke na Kipru su koristile kaucije da konfiskuju sredstva od svojih klijenata.

Indijska vlada je proglasila određene novčanice bezvrednim.

Bivši SSSR, u kojem sam odrastao, imao je ekonomiju pod kontrolom vlade što je dovelo do ogromnih nestašica robe.

Bilo je nezakonito posedovati strane valute kao što je američki dolar.

Kada smo poželeli da odemo, mojoj porodici je bilo dozvoljeno da zameni samo ograničenu količinu novca po osobi za američke dolare po zvaničnom kursu koji je bio u velikoj meri različit od pravog kursa slobodnog tržišta.

U stvari, vlada nam je oduzela ono malo bogatstva koje smo imali koristeći gvozdeni stisak na ekonomiji i kretanju kapitala.

Autokratske zemlje imaju tendenciju da sprovode strogu ekonomsku kontrolu, sprečavajući ljude da na slobodnom tržištu povuku svoj novac iz banaka, iznesu ga iz zemlje ili da ga razmene u ne još uvek bezvredne valute poput američkog dolara.

To omogućava vladinoj slobodnoj vladavini da primeni sulude ekonomske eksperimente poput socijalističkog sistema SSSR-a.

Bitcoin se ne oslanja na poverenje u treću stranu da bi osigurao vaš novac.

Umesto toga, Bitcoin onemogućava drugima pristup vašim novčićima bez jedinstvenog ključa koji imate samo vi, bez obzira iz kog razloga, bez obzira koliko je dobar izgovor, bez obzira na sve.

Držeći Bitcoin, držite ključeve sopstvene finansijske slobode. Bitcoin razdvaja novac i državu

„Rešenje Bitcoin-a je korišćenje peer-to-peer mreže za proveru dvostruke potrošnje […] poput distribuiranog servera vremenskih žigova, obeležavajući prvu transakciju koja je potrošila novčić“

Mreža se odnosi na ideju da je gomila računara povezana i da mogu međusobno slati poruke.

Reč distribuirano znači da ne postoji centralna stranka koja kontroliše, već da svi učesnici koordiniraju medjusobno kako bi mreža bila uspešna.

U sistemu bez centralne kontrole, bitno je znati da niko ne vara. Ideja dvostruke potrošnje odnosi se na mogućnost trošenja istog novca dva puta.

Fizički novac odlazi iz vaše ruke kad ga potrošite. Međutim, digitalne transakcije se mogu kopirati baš kao muzika ili filmovi.

Kada novac šaljete preko banke, oni se pobrinu da isti novac ne možete da prebacujete dva puta.

U sistemu bez centralne kontrole potreban nam je način da sprečimo ovu vrstu dvostruke potrošnje, koja je u suštini ista kao i falsifikovanje novca.

Satoshi opisuje da učesnici u Bitcoin mreži rade zajedno kako bi vremenski označili (doveli u red) transakcije kako bismo znali šta je bilo prvo.

Zbog toga možemo odbiti sve buduće pokušaje trošenja istog novca.

Satoshi se uhvatio u koštac sa nekoliko zanimljivih tehničkih problema kako bi rešio probleme privatnosti, uništavanja vrednosti i centralne kontrole u ​​trenutnim monetarnim sistemima.

Na kraju je stvorio peer to peer mrežu kojoj se svako mogao pridružiti bez otkrivanja svog identiteta ili potrebe da veruje bilo kom drugom učesniku.

Kako se Bitcoin razvijao u poslednjoj deceniji?

Doprinosi izvornom kodu Bitcoina

Kada je Bitcoin pokrenut, samo nekolicina ljudi ga je koristila i pokrenula Bitcoin softver na svojim računarima za napajanje Bitcoin mreže.

Većina ljudi u to vreme mislila je da je to šala ili da će se otkriti ozbiljni nedostaci u dizajnu sistema koji će ga učiniti neizvodljivim.

Vremenom se mreži pridružilo sve više ljudi koji su pomoću svojih računara dodali sigurnost mreži.

Ljudi su počeli da menjaju Bitcoin-e za robu i usluge, dajući mu stvarnu vrednost. Pojavile su se menjačnice valuta koje su menjale Bitcoin-e za gotovo sve tradicionalne valute na svetu.

Deset godina nakon izuma, Bitcoin koriste milioni ljudi sa desetinama do stotinama hiljada čvorova koji pokreću besplatni Bitcoin softver, koji se razvija od strane stotina dobrovoljaca i kompanija širom sveta.

Bitcoin mreža je porasla kako bi obezbedila vrednost veću od stotine biliona dolara.

Računari koji učestvuju u zaštiti Bitcoin mreže poznati su kao rudari/majneri.

Oni rade u industrijskim operacijama širom sveta, ulažući milione dolara u specijalni rudarski hardver koji radi samo jedno: pobrinuti se da je Bitcoin najsigurnija mreža na planeti.

Rudari troše električnu energiju kako bi transakcije Bitcoin-a učinile sigurnim od modifikacija. Budući da se rudari međusobno takmiče za oskudan broj Bitcoin-a proizvedenih dnevno, oni uvek moraju da pronalaze najjeftinije izvore energije na planeti da bi ostali profitabilni.

Rudari rade na različitim mestima, od hidroelektrana u dalekim krajevima Kine do vetroparkova u Teksasu, do kanadskih naftnih polja koja proizvode gas koji bi u suprotnom bio odzračen ili spaljen u atmosferi.

Iako je Bitcoin popularna tema i o njemu se često raspravlja u medijima, procenjujemo da je samo nekoliko miliona ljudi na svetu počelo da redovno štedi Bitcoin.

Za mnoge ljude, posebno za one koji nikada nisu živeli pod represivnim režimima, ovaj izum novog oblika digitalnog novca izvan kontrole vlade može biti veoma izazovan za razumevanje i prihvatanje.

Zato sam ja ovde. Želim da vam pomognem da razumete Bitcoin i budete gospodar svoje budućnosti!

]]> Originalni tekst na bitcoin-balkan.com.

Pregled sadržaja

  1. Odakle Potiče Bitcoin?
  2. Koje Probleme Rešava Bitcoin?
  3. Kako se Bitcoin razvijao u poslednjoj deceniji?

Bitcoin je peer to peer elektronski keš, novi oblik digitalnog novca koji se može prenositi između ljudi ili računara, bez potrebe za učestvovanjem pouzdanog posrednika (kao što je banka) i čije izdavanje nije pod kontrolom nijedne stranke.

Zamislite papirni dolar ili metalni novčić. Kad taj novac date drugoj osobi, ona ne mora da zna ko ste vi.

On samo treba da veruju da novac koji dobiju od vas nije falsifikat. Obično, proveravanje falsifikata „fizičkog“ novca, ljudi rade koristeći samo oči i prste ili koristeći specijalnu opremu za testiranje ukoliko se radi o značajnijoj sumi novca.

Većina plaćanja u našem digitalnom društvu vrši se putem Interneta korišćenjem neke posredničke usluge: kompanije za izdavanje kreditnih kartica poput Visa, snabdevača digitalnih plaćanja kao što je PayPal ili Apple Pay ili mrežne platforme poput WeChat u Kini.

Kretanje ka digitalnom plaćanju sa sobom donosi oslanjanje na nekog centralnog aktera koji mora odobriti i verifikovati svaku uplatu.

Priroda novca se promenila od fizičkog predmeta koji možete da nosite, prenesete i autentifikujete do digitalnih bitova koje mora da čuva i verifikuje treća strana koja kontroliše njihov prenos.

Odricanjem od gotovine u korist „udobnih“ digitalnih plaćanja, mi takođe stvaramo sistem u kome dajemo ogromna ovlašćenja onima koji bi poželeli da nas tlače.

Platforme za digitalno plaćanje postale su osnova distopijskih autoritarnih metoda kontrole, poput onih koje kineska vlada koristi za nadgledanje disidenata i sprečava građane, čije ponašanje im se ne svidja, da kupuju robu i plaćaju usluge.

Bitcoin nudi alternativu centralno kontrolisanom digitalnom novcu sa sistemom koji nam vraća prirodu korišćenja keša – čovek čoveku, ali u digitalnom obliku.

Bitcoin je digitalno sredstvo koje se izdaje i prenosi preko mreže međusobno povezanih računara, od koji svaki od njih samostalno potvrđuje da svi ostali igraju po pravilima.

Bitcoin Mreža

Odakle Potiče Bitcoin?

Bitcoin je izumela osoba ili grupa poznata pod pseudonimom Satoshi Nakamoto, oko 2008. godine.

Niko ne zna Satoshijev identitet, a koliko znamo, oni su nestali i o njima se godinama ništa nije čulo.

11.februara 2009. godine, Satoshi je pisao o ranoj verziji Bitcoin-a na mrežnom forumu za cypher­punkere, ljude koji rade na tehnologiji kriptografije i koji su zabrinuti za privatnost i slobodu pojedinca.

Iako ovo nije prvo zvanično objavljivanje Bitcoin-a, sadrži dobar rezime Satoshi-jevih motiva.

Razvio sam novi P2P sistem e-keša otvorenog koda pod nazivom Bitcoin. Potpuno je decentralizovan, bez centralnog servera ili pouzdanih stranki, jer se sve zasniva na kripto dokazima umesto na poverenju. […]

Osnovni problem konvencionalne valute je potpuno poverenje koje je potrebno za njeno funkcionisanje. Centralnoj banci se mora verovati da neće devalvirati valutu, ali istorija tradicionalnih valuta je puna primera kršenja tog poverenja. Bankama se mora verovati da drže naš novac i prenose ga elektronskim putem, ali one ga daju u talasima kreditnih balona sa delićem rezerve. Moramo im verovati sa našom privatnošću, verovati im da neće dozvoliti da kradljivci identiteta pokradu naše račune. Njihovi ogromni režijski troškovi onemogućavaju mikro plaćanja.

Generaciju ranije, višekorisnički time-sharing računarski sistemi imali su sličan problem. Pre pojave jake enkripcije, korisnici su morali da imaju pouzdanje u zaštitu lozinkom kako bi zaštitili svoje fajlove […]

Tada je jaka enkripcija postala dostupna širokim masama i više nije bilo potrebno poverenje. Podaci bi se mogli osigurati na način koji je fizički bio nemoguć za pristup drugima, bez obzira iz kog razloga, bez obzira koliko je dobar izgovor, bez obzira na sve.

Vreme je da imamo istu stvar za novac. Uz e-valutu zasnovanu na kriptografskom dokazu, bez potrebe da verujete posredniku treće strane, novac može biti siguran i transakcije mogu biti izvršene bez napora. […]

Rešenje Bitcoin-a je korišćenje peer-to-peer mreže za proveru dvostruke potrošnje. Ukratko, mreža radi poput distribuiranog servera vremenskih žigova, obeležavajući prvu transakciju koja je potrošila novčić. Potrebna je prednost prirode informacije koju je lako širiti, ali je teško ugušiti. Za detalje o tome kako to funkcioniše, pogledajte članak o dizajnu na bitcoin.org

Satoshi Nakamoto

Koje Probleme Rešava Bitcoin?

Razdvojimo neke od Satoshi-jevih postova kako bismo uvideli razloge njegove motivacije.

„Razvio sam novi P2P sistem e-keša otvorenog koda.“

P2P je skraćenica za peer to peer i ukazuje na sistem u kojem jedna osoba može da komunicira sa drugom bez ikoga u sredini, kao medjusobno jednaki.

Možete se setiti P2P tehnologija za razmenu datoteka poput Napster-a, Kazaa-e i BitTorrrent-a, koje su prve omogućile ljudima da dele muziku i filmove bez posrednika.

Satoshi je dizajnirao Bitcoin kako bi omogućio ljudima da razmenjuju e-keš, elektronski keš, bez prolaska preko posrednika na približno isti način.

Softver je otvorenog koda, što znači da svako može videti kako funkcioniše i doprineti tome.

Ne treba da verujemo ni u šta što je Satoshi napisao u svom postu o tome kako softver radi.

Možemo pogledati kod i sami proveriti kako to funkcioniše. Štaviše, možemo promeniti funkcionalnost sistema promenom koda.

„Potpuno je decentralizovan, bez centralnog servera ili pouzdanih stranki …“

Satoshi napominje da je sistem decentralizovan kako bi se razlikovao od sistema koji imaju centralnu kontrolu.

Prethodne pokušaje stvaranja digitalne gotovine poput DigiCash-a od strane Davida Chaum-a podržavao je centralni server, računar ili skup računara koji je bio odgovoran za izdavanje i verifikaciju plaćanja pod kontrolom jedne korporacije.

Takve, centralno kontrolisane privatne šeme novca, bile su osuđene na propast; ljudi se ne mogu osloniti na novac koji može nestati kada kompanija prestane sa poslovanjem, bude hakovana, pretrpi pad servera ili je zatvori vlada.

Bitcoin održava mreža pojedinaca i kompanija širom sveta.

Da bi se Bitcoin isključio, bilo bi potrebno isključiti desetine do stotine hiljada računara širom sveta u isto vreme, zauvek, od kojih su mnogi na nepoznatim lokacijama.

Bila bi to beznadežna igra, jer bi svaki napad ove prirode jednostavno podstakao stvaranje novih Bitcoin čvorova ili računara na mreži.

„… sve se zasniva na kripto dokazima umesto na poverenju“

Internet, a u stvari i većina savremenih računarskih sistema, izgrađeni su na kriptografiji, metodi prikrivanja informacija, tako da je može dekodirati samo primalac informacije.

Kako se Bitcoin oslobađa potrebe za poverenjem? Umesto da verujemo nekome ko kaže „Ja sam Alisa“ ili „Imam 10 $ na računu“, možemo koristiti kriptografsku matematiku da bismo izneli iste činjenice na način koji je vrlo lako verifikovati od strane primaoca dokaza ali ga je nemoguće falsifikovati.

Bitcoin u svom dizajnu koristi kriptografsku matematiku kako bi učesnicima omogućio da provere ponašanje svih ostalih učesnika, bez poverenja u bilo koju centralnu stranku.

„Moramo im verovati [bankama] sa našom privatnošću, verovati im da neće dozvoliti da kradljivci identiteta pokradu naše račune“

Za razliku od korišćenja vašeg bankovnog računa, sistema digitalnog plaćanja ili kreditne kartice, Bitcoin omogućava dvema stranama da obavljaju transakcije bez davanje bilo kakvih ličnih podataka.

Centralizovana skladišta potrošačkih podataka koji se čuvaju u bankama, kompanijama sa kreditnim karticama, procesorima plaćanja i vladama, predstavljaju pravu poslasticu za hakere.

Kao dokaz Satoshi-jeve poente služi primer iz 2017. godine kada je Equifax masovono kompromitovan, kada su hakeri ukrali identifikacione i finansijske podatke za više od 140 miliona ljudi.

Bitcoin odvaja finansijske transakcije od stvarnih identiteta.

Na kraju krajeva, kada nekome damo fizički novac, on nema potrebu da zna ko smo, niti treba da brinemo da će nakon naše razmene moći da iskoristi neke informacije koje smo mu dali da ukrade još našeg novca.

Zašto ne bismo očekivali isto, ili čak i bolje, od digitalnog novca?

„Centralnoj banci se mora verovati da neće devalvirati valutu, ali istorija tradicionalnih valuta je puna primera kršenja tog poverenja.“

Pojam tradicionalna valuta, odnosi se na valutu izdatu od strane vlade i centralne banke, koju vlada proglašava zakonskim sredstvom plaćanja.

Istorijski, novac je nastao od stvari koje je bilo teško proizvesti, koje su bile lake za proveravanje i transport, poput školjki, staklenih perli, srebra i zlata.

Kad god bi se nešto koristilo kao novac, postojalo je iskušenje da se stvori više toga.

Ako bi neko pronašao vrhunsku tehnologiju za brzo stvaranje velike količine nečega, ta stvar bi izgubila vrednost.

Evropski naseljenici uspeli su da liše afrički kontinent bogatstva trgujući staklenim perlicama koje su se lako proizvodile za ljudske robove.

Isto se dogodilo sa američkim indijancima, kada su kolonisti otkrili način brze proizvodnje vampum školjki, koje su starosedeoci smatrali retkim.

Vremenom, širom sveta ljudi su shvatili da je samo zlato dovoljno retko da deluje kao novac, bez straha da bi neko drugi mogao da ga stvori u velikim količinama.

Polako smo prešli sa svetske ekonomije koja je koristila zlato kao novac na onu gde su banke izdavale papirne sertifikate kao dokaz posedovanja tog zlata.

Nixon je okončao međunarodnu konvertibilnost američkog dolara u zlato 1971. godine, privremenim rešenjem, koje je ubrzo postalo trajno.

Kraj zlatnog standarda omogućio je vladama i centralnim bankama da imaju punu dozvolu da povećavaju novčanu masu po svojoj volji, razredjujući vrednost svake novčanice u opticaju, poznatije kao umanjenje vrednosti.

Iako je izdata od strane vlade, suštinska tradicionalna valuta je novac koji svi znamo i svakodnevno koristimo, ipak je relativno novo iskustvo u opsegu svetske istorije.

Moramo verovati našim vladama da ne zloupotrebljavaju njegovo štamparije, i ne treba nam puno muke da nadjemo primere kršenja tog poverenja.

U autokratskim i centralno planiranim režimima gde vlada ima prst direktno na mašini za novac, kao što je Venecuela, valuta je postala gotovo bezvredna.

Venecuelanski Bolivar prešao je sa 2 bolivara za 1 američki dolar, koliko je vredeo 2009. godine, na 250.000 bolivara za 1 američki dolar 2019. godine.

Pogledajte koliko novčanica je bilo potrebno za kupovinu piletine u Venecueli posle hiperinflacije.

Satoshi je želeo da ponudi alternativu tradicionalnoj valuti čija se ponuda uvek nepredvidivo širi.

Da bi sprečilo umanjenje vrednosti, Satoshi je dizajnirao novčani sistem gde je zaliha bila fiksna i izdavana po predvidljivoj i nepromenjivoj stopi.

Postojaće samo 21 milion Bitcoin-a.

Međutim, svaki Bitcoin se može podeliti na 100 miliona jedinica koje se sada nazivaju satoshis (sats-ovi), što će činiti ukupno 2,1 kvadriliona satoshi-a u opticaju oko 2140. godine.

Pre Bitcoin-a nije bilo moguće sprečiti beskrajnu reprodukciju digitalnih sredstava.

Kopirati digitalnu knjigu, audio datoteku ili video zapis i poslati ga prijatelju, je jeftino i lako.

Jedini izuzeci od toga su digitalna sredstva koja kontrolišu posrednici.

Na primer, kada iznajmite film sa iTunes-a, možete ga gledati na vašem uređaju samo zato što iTunes kontroliše distribuciju tog filma i može ga zaustaviti nakon perioda njegovog iznajmljivanja.

Slično tome, vaša banka kontroliše vaš digitalni novac. Zadatak banke je da vodi evidenciju koliko novca imate.

Ako ga prenesete nekom drugom, oni će odobriti ili odbiti takav prenos.

Bitcoin je prvi digitalni sistem koji sprovodi oskudicu bez posrednika i prvo je sredstvo poznato čovečanstvu čija je nepromenljiva ponuda i raspored izdavanja poznat unapred.

Ni plemeniti metali poput zlata nemaju ovo svojstvo, jer uvek možemo iskopati sve više i više zlata ukoliko je to isplativo.

Zamislite da otkrijemo asteroid koji sadrži deset puta više zlata nego što ga imamo na zemlji.

Šta bi se dogodilo sa cenom zlata uzimajući u obzir tako obilnu ponudu? Bitcoin je imun na takva otkrića i manipulisanje nabavkom.

Jednostavno je nemoguće proizvesti više od toga (21 miliona).

„Podaci bi se mogli osigurati na način koji je fizički bio nemoguć za pristup drugima, bez obzira iz kog razloga, bez obzira koliko je dobar izgovor, bez obzira na sve. […] Vreme je da imamo istu stvar za novac “

Naše trenutne metode obezbeđivanja novca, poput stavljanja u banku, oslanjaju se na poverenje nekome drugom da će obaviti taj posao.

Poverenje u takvog posrednika ne zahteva samo sigurnost da on neće učiniti nešto zlonamerno ili glupo, već i da vlada neće zapleniti ili zamrznuti vaša sredstva vršeći pritisak na ovog posrednika.

Međutim, videli smo bezbroj puta da vlade mogu, i zaista uskraćuju pristup novcu kada se osećaju ugroženo.

Nekom ko živi u Sjedinjenim Državama ili nekoj drugoj visoko regulisanoj ekonomiji možda zvuči glupo da razmišlja da se probudi sa oduzetim novcem, ali to se događa stalno.

PayPal mi je zamrzao sredstva jednostavno zato par meseci nisam koristio svoj račun.

Trebalo mi je više od nedelju dana da vratim pristup „svom“ novcu.

Srećan sam što živim u Europi, gde bih se bar mogao nadati da ću potražiti neko pravno rešenje ako mi PayPal zamrzne sredstva i gde imam osnovno poverenje da moja vlada i banka neće ukrasti moj novac.

Mnogo gore stvari su se dogodile, i trenutno se dešavaju, u zemljama sa manje slobode.

Banke su se zatvorile tokom kolapsa valuta u Grčkoj.

Banke na Kipru su koristile kaucije da konfiskuju sredstva od svojih klijenata.

Indijska vlada je proglasila određene novčanice bezvrednim.

Bivši SSSR, u kojem sam odrastao, imao je ekonomiju pod kontrolom vlade što je dovelo do ogromnih nestašica robe.

Bilo je nezakonito posedovati strane valute kao što je američki dolar.

Kada smo poželeli da odemo, mojoj porodici je bilo dozvoljeno da zameni samo ograničenu količinu novca po osobi za američke dolare po zvaničnom kursu koji je bio u velikoj meri različit od pravog kursa slobodnog tržišta.

U stvari, vlada nam je oduzela ono malo bogatstva koje smo imali koristeći gvozdeni stisak na ekonomiji i kretanju kapitala.

Autokratske zemlje imaju tendenciju da sprovode strogu ekonomsku kontrolu, sprečavajući ljude da na slobodnom tržištu povuku svoj novac iz banaka, iznesu ga iz zemlje ili da ga razmene u ne još uvek bezvredne valute poput američkog dolara.

To omogućava vladinoj slobodnoj vladavini da primeni sulude ekonomske eksperimente poput socijalističkog sistema SSSR-a.

Bitcoin se ne oslanja na poverenje u treću stranu da bi osigurao vaš novac.

Umesto toga, Bitcoin onemogućava drugima pristup vašim novčićima bez jedinstvenog ključa koji imate samo vi, bez obzira iz kog razloga, bez obzira koliko je dobar izgovor, bez obzira na sve.

Držeći Bitcoin, držite ključeve sopstvene finansijske slobode. Bitcoin razdvaja novac i državu

„Rešenje Bitcoin-a je korišćenje peer-to-peer mreže za proveru dvostruke potrošnje […] poput distribuiranog servera vremenskih žigova, obeležavajući prvu transakciju koja je potrošila novčić“

Mreža se odnosi na ideju da je gomila računara povezana i da mogu međusobno slati poruke.

Reč distribuirano znači da ne postoji centralna stranka koja kontroliše, već da svi učesnici koordiniraju medjusobno kako bi mreža bila uspešna.

U sistemu bez centralne kontrole, bitno je znati da niko ne vara. Ideja dvostruke potrošnje odnosi se na mogućnost trošenja istog novca dva puta.

Fizički novac odlazi iz vaše ruke kad ga potrošite. Međutim, digitalne transakcije se mogu kopirati baš kao muzika ili filmovi.

Kada novac šaljete preko banke, oni se pobrinu da isti novac ne možete da prebacujete dva puta.

U sistemu bez centralne kontrole potreban nam je način da sprečimo ovu vrstu dvostruke potrošnje, koja je u suštini ista kao i falsifikovanje novca.

Satoshi opisuje da učesnici u Bitcoin mreži rade zajedno kako bi vremenski označili (doveli u red) transakcije kako bismo znali šta je bilo prvo.

Zbog toga možemo odbiti sve buduće pokušaje trošenja istog novca.

Satoshi se uhvatio u koštac sa nekoliko zanimljivih tehničkih problema kako bi rešio probleme privatnosti, uništavanja vrednosti i centralne kontrole u ​​trenutnim monetarnim sistemima.

Na kraju je stvorio peer to peer mrežu kojoj se svako mogao pridružiti bez otkrivanja svog identiteta ili potrebe da veruje bilo kom drugom učesniku.

Kako se Bitcoin razvijao u poslednjoj deceniji?

Doprinosi izvornom kodu Bitcoina

Kada je Bitcoin pokrenut, samo nekolicina ljudi ga je koristila i pokrenula Bitcoin softver na svojim računarima za napajanje Bitcoin mreže.

Većina ljudi u to vreme mislila je da je to šala ili da će se otkriti ozbiljni nedostaci u dizajnu sistema koji će ga učiniti neizvodljivim.

Vremenom se mreži pridružilo sve više ljudi koji su pomoću svojih računara dodali sigurnost mreži.

Ljudi su počeli da menjaju Bitcoin-e za robu i usluge, dajući mu stvarnu vrednost. Pojavile su se menjačnice valuta koje su menjale Bitcoin-e za gotovo sve tradicionalne valute na svetu.

Deset godina nakon izuma, Bitcoin koriste milioni ljudi sa desetinama do stotinama hiljada čvorova koji pokreću besplatni Bitcoin softver, koji se razvija od strane stotina dobrovoljaca i kompanija širom sveta.

Bitcoin mreža je porasla kako bi obezbedila vrednost veću od stotine biliona dolara.

Računari koji učestvuju u zaštiti Bitcoin mreže poznati su kao rudari/majneri.

Oni rade u industrijskim operacijama širom sveta, ulažući milione dolara u specijalni rudarski hardver koji radi samo jedno: pobrinuti se da je Bitcoin najsigurnija mreža na planeti.

Rudari troše električnu energiju kako bi transakcije Bitcoin-a učinile sigurnim od modifikacija. Budući da se rudari međusobno takmiče za oskudan broj Bitcoin-a proizvedenih dnevno, oni uvek moraju da pronalaze najjeftinije izvore energije na planeti da bi ostali profitabilni.

Rudari rade na različitim mestima, od hidroelektrana u dalekim krajevima Kine do vetroparkova u Teksasu, do kanadskih naftnih polja koja proizvode gas koji bi u suprotnom bio odzračen ili spaljen u atmosferi.

Iako je Bitcoin popularna tema i o njemu se često raspravlja u medijima, procenjujemo da je samo nekoliko miliona ljudi na svetu počelo da redovno štedi Bitcoin.

Za mnoge ljude, posebno za one koji nikada nisu živeli pod represivnim režimima, ovaj izum novog oblika digitalnog novca izvan kontrole vlade može biti veoma izazovan za razumevanje i prihvatanje.

Zato sam ja ovde. Želim da vam pomognem da razumete Bitcoin i budete gospodar svoje budućnosti!

]]> <![CDATA[Šta je inflacija i zašto vas ona kažnjava?]]> Fri, 23 May 2025 21:14:13 GMT https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1748031650818/ https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1748031650818/ naddr1qqxnzde58qcrxvfkx5crsvfcqgst737pnc2hdhpyp7y8xa3kj5vxdppympyascarw24ulhuvc0f9wwcrqsqqqa283j823l Bitkoin naddr1qqxnzde58qcrxvfkx5crsvfcqgst737pnc2hdhpyp7y8xa3kj5vxdppympyascarw24ulhuvc0f9wwcrqsqqqa283j823l npub1harur8s4wmwzgrugwdmrd9gcv6zzfkzfmp36xu4tel0ces7j2uas3gcqdy Originalni tekst na bitcoin-balkan.com.

Pregled sadržaja

  1. Šta uzrokuje Inflaciju?
  2. Da li nam je infacija potrebna?
  3. Kako se meri inflacija?
  4. Da li inflacija pokreće ekonomski rast?
  5. Da li inflacija pokreće ili umanjuje nejednakost bogatstva?
  6. Gde se danas javlja inflacija?
  7. Šta je deflacija?
  8. Kakav uticaj inflacija ima na društvo?

Inflacija može da bude uznemirujuća tema, jer uključuje amorfni koncept novca. Međutim, inflacija je zapravo jednostavna tema koja je napravljena da bude složena razdvajanjem novca i drugih dobara. U ovom članku razlažemo inflaciju i njene uzroke.

Najjednostavnija definicija inflacije je rast cena dobara i usluga. Kada cene rastu, to takođe znači da vrednost jedinice novca – poput dolara – opada. Uzmimo primer McDonald’s hamburgera: 1955. ovaj skromni hamburger se prodavao za samo 15 centi. U 2018. godini se prodavao za 1,09 USD. U 2021. godini prodaje se za 2,49 USD – ogroman rast cene od 1650%.

To znači da je dolar izgubio dosta svoje vrednosti. 1955. godine mogli ste da kupite gotovo 7 hamburgera za novčanicu od jednog dolara. 2021. godine taj dolar vam ne bi kupio ni jedan hamburger. Zašto se čini da cene uvek rastu tokom vremena? I šta možete da učinite povodom toga? Ovaj članak ima za cilj da odgovori na ta pitanja.

Ekonomisti pokušavaju da sumiraju rast cena mnogih dobara i usluga kao jedan prosečan broj. Ovaj broj predstavlja promenu ukupnih troškova u godišnjim troškovima prosečnog potrošača, kao što su stanarina, hrana i gorivo.

U Sjedinjenim Državama ovaj broj je poznat kao Indeks Potrošačkih Cena, eng. Consumer Price Index (CPI). Kada se CPI poveća tokom određenog vremenskog perioda, ekonomisti kažu da imamo inflaciju. Kada se smanji, to se naziva deflacija.

Šta uzrokuje Inflaciju?

Mnogi izvori kažu da je stalna inflacija koju danas doživljavamo ili uzrokovana povećanjem potražnje (eng. demand-pull) ili smanjenjem ponude usled povećanih proizvodnih troškova (eng. cost-push).

Ovi razlozi nisu tačni – hajde da pogledamo zašto.

Da bismo razumeli pravi razlog inflacije, moramo da sagledamo dve vrste inflacije:

  1. Inflacija Cena: Cene vremenom rastu.
  2. Monetarna Inflacija: Količina valute u opticaju raste sa vremenom.

Prva, inflacija cena, retko se javlja tokom dužih perioda (decenije, vekovi) zbog povećane potražnje ili povećanih troškova. Zašto? Tržišta teže da se uravnoteže. Tokom istorije smo više puta videli da povećana potražnja za dobrom povećava njegovu cenu, što podstiče proizvođače da proizvode više tog dobra. Kada se ponuda poveća, cene se smanjuju.

Ovaj ciklus može da potraje nekoliko godina, i javlja se kod gotovo svake robe i „konačnog dobra“ (automobili, televizori, hrana itd.) na Zemlji. Izuzetak su retki metali poput zlata i srebra. Dokazi o tome su prikazani u nastavku.

Kada se poveća trošak za proizvodnju dobra, cena tog dobra često raste da bi pokrila te troškove. Ovaj rast cene dovodi do toga da potrošači tog dobra traže alternativu ili smanjuju potrošnju tog dobra, što dovodi do pada cena na prethodni nivo.

Na donja dva grafikona javlja se inflacija cena!

Tržište se prirodno uravnotežava, a cene se smanjuju ili povećanjem ponude ili smanjenjem potražnje.

Da li imamo dokaze da tržišta vremenom uravnotežuju ponudu i potražnju?

Podaci o cenama robe tokom vremena mogu nam dati bolje razumevanje da li tržišta zaista efikasno uravnotežuju ponudu i potražnju. Međutim, cene ne možemo da posmatramo u smislu nacionalnih valuta, jer naše vlade uvek štampaju više svojih nacionalnih valuta.

Oni sprovode monetarnu inflaciju, koja može da izazove inflaciju cena. Posmatranje tržišnih cena u smislu nacionalnih valuta, poput američkog dolara, je poput merenja visine lenjirom koji se neprestano smanjuje. Vaša visina u broju biće sve veća i veća, ali stvarna visina se ne menja.

Mi možemo da znamo da li tržišta uravnotežuju ponudu i potražnju gledajući cene dobara u smislu monetarnog dobra koje ima vrlo konzistentnu ponudu tokom vremena.

Vremenom se pokazalo da zlato ima najmanju monetarnu inflaciju od svih postojećih valuta i dobara. To čini zlato odličnim ‘lenjirom’ za merenje da li tržišta vremenom uravnotežuju ponudu i potražnju. Da bismo bolje razumeli inflaciju cena tokom vremena, pitaćemo koliko unci zlata nešto košta tokom vremena.

Cene u zlatu pokazuju nam da se tržišta vremenom uravnotežuju

Ako cene dobara posmatramo u obliku zlata, vidimo da cene robe prate srednje tačke tokom dužih vremenskih perioda.

Nafta, na primer, je vrlo nestabilna, ali ima tendenciju da se kreće oko 2,5 grama zlata po barelu.


WTI Sirova Nafta u gramima Zlata po Barelu

Cena nafte je promenljiva, ali tokom decenija ima tendenciju da se kreće po strani.

Cene kuća tokom proteklih 10 godina takođe su prilično stabilne, iako imamo fiksnu količinu zemlje na planeti. Vidimo da cene kuća u pogledu zlata imaju tendenciju da variraju oko indeksne cene od oko 80, prikazane na grafikonu.


Shiller-ov US indeks cena kuća u USD i zlatu

Ovaj grafikon je na logaritamskoj skali, što nam omogućava da vizualizujemo zapanjujuća povećanja u zelenoj liniji, koja predstavlja domove u dolarima.

Grafički izražene u američkim dolarima, cene ovih dobara uvek rastu – baš kao i McDonald’s hamburger. Da su povećana potražnja ili povećani troškovi odgovorni za konstantnu inflaciju cena, takođe bismo videli kako se cena ove robe povećava u smislu zlata. Podaci iznad pokazuju da su cene konstantne.

Moraju da postoje i drugi razlozi za upornu inflaciju cena koju smo videli u dolarskim iznosima tokom proteklog veka.

Evo šta znamo o tome šta dugoročno utiče na cene, kao u periodu od 1955. do 2018. godine:

  1. Rast produktivnosti uzrokovan inovacijama, što dovodi do pada cena tokom vremena
  2. Monetarna inflacija – štampanje velikih količina valute – koja uzrokuje porast cena denominovanih u toj valuti tokom vremena

Znamo da cene izražene u dolarima, eurima i ostalim valutama neprestano rastu. Ako ne mislimo da naša produktivnost kao društva ide unazad, postoji samo jedan jednostavan razlog za inflaciju cena: štampanje većih količina valute, iliti monetarna inflacija.

Naše vlade i banke su zapravo prilično iskrene u pogledu zapanjujućih količina valute koje štampaju. Oni nam svakodnevno govore da oni uzrokuju monetarnu inflaciju.

Da li nam je infacija potrebna?

Bez uporne monetarne inflacije (koja uzrokuje inflaciju cena), naša celokupna savremena ekonomija bi se srušila.

The Guardian

Dozvolite da vam objasnim. Sledeći odeljak može da bude šokantan, i ohrabrujem vas da i sami istražite ukoliko mislite da nisam u pravu.

Kada centralne banke i komercijalne banke daju zajmove, one stvaraju novu valutu.

Kada centralne banke daju zajmove vladama “kupujući državni dug”, one stvaraju novu valutu kada to urade. To omogućava vladama da vode budžetski deficit trošeći više nego što uzimaju od poreza. U tom procesu državni dug se nagomilava.

Komercijalne banke stvaraju novu valutu kada daju zajmove fizičkim licima i preduzećima. Jedino ograničenje koliko novog novca mogu da stvore je zakonski zahtev da banka ima na raspolaganju određeni procenat od ukupnog iznosa novca koji su ljudi deponovali. Zbog toga je naš bankarski sistem poznat kao delimična rezerva – banke pri ruci moraju da imaju samo deo vašeg novca.

Osnovni Bankarski Ciklus Frakcionih Rezervi

Stvaranje valute je neophodno da bi održalo sistem u životu

Budući da se svi zajmovi uglavnom sastoje od novostvorene valute, mora se stvoriti još više valute da bi se taj dug otplatio. A evo i zašto:

Recimo da su prošle godine sve svetske kreditne aktivnosti dovele do stvaranja 100 milijardi dolara. Svih tih 100 milijardi dolara je novostvoreno, i one se duguju bankama sa nekom dodatnom vrednošću za kamate. Odakle dolazi ova dodatna valuta za plaćanje kamata? Budući da ovde govorimo o celokupnoj svetskoj ekonomiji, to plaćanje kamata mora da dodje iz nove količine novostvorene valute.

Sve jedinice današnjih valuta nastale su pozajmljivanjem, a isplata kamate na te zajmove znači da moramo stalno da stvaramo još više nove valute. To dovodi do beskrajne monetarne inflacije. Kada nova valuta cirkuliše kroz ekonomiju, to dovodi do porasta cena: inflacije cena.

Previše monetarne inflacije može dovesti do hiperinflacije cena. U Venecueli je krajem 2018. godine piletina koštala preko 14 miliona Bolivara. Izvor: NBC News

Monetarni sistem se raspada ako se ova monetarna inflacija zaustavi, jer bi to značilo da veliki broj onih koji su uzeli zajam širom sveta ne bi mogao da vrati novac koji su pozajmili – oni ne bi izmirili svoje dugove.

Banke ili zajmodavci koji drže dug tada bi imali bezvrednu imovinu. Budući da vrednost duga podupire vrednost valute, vrednost valute bi strmoglavo padala zajedno sa dugom.

Kada ljudi izgube poverenje u ’tradicionalnu’ valutu, ona brzo postane bezvredna. To se dogodilo u Nemačkoj nakon Prvog svetskog rata, u Peruu devedesetih, Jugoslaviji 1994. ,Zimbabveu, Venecueli i sa još bezbroj drugih tradicionalnih valuta. Da bi odložile ovaj neizbežni ishod dokle god mogu, centralne banke jačaju poverenje u sistem nastavljajući da štampaju valutu stabilnim kursom.

Ovo osigurava da većina ljudi koju su uzeli zajam ima valutu za otplatu svojih kredita. Upravo to se dešava kada vlada izvrši „spas“ kao 2008. ili 2020. – oni osiguravaju da svi imaju dovoljno novca za plaćanje dugova, tako da laž može da se nastavi.

Inflacija ne dolazi iz povećanja potražnje

Sa više valute u opticaju, monetarna inflacija može da izgleda kao povećanje potražnje. Međutim, ekonomisti koji kažu da povećana potražnja pokreće stabilnu inflaciju tokom decenija propuštaju suptilnu poentu: iako monetarna inflacija može da prouzrokuje veću potrošnju, to nije zato što su ljudi zaista bogatiji, već zato što veruju da su bogatiji.

Kada se puno novca ubrizga u ekonomiju, cene jednostavno rastu jer više valute pokriva istu količinu robe. Rast cena znači pad vrednosti valute, tako da nema realnog povećanja stvarnog bogatstva, iako ljudi možda “troše više” u nominalnom iznosu valute.

Uzmimo ovaj primer: vi mesečno zarađujete 1.500 EUR, i prema svom trenutnom načinu života vi mesečno trošite oko 1.500 EUR. Dolazi vlada i počinje da vam daje dodatnih 500 EUR svakog meseca – vi se osećate poprilično dobro, zar ne? Sada možete da izlazite češće u restoran.

Međutim, vlada daje svima po 500 EUR mesečno, i svi ostali takođe troše taj novac. Ekonomista u vladinoj kancelariji, vidi da sada svi troše tih dodatnih 500 EUR mesečno i zaključuje da je vlada ‘stimulisala ekonomiju’.

Ipak, kako sav taj dodatni novac kruži ekonomijom, cene prirodno rastu. Sada vam je potrebno 2.000 EUR da biste održali svoj trenutni način života.

Da li si nešto bogatiji?

Vi možda imate više eura na vašem bankovnom računu, ali svaki od njih vam kupuje manje. Sada trošite 2.000 EUR mesečno da biste živeli životnim stilom koji vas je nekada koštao samo 1.500 EUR mesečno.

Ovo je ono što monetarna inflacija radi, i zašto je toliko pametnih ekonomista zavarano da misle da povećana potražnja, radije nego štampanje novca, pokreće trajnu inflaciju cena.

Da li smo uvek imali inflaciju?

Stalna inflacija cena relativno je nedavna pojava u modernim ekonomijama i započela je u vreme kada su Sjedinjene Države počele da konstantno štampaju valutu. Ako bi promene ponude i potražnje zaista dugoročno uzrokovale inflaciju cena, videli bismo inflaciju cena tokom istorije. Podaci govore drugačiju priču.

Indeks potrošačkih cena, koji se povećava kada imamo inflaciju cena, bio je prilično konstantan pre početka našeg trenutnog tradicionalnog ’fiat’ monetarnog sistema.

Taj sistem je započeo Bretton Woods-ovim sporazumom iz 1945. godine, a ubrzao se kada je Nixon 1971. okončao svetski zlatni standard.

Indeks potrošačkih cena, Sjedinjene Države, 1775-2012

Kako se meri inflacija?

Inflacija cena se često prikazuje kao promena indeksa potrošačkih cena (CPI). CPI je prosek cena raznih dobara koje ljudi kupuju u svakodnevnom životu: hrane, goriva, stanovanja itd. U Sjedinjenim Državama, vladin odsek pod nazivom Biro za statistiku rada (BLS) meri promene cena. To rade tako što posećuju maloprodajne radnje, beleže cene, računaju prosek i izveštavaju godišnju inflaciju kao promenu u odnosu na prošlu godinu.

Stopa inflacije koja se izveštava, je važna svima jer se koristi za određivanje povećanja troškova života i socijalnih davanja, poput plaćanja socijalnog osiguranja. Kada se CPI prilagodi naniže, isplate zarada i naknada su manje nego što bi trebalo da budu.

Efekti su se vremenom sjedinili: osoba koja u svojoj prvoj godini rada zaradi 40.000 USD zarađivaće samo 52.000 USD u svojoj desetoj godini staža, sa povećanim troškovima života od 3% da bi se plata podudarala sa inflacijom. Ako bi vlada umesto toga prijavila inflaciju od 6%, ta osoba bi u svojoj desetoj godini zarađivala 67.500 USD – tj. oko 30% više. Način na koji izračunavamo i prijavljujemo inflaciju ima ogroman uticaj na zaradu većine zaposlenih i građana.

Ovo je inflacija (procentualna promena u CPI) izmerena u poslednjih 10 godina u Sjedinjenim Državama:

Prvobitno je BLS jednostavno beležio cenu korpe robe široke potrošnje svake godine. Međutim, istraživanje Boskinove Komisije 1996. godine dovelo je do novih alata koji Birou za statistiku rada omogućavaju prilagođavanje cena u CPI. Dva najvažnija alata su geometrijsko ponderisanje i hedonika.

Geometrijsko Ponderisanje

Geometrijsko ponderisanje znači da kupovne navike sada mogu da utiču na to koliko promena cene pojedinog dobra utiče na CPI. Ako potrošači kupe manje robe, ona ima manju težinu kada se ubaci u presek indeksa potrošačkih cena. Boskinova Komisija je tvrdila da bi ova promena pomogla da se promene sklonosti potrošača. Međutim, ne postoji način da se utvrdi da li ljudi menjaju svoje kupovne navike jer zapravo žele da kupuju različite stvari. Vrlo je moguće da ljudi kupuju manje određenog dobra jer ono raste u ceni. Stoga geometrijsko ponderisanje uzrokuje da roba sa velikim rastom cena ima manje uticaja na CPI, što dovodi do niže prijavljene inflacije.

Hedonika

Hedonika omogućava Birou za statistiku rada da menja cenu dobra na osnovu njegovog opaženog povećanja ‘korisnosti’ tokom vremena. Evo primera: recimo da se televizor sa rezolucijom od 720p 2009. godine prodavao za 200 USD. U 2010. godini isti model televizora sada ima rezoluciju od 1080p i prodaje se po istoj ceni: 200 USD. Međutim, pošto se tehnologija u televizoru poboljšala, zaposleni u Birou za statistiku rada mogu da izmisle ‘korisni’ broj i pomoću njega oduzmu deo vrednosti od cene televizora. Kao rezultat, BLS može da kaže da TV košta 180 USD u 2010. godini – iako je njegova cena 200 USD. Ovo dovodi do pada prijavljene inflacije.

Oba ova prilagođavanja smanjuju prijavljenu stopu inflacije, što smanjuje povećanje troškova života i isplate naknada za socijalno osiguranje. Koliko ta prilagođavanja inflacije pogađaju radničku klasu i penzionere? Neke procene, poput procena ekonomiste John Williams-a, sa koledža u Darmouthu, stavljaju stvarnu inflaciju u SAD na u proseku 3% – 6% više nego što je izveštavano od strane Bira za statistiku rada. To bi inflaciju u 2020 dovelo do 5% – 8%, umesto na prijavljenih 2%.

U 2021. godini prijavljena inflacija je 5.4%, u prvom kvartalu.

Da li inflacija pokreće ekonomski rast?

Mnogi ljudi veruju da stabilna inflacija pokreće ekonomski rast podstičući investicije i potrošnju umesto štednje. Međutim, osnovni ekonomski podaci pobijaju ovu uobičajenu tvrdnju.

Ako za primer uzmemo Sjedinjene Države, nacija je imala samo kratke periode inflacije od 1775. do oko 1950. godine, kao što pokazuje indeks potrošačkih cena koji je ostao nepromenjen. Inflacija dobija zamah tek nakon 1971. godine, pa bi bilo za očekivati da će i stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Sjedinjenih Država porasti nakon 1971. godine.


Indeks potrošačkih cena, Sjedinjene Države, 1775-2012

Međutim, vidimo da se bruto domaći proizvod (BDP) po stanovniku u Sjedinjenim Državama, uobičajena mera ekonomske snage, neprekidno povećavao od 1820. godine do danas po stopi od oko 1,85% godišnje. Ne postoji porast oko 1971. godine, uprkos rastućoj inflaciji koja je započela u to vreme.

Ovo je logaritamski grafikon, koji nam omogućava da bolje vizualizujemo rast tokom vremena: što više logaritamski grafikon podseća na pravu liniju, to je stopa promene konzistentnija. Za više detalja, ovde pogledajte naslov: Rast na tehnološkoj granici i rast dostizanja.

To pokazuje da inflacija ne pokreće ekonomski rast.

Nažalost, imamo dokaze da inflacija ima i druge neželjene posledice, poput nejednakosti bogatstva. Koncentracija bogatstva u top 1%, počela je da raste krajem 1970-ih, nekoliko godina nakon što su Sjedinjene Države skinule svet sa zlatnog standarda i pretvorile se u monetarni sistem zasnovan na dugovima koji zahteva monetarnu inflaciju, a time i inflaciju cena, da bi preživeo.

Za potpunu istoriju tranzicije novca sa robnog sistema na dužni sistem, pročitajte naš članak o novcu.

Da li inflacija pokreće ili umanjuje nejednakost bogatstva?

Veza između inflacije i nejednakosti bogatstva postaje jasna kada pogledamo kako novostvorena valuta ulazi u ekonomiju. Vlade, komercijalne banke, velike korporacije i bogati često koriste kredite da bi iskoristili prednosti svojih moći. Kada podignu kredite, oni novonastalu valutu dobijaju ranije od svih ostalih. Oni imaju koristi od inflacije trošenjem nove valute pre nego što cene počnu da rastu kao rezultat te nove valute koja kruži u ekonomiji. Veliki i bogati subjekti često mogu da dobiju kredite po nižim troškovima od prosečnog građanina ili malog preduzeća. To znači da mogu da povećaju svoje poslovanje i bogatstvo brže od manjih firmi.

Bogati mogu da dobiju jeftine zajmove, zahvaljujući Federalnim Rezervama koje zadržavaju niske kamatne stope. To im omogućava da koriste ovo prednost za ostvarivanje ogromne dobiti.

Inflacija pogadja one koji rade za platu i ne mogu da ulože veći deo svog prihoda. Zarade se polako menjaju, ponekad se uskladjuju samo jednom godišnje. Kao rezultat, cene osnovnih dobara i usluga često rastu mnogo pre nego što zarade porastu. Cena potrošačke korpe takođe se smanjuje sa manipulacijama indeksom potrošačkih cena (CPI) koji skriva rast inflacije.

Gde se danas javlja inflacija?

Rekordno visoka inflacija javlja se u zemljama kao što su Venecuela, Zimbabve, Turska, Iran, Kuba, Južna Afrika i Argentina. To dovodi do sloma trgovine i političke nestabilnosti.

U razvijenom svetu vlade izveštavaju o niskoj inflaciji cena. Međutim, globalni bankarski sistem stvara nove valute u tonama – u toku je velika monetarna inflacija. Centralne banke dovode do sve većeg stvaranja valuta snižavanjem kamatnih stopa. To dovodi do toga da korporacije i pojedinci mogu da uzimaju jeftinije kredite, a svaki kredit znači stvaranje nove valute. Od 2008. godine, gotovo sve glavne centralne banke postavile su kamatne stope blizu nule.

Mnoge centralne banke takođe su pozajmljivale ogromne iznose vladama i bankama koje su propale nakon finansijske krize 2008. godine. Za samo nekoliko meseci, ovo je udvostručilo (ponekad utrostručilo ili učetvorostručilo) novčanu masu mnogih nacija. Oni su ovo nazvali „kvantitativno ublažavanje“.

Ako banke koriste toliku monetarnu inflaciju, zašto onda mi ne vidimo inflaciju cena?

Jednostavno rečeno, većina nove valute nije dospela u ruke običnih ljudi. Kada obični ljudi budu mogli da potroše novoštampanu valutu na svoje svakodnevne potrebe, tada ćemo videti rast CPI i inflacije.

Danas većina valuta ulazi u svet putem bankarskih zajmova, pa banke igraju veliku ulogu u tome gde se dešava inflacija. Banke prvenstveno pozajmljuju vrlo ‘sigurnim’ klijentima poput bogatih pojedinaca, vlada i velikih korporacija. Ovi subjekti kupuju luksuznu robu, umetnička dela, finansijsku imovinu i državne obveznice.

Cene ovih vrsta imovine nisu uključene u CPI, tako da je prijavljena inflacija niska. Kao rezultat, povećanje plata i isplate socijalnog osiguranja su takođe na niskom nivou.

Bogati su uživali u periodu od 2008. do 2021. godine, kada je njihova imovina upumpavana sa velikom količinom novog novca proizvedenog od bankarskih kredita!

Šta se dešava kada nova valuta dodje u ruke običnih ljudi?

Nažalost, jednog dana će sva ova nova valuta da uđe u normalnu ekonomiju i time će se povećati cene svakodnevne robe. To je poćelo da se dešava 2021. godine kao rezultat stimulativnih programa COVID-19 u Sjedinjenim Državama, koji su ljudima distribuirali trilione dolara. Iako je ovo zasigurno poželjnije od spašavanja korporacija, svaka vrsta spašavanja koja uključuje štampanje novca ima gadne dugoročne efekte.

Ovo što sada doživljavamo dogodilo se u Nemačkoj tokom i posle Prvog svetskog rata. Cene u Nemačkoj su zapravo pale tokom Prvog svetskog rata uprkos velikom stvaranju valute od strane Nemačke centralne banke. Nisko poverenje u ekonomiju sprečavalo je nemački narod da troši novac. Međutim, kad se rat završio i kada su ljudi ponovo počeli da ga troše, cene su vrlo naglo skočile i valuta je postala bezvredna. To bi moglo da se dogodi 2020-ih u Sjedinjenim Državama, sa obzirom na predložene programe podsticaja.

Politike poput Univerzalnog Osnovnog Dohotka, eng. Universal Basic Income (UBI), koje izgledaju pogodne za njihova obećanja da će “spasiti ljude”, takođe mogu da pokrenu hiperinflaciju. Obični ljudi bi se osećali imućnije, trošili bi svoju novoštampanu valutu i doveli do brzog rasta cena. Ovo bi u suštini poništilo pozitivan uticaj građana koji dobijaju “besplatan novac” svakog meseca.

Pa kako onda vi možete da zaštitite svoju ušteđevinu od inflacije? Kupujte imovinu koja je retka, potcenjena i koju vlade teško mogu da prigrabe. Ova imovina su plemeniti metali poput zlata, i Bitcoin.

Šta je deflacija?

Deflacija znači pad cena tokom vremena. Mnogi ekonomisti kažu da će ovo dovesti do toga da ljudi gomilaju valutu i da će dovesti do ekonomskog kolapsa, jer ljudi prestaju da kupuju robu i ulažu u preduzeća. To jednostavno nije tačno, jer ljudi uvek imaju potrebe i želje zbog kojih kupuju odredjenu robu. Stalni pad cena tokom vremena jednostavno bi promenio psihologiju potrošačke kulture u kojoj živimo.

Potrošačka kultura potiče od inflacije

Kako je to istina? Pogledajmo na sledećem primeru. Recimo da želite novi auto i da imate dovoljno novca da ga kupite. Poznato je da u našem svetu zbog stalne inflacije vaš novac vremenom postaje sve manje i manje vredan. U paralelnom svemiru u kojem se javlja stalna deflacija, vaš novac vremenom postaje sve vredniji.

  • Uz konstantnu inflaciju, auto će koštati nešto više sledeće godine, i nešto više naredne godine. Niste sigurni gde da uložite novac da biste sa vremenom sigurno očuvali njegovu kupovnu moć. Ako niste sigurni da li ćete da kupite auto, ima više finansijskog smisla da ga kupite odmah, da biste dobili najbolju ponudu.
  • Uz konstantnu deflaciju, auto će koštati nešto manje sledeće, i još manje naredne godine. Ako samo čuvate vaš novac, sledeće godine ćete dobiti bolju ponudu za auto. Ako niste sigurni da li ćete da kupite auto, ima više finansijskog smisla da sačekate malo duže da biste dobili bolju ponudu.

Sada razmislite o ta dva scenarija, pomnožena bilionima ljudi i proizvoda. Uz konstantnu inflaciju, svako ima malo više razloga da kupuje stvari upravo sada. Uz konstantnu deflaciju, svi sada imaju malo manje razloga da kupuju. Upravo na taj način inflacija je u osnovi naše materijalističke, potrošačke kulture. Deflacija bi mogla da bude lek.

Inflacija uzrokuje loše investicije

Vaš novac godišnje gubi “2%” svoje vrednosti zbog inflacije. Sada, recimo da vas Stefan pita da investirate u njegov Fast food. Nakon uvida u brojeve, verujete da ćete ovom investicijom izgubiti 1% od vrednosti svog novca. Gubitak od 1% u Stefanovom poslu bolji je od gubitka od 2% zbog inflacije, pa se vi odlučujete da uložite. Ovo je loša investicija, eng. malinvestment – investirajući vi ćete da izgubite deo vrednosti. Međutim, čuvanje valute je još gore, zato ulažete.

Loša investicija: isto kao bacanje novca u smeće.

Mnogi investitori, poput penzijskih fondova, danas su prisiljeni da investiraju u neprofitabilne biznise zbog investicionih mandata i same veličine njihove ‘imovine pod upravljanjem’.

Pristalice konstantno niske inflacije veruju da bi deflacija smanjila investicije. Međutim, to bi samo smanjilo ulaganje u preduzeća sa negativnim očekivanim prinosom poput Stefanovog Fast food-a. Na primer, recimo da je deflacija u proseku oko 2% godišnje. Na ovom tržištu investitori bi jednostavno prestali da ulažu u projekte za koje misle da će im zaraditi manje od 2% godišnjeg povrata ulaganja.

Neznatno deflaciona valuta obeshrabriće ulaganja u lažna i loša preduzeća i podstaći ulaganje u solidna preduzeća koja svetu dodaju vrednost.

Kakav uticaj inflacija ima na društvo?

Inflacija pokreće povećanu potrošnju, smanjenu štednju i povećani dug. Sve ove stvari dovode do toga da većina ljudi mora da radi više sati i duže u starosti. Iako inflacija kažnjava one koji rade za platu, ona obogaćuje vlasnike bilo koje imovine koja dobija na ceni kada nova valuta uđe u sistem. Ova imovina uključuje akcije, umetnička dela, nekretnine i drugu imovinu koju bogataši koriste za čuvanje svog bogatstva.

Vremenom ljudi i firme izmišljaju nove načine za jeftinije stvaranje dobara i usluga višeg kvaliteta. Ovo je poznato kao ‘rast produktivnosti’ i trebalo bi da uzrokuje da cene tokom vremena konstantno padaju, a ne da rastu. Samo konstantno stvaranje valute koje je neophodno zbog monetarnog sistema zasnovanog na dugu naše vlade uzrokuje stalnu inflaciju i njene loše efekte.

Ako vam se sviđa moj rad, molim vas da ga podelite sa svojim prijateljima i porodicom. Cilj mi je da svima pružim pogled u ekonomiju i na to kako ona utiče na njihov život.

]]> Originalni tekst na bitcoin-balkan.com.

Pregled sadržaja

  1. Šta uzrokuje Inflaciju?
  2. Da li nam je infacija potrebna?
  3. Kako se meri inflacija?
  4. Da li inflacija pokreće ekonomski rast?
  5. Da li inflacija pokreće ili umanjuje nejednakost bogatstva?
  6. Gde se danas javlja inflacija?
  7. Šta je deflacija?
  8. Kakav uticaj inflacija ima na društvo?

Inflacija može da bude uznemirujuća tema, jer uključuje amorfni koncept novca. Međutim, inflacija je zapravo jednostavna tema koja je napravljena da bude složena razdvajanjem novca i drugih dobara. U ovom članku razlažemo inflaciju i njene uzroke.

Najjednostavnija definicija inflacije je rast cena dobara i usluga. Kada cene rastu, to takođe znači da vrednost jedinice novca – poput dolara – opada. Uzmimo primer McDonald’s hamburgera: 1955. ovaj skromni hamburger se prodavao za samo 15 centi. U 2018. godini se prodavao za 1,09 USD. U 2021. godini prodaje se za 2,49 USD – ogroman rast cene od 1650%.

To znači da je dolar izgubio dosta svoje vrednosti. 1955. godine mogli ste da kupite gotovo 7 hamburgera za novčanicu od jednog dolara. 2021. godine taj dolar vam ne bi kupio ni jedan hamburger. Zašto se čini da cene uvek rastu tokom vremena? I šta možete da učinite povodom toga? Ovaj članak ima za cilj da odgovori na ta pitanja.

Ekonomisti pokušavaju da sumiraju rast cena mnogih dobara i usluga kao jedan prosečan broj. Ovaj broj predstavlja promenu ukupnih troškova u godišnjim troškovima prosečnog potrošača, kao što su stanarina, hrana i gorivo.

U Sjedinjenim Državama ovaj broj je poznat kao Indeks Potrošačkih Cena, eng. Consumer Price Index (CPI). Kada se CPI poveća tokom određenog vremenskog perioda, ekonomisti kažu da imamo inflaciju. Kada se smanji, to se naziva deflacija.

Šta uzrokuje Inflaciju?

Mnogi izvori kažu da je stalna inflacija koju danas doživljavamo ili uzrokovana povećanjem potražnje (eng. demand-pull) ili smanjenjem ponude usled povećanih proizvodnih troškova (eng. cost-push).

Ovi razlozi nisu tačni – hajde da pogledamo zašto.

Da bismo razumeli pravi razlog inflacije, moramo da sagledamo dve vrste inflacije:

  1. Inflacija Cena: Cene vremenom rastu.
  2. Monetarna Inflacija: Količina valute u opticaju raste sa vremenom.

Prva, inflacija cena, retko se javlja tokom dužih perioda (decenije, vekovi) zbog povećane potražnje ili povećanih troškova. Zašto? Tržišta teže da se uravnoteže. Tokom istorije smo više puta videli da povećana potražnja za dobrom povećava njegovu cenu, što podstiče proizvođače da proizvode više tog dobra. Kada se ponuda poveća, cene se smanjuju.

Ovaj ciklus može da potraje nekoliko godina, i javlja se kod gotovo svake robe i „konačnog dobra“ (automobili, televizori, hrana itd.) na Zemlji. Izuzetak su retki metali poput zlata i srebra. Dokazi o tome su prikazani u nastavku.

Kada se poveća trošak za proizvodnju dobra, cena tog dobra često raste da bi pokrila te troškove. Ovaj rast cene dovodi do toga da potrošači tog dobra traže alternativu ili smanjuju potrošnju tog dobra, što dovodi do pada cena na prethodni nivo.

Na donja dva grafikona javlja se inflacija cena!

Tržište se prirodno uravnotežava, a cene se smanjuju ili povećanjem ponude ili smanjenjem potražnje.

Da li imamo dokaze da tržišta vremenom uravnotežuju ponudu i potražnju?

Podaci o cenama robe tokom vremena mogu nam dati bolje razumevanje da li tržišta zaista efikasno uravnotežuju ponudu i potražnju. Međutim, cene ne možemo da posmatramo u smislu nacionalnih valuta, jer naše vlade uvek štampaju više svojih nacionalnih valuta.

Oni sprovode monetarnu inflaciju, koja može da izazove inflaciju cena. Posmatranje tržišnih cena u smislu nacionalnih valuta, poput američkog dolara, je poput merenja visine lenjirom koji se neprestano smanjuje. Vaša visina u broju biće sve veća i veća, ali stvarna visina se ne menja.

Mi možemo da znamo da li tržišta uravnotežuju ponudu i potražnju gledajući cene dobara u smislu monetarnog dobra koje ima vrlo konzistentnu ponudu tokom vremena.

Vremenom se pokazalo da zlato ima najmanju monetarnu inflaciju od svih postojećih valuta i dobara. To čini zlato odličnim ‘lenjirom’ za merenje da li tržišta vremenom uravnotežuju ponudu i potražnju. Da bismo bolje razumeli inflaciju cena tokom vremena, pitaćemo koliko unci zlata nešto košta tokom vremena.

Cene u zlatu pokazuju nam da se tržišta vremenom uravnotežuju

Ako cene dobara posmatramo u obliku zlata, vidimo da cene robe prate srednje tačke tokom dužih vremenskih perioda.

Nafta, na primer, je vrlo nestabilna, ali ima tendenciju da se kreće oko 2,5 grama zlata po barelu.


WTI Sirova Nafta u gramima Zlata po Barelu

Cena nafte je promenljiva, ali tokom decenija ima tendenciju da se kreće po strani.

Cene kuća tokom proteklih 10 godina takođe su prilično stabilne, iako imamo fiksnu količinu zemlje na planeti. Vidimo da cene kuća u pogledu zlata imaju tendenciju da variraju oko indeksne cene od oko 80, prikazane na grafikonu.


Shiller-ov US indeks cena kuća u USD i zlatu

Ovaj grafikon je na logaritamskoj skali, što nam omogućava da vizualizujemo zapanjujuća povećanja u zelenoj liniji, koja predstavlja domove u dolarima.

Grafički izražene u američkim dolarima, cene ovih dobara uvek rastu – baš kao i McDonald’s hamburger. Da su povećana potražnja ili povećani troškovi odgovorni za konstantnu inflaciju cena, takođe bismo videli kako se cena ove robe povećava u smislu zlata. Podaci iznad pokazuju da su cene konstantne.

Moraju da postoje i drugi razlozi za upornu inflaciju cena koju smo videli u dolarskim iznosima tokom proteklog veka.

Evo šta znamo o tome šta dugoročno utiče na cene, kao u periodu od 1955. do 2018. godine:

  1. Rast produktivnosti uzrokovan inovacijama, što dovodi do pada cena tokom vremena
  2. Monetarna inflacija – štampanje velikih količina valute – koja uzrokuje porast cena denominovanih u toj valuti tokom vremena

Znamo da cene izražene u dolarima, eurima i ostalim valutama neprestano rastu. Ako ne mislimo da naša produktivnost kao društva ide unazad, postoji samo jedan jednostavan razlog za inflaciju cena: štampanje većih količina valute, iliti monetarna inflacija.

Naše vlade i banke su zapravo prilično iskrene u pogledu zapanjujućih količina valute koje štampaju. Oni nam svakodnevno govore da oni uzrokuju monetarnu inflaciju.

Da li nam je infacija potrebna?

Bez uporne monetarne inflacije (koja uzrokuje inflaciju cena), naša celokupna savremena ekonomija bi se srušila.

The Guardian

Dozvolite da vam objasnim. Sledeći odeljak može da bude šokantan, i ohrabrujem vas da i sami istražite ukoliko mislite da nisam u pravu.

Kada centralne banke i komercijalne banke daju zajmove, one stvaraju novu valutu.

Kada centralne banke daju zajmove vladama “kupujući državni dug”, one stvaraju novu valutu kada to urade. To omogućava vladama da vode budžetski deficit trošeći više nego što uzimaju od poreza. U tom procesu državni dug se nagomilava.

Komercijalne banke stvaraju novu valutu kada daju zajmove fizičkim licima i preduzećima. Jedino ograničenje koliko novog novca mogu da stvore je zakonski zahtev da banka ima na raspolaganju određeni procenat od ukupnog iznosa novca koji su ljudi deponovali. Zbog toga je naš bankarski sistem poznat kao delimična rezerva – banke pri ruci moraju da imaju samo deo vašeg novca.

Osnovni Bankarski Ciklus Frakcionih Rezervi

Stvaranje valute je neophodno da bi održalo sistem u životu

Budući da se svi zajmovi uglavnom sastoje od novostvorene valute, mora se stvoriti još više valute da bi se taj dug otplatio. A evo i zašto:

Recimo da su prošle godine sve svetske kreditne aktivnosti dovele do stvaranja 100 milijardi dolara. Svih tih 100 milijardi dolara je novostvoreno, i one se duguju bankama sa nekom dodatnom vrednošću za kamate. Odakle dolazi ova dodatna valuta za plaćanje kamata? Budući da ovde govorimo o celokupnoj svetskoj ekonomiji, to plaćanje kamata mora da dodje iz nove količine novostvorene valute.

Sve jedinice današnjih valuta nastale su pozajmljivanjem, a isplata kamate na te zajmove znači da moramo stalno da stvaramo još više nove valute. To dovodi do beskrajne monetarne inflacije. Kada nova valuta cirkuliše kroz ekonomiju, to dovodi do porasta cena: inflacije cena.

Previše monetarne inflacije može dovesti do hiperinflacije cena. U Venecueli je krajem 2018. godine piletina koštala preko 14 miliona Bolivara. Izvor: NBC News

Monetarni sistem se raspada ako se ova monetarna inflacija zaustavi, jer bi to značilo da veliki broj onih koji su uzeli zajam širom sveta ne bi mogao da vrati novac koji su pozajmili – oni ne bi izmirili svoje dugove.

Banke ili zajmodavci koji drže dug tada bi imali bezvrednu imovinu. Budući da vrednost duga podupire vrednost valute, vrednost valute bi strmoglavo padala zajedno sa dugom.

Kada ljudi izgube poverenje u ’tradicionalnu’ valutu, ona brzo postane bezvredna. To se dogodilo u Nemačkoj nakon Prvog svetskog rata, u Peruu devedesetih, Jugoslaviji 1994. ,Zimbabveu, Venecueli i sa još bezbroj drugih tradicionalnih valuta. Da bi odložile ovaj neizbežni ishod dokle god mogu, centralne banke jačaju poverenje u sistem nastavljajući da štampaju valutu stabilnim kursom.

Ovo osigurava da većina ljudi koju su uzeli zajam ima valutu za otplatu svojih kredita. Upravo to se dešava kada vlada izvrši „spas“ kao 2008. ili 2020. – oni osiguravaju da svi imaju dovoljno novca za plaćanje dugova, tako da laž može da se nastavi.

Inflacija ne dolazi iz povećanja potražnje

Sa više valute u opticaju, monetarna inflacija može da izgleda kao povećanje potražnje. Međutim, ekonomisti koji kažu da povećana potražnja pokreće stabilnu inflaciju tokom decenija propuštaju suptilnu poentu: iako monetarna inflacija može da prouzrokuje veću potrošnju, to nije zato što su ljudi zaista bogatiji, već zato što veruju da su bogatiji.

Kada se puno novca ubrizga u ekonomiju, cene jednostavno rastu jer više valute pokriva istu količinu robe. Rast cena znači pad vrednosti valute, tako da nema realnog povećanja stvarnog bogatstva, iako ljudi možda “troše više” u nominalnom iznosu valute.

Uzmimo ovaj primer: vi mesečno zarađujete 1.500 EUR, i prema svom trenutnom načinu života vi mesečno trošite oko 1.500 EUR. Dolazi vlada i počinje da vam daje dodatnih 500 EUR svakog meseca – vi se osećate poprilično dobro, zar ne? Sada možete da izlazite češće u restoran.

Međutim, vlada daje svima po 500 EUR mesečno, i svi ostali takođe troše taj novac. Ekonomista u vladinoj kancelariji, vidi da sada svi troše tih dodatnih 500 EUR mesečno i zaključuje da je vlada ‘stimulisala ekonomiju’.

Ipak, kako sav taj dodatni novac kruži ekonomijom, cene prirodno rastu. Sada vam je potrebno 2.000 EUR da biste održali svoj trenutni način života.

Da li si nešto bogatiji?

Vi možda imate više eura na vašem bankovnom računu, ali svaki od njih vam kupuje manje. Sada trošite 2.000 EUR mesečno da biste živeli životnim stilom koji vas je nekada koštao samo 1.500 EUR mesečno.

Ovo je ono što monetarna inflacija radi, i zašto je toliko pametnih ekonomista zavarano da misle da povećana potražnja, radije nego štampanje novca, pokreće trajnu inflaciju cena.

Da li smo uvek imali inflaciju?

Stalna inflacija cena relativno je nedavna pojava u modernim ekonomijama i započela je u vreme kada su Sjedinjene Države počele da konstantno štampaju valutu. Ako bi promene ponude i potražnje zaista dugoročno uzrokovale inflaciju cena, videli bismo inflaciju cena tokom istorije. Podaci govore drugačiju priču.

Indeks potrošačkih cena, koji se povećava kada imamo inflaciju cena, bio je prilično konstantan pre početka našeg trenutnog tradicionalnog ’fiat’ monetarnog sistema.

Taj sistem je započeo Bretton Woods-ovim sporazumom iz 1945. godine, a ubrzao se kada je Nixon 1971. okončao svetski zlatni standard.

Indeks potrošačkih cena, Sjedinjene Države, 1775-2012

Kako se meri inflacija?

Inflacija cena se često prikazuje kao promena indeksa potrošačkih cena (CPI). CPI je prosek cena raznih dobara koje ljudi kupuju u svakodnevnom životu: hrane, goriva, stanovanja itd. U Sjedinjenim Državama, vladin odsek pod nazivom Biro za statistiku rada (BLS) meri promene cena. To rade tako što posećuju maloprodajne radnje, beleže cene, računaju prosek i izveštavaju godišnju inflaciju kao promenu u odnosu na prošlu godinu.

Stopa inflacije koja se izveštava, je važna svima jer se koristi za određivanje povećanja troškova života i socijalnih davanja, poput plaćanja socijalnog osiguranja. Kada se CPI prilagodi naniže, isplate zarada i naknada su manje nego što bi trebalo da budu.

Efekti su se vremenom sjedinili: osoba koja u svojoj prvoj godini rada zaradi 40.000 USD zarađivaće samo 52.000 USD u svojoj desetoj godini staža, sa povećanim troškovima života od 3% da bi se plata podudarala sa inflacijom. Ako bi vlada umesto toga prijavila inflaciju od 6%, ta osoba bi u svojoj desetoj godini zarađivala 67.500 USD – tj. oko 30% više. Način na koji izračunavamo i prijavljujemo inflaciju ima ogroman uticaj na zaradu većine zaposlenih i građana.

Ovo je inflacija (procentualna promena u CPI) izmerena u poslednjih 10 godina u Sjedinjenim Državama:

Prvobitno je BLS jednostavno beležio cenu korpe robe široke potrošnje svake godine. Međutim, istraživanje Boskinove Komisije 1996. godine dovelo je do novih alata koji Birou za statistiku rada omogućavaju prilagođavanje cena u CPI. Dva najvažnija alata su geometrijsko ponderisanje i hedonika.

Geometrijsko Ponderisanje

Geometrijsko ponderisanje znači da kupovne navike sada mogu da utiču na to koliko promena cene pojedinog dobra utiče na CPI. Ako potrošači kupe manje robe, ona ima manju težinu kada se ubaci u presek indeksa potrošačkih cena. Boskinova Komisija je tvrdila da bi ova promena pomogla da se promene sklonosti potrošača. Međutim, ne postoji način da se utvrdi da li ljudi menjaju svoje kupovne navike jer zapravo žele da kupuju različite stvari. Vrlo je moguće da ljudi kupuju manje određenog dobra jer ono raste u ceni. Stoga geometrijsko ponderisanje uzrokuje da roba sa velikim rastom cena ima manje uticaja na CPI, što dovodi do niže prijavljene inflacije.

Hedonika

Hedonika omogućava Birou za statistiku rada da menja cenu dobra na osnovu njegovog opaženog povećanja ‘korisnosti’ tokom vremena. Evo primera: recimo da se televizor sa rezolucijom od 720p 2009. godine prodavao za 200 USD. U 2010. godini isti model televizora sada ima rezoluciju od 1080p i prodaje se po istoj ceni: 200 USD. Međutim, pošto se tehnologija u televizoru poboljšala, zaposleni u Birou za statistiku rada mogu da izmisle ‘korisni’ broj i pomoću njega oduzmu deo vrednosti od cene televizora. Kao rezultat, BLS može da kaže da TV košta 180 USD u 2010. godini – iako je njegova cena 200 USD. Ovo dovodi do pada prijavljene inflacije.

Oba ova prilagođavanja smanjuju prijavljenu stopu inflacije, što smanjuje povećanje troškova života i isplate naknada za socijalno osiguranje. Koliko ta prilagođavanja inflacije pogađaju radničku klasu i penzionere? Neke procene, poput procena ekonomiste John Williams-a, sa koledža u Darmouthu, stavljaju stvarnu inflaciju u SAD na u proseku 3% – 6% više nego što je izveštavano od strane Bira za statistiku rada. To bi inflaciju u 2020 dovelo do 5% – 8%, umesto na prijavljenih 2%.

U 2021. godini prijavljena inflacija je 5.4%, u prvom kvartalu.

Da li inflacija pokreće ekonomski rast?

Mnogi ljudi veruju da stabilna inflacija pokreće ekonomski rast podstičući investicije i potrošnju umesto štednje. Međutim, osnovni ekonomski podaci pobijaju ovu uobičajenu tvrdnju.

Ako za primer uzmemo Sjedinjene Države, nacija je imala samo kratke periode inflacije od 1775. do oko 1950. godine, kao što pokazuje indeks potrošačkih cena koji je ostao nepromenjen. Inflacija dobija zamah tek nakon 1971. godine, pa bi bilo za očekivati da će i stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Sjedinjenih Država porasti nakon 1971. godine.


Indeks potrošačkih cena, Sjedinjene Države, 1775-2012

Međutim, vidimo da se bruto domaći proizvod (BDP) po stanovniku u Sjedinjenim Državama, uobičajena mera ekonomske snage, neprekidno povećavao od 1820. godine do danas po stopi od oko 1,85% godišnje. Ne postoji porast oko 1971. godine, uprkos rastućoj inflaciji koja je započela u to vreme.

Ovo je logaritamski grafikon, koji nam omogućava da bolje vizualizujemo rast tokom vremena: što više logaritamski grafikon podseća na pravu liniju, to je stopa promene konzistentnija. Za više detalja, ovde pogledajte naslov: Rast na tehnološkoj granici i rast dostizanja.

To pokazuje da inflacija ne pokreće ekonomski rast.

Nažalost, imamo dokaze da inflacija ima i druge neželjene posledice, poput nejednakosti bogatstva. Koncentracija bogatstva u top 1%, počela je da raste krajem 1970-ih, nekoliko godina nakon što su Sjedinjene Države skinule svet sa zlatnog standarda i pretvorile se u monetarni sistem zasnovan na dugovima koji zahteva monetarnu inflaciju, a time i inflaciju cena, da bi preživeo.

Za potpunu istoriju tranzicije novca sa robnog sistema na dužni sistem, pročitajte naš članak o novcu.

Da li inflacija pokreće ili umanjuje nejednakost bogatstva?

Veza između inflacije i nejednakosti bogatstva postaje jasna kada pogledamo kako novostvorena valuta ulazi u ekonomiju. Vlade, komercijalne banke, velike korporacije i bogati često koriste kredite da bi iskoristili prednosti svojih moći. Kada podignu kredite, oni novonastalu valutu dobijaju ranije od svih ostalih. Oni imaju koristi od inflacije trošenjem nove valute pre nego što cene počnu da rastu kao rezultat te nove valute koja kruži u ekonomiji. Veliki i bogati subjekti često mogu da dobiju kredite po nižim troškovima od prosečnog građanina ili malog preduzeća. To znači da mogu da povećaju svoje poslovanje i bogatstvo brže od manjih firmi.

Bogati mogu da dobiju jeftine zajmove, zahvaljujući Federalnim Rezervama koje zadržavaju niske kamatne stope. To im omogućava da koriste ovo prednost za ostvarivanje ogromne dobiti.

Inflacija pogadja one koji rade za platu i ne mogu da ulože veći deo svog prihoda. Zarade se polako menjaju, ponekad se uskladjuju samo jednom godišnje. Kao rezultat, cene osnovnih dobara i usluga često rastu mnogo pre nego što zarade porastu. Cena potrošačke korpe takođe se smanjuje sa manipulacijama indeksom potrošačkih cena (CPI) koji skriva rast inflacije.

Gde se danas javlja inflacija?

Rekordno visoka inflacija javlja se u zemljama kao što su Venecuela, Zimbabve, Turska, Iran, Kuba, Južna Afrika i Argentina. To dovodi do sloma trgovine i političke nestabilnosti.

U razvijenom svetu vlade izveštavaju o niskoj inflaciji cena. Međutim, globalni bankarski sistem stvara nove valute u tonama – u toku je velika monetarna inflacija. Centralne banke dovode do sve većeg stvaranja valuta snižavanjem kamatnih stopa. To dovodi do toga da korporacije i pojedinci mogu da uzimaju jeftinije kredite, a svaki kredit znači stvaranje nove valute. Od 2008. godine, gotovo sve glavne centralne banke postavile su kamatne stope blizu nule.

Mnoge centralne banke takođe su pozajmljivale ogromne iznose vladama i bankama koje su propale nakon finansijske krize 2008. godine. Za samo nekoliko meseci, ovo je udvostručilo (ponekad utrostručilo ili učetvorostručilo) novčanu masu mnogih nacija. Oni su ovo nazvali „kvantitativno ublažavanje“.

Ako banke koriste toliku monetarnu inflaciju, zašto onda mi ne vidimo inflaciju cena?

Jednostavno rečeno, većina nove valute nije dospela u ruke običnih ljudi. Kada obični ljudi budu mogli da potroše novoštampanu valutu na svoje svakodnevne potrebe, tada ćemo videti rast CPI i inflacije.

Danas većina valuta ulazi u svet putem bankarskih zajmova, pa banke igraju veliku ulogu u tome gde se dešava inflacija. Banke prvenstveno pozajmljuju vrlo ‘sigurnim’ klijentima poput bogatih pojedinaca, vlada i velikih korporacija. Ovi subjekti kupuju luksuznu robu, umetnička dela, finansijsku imovinu i državne obveznice.

Cene ovih vrsta imovine nisu uključene u CPI, tako da je prijavljena inflacija niska. Kao rezultat, povećanje plata i isplate socijalnog osiguranja su takođe na niskom nivou.

Bogati su uživali u periodu od 2008. do 2021. godine, kada je njihova imovina upumpavana sa velikom količinom novog novca proizvedenog od bankarskih kredita!

Šta se dešava kada nova valuta dodje u ruke običnih ljudi?

Nažalost, jednog dana će sva ova nova valuta da uđe u normalnu ekonomiju i time će se povećati cene svakodnevne robe. To je poćelo da se dešava 2021. godine kao rezultat stimulativnih programa COVID-19 u Sjedinjenim Državama, koji su ljudima distribuirali trilione dolara. Iako je ovo zasigurno poželjnije od spašavanja korporacija, svaka vrsta spašavanja koja uključuje štampanje novca ima gadne dugoročne efekte.

Ovo što sada doživljavamo dogodilo se u Nemačkoj tokom i posle Prvog svetskog rata. Cene u Nemačkoj su zapravo pale tokom Prvog svetskog rata uprkos velikom stvaranju valute od strane Nemačke centralne banke. Nisko poverenje u ekonomiju sprečavalo je nemački narod da troši novac. Međutim, kad se rat završio i kada su ljudi ponovo počeli da ga troše, cene su vrlo naglo skočile i valuta je postala bezvredna. To bi moglo da se dogodi 2020-ih u Sjedinjenim Državama, sa obzirom na predložene programe podsticaja.

Politike poput Univerzalnog Osnovnog Dohotka, eng. Universal Basic Income (UBI), koje izgledaju pogodne za njihova obećanja da će “spasiti ljude”, takođe mogu da pokrenu hiperinflaciju. Obični ljudi bi se osećali imućnije, trošili bi svoju novoštampanu valutu i doveli do brzog rasta cena. Ovo bi u suštini poništilo pozitivan uticaj građana koji dobijaju “besplatan novac” svakog meseca.

Pa kako onda vi možete da zaštitite svoju ušteđevinu od inflacije? Kupujte imovinu koja je retka, potcenjena i koju vlade teško mogu da prigrabe. Ova imovina su plemeniti metali poput zlata, i Bitcoin.

Šta je deflacija?

Deflacija znači pad cena tokom vremena. Mnogi ekonomisti kažu da će ovo dovesti do toga da ljudi gomilaju valutu i da će dovesti do ekonomskog kolapsa, jer ljudi prestaju da kupuju robu i ulažu u preduzeća. To jednostavno nije tačno, jer ljudi uvek imaju potrebe i želje zbog kojih kupuju odredjenu robu. Stalni pad cena tokom vremena jednostavno bi promenio psihologiju potrošačke kulture u kojoj živimo.

Potrošačka kultura potiče od inflacije

Kako je to istina? Pogledajmo na sledećem primeru. Recimo da želite novi auto i da imate dovoljno novca da ga kupite. Poznato je da u našem svetu zbog stalne inflacije vaš novac vremenom postaje sve manje i manje vredan. U paralelnom svemiru u kojem se javlja stalna deflacija, vaš novac vremenom postaje sve vredniji.

  • Uz konstantnu inflaciju, auto će koštati nešto više sledeće godine, i nešto više naredne godine. Niste sigurni gde da uložite novac da biste sa vremenom sigurno očuvali njegovu kupovnu moć. Ako niste sigurni da li ćete da kupite auto, ima više finansijskog smisla da ga kupite odmah, da biste dobili najbolju ponudu.
  • Uz konstantnu deflaciju, auto će koštati nešto manje sledeće, i još manje naredne godine. Ako samo čuvate vaš novac, sledeće godine ćete dobiti bolju ponudu za auto. Ako niste sigurni da li ćete da kupite auto, ima više finansijskog smisla da sačekate malo duže da biste dobili bolju ponudu.

Sada razmislite o ta dva scenarija, pomnožena bilionima ljudi i proizvoda. Uz konstantnu inflaciju, svako ima malo više razloga da kupuje stvari upravo sada. Uz konstantnu deflaciju, svi sada imaju malo manje razloga da kupuju. Upravo na taj način inflacija je u osnovi naše materijalističke, potrošačke kulture. Deflacija bi mogla da bude lek.

Inflacija uzrokuje loše investicije

Vaš novac godišnje gubi “2%” svoje vrednosti zbog inflacije. Sada, recimo da vas Stefan pita da investirate u njegov Fast food. Nakon uvida u brojeve, verujete da ćete ovom investicijom izgubiti 1% od vrednosti svog novca. Gubitak od 1% u Stefanovom poslu bolji je od gubitka od 2% zbog inflacije, pa se vi odlučujete da uložite. Ovo je loša investicija, eng. malinvestment – investirajući vi ćete da izgubite deo vrednosti. Međutim, čuvanje valute je još gore, zato ulažete.

Loša investicija: isto kao bacanje novca u smeće.

Mnogi investitori, poput penzijskih fondova, danas su prisiljeni da investiraju u neprofitabilne biznise zbog investicionih mandata i same veličine njihove ‘imovine pod upravljanjem’.

Pristalice konstantno niske inflacije veruju da bi deflacija smanjila investicije. Međutim, to bi samo smanjilo ulaganje u preduzeća sa negativnim očekivanim prinosom poput Stefanovog Fast food-a. Na primer, recimo da je deflacija u proseku oko 2% godišnje. Na ovom tržištu investitori bi jednostavno prestali da ulažu u projekte za koje misle da će im zaraditi manje od 2% godišnjeg povrata ulaganja.

Neznatno deflaciona valuta obeshrabriće ulaganja u lažna i loša preduzeća i podstaći ulaganje u solidna preduzeća koja svetu dodaju vrednost.

Kakav uticaj inflacija ima na društvo?

Inflacija pokreće povećanu potrošnju, smanjenu štednju i povećani dug. Sve ove stvari dovode do toga da većina ljudi mora da radi više sati i duže u starosti. Iako inflacija kažnjava one koji rade za platu, ona obogaćuje vlasnike bilo koje imovine koja dobija na ceni kada nova valuta uđe u sistem. Ova imovina uključuje akcije, umetnička dela, nekretnine i drugu imovinu koju bogataši koriste za čuvanje svog bogatstva.

Vremenom ljudi i firme izmišljaju nove načine za jeftinije stvaranje dobara i usluga višeg kvaliteta. Ovo je poznato kao ‘rast produktivnosti’ i trebalo bi da uzrokuje da cene tokom vremena konstantno padaju, a ne da rastu. Samo konstantno stvaranje valute koje je neophodno zbog monetarnog sistema zasnovanog na dugu naše vlade uzrokuje stalnu inflaciju i njene loše efekte.

Ako vam se sviđa moj rad, molim vas da ga podelite sa svojim prijateljima i porodicom. Cilj mi je da svima pružim pogled u ekonomiju i na to kako ona utiče na njihov život.

]]> <![CDATA[Zašto baš Bitcoin?]]> Thu, 22 May 2025 21:03:49 GMT https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1747944984837/ https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1747944984837/ naddr1qqxnzde5xuungdpe8q6rsvehqgst737pnc2hdhpyp7y8xa3kj5vxdppympyascarw24ulhuvc0f9wwcrqsqqqa28teqjst Bitkoin naddr1qqxnzde5xuungdpe8q6rsvehqgst737pnc2hdhpyp7y8xa3kj5vxdppympyascarw24ulhuvc0f9wwcrqsqqqa28teqjst npub1harur8s4wmwzgrugwdmrd9gcv6zzfkzfmp36xu4tel0ces7j2uas3gcqdy Originalni tekst na bitcoin-balkan.com.

Pregled sadržaja

  1. Šta je finansijski samo-suverenitet?
  2. Zašto smo prestali da koristimo zlatni standard?
  3. Šta fali tradicionalnoj valuti i centralnim bankama?
  4. Kako mogu ljudi da mi ukradu novac ako je u banci?
  5. Kako ljudi koriste moje finansijske podatke protiv mene?
  6. Kako ljudi kontrolišu sa kim obavljam transakcije?
  7. Kako da povratimo svoj finansijski samo-suverenitet?
  8. Kako Bitcoin funkcioniše?
  9. Pa onda, zašto Bitcoin?
  10. Po čemu je Bitcoin bolji od sistema tradicionalnih valuta?
  11. Kako Bitcoin štiti od Inflacije?
  12. Kako Bitcoin štiti od Zaplene?
  13. Kako Bitcoin štiti Privatnost?
  14. Kako Bitcoin štiti od Cenzure?
  15. Šta će vlada i banke učiniti sa Bitcoin-om?
  16. Da li je vrednost Bitcoin-a nestabilna?
  17. Da li je Bitcoin novac?
  18. Bitcoin kao Zaliha Vrednosti
  19. Bitcoin kao Sredstvo Razmene
  20. Bitcoin kao Obračunska Jedinica
  21. Bitcoin kao Sistem Kontrole
  22. Šta je sa „Sledećim Bitcoin-om“?
  23. Na kraju
Kratki uvod u bezbednost, privatnost i slobodu vašeg novca.

Pre nego što saznate kako morate znati zašto.

Upoređeni kursevi tradicionalnih valuta: (100.000 venecuelanskog Bolivara za 1 USD) i (20.000 USD za 1 Bitcoin)

Šta je finansijski samo-suverenitet?

Zamislite da u ruci imate zlatni novčić, jedan od najjednostavnijih i najčistijih oblika finansijskog samo-suvereniteta.

Da biste držali taj zlatni novčić, ne morate da se složite sa bilo kojim Uslovima korišćenja ili Politikom privatnosti, da se pridržavate bilo kojih KYC ili AML propisa, da pokažete ličnu kartu, da navedete svoje ime ili jedinstveni matični broj.

Samo ga držite u ruci i njime možete platiti bilo šta, davanjem tog novčića nekom drugom da ga drži u ruci. To je čista sloboda.

Pored slobode onoga što kupujete svojim novčićem, niko ne može magično znati kome plaćate ili koju robu/usluge kupujete tim zlatni novčićem, jer vaša privatnost nije ugrožena sa zlatom.

A pošto imate svoju privatnost, niko ne može znati za vaše transakcije, pa niko ne može da odluči da ograniči ili kontroliše za šta koristite taj zlatni novčić.

Hiljadama godina zlato je bilo globalni standard novca.

Svi su održavali svoj finansijski samo-suverenitet, a privatnost i sloboda svačijeg novca su poštovani.

Zaista je bilo tako jednostavno.

Zašto smo prestali da koristimo zlatni standard?

Trenutni globalni bankarski sistem i sistem tradicionalnih valuta, bankari su vrlo polako implementirali u proteklih 100+ godina.

Udružili su se sa svetskim vladama koje su svima oduzele zlato pod pretnjom nasilja.

Na primer, nakon što je Federalna banka rezervi osnovana u SAD-u 1913. godine, američka vlada je nasilno oduzela svo zlato 1933. godine, prisiljavajući sve da koriste nove centralne banke i sistem novčanica Federalnih rezervi.


„Dostavite svoje celokupno zlato u naše sefove u zamenu za bezvredni papir, ili ćemo upotrebiti silu nad vama.“

Banke su u početku zamenile zlatni standard papirnim priznanicama zvane zlatni sertifikati, ali nakon što je prošlo dovoljno vremena, banke su u osnovi jednostavno prestale da ih otkupljuju za zlato.

Zlatni sertifikati izdavani od banaka (novčanice ili „gotovina“) u tom trenutku bili su samo bezvredni papir, ali zbog vladine pretnje nasiljem, svi su bili primorani da nastave da koriste novčanice Federalnih rezervi.

Od skora, banke koriste digitalnu bazu podataka, u kojoj doslovno mogu stvoriti novac ni iz čega, čak i da ga ne moraju štampati na papiru.

Predsednik Federalnih rezervi priča kako oni „štampaju“ novac.

Oni su učvrstili svoju moć da manipulišu i naduvaju globalnu novčanu masu, nadgledaju finansijske transakcije svih i kontrolišu protok svih tradicionalnih valuta u svom bankarskom sistemu.

Banke sada kontrolišu sve.

Jednom kada su centralni bankari uspešno preuzeli kontrolu nad novčanom masom u svetu, zajedno sa sposobnošću svih da slobodno vrše transakcije i trguju, svet je kolektivno izgubio bezbednost, slobodu i privatnost svog novca.

Šta fali tradicionalnoj valuti i centralnim bankama?

Nakon impelentacije trenutnog globalnog bankarskog sistema i sistema tradicionalnih valuta, svetu nije preostao drugi izbor nego da veruje bankarima i političarima da vode globalni finansijski sistem na pošten način.

„Koren problema tradicionalne valute je potpuno poverenje potrebno za njeno funkcionisanje. Centralnoj banci se mora verovati da neće devalvirati valutu, ali istorija tradicionalnih valuta je puna kršenja tog poverenja. Bankama se mora verovati da čuvaju naš novac i prenose ga elektronskim putem, ali ga daju u talasima kreditnih balona sa malim delićem rezerve. ““ — Satoshi Nakamoto

Istorija zloupotrebe tradicionalnih valuta može se grupisati u 3 kategorije:

• Bezbednost. Loši ljudi kradu vaš novac ili vrednost vašeg novca, ponekad na očigledne načine, ponekad na podle načine.

• Privatnost. Loši ljudi nadgledaju sve vaše privatne finansijske transakcije, i koriste vaše lične finansijske podatke protiv vas.

• Sloboda. Loši ljudi kontrolišu na koji način možete da trošite sopstveni novac, sa kim možete da obavljate transakcije, koliko možete da potrošite itd.

Kako mogu ljudi da mi ukradu novac ako je u banci?

Evo nekoliko primera:

  • Krađa inflacijom: Ovo je primarni način na koji banke kradu vaš novac i jedan od najpodlijih. Kada centralne banke izdaju novi novac, bilo štampanjem na bezvrednom papiru, ili samo dodavanjem knjigovodstvenog unosa u bazu podataka koju kontrolišu, one naduvaju globalnu novčanu masu. Inflacija krade kupovnu moć svih koji drže deo te valute, jednostavno zato što je sada više te valute u opticaju. Zlato se ne može stvoriti, pa su bankari umesto toga izmislili sistem papirnog novca.

Banke mogu izdavati beskonačnu količinu tradicionalnih valuta, bilo štampanjem ili korišćenjem digitalne baze podataka.

  • Krađa zaplenom: Ovo je jedan od načina na koji vlade mogu ukrasti vaš novac. Da li ste ikada čuli za zaplenu imovine? Ako policajac posumnja da je vaša imovina korišćena u krivičnom delu, može je zapleniti, a vi se morate boriti da biste povratili vašu ukradenu imovinu. Ili, drugi primer: Pokušajte da uđete u zemlju sa više od 10.000 USD u džepu, a ne da je prijavite, i pogledajte šta će se dogoditi. Sve je isto: krađa od strane drugih ljudi sa oružjem.
  • Krađa putem oporezivanja: Ovo je još jedan način na koji vam vlade kradu novac. Ne sporim da li je oporezivanje etično ili ne, samo konstatujem činjenicu da vaša vlada može da primora vašu banku da im da vaš novac, a ovo je bezbednostna ranjivost. Da bi novac bio siguran, mora biti nezaplenjiv, a vlade mogu da zaplene vaše bankovne račune.

Kako ljudi koriste moje finansijske podatke protiv mene?

Ako fizičku tradicionalnu valutu predate drugoj osobi, u obliku papirnog novca ili kovanica, relativno je lako zaštititi privatnost svoje transakcije, baš kao što bi bilo da koristite zlatnike.

Međutim, ako koristite kreditne kartice, debitne kartice, bankovne transfere, PayPal, Venmo, LINE Pay, WeChat Pay ili bilo koju drugu mrežu za plaćanje koja je centralno kontrolisana, aktivno pristajete da se odreknete privatnosti podataka svih svojih privatnih finansijskih transakcija i sve ih dajete poverljivoj trećoj strani.

Kada su svi podaci i metapodaci vaših finansijskih transakcija prijavljeni u centralnu bazu podataka, onaj ko ima pristup toj bazi podataka može da koristi vaše podatke protiv vas.

Evo nekoliko osnovnih primera:

  • Ako ste kupili robu rizičnog životnog stila poput cigareta, banka može reći vašoj osiguravajućoj kompaniji da poveća vaše osiguranje.
  • Ako ste kupili nešto što je ilegalno, poput droga za rekreaciju, vaša banka može reći vašoj vladi da vas zakonski goni.

Ali u slučaju nekih represivnih vlada, oni su to odveli do ekstrema. Oni centralno prikupljaju sve finansijske transakcije i druge podatke svih svojih građana i stvorili su totalitarni Sistem Socijalnih Bodova (eng. Social Credit Score):


Prepoznavanje lica je jedan od elemenata kineskih napora za praćenje

Zapisi George Orwell-a već su postali stvarnost u Kini zbog sistema tradicionalnih valuta centralne banke i platnih mreža koje su izgrađene na njemu.

Ako mislite da se to neće dogoditi u vašoj zemlji, razmislite ponovo.

To se dešava vrlo polako, ali na kraju će sve svetske vlade primeniti Sistem Socijalnih Bodova, dok je Kina to tek prva učinila.

Kako ljudi kontrolišu sa kim obavljam transakcije?

U prvom primeru sa zlatnim novčićem, kada ga predate nekom drugom kao plaćanje za robu ili uslugu, ne postoji centralizovana evidencija vaše platne transakcije i imate savršenu privatnost.

Međutim, u centralnom bankarskom sistemu, budući da banka ima i znanje o podacima o vašim transakcijama i moć da kontroliše vaša sredstva, oni mogu proceniti niz pravila da bi odlučili da li žele da dozvole vašu transakciju ili da to odbiju, takođe kao i izvršenje te odluke kontrolišući vaša sredstva.

Tako su vlade naoružale tradicionalne valute i ​​centralni bankarski sistem kao Sistem Kontrole nad svojim građanima.

Da rezimiramo: Pošto ste se odrekli bezbednosti i privatnosti svog novca, izgubili ste i svoju finansijsku slobodu.

“Privatnost nije o tome da nešto treba sakriti. Privatnost je o tome da nešto treba zaštititi.” — Edward Snowden

Kako da povratimo svoj finansijski samo-suverenitet?

Pokret Cypherpunk pokrenuli su pojedinci koji su shvatili važnost zaštite privatnosti i slobode pojedinačnih korisnika na Internetu.

Cypherpunk-ovi su verovali da se gore opisani problemi mogu rešiti samo potpuno novim novčanim sistemom, koji poštuje i štiti bezbednost, privatnost i slobodu pojedinca.

Mnogi od Cypherpunk-era pokušali su da izgrade nove etičke sisteme e-gotovine koji bi mogli da zamene tradicionalne valute i centralno bankarstvo.

Bilo je mnogo teških računarskih problema koje je trebalo prevazići u stvaranju tako istinski decentralizovanog sistema, i ako su neki od njih bili blizu cilja, svi su propali.

Odnosno, sve dok jedan pseudonim Cypherpunk-a to konačno nije shvatio 2008. godine:

Kombinacijom digitalnih potpisa, distribuirane knjige i peer-to-peer mreže, rođen je Bitcoin.

Kako Bitcoin funkcioniše?

Baš kao što ne treba da znate kako Internet funkcioniše da bi gledali slike mačaka na Internetu, razumevanje tehničke složenosti načina na koji Bitcoin radi „ispod haube“ nije neophodno da biste ga koristili i postigli sopstveni finansijski samo-suverenitet.

Važna stvar koju želim da saznate iz ovog članka je da iako većina novih tehnologija u početku ima loše korisničko iskustvo, Bitcoin svesno i vrlo namerno ne žrtvuje svoje osnovne filozofske principe da bi brže pridobio nove korisnike, ili da bi poboljšao korisničko iskustvo.

Najpametniji Cypherpunk-ovi rade na poboljšanju korisničkog iskustva.

Tehnologija će se sa vremenom poboljšavati, baš kao i za Internet.

Pa onda, zašto Bitcoin?

Reći ću vam zašto:

Jer Bitcoin poštuje bezbednost, privatnost i slobodu pojedinca.

Po čemu je Bitcoin bolji od sistema tradicionalnih valuta?

Za početak, Bitcoin nema Uslove korišćenja, Politiku privatnosti i Propise o usklađenosti sa KYC/AML. (Know Your Costumer & Anti-money Laundering)

Bitcoin je uspešan primer implementacije kripto-anarhije, gde su jedina pravila kriptografija, matematika i jak skup konsenzusnih pravila.

To je distribuirani i nepoverljivi sistem zasnovan na finansijskim podsticajima i nijedna osoba ili centralizovani entitet ne može da kontroliše Bitcoin.

Ono što je najvažnije, Bitcoin vam omogućava da odustanete od tradicionalnih valuta, sistema delimičnih rezervi i centralnog bankarstva rešavanjem osnovnih problema poverenja:

  • Sigurnost od inflacije korišćenjem fiksnog snabdevanja
  • Sigurnost od zaplene korišćenjem ključeva za kontrolu sredstava
  • Privatnost plaćanja korišćenjem pseudonimnih identiteta
  • Sloboda protiv cenzure korišćenjem peer to peer mreže

Peer to Peer Mreža

Kako Bitcoin štiti od Inflacije?

Jedno od najkritičnijih pravila konsenzusa o Bitcoin-u je da može postojati najviše 21,000,000 Bitcoin-a.

Nakon izdavanja svih Bitcoin-a, nikada više ne može doći do stvaranja novih Bitcoin-a.

Stoga je Bitcoin deflaciona valuta, koja sprečava ljude da ukradu vaš novac ili njegovu vrednost naduvavanjem novčane mase.


Monetarna Inflacija Bitcoin-a

Kako Bitcoin štiti od Zaplene?

Bitcoin se može preneti samo pomoću kriptografskog privatnog ključa koji kontroliše sredstva.

Nijedan bitcoin nikada ne izadje van sistema.

Nijedna vlada, banka ili sudski nalog ne mogu zapleniti ta sredstva.

Jednostavno ne postoji način da se takva odredba ili naredba sprovede od bilo kog „organa vlasti“, jer Bitcoin ne priznaje nijedno „ovlašćenje“ u svom sistemu.

Bitcoin je potpuno samo-suveren sistem i zbog svoje distribuirane prirode ne može se ugasiti.

Postoji zbog sopstvenih zasluga, samo zato što ljudi veruju u to.

Kako Bitcoin štiti Privatnost?

Bitcoin ne traži vaše ime ili druge detalje koji mogu lično da vas identifikuju.

Vaš identitet je kriptografski, a ne vaše stvarno ime.

Dakle, vaš identitet izgleda otprilike kao 1vizSAISbuiKsbt9d8JV8itm5ackk2TorC, a ne kao „Stefan Petrovič“.

Pored toga, niko ne zna ko kontroliše sredstva na datoj Bitcoin adresi, a nova tehnologija se neprestano razvija kako bi se poboljšala privatnost Bitcoin-a.

”Taproot” je najnovije poboljšanje bitcoin-a i njegove privatnosti.

Kako Bitcoin štiti od Cenzure?

Peer-to-peer Bitcoin mreža je u potpunosti distribuirana.

To znači da ako jedan čvor pokuša da cenzuriše vašu transakciju, neće uspeti ukoliko * svaki * čvor(Node) ne izvrši cenzuru vaše transakcije.

Centralizacija – Loša. Decentralizacija – Dobra. Distribuiran peer-to-peer – Najbolja.

Šta će vlada i banke učiniti sa Bitcoin-om?

Neke zemlje su pokušale da ga regulišu, kontrolišu, isključe itd., ali nijedna od njih nije uspela.

Čini se da uglavnom samo žele da koriste postojeći sistem centralnih banaka da bi kontrolisali kako ljudi trguju tradicionalnim valutama za Bitcoin, i naravno žele da oporezuju Bitcoin na bilo koji mogući način.

Evo nekoliko uobičajenih tvrdnji vlada i banaka o Bitcoin-u:

Evropska centralna banka kaže da Bitcoin nije valuta i upozorava da je vrlo nestabilna.

„Bitcoin, izgleda samo kao prevara“, rekao je gospodin Tramp. „Ne sviđa mi se jer je to još jedna valuta koja se takmiči sa dolarom.“

Da li je vrednost Bitcoin-a nestabilna?

Ako umanjite grafikon cena, videćete da Bitcoin-u neprekidno raste vrednost od kada je stvoren, trgujući sa manje od 0,01 USD i polako se penje na preko 60.000 USD na nedavnom vrhuncu početkom 2021. godine.


Cena Bitcoina od 2011. godine

To je zato što je njegova ponuda fiksna i ljudi cene njegovu nestašicu.

Sa većom potražnjom i fiksnom ponudom, cene vremenom rastu.

Kako godine odmiču, njegova vrednost će se povećavati kako novi korisnici počinju da drže Bitcoin. (U svetu Bitcoina držanju kažemo HODL. Drži bitcoin. Hodl bitcoin.)

Zašto Bitcoin ima vrednost : Nestašica

Da li je Bitcoin novac?

Da biste odgovorili na pitanje da li je Bitcoin novac ili ne, prvo morate definisati pojam „novac“.

Nažalost, reč „novac“ koristimo da bismo opisali nekoliko vrlo različitih komplikovanih koncepata, koji su svi potpuno odvojeni.

Termin „novac“ se zapravo odnosi na:

  • Zaliha Vrednosti (Store of Value)
  • Sredstvo Razmene ( Medium of Exchange)
  • Obračunska Jedinica (Unit of Account)
  • Sistem Kontrole (System Control)

Bitcoin kao Zaliha Vrednosti

Ovaj to savršeno objašnjava:

Sinov prijatelj: “Matt, šta će se dogoditi ako novčić od 1 funte usitnite na pola?”

Dobijaš dva komada bezvrednog metala. Ako zlatnik usitnite na pola, dobićete dva zlatnika, od kojih svaki vredi polovinu onoga što je novčić bio.

Sin: „… isto tako kao sa zlatom jeste sa bitcoinima“.

Bitcoin je potpuno deljiv i deluje kao izvrsna zaliha vrednosti, baš kao što je i zlato već hiljadama godina.

Bitcoin kao Sredstvo Razmene

Bitcoin je dobro služio kao sredstvo razmene za svoje rane korisnike.

Ali skaliranje Bitcoin-a na globalni nivo koji bi mogao da posluži svim ljudima je veliki izazov, jer se osnovna „blockchain“ tehnologija ne skalira na globalni nivo.

Da bi rešio ovaj problem skaliranja, Satoshi je izumeo koncept kanala plaćanja, a u kombinaciji sa malo pomoći drugih briljantnih računarskih naučnika Cipherpunk-a koji su poboljšali koncept tokom poslednjih 10 godina, sada imamo mrežu Lightning, koja omogućava da se Bitcoin koristi kao odlično Sredstvo Razmene, koje se vremenom može proširiti na globalni nivo.

Internet Informacija i Vrednosti Danas

Bitcoin kao Obračunska Jedinica

Najmanja obračunska jedinica Bitcoin-a nazvana je po njenom tvorcu, Satoshi-u.

Jedan Bitcoin je jednak 100.000.000 Satoshi-a.

Na kraju, kako se robe i usluge sve češće razmenjuju za Bitcoin, sve više ljudi će koristiti Bitcoin ili „Sats“ kao obračunsku jedinicu.

Bitcoin u Satoshi Pretvarač Credits: @kriptomentor Instagram Profil

Bitcoin kao Sistem Kontrole

Budući da je Bitcoin dizajniran da poštuje i štiti ljudska prava pojedinca, posebno bezbednost, privatnost i slobodu novca; ne bi bio dobar Sistem Kontrole i ne može se koristiti za ugnjetavanje ljudi, kao što se dešava sa tradicionalnim valutama i sistemima centralnog bankarstva koji to trenutno vrlo dobro rade.

Fiat sistem novca: dominacija i kontrola

Šta je sa „Sledećim Bitcoin-om“?

Kao što može biti samo jedan „globalni“ Internet, tako može biti i samo jedan globalni novac, a stigao je i novi Bitcoin Standard.

Sve ostalo je ili direktna prevara ili gubljenje vremena.

Ako bi neko želeo da vam proda „Sledeće Zlato“, da li biste ga kupili?

Na kraju

Nadam se da vam je ovaj članak pomogao da razumete zašto je Bitcoin stvoren i kako može da pomogne svetu da se oslobodi tradicionalnih valuta i sistema centralnog bankarstva koji je veoma duboko integrisan u naše trenutno društvo.

Evo nekoliko misli koje treba poneti sa sobom:

  • Bitcoin nije izmišljen radi zarade, već je izmišljen da bi promenio svet.
  • Bitcoin će to učiniti poštujući korisnikovu bezbednost, privatnost i slobodu.
  • Bitcoin se već koristi kao novac, na nekoliko načina na koji se novac može koristiti.
  • Bitcoin nije nestabilan, njegova vrednost vremenom polako raste (odzumirajte).
  • Bitcoin ima mnogo kopija i prevaranata koji će pokušati da vam prodaju svoju kopiju Bitcoin-a. Ne zavaravajte se lažnim Bitcoin-om baš kao što vas ne bi prevarili ni Lažnim Zlatom.
  • Bitcoin će postati najveći prenos bogatstva u našem životu, tako da ćete možda želeti da ih uzmete pre nego kasnije.
  • Ostanite skromni i skupljajte satošije.
]]> Originalni tekst na bitcoin-balkan.com.

Pregled sadržaja

  1. Šta je finansijski samo-suverenitet?
  2. Zašto smo prestali da koristimo zlatni standard?
  3. Šta fali tradicionalnoj valuti i centralnim bankama?
  4. Kako mogu ljudi da mi ukradu novac ako je u banci?
  5. Kako ljudi koriste moje finansijske podatke protiv mene?
  6. Kako ljudi kontrolišu sa kim obavljam transakcije?
  7. Kako da povratimo svoj finansijski samo-suverenitet?
  8. Kako Bitcoin funkcioniše?
  9. Pa onda, zašto Bitcoin?
  10. Po čemu je Bitcoin bolji od sistema tradicionalnih valuta?
  11. Kako Bitcoin štiti od Inflacije?
  12. Kako Bitcoin štiti od Zaplene?
  13. Kako Bitcoin štiti Privatnost?
  14. Kako Bitcoin štiti od Cenzure?
  15. Šta će vlada i banke učiniti sa Bitcoin-om?
  16. Da li je vrednost Bitcoin-a nestabilna?
  17. Da li je Bitcoin novac?
  18. Bitcoin kao Zaliha Vrednosti
  19. Bitcoin kao Sredstvo Razmene
  20. Bitcoin kao Obračunska Jedinica
  21. Bitcoin kao Sistem Kontrole
  22. Šta je sa „Sledećim Bitcoin-om“?
  23. Na kraju
Kratki uvod u bezbednost, privatnost i slobodu vašeg novca.

Pre nego što saznate kako morate znati zašto.

Upoređeni kursevi tradicionalnih valuta: (100.000 venecuelanskog Bolivara za 1 USD) i (20.000 USD za 1 Bitcoin)

Šta je finansijski samo-suverenitet?

Zamislite da u ruci imate zlatni novčić, jedan od najjednostavnijih i najčistijih oblika finansijskog samo-suvereniteta.

Da biste držali taj zlatni novčić, ne morate da se složite sa bilo kojim Uslovima korišćenja ili Politikom privatnosti, da se pridržavate bilo kojih KYC ili AML propisa, da pokažete ličnu kartu, da navedete svoje ime ili jedinstveni matični broj.

Samo ga držite u ruci i njime možete platiti bilo šta, davanjem tog novčića nekom drugom da ga drži u ruci. To je čista sloboda.

Pored slobode onoga što kupujete svojim novčićem, niko ne može magično znati kome plaćate ili koju robu/usluge kupujete tim zlatni novčićem, jer vaša privatnost nije ugrožena sa zlatom.

A pošto imate svoju privatnost, niko ne može znati za vaše transakcije, pa niko ne može da odluči da ograniči ili kontroliše za šta koristite taj zlatni novčić.

Hiljadama godina zlato je bilo globalni standard novca.

Svi su održavali svoj finansijski samo-suverenitet, a privatnost i sloboda svačijeg novca su poštovani.

Zaista je bilo tako jednostavno.

Zašto smo prestali da koristimo zlatni standard?

Trenutni globalni bankarski sistem i sistem tradicionalnih valuta, bankari su vrlo polako implementirali u proteklih 100+ godina.

Udružili su se sa svetskim vladama koje su svima oduzele zlato pod pretnjom nasilja.

Na primer, nakon što je Federalna banka rezervi osnovana u SAD-u 1913. godine, američka vlada je nasilno oduzela svo zlato 1933. godine, prisiljavajući sve da koriste nove centralne banke i sistem novčanica Federalnih rezervi.


„Dostavite svoje celokupno zlato u naše sefove u zamenu za bezvredni papir, ili ćemo upotrebiti silu nad vama.“

Banke su u početku zamenile zlatni standard papirnim priznanicama zvane zlatni sertifikati, ali nakon što je prošlo dovoljno vremena, banke su u osnovi jednostavno prestale da ih otkupljuju za zlato.

Zlatni sertifikati izdavani od banaka (novčanice ili „gotovina“) u tom trenutku bili su samo bezvredni papir, ali zbog vladine pretnje nasiljem, svi su bili primorani da nastave da koriste novčanice Federalnih rezervi.

Od skora, banke koriste digitalnu bazu podataka, u kojoj doslovno mogu stvoriti novac ni iz čega, čak i da ga ne moraju štampati na papiru.

Predsednik Federalnih rezervi priča kako oni „štampaju“ novac.

Oni su učvrstili svoju moć da manipulišu i naduvaju globalnu novčanu masu, nadgledaju finansijske transakcije svih i kontrolišu protok svih tradicionalnih valuta u svom bankarskom sistemu.

Banke sada kontrolišu sve.

Jednom kada su centralni bankari uspešno preuzeli kontrolu nad novčanom masom u svetu, zajedno sa sposobnošću svih da slobodno vrše transakcije i trguju, svet je kolektivno izgubio bezbednost, slobodu i privatnost svog novca.

Šta fali tradicionalnoj valuti i centralnim bankama?

Nakon impelentacije trenutnog globalnog bankarskog sistema i sistema tradicionalnih valuta, svetu nije preostao drugi izbor nego da veruje bankarima i političarima da vode globalni finansijski sistem na pošten način.

„Koren problema tradicionalne valute je potpuno poverenje potrebno za njeno funkcionisanje. Centralnoj banci se mora verovati da neće devalvirati valutu, ali istorija tradicionalnih valuta je puna kršenja tog poverenja. Bankama se mora verovati da čuvaju naš novac i prenose ga elektronskim putem, ali ga daju u talasima kreditnih balona sa malim delićem rezerve. ““ — Satoshi Nakamoto

Istorija zloupotrebe tradicionalnih valuta može se grupisati u 3 kategorije:

• Bezbednost. Loši ljudi kradu vaš novac ili vrednost vašeg novca, ponekad na očigledne načine, ponekad na podle načine.

• Privatnost. Loši ljudi nadgledaju sve vaše privatne finansijske transakcije, i koriste vaše lične finansijske podatke protiv vas.

• Sloboda. Loši ljudi kontrolišu na koji način možete da trošite sopstveni novac, sa kim možete da obavljate transakcije, koliko možete da potrošite itd.

Kako mogu ljudi da mi ukradu novac ako je u banci?

Evo nekoliko primera:

  • Krađa inflacijom: Ovo je primarni način na koji banke kradu vaš novac i jedan od najpodlijih. Kada centralne banke izdaju novi novac, bilo štampanjem na bezvrednom papiru, ili samo dodavanjem knjigovodstvenog unosa u bazu podataka koju kontrolišu, one naduvaju globalnu novčanu masu. Inflacija krade kupovnu moć svih koji drže deo te valute, jednostavno zato što je sada više te valute u opticaju. Zlato se ne može stvoriti, pa su bankari umesto toga izmislili sistem papirnog novca.

Banke mogu izdavati beskonačnu količinu tradicionalnih valuta, bilo štampanjem ili korišćenjem digitalne baze podataka.

  • Krađa zaplenom: Ovo je jedan od načina na koji vlade mogu ukrasti vaš novac. Da li ste ikada čuli za zaplenu imovine? Ako policajac posumnja da je vaša imovina korišćena u krivičnom delu, može je zapleniti, a vi se morate boriti da biste povratili vašu ukradenu imovinu. Ili, drugi primer: Pokušajte da uđete u zemlju sa više od 10.000 USD u džepu, a ne da je prijavite, i pogledajte šta će se dogoditi. Sve je isto: krađa od strane drugih ljudi sa oružjem.
  • Krađa putem oporezivanja: Ovo je još jedan način na koji vam vlade kradu novac. Ne sporim da li je oporezivanje etično ili ne, samo konstatujem činjenicu da vaša vlada može da primora vašu banku da im da vaš novac, a ovo je bezbednostna ranjivost. Da bi novac bio siguran, mora biti nezaplenjiv, a vlade mogu da zaplene vaše bankovne račune.

Kako ljudi koriste moje finansijske podatke protiv mene?

Ako fizičku tradicionalnu valutu predate drugoj osobi, u obliku papirnog novca ili kovanica, relativno je lako zaštititi privatnost svoje transakcije, baš kao što bi bilo da koristite zlatnike.

Međutim, ako koristite kreditne kartice, debitne kartice, bankovne transfere, PayPal, Venmo, LINE Pay, WeChat Pay ili bilo koju drugu mrežu za plaćanje koja je centralno kontrolisana, aktivno pristajete da se odreknete privatnosti podataka svih svojih privatnih finansijskih transakcija i sve ih dajete poverljivoj trećoj strani.

Kada su svi podaci i metapodaci vaših finansijskih transakcija prijavljeni u centralnu bazu podataka, onaj ko ima pristup toj bazi podataka može da koristi vaše podatke protiv vas.

Evo nekoliko osnovnih primera:

  • Ako ste kupili robu rizičnog životnog stila poput cigareta, banka može reći vašoj osiguravajućoj kompaniji da poveća vaše osiguranje.
  • Ako ste kupili nešto što je ilegalno, poput droga za rekreaciju, vaša banka može reći vašoj vladi da vas zakonski goni.

Ali u slučaju nekih represivnih vlada, oni su to odveli do ekstrema. Oni centralno prikupljaju sve finansijske transakcije i druge podatke svih svojih građana i stvorili su totalitarni Sistem Socijalnih Bodova (eng. Social Credit Score):


Prepoznavanje lica je jedan od elemenata kineskih napora za praćenje

Zapisi George Orwell-a već su postali stvarnost u Kini zbog sistema tradicionalnih valuta centralne banke i platnih mreža koje su izgrađene na njemu.

Ako mislite da se to neće dogoditi u vašoj zemlji, razmislite ponovo.

To se dešava vrlo polako, ali na kraju će sve svetske vlade primeniti Sistem Socijalnih Bodova, dok je Kina to tek prva učinila.

Kako ljudi kontrolišu sa kim obavljam transakcije?

U prvom primeru sa zlatnim novčićem, kada ga predate nekom drugom kao plaćanje za robu ili uslugu, ne postoji centralizovana evidencija vaše platne transakcije i imate savršenu privatnost.

Međutim, u centralnom bankarskom sistemu, budući da banka ima i znanje o podacima o vašim transakcijama i moć da kontroliše vaša sredstva, oni mogu proceniti niz pravila da bi odlučili da li žele da dozvole vašu transakciju ili da to odbiju, takođe kao i izvršenje te odluke kontrolišući vaša sredstva.

Tako su vlade naoružale tradicionalne valute i ​​centralni bankarski sistem kao Sistem Kontrole nad svojim građanima.

Da rezimiramo: Pošto ste se odrekli bezbednosti i privatnosti svog novca, izgubili ste i svoju finansijsku slobodu.

“Privatnost nije o tome da nešto treba sakriti. Privatnost je o tome da nešto treba zaštititi.” — Edward Snowden

Kako da povratimo svoj finansijski samo-suverenitet?

Pokret Cypherpunk pokrenuli su pojedinci koji su shvatili važnost zaštite privatnosti i slobode pojedinačnih korisnika na Internetu.

Cypherpunk-ovi su verovali da se gore opisani problemi mogu rešiti samo potpuno novim novčanim sistemom, koji poštuje i štiti bezbednost, privatnost i slobodu pojedinca.

Mnogi od Cypherpunk-era pokušali su da izgrade nove etičke sisteme e-gotovine koji bi mogli da zamene tradicionalne valute i centralno bankarstvo.

Bilo je mnogo teških računarskih problema koje je trebalo prevazići u stvaranju tako istinski decentralizovanog sistema, i ako su neki od njih bili blizu cilja, svi su propali.

Odnosno, sve dok jedan pseudonim Cypherpunk-a to konačno nije shvatio 2008. godine:

Kombinacijom digitalnih potpisa, distribuirane knjige i peer-to-peer mreže, rođen je Bitcoin.

Kako Bitcoin funkcioniše?

Baš kao što ne treba da znate kako Internet funkcioniše da bi gledali slike mačaka na Internetu, razumevanje tehničke složenosti načina na koji Bitcoin radi „ispod haube“ nije neophodno da biste ga koristili i postigli sopstveni finansijski samo-suverenitet.

Važna stvar koju želim da saznate iz ovog članka je da iako većina novih tehnologija u početku ima loše korisničko iskustvo, Bitcoin svesno i vrlo namerno ne žrtvuje svoje osnovne filozofske principe da bi brže pridobio nove korisnike, ili da bi poboljšao korisničko iskustvo.

Najpametniji Cypherpunk-ovi rade na poboljšanju korisničkog iskustva.

Tehnologija će se sa vremenom poboljšavati, baš kao i za Internet.

Pa onda, zašto Bitcoin?

Reći ću vam zašto:

Jer Bitcoin poštuje bezbednost, privatnost i slobodu pojedinca.

Po čemu je Bitcoin bolji od sistema tradicionalnih valuta?

Za početak, Bitcoin nema Uslove korišćenja, Politiku privatnosti i Propise o usklađenosti sa KYC/AML. (Know Your Costumer & Anti-money Laundering)

Bitcoin je uspešan primer implementacije kripto-anarhije, gde su jedina pravila kriptografija, matematika i jak skup konsenzusnih pravila.

To je distribuirani i nepoverljivi sistem zasnovan na finansijskim podsticajima i nijedna osoba ili centralizovani entitet ne može da kontroliše Bitcoin.

Ono što je najvažnije, Bitcoin vam omogućava da odustanete od tradicionalnih valuta, sistema delimičnih rezervi i centralnog bankarstva rešavanjem osnovnih problema poverenja:

  • Sigurnost od inflacije korišćenjem fiksnog snabdevanja
  • Sigurnost od zaplene korišćenjem ključeva za kontrolu sredstava
  • Privatnost plaćanja korišćenjem pseudonimnih identiteta
  • Sloboda protiv cenzure korišćenjem peer to peer mreže

Peer to Peer Mreža

Kako Bitcoin štiti od Inflacije?

Jedno od najkritičnijih pravila konsenzusa o Bitcoin-u je da može postojati najviše 21,000,000 Bitcoin-a.

Nakon izdavanja svih Bitcoin-a, nikada više ne može doći do stvaranja novih Bitcoin-a.

Stoga je Bitcoin deflaciona valuta, koja sprečava ljude da ukradu vaš novac ili njegovu vrednost naduvavanjem novčane mase.


Monetarna Inflacija Bitcoin-a

Kako Bitcoin štiti od Zaplene?

Bitcoin se može preneti samo pomoću kriptografskog privatnog ključa koji kontroliše sredstva.

Nijedan bitcoin nikada ne izadje van sistema.

Nijedna vlada, banka ili sudski nalog ne mogu zapleniti ta sredstva.

Jednostavno ne postoji način da se takva odredba ili naredba sprovede od bilo kog „organa vlasti“, jer Bitcoin ne priznaje nijedno „ovlašćenje“ u svom sistemu.

Bitcoin je potpuno samo-suveren sistem i zbog svoje distribuirane prirode ne može se ugasiti.

Postoji zbog sopstvenih zasluga, samo zato što ljudi veruju u to.

Kako Bitcoin štiti Privatnost?

Bitcoin ne traži vaše ime ili druge detalje koji mogu lično da vas identifikuju.

Vaš identitet je kriptografski, a ne vaše stvarno ime.

Dakle, vaš identitet izgleda otprilike kao 1vizSAISbuiKsbt9d8JV8itm5ackk2TorC, a ne kao „Stefan Petrovič“.

Pored toga, niko ne zna ko kontroliše sredstva na datoj Bitcoin adresi, a nova tehnologija se neprestano razvija kako bi se poboljšala privatnost Bitcoin-a.

”Taproot” je najnovije poboljšanje bitcoin-a i njegove privatnosti.

Kako Bitcoin štiti od Cenzure?

Peer-to-peer Bitcoin mreža je u potpunosti distribuirana.

To znači da ako jedan čvor pokuša da cenzuriše vašu transakciju, neće uspeti ukoliko * svaki * čvor(Node) ne izvrši cenzuru vaše transakcije.

Centralizacija – Loša. Decentralizacija – Dobra. Distribuiran peer-to-peer – Najbolja.

Šta će vlada i banke učiniti sa Bitcoin-om?

Neke zemlje su pokušale da ga regulišu, kontrolišu, isključe itd., ali nijedna od njih nije uspela.

Čini se da uglavnom samo žele da koriste postojeći sistem centralnih banaka da bi kontrolisali kako ljudi trguju tradicionalnim valutama za Bitcoin, i naravno žele da oporezuju Bitcoin na bilo koji mogući način.

Evo nekoliko uobičajenih tvrdnji vlada i banaka o Bitcoin-u:

Evropska centralna banka kaže da Bitcoin nije valuta i upozorava da je vrlo nestabilna.

„Bitcoin, izgleda samo kao prevara“, rekao je gospodin Tramp. „Ne sviđa mi se jer je to još jedna valuta koja se takmiči sa dolarom.“

Da li je vrednost Bitcoin-a nestabilna?

Ako umanjite grafikon cena, videćete da Bitcoin-u neprekidno raste vrednost od kada je stvoren, trgujući sa manje od 0,01 USD i polako se penje na preko 60.000 USD na nedavnom vrhuncu početkom 2021. godine.


Cena Bitcoina od 2011. godine

To je zato što je njegova ponuda fiksna i ljudi cene njegovu nestašicu.

Sa većom potražnjom i fiksnom ponudom, cene vremenom rastu.

Kako godine odmiču, njegova vrednost će se povećavati kako novi korisnici počinju da drže Bitcoin. (U svetu Bitcoina držanju kažemo HODL. Drži bitcoin. Hodl bitcoin.)

Zašto Bitcoin ima vrednost : Nestašica

Da li je Bitcoin novac?

Da biste odgovorili na pitanje da li je Bitcoin novac ili ne, prvo morate definisati pojam „novac“.

Nažalost, reč „novac“ koristimo da bismo opisali nekoliko vrlo različitih komplikovanih koncepata, koji su svi potpuno odvojeni.

Termin „novac“ se zapravo odnosi na:

  • Zaliha Vrednosti (Store of Value)
  • Sredstvo Razmene ( Medium of Exchange)
  • Obračunska Jedinica (Unit of Account)
  • Sistem Kontrole (System Control)

Bitcoin kao Zaliha Vrednosti

Ovaj to savršeno objašnjava:

Sinov prijatelj: “Matt, šta će se dogoditi ako novčić od 1 funte usitnite na pola?”

Dobijaš dva komada bezvrednog metala. Ako zlatnik usitnite na pola, dobićete dva zlatnika, od kojih svaki vredi polovinu onoga što je novčić bio.

Sin: „… isto tako kao sa zlatom jeste sa bitcoinima“.

Bitcoin je potpuno deljiv i deluje kao izvrsna zaliha vrednosti, baš kao što je i zlato već hiljadama godina.

Bitcoin kao Sredstvo Razmene

Bitcoin je dobro služio kao sredstvo razmene za svoje rane korisnike.

Ali skaliranje Bitcoin-a na globalni nivo koji bi mogao da posluži svim ljudima je veliki izazov, jer se osnovna „blockchain“ tehnologija ne skalira na globalni nivo.

Da bi rešio ovaj problem skaliranja, Satoshi je izumeo koncept kanala plaćanja, a u kombinaciji sa malo pomoći drugih briljantnih računarskih naučnika Cipherpunk-a koji su poboljšali koncept tokom poslednjih 10 godina, sada imamo mrežu Lightning, koja omogućava da se Bitcoin koristi kao odlično Sredstvo Razmene, koje se vremenom može proširiti na globalni nivo.

Internet Informacija i Vrednosti Danas

Bitcoin kao Obračunska Jedinica

Najmanja obračunska jedinica Bitcoin-a nazvana je po njenom tvorcu, Satoshi-u.

Jedan Bitcoin je jednak 100.000.000 Satoshi-a.

Na kraju, kako se robe i usluge sve češće razmenjuju za Bitcoin, sve više ljudi će koristiti Bitcoin ili „Sats“ kao obračunsku jedinicu.

Bitcoin u Satoshi Pretvarač Credits: @kriptomentor Instagram Profil

Bitcoin kao Sistem Kontrole

Budući da je Bitcoin dizajniran da poštuje i štiti ljudska prava pojedinca, posebno bezbednost, privatnost i slobodu novca; ne bi bio dobar Sistem Kontrole i ne može se koristiti za ugnjetavanje ljudi, kao što se dešava sa tradicionalnim valutama i sistemima centralnog bankarstva koji to trenutno vrlo dobro rade.

Fiat sistem novca: dominacija i kontrola

Šta je sa „Sledećim Bitcoin-om“?

Kao što može biti samo jedan „globalni“ Internet, tako može biti i samo jedan globalni novac, a stigao je i novi Bitcoin Standard.

Sve ostalo je ili direktna prevara ili gubljenje vremena.

Ako bi neko želeo da vam proda „Sledeće Zlato“, da li biste ga kupili?

Na kraju

Nadam se da vam je ovaj članak pomogao da razumete zašto je Bitcoin stvoren i kako može da pomogne svetu da se oslobodi tradicionalnih valuta i sistema centralnog bankarstva koji je veoma duboko integrisan u naše trenutno društvo.

Evo nekoliko misli koje treba poneti sa sobom:

  • Bitcoin nije izmišljen radi zarade, već je izmišljen da bi promenio svet.
  • Bitcoin će to učiniti poštujući korisnikovu bezbednost, privatnost i slobodu.
  • Bitcoin se već koristi kao novac, na nekoliko načina na koji se novac može koristiti.
  • Bitcoin nije nestabilan, njegova vrednost vremenom polako raste (odzumirajte).
  • Bitcoin ima mnogo kopija i prevaranata koji će pokušati da vam prodaju svoju kopiju Bitcoin-a. Ne zavaravajte se lažnim Bitcoin-om baš kao što vas ne bi prevarili ni Lažnim Zlatom.
  • Bitcoin će postati najveći prenos bogatstva u našem životu, tako da ćete možda želeti da ih uzmete pre nego kasnije.
  • Ostanite skromni i skupljajte satošije.
]]> <![CDATA[Šta je Bitcoin i kako on može da nam pomogne?]]> Mon, 19 May 2025 21:41:34 GMT https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1747687131525/ https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1747687131525/ naddr1qqxnzde5xumrsde3xvcn2v34qgst737pnc2hdhpyp7y8xa3kj5vxdppympyascarw24ulhuvc0f9wwcrqsqqqa28zfva3r Bitkoin naddr1qqxnzde5xumrsde3xvcn2v34qgst737pnc2hdhpyp7y8xa3kj5vxdppympyascarw24ulhuvc0f9wwcrqsqqqa28zfva3r npub1harur8s4wmwzgrugwdmrd9gcv6zzfkzfmp36xu4tel0ces7j2uas3gcqdy Originalni tekst na bitcoin-balkan.com.

Pregled sadržaja

  1. Šta je Bitcoin?
  2. Šta Bitcoin može da učini za vas?
  3. Zašto ljudi kupuju Bitcoin?
  4. Da li je vaš novac siguran u dolarima, kućama, akcijama ili zlatu?
  5. Šta je bolje za štednju od dolara, kuća i akcija?
  6. Po čemu se Bitcoin razlikuje od ostalih valuta?
  7. kako Bitcoin spašava svet?
  8. Kako mogu da saznam više o Bitcoin-u?

Bitcoin čini da štednja novca bude kul – i praktična – ponovo. Ovaj članak objašnjava kako i zašto.

Šta je Bitcoin?

Bitcoin se naziva digitalno zlato, mašina za istinu, blockchain, peer to peer mreža čvorova, energetski ponor i još mnogo toga. Bitcoin je, u stvari, sve ovo. Međutim, ova objašnjenja su često toliko tehnička i suvoparna, da bi većina ljudi radije gledala kako trava raste. Što je najvažnije, ova objašnjenja ne pokazuju kako Bitcoin ima bilo kakve koristi za vas.

iPod nije postao kulturološka senzacija jer ga je Apple nazvao „prenosnim digitalnim medijskim uređajem“. Postao je senzacija jer su ga zvali “1,000 pesama u vašem džepu.”

Ne zanima vas šta je Bitcoin. Vas zanima šta on može da učini za vas.

Baš kao i Internet, vaš auto, vaš telefon, kao i mnogi drugi uređaji i sistemi koje svakodnevno koristite, vi ne treba da znate šta je Bitcoin ili kako to funkcioniše da biste razumeli šta on može da učini za vas.

Šta Bitcoin može da učini za vas?

Bitcoin može da sačuva vaš teško zarađeni novac.

Bitcoin je stekao veliku pažnju u 2017. i 2018. godini zbog svoje spekulativne upotrebe. Mnogi ljudi su ga kupili nadajući se da će se obogatiti. Cena je naglo porasla, a zatim se srušila. Ovo nije bio prvi put da je Bitcoin uradio to. Međutim, niko nikada nije izgubio novac držeći bitcoin duže od 3,5 godine – ćak i ako je kupio na apsolutnim vrhovima.

Zašto Bitcoin konstantno raste? Ljudi počinju da shvataju koliko je Bitcoin moćan, kao način uštede novca u svetu u kojem je ’novac’ poput dolara, eura i drugih nacionalnih valuta dizajniran da gubi vrednost.

Ovo čini Bitcoin odličnom opcijom za štednju novca na nekoliko godina ili više. Bitcoin je bolji od štednje novca u dolarima, akcijama, nekretninama, pa čak i u zlatu.

Zato pokušajte da zaboravite na trenutak na razumevanje blockchaina, digitalne valute, kriptografije, seed fraza, novčanika, rudarstva i svih ostalih nerazumljivih termina. Za sada, razgovarajmo o tome zašto ljudi kupuju Bitcoin: razlog je prostiji nego što vi mislite.

Zašto ljudi kupuju Bitcoin?

Naravno, svako ima svoj razlog za kupovinu Bitcoin-a. Jedan od razloga, koji verovatno često čujete, je taj što mu vrednost raste. Ljudi žele da se obogate. Uskoče kao spekulanti, krenu u vožnju i najverovatnije ih prodaju ubrzo nakon kupovine.

Međutim, čak i kada cena krene naglo prema gore i strmoglavo padne nazad, mnogi ljudi ostanu i nakon tog pada. Otkud mi to znamo? Broj aktivnih novčanika dnevno, koji je otprilike sličan broju korisnika Bitcoin-a, nastavlja da raste. Takođe, nakon svakog balona u istoriji Bitcoin-a, cena se nikada ne vraća na svoju cenu pre balona. Uvek ostane malo višlja. Bitcoin se penje, a svaka masovna spekulativna serija dovodi sve više i više ljudi.

Broj aktivnih Bitcoin novčanika neprekidno raste

„Aktivna adresa“ znači da je neko tog dana poslao Bitcoin transakciju. Donji grafikon je na logaritamskoj skali.


Izvor: Glassnode

Cena Bitcoina se neprestano penje

Kroz istoriju Bitcoin-a možemo videti divlje kolebanje cena, ali nakon svakog balona, cena se ostaje višlja nego pre. Ovo je cena Bitcoin-a na logaritamskoj skali.


Izvor: Glassnode

To pokazuje da se ljudi zadržavaju: potražnja za Bitcoin-om se povećava. Da je svaki masovni rast cena bio samo balon koji su iscenirali prevaranti koji žele brzo da se obogate, cena bi se vratila na nivo pre balona. To se dogodilo sa lalama, ali ne i sa Bitcoin-om.

I zašto se onda cena Bitcoin-a stalno povećava? Sve veći broj ljudi čuva Bitcoin dugoročno – oni razumeju šta Bitcoin može učiniti za njihovu štednju.

Zašto ljudi štede svoj novac u Bitcoin-u umesto na štednim računima, kućama, deonicama ili zlatu? Hajde da pogledajmo sve te metode štednje, i zatim da ih uporedimo sa Bitcoin-om.

Da li je vaš novac siguran u dolarima, kućama, akcijama ili zlatu?

Tokom mnogo godina, to su bile pristojne opcije za štednju. Međutim, sistem koji podržava vrednost svega ovoga je u krizi.

Dolari, Euri, Dinari

Dolari i sve ostale „tradicionalne“ valute koje proizvode vlade, stvorene su da izgube vrednost kroz inflaciju. Banke i tradicionalni monetarni sistem uzrokuju inflaciju stalnim stvaranjem i distribucijom novog novca. Kada Američke Federalne Rezerve objave ciljanu stopu od 2% inflacije, to znači da žele da vaš novac svake godine izgubi 2% od svoje vrednosti. Čak i sa inflacijom od samo 2%, vaša štednja u dolarima izgubiće polovinu vrednosti tokom 40-godišnjeg radnog veka.

Izveštena inflacija se danas opasno povečava, uprkos rastućem „buretu sa barutom“ koji bi mogao da explodira i dovede do masivne hiperinflacije. Što je više valute u opticaju, to je više baruta u buretu.

Naše vlade su ekonomiju napunile valutama da bankarski sistem ne bi propao nakon finansijske krize koja se dogodila 2008. godine. Od tada je većina glavnih centralnih banaka postavila vrlo niske kamatne stope, što pojedincima i korporacijama omogućava dobijanje jeftinijih kredita. To znači da mnogi pojedinci i korporacije podižu ogromne kredite i koriste ih za kupovinu druge imovine poput deonica, umetničkih dela i nekretnina. Sve ovo pozajmljivanje znači da stvaramo tone novog novca i stavljamo ga u opticaj.

Računi za podsticaje (stimulus bills) COVID-19 za 2020. godinu unose trilione u sistem. Ovoliko stvaranje valuta na kraju dovodi do inflacije – velikog gubitka u vrednosti valute.


Količina američkog dolara u opticaju gotovo se udvostručila od marta 2020. godine. Izvor

Računi za podsticaje su bez presedana, toliko da je neko izmislio meme da opiše ovu situaciju.

Resurs koji vlade mogu da naprave u većem broju da bi platile svoje račune? Ne zvuči kao dobro mesto za štednju novca.

Kuće

Kuće su tokom prošlog veka bile pristojan način štednje novca. Međutim, pad cena nekretnina 2007. godine doveo je do toga da su mnogi vlasnici kuća izgubili svu ušteđevinu.

Danas su kuće gotovo nepristupačne za prosečnog čoveka. Jedan od načina da se ovo izmeri je koliko godišnjih zarada treba prosečnom čoveku da zaradi ekvivalent vrednosti prosečne kuće. Prema CityLab-u, publikaciji Bloomberg-a koja pokriva gradove, porodica može da priuštiti određenu kuću ako košta manje od 2,6 godišnjih prihoda domaćinstva te porodice.

Međutim, prema RZS (Republički zavod za statistiku) prosečan prihod porodičnog domaćinstva u Srbiji iznosi oko 570 EUR mesečno ili otprilike 7.000 EUR godišnje. Nažalost, samo najjeftinija područja van gradova imaju srednje cene kuća od oko 2,6 prosečnih godišnjih prihoda domaćinstva. U većim gradovima poput Beograda i Novog Sada srednja cena kuće je veća od 10 prosečnih godišnjih prihoda jednog domaćinstva.

Ako nekako možete sebi da priuštite kuću, ona bi mogla biti pristojna zaliha vrednosti. Dokle god ne doživimo još jedan krah i izvršitelji zaplene ovu imovinu mnogim vlasnicima kuća.

Akcije

Berza je u prošlosti takođe dobro poslovala. Međutim, sporo i stabilno povećanje tržišta događa se u dosadnom, predvidljivom svetu. Svakog dana vidimo sve manje toga. Nakon ubrzanja korona virusa, videli smo smo najbrži pad američke berze u istoriji od 25% – brži od Velike depresije.

Neki se odlučuju za ulaganje u obveznice i drugu finansijsku imovinu, ali ’prinosi’ za tu imovinu – procenat kamate zarađene na imovinu iz godine u godinu – stalno opada. Sve veći broj odredjenih imovina ima čak i negativne prinose, što znači da posedovanje te imovine košta! Ovo je veliki problem za sve koji se oslanjaju na penziju. Plus, s obzirom na to da su akcije denominovane u tradicionalnim valutama poput dolara i evra, inflacija pojede prinos koji investitor dobije.

Najgore od svega je to što ti isti ekonomski krahovi koji uzrokuju masovna otpuštanja i teško tržište rada takođe znače i nagli pad cena akcija. Čuvanje ušteđevine u akcijama može značiti i gubitak štednje i gubitak posla zbog recesije. Teška vremena mogu da vas prisile da svoje akcije prodate po vrlo malim cenama samo da biste platili svoje račune.

A to nije baš siguran način štednje novca.

Zlato

Vrednost zlata neprekidno se povećavala tokom 5000 godina, obično padajući onda kada berza obećava jače prinose.


Cena zlata

Evidencija vrednosti zlata je solidna. Međutim, zlato nosi i druge rizike. Većina ljudi poseduje zlato na papiru. Oni fizički ne poseduju zlato, već ga njihova banka čuva za njih. Zbog toga je zlato veoma podložno konfiskaciji od strane vlade.

Zašto bi vlada konfiskovala nečije zlato, a kamoli u demokratskoj zemlji u „slobodnom svetu“? Ali to se dešavalo i ranije. 1933. godine Izvršnom Naredbom 6102, predsednik Roosevelt naredio je svim Amerikancima da prodaju svoje zlato vladi u zamenu za papirne dolare. Vlada je iskoristila pretnju zatvorom za prikupljanje zlata u fizičkom obliku. Znali su da se zlato više poštuje kao zaliha vrednosti širom sveta od papirnih dolara.

Ako posedujete svoje zlato na nekoj od aplikacija za trgovanje akcijama, možete se kladiti da će vam ga država oduzeti ako joj zatreba. Čak i ako posedujete fizičko zlato, onda ga izlažete mogućnosti krađe – od strane kriminalca ili vaše vlade.

Vaša uštedjevina nije bezbedna.

Rast cena svih gore navedenih sredstava zavisi od našeg trenutnog političkog i ekonomskog sistema koji se nastavlja kao i tokom proteklih 100 godina. Međutim, danas vidimo ogromne pukotine u ovom sistemu.

Sistem ne funkcioniše dobro za većinu ljudi.

Od 1971. plate većine američkih radnika nisu rasle. S druge strane, bogatstvo koje imaju najbogatiji u društvu nalazi se na nivoima koji nisu viđeni više od 80 godina. U međuvremenu, ljudi sve manje i manje veruju institucijama poput banaka i vlada.


EPI Plate VS Produktivnost


CBPP Nejednakost Bogatstva Tokom Vremena

Edelman Studija Poverenja

Širom sveta možemo videti dokaze o slamanju sistema kroz politički ekstremizam: izbor Trampa i drugih ekstremističkih desničarskih kandidata, Bregzit, pokret Occupy, popularizacija koncepta univerzalnog osnovnog dohotka, povratak pojma „socijalizam“ nazad u modu. Ljudi na svim delovima političkog i društvenog spektra osećaju problematična vremena i posežu za sve radikalnijim rešenjima.

Šta je bolje za štednju od dolara, kuća i akcija?

Pa kako ljudi mogu da štede novac u ovim teškim vremenima? Ili ne koriste tradicionalne valute, ili kupuju sredstva koja će zadržati vrednost u teškim vremenima.

Bitcoin ima najviše potencijala da zadrži vrednost kroz politička i ekonomska previranja od bilo koje druge imovine. Na tom putu će biti rupa na kojima će se rušiti ili pumpati, međutim, njegova svojstva čine ga takvim da će verovatno preživeti previranja kada druga imovina ne bude to mogla.

Šta Bitcoin čini drugačijim?

Bitcoini su retki.

Proces ‘rudarenja’ bitcoin-a, proizvodnju bitcoin-a čini veoma skupom, a Bitcoin protokol ograničava ukupan broj bitcoin-a na 21 milion novčića. To čini Bitcoin imunim na nagle poraste ponude. Ovo se veoma razlikuje od tradicionalnih valuta, koje vlade mogu da štampaju sve više kad god one to požele. Zapamtite, povećanje ponude vrši veliki pritisak na vrednost valute.

Bitcoini nemaju drugu ugovornu stranu.

Bitcoin se takođe razlikuje od imovine kao što su obveznice, akcije i kuće, jer mu nedostaje druga ugovorna strana. Druge ugovorne strane su drugi subjekti uključeni u vrednost sredstva, koji to sredstvo mogu obezvrediti ili vam ga uzeti. Ako imate hipoteku na svojoj kući, banka je druga ugovorna strana. Kada sledeći put dođe do velikog finansijskog kraha, banka vam može oduzeti kuću. Kompanije su kvazi-ugovorne strane akcijama i obveznicama, jer mogu da počnu da donose loše odluke koje utiču na njihovu cenu akcija ili na „neizvršenje“ duga (da ga ne vraćaju vama ili drugim poveriocima). Bitcoin nema ovih problema.

Bitcoin je pristupačan.

Svako sa 5 eura i mobilnim telefonom može da kupi i poseduje mali deo bitcoin-a. Važno je da znate da ne morate da kupite ceo bitcoin. Bitcoin-i su deljivi do 100-milionite jedinice, tako da možete da kupite Bitcoin u vrednosti od samo nekoliko eura. Neuporedivo lakše nego kupovina kuće, zlata ili akcija!

Bitcoin se ne može konfiskovati.

Banke drže većinu vaših eura, zlata i akcija za vas. Većina ljudi u razvijenom svetu veruje bankama, jer većina ljudi koji žive u današnje vreme nikada nije doživela konfiskaciju imovine ili ’šišanje’ od strane banaka ili vlada. Nažalost, postoji presedan za konfiskaciju imovine čak i u demokratskim zemljama sa snažnom vladavinom prava.

Kada vlada konfiskuje imovinu, ona obično ubedi javnost da će je menjati za imovinu jednake vrednosti. U SAD-u 1930-ih, vlada je davala dolare vlasnicima zlata. Vlada je znala da uvek može da odštampa još više dolara, ali da ne može da napravi više zlata. Na Kipru 2012. godine, jedna propala banka je svojim klijentima dala deonice banke da pokrije dolare klijenata koje je banka trebala da ima. I dolari i deonice su strmoglavo opali u odnosu na imovinu koja je uzeta od ovih ljudi.

Doći do bitcoin-a koji ljudi poseduju, biće mnogo teže jer se bitcoin-i mogu čuvati u novčaniku koji ne poseduje neka treća strana, a vi možete čak i da zapamtite privatne ključeve do vašeg bitcoin-a u glavi.

Bitcoin je za štednju.

Bitcoin se polako pokazuje kao najbolja opcija za dugoročnu štednju novca, posebno s obzirom na današnju ekonomsku klimu. Posedovanje čak i malog dela, je polisa osiguranja koja se isplati ako svet i dalje nastavi da ludi. Cena Bitcoin-a u dolarima može divlje da varira u roku od godinu ili dve, ali tokom 3+ godine skoro svi vide slične ili više cene od trenutka kada su ga kupili. U stvari, doslovno niko nije izgubio novac čuvajući Bitcoin duže od 3,5 godine – čak i ako je kupio BTC na apsolutnim vrhovima tržišta.

Imajte na umu da nakon ove tačke ti ljudi više nikada nisu videli rizik od gubitka. Cena se nikada nije smanjila niže od najviše cene u prethodnom ciklusu.

Po čemu se Bitcoin razlikuje od ostalih valuta?

Bitcoin funkcioniše tako dobro kao način štednje zbog svog neobičnog dizajna, koji ga čini drugačijim od bilo kog drugog oblika novca koji je postojao pre njega. Bitcoin je digitalna valuta, prvi i verovatno jedini primer valute koja ima ograničenu ponudu dok radi na otvorenom, decentralizovanom sistemu. Vlade strogo kontrolišu valute koje danas koristimo, poput dolara i eura, i proizvode ih za finansiranje ratova i dugova. Korisnici Bitcoin-a – poput vas – kontrolišu Bitcoin protokol.

Evo šta Bitcoin razlikuje od dolara, eura i drugih valuta:

Bitcoin je otvoren sistem.

Svako može da odluči da se pridruži Bitcoin mreži i primeni pravila softverskog protokola, što je dovelo do vrlo decentralizovanog sistema u kojem nijedan pojedinac ili entitet ne može da blokira transakciju, zamrzne sredstva ili da ukrade od druge osobe.Današnji savremeni bankarski sistem se uveliko razlikuje. Nekoliko banaka je dobilo poverenje da gotovo sve valute, akcije i druge vredne predmete čuvaju na “sigurnom” za svoje klijente. Da biste postali banka, potrebni su vam milioni dolara i neverovatne količine političkog uticaja. Da biste pokrenuli Bitcoin čvor i postali „svoja banka“, potrebno vam je nekoliko stotina dolara i jedno slobodno popodne.


Tako izgleda Bitcoin čvor – Node
MyNode čvor vam omogućava da postanete svoja banka za samo nekoliko minuta.

Bitcoin ima ograničenu ponudu.

Softverski protokol otvorenog koda koji upravlja Bitcoin sistemom ograničava broj novih bitcoin-a koji se mogu stvoriti tokom vremena, sa ograničenjem od ukupno 21.000.000 bitcoin-a. S druge strane, valute koje danas koristimo imaju neograničenu ponudu. Istorija i sadašnje odluke centralnih banaka govore nam da će vlade uvek štampati sve više i više valuta, sve dok valuta ne bude bezvredna. Sve ovo štampanje uzrokuje inflaciju, što pravi štetu običnim radnim ljudima i štedišama.

Tradicionalne valute su dizajnirane tako da opadaju vremenom. Svaki put kada centralna banka kaže da cilja određenu stopu inflacije, oni ustvari kažu da žele da vaš novac svake godine izgubi određeni procenat svoje vrednosti.

Bitcoin-ova ograničena ponuda znači da je on tako dizajniran da raste vremenom kako se potražnja za njim povećava.

Bitcoin putuje oko sveta za nekoliko minuta.

Svako može da pošalje bitcoin-e za nekoliko minuta širom sveta, bez obzira na granice, banke i vlade. Potrebno je manje od minuta da se transakcija pojavi na novčaniku primaoca i oko 60 minuta da se transakcija u potpunosti „obračuna“, tako da primaoc može da bude siguran da su primljeni bitcoin-i sada njegovi (6 konfirmacija bloka). Slanje drugih valuta širom sveta traje danima ili čak mesecima ako se šalju milionski iznosi, a podrazumeva i visoke naknade.

Neke vlade i novinari tvrde da ova sloboda putovanja koju pruža Bitcoin pomaže kriminalcima i teroristima. Međutim, transakciju Bitcoin-a je lakše pratiti nego većinu transakcija u dolarima ili eurima.

Bitcoin se može čuvati na “USB-u”.

Dizajn Bitcoin-a je takav da vam treba samo da čuvate privatni ključ do svojih ‘bitcoin’ adresa (poput lozinke do bankovnih računa) da biste pristupili svojim bitcoin-ima odakle god poželite. Ovaj privatni ključ možete da sačuvate na disku ili na papiru u obliku 12 ili 24 reči na engleskom jeziku. Kao rezultat toga, možete da držite Bitcoin-e vredne milione dolara u svojoj šaci.

Sve ostale valute danas možete ili da strpate u svoj dušek ili da ih poverite banci na čuvanje. Za većinu ljudi koji žive u razvijenom svetu, i koji ne osporavaju autoritet i poverenje u banku, ovo deluje sasvim dobro. Međutim, oni kojima je potrebno da pobegnu od ugnjetavačke vlade ili koji naljute pogrešne ljude, ne mogu verovati bankama. Za njih je sposobnost da nose svoju ušteđevinu bez potrebe za ogromnim koferom neprocenjiva. Čak i ako ne živite na mestu poput ovog, cena Bitcoin-a se i dalje povećava kada ih neko kome oni trebaju kupi.

Kako Bitcoin spašava svet?

Bitcoin, kao ultimativni način štednje, je cakum pakum, ali da li on pomaže u poboljšanju sveta u celini?

Kao što ćete početi da shvatate, ulazeći sve dublje i u druge sadržaje na ovoj stranici, mnogi temeljni delovi našeg današnjeg monetarnog sistema i ekonomije su duboko slomljeni. Međutim, oni koji upravljaju imaju korist od ovakvih sistema, pa se on verovatno neće promeniti bez revolucije ili mirnog svrgavanja od strane naroda. Bitcoin predstavlja novi sistem, sa nekoliko glavnih prednosti:

  • Bitcoin popravlja novac, koji je milenijumima služio kao važan alat za rast i poboljšanje društva.
  • Bitcoin vraća zdrav razum pozajmljivanju, uklanjanjem apsurdnih situacija poput negativnih kamatnih stopa (gde zajmitelj plaća da bi se zadužio).
  • Bitcoin pokreće ulaganja u obnovljive izvore energije i poboljšava energetsku efikasnost u mreži, služeći kao „krajnji kupac“ za sve vrste energije.

Kako mogu da saznam više o Bitcoin-u?

Ovaj članak vam je dao osnovno razumevanje zašto biste trebali razmišljati o Bitcoin-u. Ako želite da saznate više, preporučujem ove resurse:

]]> Originalni tekst na bitcoin-balkan.com.

Pregled sadržaja

  1. Šta je Bitcoin?
  2. Šta Bitcoin može da učini za vas?
  3. Zašto ljudi kupuju Bitcoin?
  4. Da li je vaš novac siguran u dolarima, kućama, akcijama ili zlatu?
  5. Šta je bolje za štednju od dolara, kuća i akcija?
  6. Po čemu se Bitcoin razlikuje od ostalih valuta?
  7. kako Bitcoin spašava svet?
  8. Kako mogu da saznam više o Bitcoin-u?

Bitcoin čini da štednja novca bude kul – i praktična – ponovo. Ovaj članak objašnjava kako i zašto.

Šta je Bitcoin?

Bitcoin se naziva digitalno zlato, mašina za istinu, blockchain, peer to peer mreža čvorova, energetski ponor i još mnogo toga. Bitcoin je, u stvari, sve ovo. Međutim, ova objašnjenja su često toliko tehnička i suvoparna, da bi većina ljudi radije gledala kako trava raste. Što je najvažnije, ova objašnjenja ne pokazuju kako Bitcoin ima bilo kakve koristi za vas.

iPod nije postao kulturološka senzacija jer ga je Apple nazvao „prenosnim digitalnim medijskim uređajem“. Postao je senzacija jer su ga zvali “1,000 pesama u vašem džepu.”

Ne zanima vas šta je Bitcoin. Vas zanima šta on može da učini za vas.

Baš kao i Internet, vaš auto, vaš telefon, kao i mnogi drugi uređaji i sistemi koje svakodnevno koristite, vi ne treba da znate šta je Bitcoin ili kako to funkcioniše da biste razumeli šta on može da učini za vas.

Šta Bitcoin može da učini za vas?

Bitcoin može da sačuva vaš teško zarađeni novac.

Bitcoin je stekao veliku pažnju u 2017. i 2018. godini zbog svoje spekulativne upotrebe. Mnogi ljudi su ga kupili nadajući se da će se obogatiti. Cena je naglo porasla, a zatim se srušila. Ovo nije bio prvi put da je Bitcoin uradio to. Međutim, niko nikada nije izgubio novac držeći bitcoin duže od 3,5 godine – ćak i ako je kupio na apsolutnim vrhovima.

Zašto Bitcoin konstantno raste? Ljudi počinju da shvataju koliko je Bitcoin moćan, kao način uštede novca u svetu u kojem je ’novac’ poput dolara, eura i drugih nacionalnih valuta dizajniran da gubi vrednost.

Ovo čini Bitcoin odličnom opcijom za štednju novca na nekoliko godina ili više. Bitcoin je bolji od štednje novca u dolarima, akcijama, nekretninama, pa čak i u zlatu.

Zato pokušajte da zaboravite na trenutak na razumevanje blockchaina, digitalne valute, kriptografije, seed fraza, novčanika, rudarstva i svih ostalih nerazumljivih termina. Za sada, razgovarajmo o tome zašto ljudi kupuju Bitcoin: razlog je prostiji nego što vi mislite.

Zašto ljudi kupuju Bitcoin?

Naravno, svako ima svoj razlog za kupovinu Bitcoin-a. Jedan od razloga, koji verovatno često čujete, je taj što mu vrednost raste. Ljudi žele da se obogate. Uskoče kao spekulanti, krenu u vožnju i najverovatnije ih prodaju ubrzo nakon kupovine.

Međutim, čak i kada cena krene naglo prema gore i strmoglavo padne nazad, mnogi ljudi ostanu i nakon tog pada. Otkud mi to znamo? Broj aktivnih novčanika dnevno, koji je otprilike sličan broju korisnika Bitcoin-a, nastavlja da raste. Takođe, nakon svakog balona u istoriji Bitcoin-a, cena se nikada ne vraća na svoju cenu pre balona. Uvek ostane malo višlja. Bitcoin se penje, a svaka masovna spekulativna serija dovodi sve više i više ljudi.

Broj aktivnih Bitcoin novčanika neprekidno raste

„Aktivna adresa“ znači da je neko tog dana poslao Bitcoin transakciju. Donji grafikon je na logaritamskoj skali.


Izvor: Glassnode

Cena Bitcoina se neprestano penje

Kroz istoriju Bitcoin-a možemo videti divlje kolebanje cena, ali nakon svakog balona, cena se ostaje višlja nego pre. Ovo je cena Bitcoin-a na logaritamskoj skali.


Izvor: Glassnode

To pokazuje da se ljudi zadržavaju: potražnja za Bitcoin-om se povećava. Da je svaki masovni rast cena bio samo balon koji su iscenirali prevaranti koji žele brzo da se obogate, cena bi se vratila na nivo pre balona. To se dogodilo sa lalama, ali ne i sa Bitcoin-om.

I zašto se onda cena Bitcoin-a stalno povećava? Sve veći broj ljudi čuva Bitcoin dugoročno – oni razumeju šta Bitcoin može učiniti za njihovu štednju.

Zašto ljudi štede svoj novac u Bitcoin-u umesto na štednim računima, kućama, deonicama ili zlatu? Hajde da pogledajmo sve te metode štednje, i zatim da ih uporedimo sa Bitcoin-om.

Da li je vaš novac siguran u dolarima, kućama, akcijama ili zlatu?

Tokom mnogo godina, to su bile pristojne opcije za štednju. Međutim, sistem koji podržava vrednost svega ovoga je u krizi.

Dolari, Euri, Dinari

Dolari i sve ostale „tradicionalne“ valute koje proizvode vlade, stvorene su da izgube vrednost kroz inflaciju. Banke i tradicionalni monetarni sistem uzrokuju inflaciju stalnim stvaranjem i distribucijom novog novca. Kada Američke Federalne Rezerve objave ciljanu stopu od 2% inflacije, to znači da žele da vaš novac svake godine izgubi 2% od svoje vrednosti. Čak i sa inflacijom od samo 2%, vaša štednja u dolarima izgubiće polovinu vrednosti tokom 40-godišnjeg radnog veka.

Izveštena inflacija se danas opasno povečava, uprkos rastućem „buretu sa barutom“ koji bi mogao da explodira i dovede do masivne hiperinflacije. Što je više valute u opticaju, to je više baruta u buretu.

Naše vlade su ekonomiju napunile valutama da bankarski sistem ne bi propao nakon finansijske krize koja se dogodila 2008. godine. Od tada je većina glavnih centralnih banaka postavila vrlo niske kamatne stope, što pojedincima i korporacijama omogućava dobijanje jeftinijih kredita. To znači da mnogi pojedinci i korporacije podižu ogromne kredite i koriste ih za kupovinu druge imovine poput deonica, umetničkih dela i nekretnina. Sve ovo pozajmljivanje znači da stvaramo tone novog novca i stavljamo ga u opticaj.

Računi za podsticaje (stimulus bills) COVID-19 za 2020. godinu unose trilione u sistem. Ovoliko stvaranje valuta na kraju dovodi do inflacije – velikog gubitka u vrednosti valute.


Količina američkog dolara u opticaju gotovo se udvostručila od marta 2020. godine. Izvor

Računi za podsticaje su bez presedana, toliko da je neko izmislio meme da opiše ovu situaciju.

Resurs koji vlade mogu da naprave u većem broju da bi platile svoje račune? Ne zvuči kao dobro mesto za štednju novca.

Kuće

Kuće su tokom prošlog veka bile pristojan način štednje novca. Međutim, pad cena nekretnina 2007. godine doveo je do toga da su mnogi vlasnici kuća izgubili svu ušteđevinu.

Danas su kuće gotovo nepristupačne za prosečnog čoveka. Jedan od načina da se ovo izmeri je koliko godišnjih zarada treba prosečnom čoveku da zaradi ekvivalent vrednosti prosečne kuće. Prema CityLab-u, publikaciji Bloomberg-a koja pokriva gradove, porodica može da priuštiti određenu kuću ako košta manje od 2,6 godišnjih prihoda domaćinstva te porodice.

Međutim, prema RZS (Republički zavod za statistiku) prosečan prihod porodičnog domaćinstva u Srbiji iznosi oko 570 EUR mesečno ili otprilike 7.000 EUR godišnje. Nažalost, samo najjeftinija područja van gradova imaju srednje cene kuća od oko 2,6 prosečnih godišnjih prihoda domaćinstva. U većim gradovima poput Beograda i Novog Sada srednja cena kuće je veća od 10 prosečnih godišnjih prihoda jednog domaćinstva.

Ako nekako možete sebi da priuštite kuću, ona bi mogla biti pristojna zaliha vrednosti. Dokle god ne doživimo još jedan krah i izvršitelji zaplene ovu imovinu mnogim vlasnicima kuća.

Akcije

Berza je u prošlosti takođe dobro poslovala. Međutim, sporo i stabilno povećanje tržišta događa se u dosadnom, predvidljivom svetu. Svakog dana vidimo sve manje toga. Nakon ubrzanja korona virusa, videli smo smo najbrži pad američke berze u istoriji od 25% – brži od Velike depresije.

Neki se odlučuju za ulaganje u obveznice i drugu finansijsku imovinu, ali ’prinosi’ za tu imovinu – procenat kamate zarađene na imovinu iz godine u godinu – stalno opada. Sve veći broj odredjenih imovina ima čak i negativne prinose, što znači da posedovanje te imovine košta! Ovo je veliki problem za sve koji se oslanjaju na penziju. Plus, s obzirom na to da su akcije denominovane u tradicionalnim valutama poput dolara i evra, inflacija pojede prinos koji investitor dobije.

Najgore od svega je to što ti isti ekonomski krahovi koji uzrokuju masovna otpuštanja i teško tržište rada takođe znače i nagli pad cena akcija. Čuvanje ušteđevine u akcijama može značiti i gubitak štednje i gubitak posla zbog recesije. Teška vremena mogu da vas prisile da svoje akcije prodate po vrlo malim cenama samo da biste platili svoje račune.

A to nije baš siguran način štednje novca.

Zlato

Vrednost zlata neprekidno se povećavala tokom 5000 godina, obično padajući onda kada berza obećava jače prinose.


Cena zlata

Evidencija vrednosti zlata je solidna. Međutim, zlato nosi i druge rizike. Većina ljudi poseduje zlato na papiru. Oni fizički ne poseduju zlato, već ga njihova banka čuva za njih. Zbog toga je zlato veoma podložno konfiskaciji od strane vlade.

Zašto bi vlada konfiskovala nečije zlato, a kamoli u demokratskoj zemlji u „slobodnom svetu“? Ali to se dešavalo i ranije. 1933. godine Izvršnom Naredbom 6102, predsednik Roosevelt naredio je svim Amerikancima da prodaju svoje zlato vladi u zamenu za papirne dolare. Vlada je iskoristila pretnju zatvorom za prikupljanje zlata u fizičkom obliku. Znali su da se zlato više poštuje kao zaliha vrednosti širom sveta od papirnih dolara.

Ako posedujete svoje zlato na nekoj od aplikacija za trgovanje akcijama, možete se kladiti da će vam ga država oduzeti ako joj zatreba. Čak i ako posedujete fizičko zlato, onda ga izlažete mogućnosti krađe – od strane kriminalca ili vaše vlade.

Vaša uštedjevina nije bezbedna.

Rast cena svih gore navedenih sredstava zavisi od našeg trenutnog političkog i ekonomskog sistema koji se nastavlja kao i tokom proteklih 100 godina. Međutim, danas vidimo ogromne pukotine u ovom sistemu.

Sistem ne funkcioniše dobro za većinu ljudi.

Od 1971. plate većine američkih radnika nisu rasle. S druge strane, bogatstvo koje imaju najbogatiji u društvu nalazi se na nivoima koji nisu viđeni više od 80 godina. U međuvremenu, ljudi sve manje i manje veruju institucijama poput banaka i vlada.


EPI Plate VS Produktivnost


CBPP Nejednakost Bogatstva Tokom Vremena

Edelman Studija Poverenja

Širom sveta možemo videti dokaze o slamanju sistema kroz politički ekstremizam: izbor Trampa i drugih ekstremističkih desničarskih kandidata, Bregzit, pokret Occupy, popularizacija koncepta univerzalnog osnovnog dohotka, povratak pojma „socijalizam“ nazad u modu. Ljudi na svim delovima političkog i društvenog spektra osećaju problematična vremena i posežu za sve radikalnijim rešenjima.

Šta je bolje za štednju od dolara, kuća i akcija?

Pa kako ljudi mogu da štede novac u ovim teškim vremenima? Ili ne koriste tradicionalne valute, ili kupuju sredstva koja će zadržati vrednost u teškim vremenima.

Bitcoin ima najviše potencijala da zadrži vrednost kroz politička i ekonomska previranja od bilo koje druge imovine. Na tom putu će biti rupa na kojima će se rušiti ili pumpati, međutim, njegova svojstva čine ga takvim da će verovatno preživeti previranja kada druga imovina ne bude to mogla.

Šta Bitcoin čini drugačijim?

Bitcoini su retki.

Proces ‘rudarenja’ bitcoin-a, proizvodnju bitcoin-a čini veoma skupom, a Bitcoin protokol ograničava ukupan broj bitcoin-a na 21 milion novčića. To čini Bitcoin imunim na nagle poraste ponude. Ovo se veoma razlikuje od tradicionalnih valuta, koje vlade mogu da štampaju sve više kad god one to požele. Zapamtite, povećanje ponude vrši veliki pritisak na vrednost valute.

Bitcoini nemaju drugu ugovornu stranu.

Bitcoin se takođe razlikuje od imovine kao što su obveznice, akcije i kuće, jer mu nedostaje druga ugovorna strana. Druge ugovorne strane su drugi subjekti uključeni u vrednost sredstva, koji to sredstvo mogu obezvrediti ili vam ga uzeti. Ako imate hipoteku na svojoj kući, banka je druga ugovorna strana. Kada sledeći put dođe do velikog finansijskog kraha, banka vam može oduzeti kuću. Kompanije su kvazi-ugovorne strane akcijama i obveznicama, jer mogu da počnu da donose loše odluke koje utiču na njihovu cenu akcija ili na „neizvršenje“ duga (da ga ne vraćaju vama ili drugim poveriocima). Bitcoin nema ovih problema.

Bitcoin je pristupačan.

Svako sa 5 eura i mobilnim telefonom može da kupi i poseduje mali deo bitcoin-a. Važno je da znate da ne morate da kupite ceo bitcoin. Bitcoin-i su deljivi do 100-milionite jedinice, tako da možete da kupite Bitcoin u vrednosti od samo nekoliko eura. Neuporedivo lakše nego kupovina kuće, zlata ili akcija!

Bitcoin se ne može konfiskovati.

Banke drže većinu vaših eura, zlata i akcija za vas. Većina ljudi u razvijenom svetu veruje bankama, jer većina ljudi koji žive u današnje vreme nikada nije doživela konfiskaciju imovine ili ’šišanje’ od strane banaka ili vlada. Nažalost, postoji presedan za konfiskaciju imovine čak i u demokratskim zemljama sa snažnom vladavinom prava.

Kada vlada konfiskuje imovinu, ona obično ubedi javnost da će je menjati za imovinu jednake vrednosti. U SAD-u 1930-ih, vlada je davala dolare vlasnicima zlata. Vlada je znala da uvek može da odštampa još više dolara, ali da ne može da napravi više zlata. Na Kipru 2012. godine, jedna propala banka je svojim klijentima dala deonice banke da pokrije dolare klijenata koje je banka trebala da ima. I dolari i deonice su strmoglavo opali u odnosu na imovinu koja je uzeta od ovih ljudi.

Doći do bitcoin-a koji ljudi poseduju, biće mnogo teže jer se bitcoin-i mogu čuvati u novčaniku koji ne poseduje neka treća strana, a vi možete čak i da zapamtite privatne ključeve do vašeg bitcoin-a u glavi.

Bitcoin je za štednju.

Bitcoin se polako pokazuje kao najbolja opcija za dugoročnu štednju novca, posebno s obzirom na današnju ekonomsku klimu. Posedovanje čak i malog dela, je polisa osiguranja koja se isplati ako svet i dalje nastavi da ludi. Cena Bitcoin-a u dolarima može divlje da varira u roku od godinu ili dve, ali tokom 3+ godine skoro svi vide slične ili više cene od trenutka kada su ga kupili. U stvari, doslovno niko nije izgubio novac čuvajući Bitcoin duže od 3,5 godine – čak i ako je kupio BTC na apsolutnim vrhovima tržišta.

Imajte na umu da nakon ove tačke ti ljudi više nikada nisu videli rizik od gubitka. Cena se nikada nije smanjila niže od najviše cene u prethodnom ciklusu.

Po čemu se Bitcoin razlikuje od ostalih valuta?

Bitcoin funkcioniše tako dobro kao način štednje zbog svog neobičnog dizajna, koji ga čini drugačijim od bilo kog drugog oblika novca koji je postojao pre njega. Bitcoin je digitalna valuta, prvi i verovatno jedini primer valute koja ima ograničenu ponudu dok radi na otvorenom, decentralizovanom sistemu. Vlade strogo kontrolišu valute koje danas koristimo, poput dolara i eura, i proizvode ih za finansiranje ratova i dugova. Korisnici Bitcoin-a – poput vas – kontrolišu Bitcoin protokol.

Evo šta Bitcoin razlikuje od dolara, eura i drugih valuta:

Bitcoin je otvoren sistem.

Svako može da odluči da se pridruži Bitcoin mreži i primeni pravila softverskog protokola, što je dovelo do vrlo decentralizovanog sistema u kojem nijedan pojedinac ili entitet ne može da blokira transakciju, zamrzne sredstva ili da ukrade od druge osobe.Današnji savremeni bankarski sistem se uveliko razlikuje. Nekoliko banaka je dobilo poverenje da gotovo sve valute, akcije i druge vredne predmete čuvaju na “sigurnom” za svoje klijente. Da biste postali banka, potrebni su vam milioni dolara i neverovatne količine političkog uticaja. Da biste pokrenuli Bitcoin čvor i postali „svoja banka“, potrebno vam je nekoliko stotina dolara i jedno slobodno popodne.


Tako izgleda Bitcoin čvor – Node
MyNode čvor vam omogućava da postanete svoja banka za samo nekoliko minuta.

Bitcoin ima ograničenu ponudu.

Softverski protokol otvorenog koda koji upravlja Bitcoin sistemom ograničava broj novih bitcoin-a koji se mogu stvoriti tokom vremena, sa ograničenjem od ukupno 21.000.000 bitcoin-a. S druge strane, valute koje danas koristimo imaju neograničenu ponudu. Istorija i sadašnje odluke centralnih banaka govore nam da će vlade uvek štampati sve više i više valuta, sve dok valuta ne bude bezvredna. Sve ovo štampanje uzrokuje inflaciju, što pravi štetu običnim radnim ljudima i štedišama.

Tradicionalne valute su dizajnirane tako da opadaju vremenom. Svaki put kada centralna banka kaže da cilja određenu stopu inflacije, oni ustvari kažu da žele da vaš novac svake godine izgubi određeni procenat svoje vrednosti.

Bitcoin-ova ograničena ponuda znači da je on tako dizajniran da raste vremenom kako se potražnja za njim povećava.

Bitcoin putuje oko sveta za nekoliko minuta.

Svako može da pošalje bitcoin-e za nekoliko minuta širom sveta, bez obzira na granice, banke i vlade. Potrebno je manje od minuta da se transakcija pojavi na novčaniku primaoca i oko 60 minuta da se transakcija u potpunosti „obračuna“, tako da primaoc može da bude siguran da su primljeni bitcoin-i sada njegovi (6 konfirmacija bloka). Slanje drugih valuta širom sveta traje danima ili čak mesecima ako se šalju milionski iznosi, a podrazumeva i visoke naknade.

Neke vlade i novinari tvrde da ova sloboda putovanja koju pruža Bitcoin pomaže kriminalcima i teroristima. Međutim, transakciju Bitcoin-a je lakše pratiti nego većinu transakcija u dolarima ili eurima.

Bitcoin se može čuvati na “USB-u”.

Dizajn Bitcoin-a je takav da vam treba samo da čuvate privatni ključ do svojih ‘bitcoin’ adresa (poput lozinke do bankovnih računa) da biste pristupili svojim bitcoin-ima odakle god poželite. Ovaj privatni ključ možete da sačuvate na disku ili na papiru u obliku 12 ili 24 reči na engleskom jeziku. Kao rezultat toga, možete da držite Bitcoin-e vredne milione dolara u svojoj šaci.

Sve ostale valute danas možete ili da strpate u svoj dušek ili da ih poverite banci na čuvanje. Za većinu ljudi koji žive u razvijenom svetu, i koji ne osporavaju autoritet i poverenje u banku, ovo deluje sasvim dobro. Međutim, oni kojima je potrebno da pobegnu od ugnjetavačke vlade ili koji naljute pogrešne ljude, ne mogu verovati bankama. Za njih je sposobnost da nose svoju ušteđevinu bez potrebe za ogromnim koferom neprocenjiva. Čak i ako ne živite na mestu poput ovog, cena Bitcoin-a se i dalje povećava kada ih neko kome oni trebaju kupi.

Kako Bitcoin spašava svet?

Bitcoin, kao ultimativni način štednje, je cakum pakum, ali da li on pomaže u poboljšanju sveta u celini?

Kao što ćete početi da shvatate, ulazeći sve dublje i u druge sadržaje na ovoj stranici, mnogi temeljni delovi našeg današnjeg monetarnog sistema i ekonomije su duboko slomljeni. Međutim, oni koji upravljaju imaju korist od ovakvih sistema, pa se on verovatno neće promeniti bez revolucije ili mirnog svrgavanja od strane naroda. Bitcoin predstavlja novi sistem, sa nekoliko glavnih prednosti:

  • Bitcoin popravlja novac, koji je milenijumima služio kao važan alat za rast i poboljšanje društva.
  • Bitcoin vraća zdrav razum pozajmljivanju, uklanjanjem apsurdnih situacija poput negativnih kamatnih stopa (gde zajmitelj plaća da bi se zadužio).
  • Bitcoin pokreće ulaganja u obnovljive izvore energije i poboljšava energetsku efikasnost u mreži, služeći kao „krajnji kupac“ za sve vrste energije.

Kako mogu da saznam više o Bitcoin-u?

Ovaj članak vam je dao osnovno razumevanje zašto biste trebali razmišljati o Bitcoin-u. Ako želite da saznate više, preporučujem ove resurse:

]]> <![CDATA[Šta je novac? Od perli do digitalnih dolara]]> Sun, 11 May 2025 21:10:23 GMT https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1746996919422/ https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1746996919422/ naddr1qqxnzde5xcunjd3exyungv3jqgst737pnc2hdhpyp7y8xa3kj5vxdppympyascarw24ulhuvc0f9wwcrqsqqqa28v426vc Bitkoin naddr1qqxnzde5xcunjd3exyungv3jqgst737pnc2hdhpyp7y8xa3kj5vxdppympyascarw24ulhuvc0f9wwcrqsqqqa28v426vc npub1harur8s4wmwzgrugwdmrd9gcv6zzfkzfmp36xu4tel0ces7j2uas3gcqdy Originalni tekst na bitcoin-balkan.com.

Pregled sadržaja

  1. Definisanje novca
  2. Šta je sredstvo razmene?
  3. Šta je obračunska jedinica?
  4. Šta je zaliha vrednosti?
  5. Zašto su važne funkcije novca?
  6. Novac Gubi Funkciju: Alhemičar iz Njutonije
  7. Eksploatacija pomoću Novca: Agri Perle
  8. Novac Gubi Funkciju 2. Deo: Kejnslandski Bankar
  9. Da li nas novac danas eksploatiše?
  10. Šta je novac, i zašto trebate da brinete?
  11. Efikasnija Ušteda Novca
  12. Zasluge
  13. Molim vas da šerujete!

Google izveštava o stalnom povećanju interesa u svetu za pitanje „Šta je novac?“ koji se postavlja iz godine u godinu, od 2004. do 2021., a sa naglim porastom nakon finansijske krize 2008. godine.

I izgleda se da niko nema dobar odgovor za to.

Godišnji proseci mesečnih interesa za pretragu. 100 predstavlja najveći interes za pretragu tokom čitavog perioda, koji se dogodio u decembru 2019. Podaci sa Google Trends-a.

Međutim, odgovaranje na ovo naizgled jednostavno pitanje pomoći će vam da razjasnite ulogu novca u vašem životu. Jednom kada shvatite kako novac funkcioniše, tačno ćete videti i zašto svet danas ludi – i šta učiniti povodom toga. Zato hajde da se udubimo u to.

Na pitanje šta je novac, većina ljudi otvori svoje novčanike i pokaže nekoliko novčanica – “evo, ovo je novac!”

Ali po čemu se ove novčanice razlikuju od stranica vaše omiljene knjige? Pa, naravno, zavod za izradu novčanica te zemlje je odštampao te novčanice iz vašeg novčanika kako bi se oduprla falsifikovanju, i svi ih koriste da bi kupili odredjene stvari.

Međutim, Nemačka Marka imala je sva ova svojstva u prošlosti – ali preduzeća danas ne prihvataju te novčanice. Zapravo, građani Nemačke su početkom dvadesetih godina prošlog veka spaljivali papirne Marke kako bi grejali svoje domove. Marka je imala veću vrednost kao papir za potpalu nego kao novac!

1923. nemačka valuta poznata kao Marka bila je jeftinija od uglja i drveta!

Pa šta to čini novac, novcem?

Ispostavilo se da ovo nije pitanje na koje je lako dati odgovor.

Definisanje novca

Novac nije fizička stvar poput novčanice dolara. Novac je društveni sistem koji koristimo da bismo olakšali trgovinu robom i uslugama. Međutim, tokom istorije fizička monetarna dobra igrala su ključnu ulogu u društvenom sistemu novca, često kao znakovi koji predstavljaju vrednost u monetarnom sistemu. Ovaj sistem ima tri funkcije: 1) Sredstvo Razmene, 2) Obračunsku Jedinicu i 3) Zalihu Vrednosti.

Odakle dolaze ove funkcije, i zašto su one vredne?

Šta je sredstvo razmene?

Sredstvo razmene je neko dobro koje se obično razmenjuje za drugo dobro. Najčešće objašnjenje za to kako su se pojavila sredstva razmene glasi otprilike ovako: Boris ima ječam i želeo bi da kupi ovcu od Marka. Marko ima ovce, ali želi samo piliće. Ana ima piliće, ali ona ne želi ječam ili ovce.

To se naziva problem sticaja potreba: dve strane moraju da žele ono što druga ima da bi mogle da trguju. Ako se želje dve osobe ne podudaraju, oni moraju da pronađu druge ljude sa kojima će trgovati dok svi ne pronađu dobro koje žele.

Ljudi koji trguju robom i uslugama moraju da imaju potrebe koje se podudaraju.

Vremenom, veoma je verovatno da će se određena vrsta robe, poput pšenice, pojaviti kao sredstvo razmene jer su je mnogi ljudi želeli. Uzimajući pšenicu kao primer: pšenica je rešila “sticaje potreba” u mnogim zanatima, jer čak i ako onaj koji prima pšenicu a nije želeo da je koristi za sebe, znao je da će je neko drugi želeti.

Ovo nazivamo prodajnost imovine.

Pšenica je dobar primer dobra za prodaju jer svi moraju da jedu, a od pšenice se pravi hleb. Pšenica ima vrednost kao sastojak hleba i kao dobro koje olakšava trgovinu rešavanjem problema „sticaja potreba“.

Razmislite o svojoj želji da dobijete više novčanica u eurima ili drugoj valuti. Ne možete da jedete novčanice da biste preživeli, a i ne bi vam bile od velike koristi ako poželite da ih koristite kao građevinski materijal za vašu kuću. Međutim, znate da sa tim novčanicama možete da kupite hranu i kuću.

Stvarne fizičke novčanice su beskorisne za vas. Novčanice su vam dragocene samo zato što će ih drugi prihvatiti za stvari koje su vama korisne.

Tokom dugog perioda istorije, novac je evoluirao do te mere da monetarno dobro može imati vrednost, a da to dobro ne služi za bilo koju drugu ‘suštinsku’ upotrebu, poput hrane ili energije. Umesto toga, njegova upotreba je zaliha vrednosti i jednostavna zamena za drugu robu u bilo kom trenutku koji poželite.

Šta jedno dobro čini poželjnijim i prodajnijim od drugog dobra?

Deljivost

Definicija: Sposobnost podele dobra na manje količine.

Loš Primer: Dijamante je teško podeliti na manje komade. Za zajednicu od hiljada ljudi koji dnevno izvrše milione transakcija, dijamanti čine loše sredstvo razmene. Previše su retki i nedeljivi da bi se koristili za mnoge transakcije.

Potrebno je puno obuke da bi izrezali dijamant.

Ujednačenost

Definicija: Sličnost pojedinačnih jedinica odredjenog dobra.

Loš Primer: Krave nisu ujednačene – neke su veće, neke manje, neke bolesne, neke zdrave. Sa druge strane, unca čistog zlata je jednolična – jedna unca je potpuno ista kao sledeća. Ovo svojstvo se takođe često naziva zamenljivost.

Svaka je jedinstvena na svoj način.

Prenosivost

Definicija: Lakoća transporta dobra.

Loš Primer: Krava nije baš prenosiva. Zlatnici su prilično prenosivi. Papirne novčanice su još prenošljivije. Knjiga u kojoj se jednostavno beleži vlasništvo nad tim vrednostima (poput Rai kamenog sistema ili digitalnog bankovnog računa) je neverovatno prenosiva, jer nema fizičkog dobra koje treba nositi sa sobom za kupovinu. Postoji samo sistem za evidentiranje vlasništva nad tim vrednostima u nematerijalnom obliku.

Novac star 5000 godina VS novac star 13 godina

Kako dobro postaje sredstvo razmene?

Dobra postaju, i ostaju sredstva razmene zbog svoje univerzalne potražnje, takođe poznate kao njihova prodajnost, čemu pomažu svojstva koja su gore nabrojana.

Mnogo različitih dobara mogu u različitoj meri delovati kao sredstva razmene u ekonomiji. Danas, naša globalna ekonomija koristi valute koje izdaju države, zlato, pa čak i robu poput nafte kao sredstvo razmene.

Šta je obračunska jedinica?

Stvari se komplikuju kada u ekonomiji postoji mnogo robe koja se prodaje. Čak i sa samo 5 dobara, postoji 10 “kurseva razmene” između svake robe kojih svi u ekonomiji moraju da se sete: 1 svinja se menja za 15 pilića, 1 pile se menja za 15 litara mleka, desetak jaja se menja za 15 litara mleka, i tako dalje. Ako ekonomija ima 50 dobara, među njima postoji 1.225 “kurseva razmene”!

Sredstvo za merenje vrednosti

Zamislite obračunsku jedinicu kao sredstvo za merenje vrednosti. Umesto da se sećamo vrednosti svakog dobra u poredjenju sa drugim dobrima, mi samo treba da se setimo vrednosti svakog dobra u poredjenju sa jednim dobrom – obračunskom jedinicom.

Umesto da se setimo 1.225 kurseva razmene kada imamo 50 proizvoda na tržištu, mi treba da zapamtimo samo 50 cena.

Na primer, ne treba da se sećamo da litar mleka vredi 1/15 piletine ili desetak jaja, možemo da se samo setimo da litar mleka košta 1USD.

Mnogo opcija, sve u istoj obračunskoj jedinici.

Poređenje dobara je lakše sa obračunskom jedinicom

Obračunska jedinica takođe olakšava upoređivanje vrednosti i donošenje odluka. Zamislite da pokušavate da kupite par Nike Air Jordan patika kada ih jedan prodavac prodaje za jedno pile, a drugi za 50 klipova kukuruza.

Šta je zaliha vrednosti?

Do sada smo gledali samo primere transakcija koje se odvijaju u određenom trenutku u vremenu.

Međutim, ljudi vrše transakcije tokom vremena – oni štede novac i troše ga kasnije. Da bi odredjeno dobro moglo da funkcioniše pravilno kao monetarno dobro, ono treba da održi vrednost tokom vremena.

Novac koji vremenom dobro drži vrednost daje njegovom imaocu više izbora kada će taj novac da potroši.

To znači da prodajnost dobra uključuje njegovu sposobnost da održi vrednost tokom vremena.

Šta jedno dobro čini boljom zalihom vrednosti od drugog dobra?

Trajnost

Definicija: Sposobnost dobra da vremenom zadrži svoj oblik.

Loš Primer: Jagode čine lošu zalihu vrednosti jer se lako oštete i brzo trunu.

Nije sjajna forma novca.

Odluka je daleko lakša ako jedan prodavac naplaćuje 150 USD, a drugi 200 USD – odmah je očigledno koja je bolja ponuda jer su vrednosti izražene u istoj jedinici.

Teške za Proizvodnju

Definicija: Teškoće koje ljudi imaju u proizvodnji veće količine dobra.

Loš Primer: Papirne novčanice predstavljaju lošu zalihu vrednosti jer banke i vlade mogu jeftino da ih naprave.

Sa zlatom je suprotno – u ponudi se nalazi ograničena količina uprkos velikoj potražnji za njim, jednostavno zato što ga je vrlo teško iskopati iz zemlje. Ova ograničena ponuda osigurava da svaka jedinica zlata održi vrednost tokom vremena.

Traženje zlata je spora i teška aktivnost. Obično se ne pronađe puno!

Kako dobra postaju zalihe vrednosti?

Dobro postaje zaliha vrednosti ako se vremenom pokaže trajnim i teškim za proizvodnju.

Samo će vreme pokazati da li je neko dobro zaista trajno i da li ga je teško proizvesti. Zbog toga neki oblici novca su postojali vekovima pre nego što je neko otkrio način da ih proizvede više, i na kraju se to dobro više nije koristilo kao novac.

Ovo je priča o školjkama, Rai kamenju i mnogim drugim oblicima novca tokom istorije.

Zlato je primer dobra koje je hiljadama godina služilo kao dobra zaliha vrednosti. Zlato se ne razgrađuje tokom vremena i još uvek ga je teško proizvesti. Hiljadama godina alhemičari su bezuspešno pokušavali da sintetišu zlato iz jeftinih materijala.

Čak i sa današnjim naprednim rudarskim tehnikama, svake godine svi svetski rudnici zlata zajedno mogu da proizvedu samo 2% od ukupne ponude zlata u prometu.

Teškoće u proizvodnji zlata daju izuzetno visok odnos “zaliha i protoka”: zaliha je broj postojećih jedinica, a protok su nove jedinice stvorene tokom određenog vremenskog perioda. Svake godine se stvori vrlo malo novih jedinica zlata, iako je potražnja za zlatom obično vrlo velika.

Kombinujući ovo sa deljivošću, ujednačenošću i prenosivošću zlata, nije ni čudo što je zlato čovečanstvu služilo kao monetarno dobro tokom poslednjih 5.000 godina. Pošto je zlato teško proizvesti, možemo ga nazvati teškim novcem (hard money).

Kao rezultat toga, svoju vrednost je u velikoj meri zadržao kroz milenijume. Cena većine dobara i usluga u pogledu zlata zapravo se vremenom smanjivala kao rezultat tehnoloških inovacija, koje sve proizvode čine jeftinijim.

Uzmimo na primer cene hrane prema praćenju Kancelarije za hranu i poljoprivredu UN-a: sa obzirom na skokove u poljoprivrednoj tehnologiji tokom poslednjih 60 godina, cene hrane drastično su pale kada se procenjuju u zlatu. To čak i važi uprkos činjenici da obični ljudi retko koriste zlato za kupovinu stvari.

Cene hrane su padale u pogledu zlata tokom proteklih 60 godina, i mnogo pre toga (FAO Indeks Cena Hrane u Zlatu)

Zaliha vrednosti omogućava ljudima da uštede novac kako bi mogli da ga ulažu u pokretanje preduzeća i obrazovanje, povećavajući produktivnost društva.

Monetarna dobra koja dobro čuvaju vrednost takođe podstiču dugoročniji pogled na život, ili kratke vremenske preference. Pojedinac može da radi 10 godina, uštedi odredjeno monetarno dobro koje je dobra zaliha vrednosti, i nema potrebe da se plaši da će njegova ušteđevina biti izbrisana krahom tržišta ili povećanjem ponude tog dobra.

Zašto su važne funkcije novca?

Kada neki oblik novca izgubi bilo koju od svojih važnih funkcija kao što su sredstvo razmene, obračunska jedinica i zaliha vrednosti, celokupna ekonomija i društvo mogu da se rastrgnu.

Tokom istorije često vidimo grupe ljudi koje eksploatišu druge iskorišćavajući nesporazume o novcu i važnosti njegovih funkcija.

Sledeće, proći ću kroz istoriju novca, prvo hipotetički da bih ilustrovao poentu, a zatim ću preći na stvarne istorijske primere. Kroz ove primere videćemo štetne efekte na društva u slučajevima kada se izgubi samo jedna od tih ključnih funkcija novca.

Novac Gubi Funkciju: Alhemičar iz Njutonije

Kroz istoriju, mnoga dobra su dolazila i odlazila kao oblici novca. Na žalost, kada se neki oblik novca ukine, ponekad postoji grupa ljudi koja eksploatiše drugi oblik manipulišući tim novcem.

Hajde da pogledamo hipotetičko selo zvano Njutonija da bismo razumeli kako dolazi do ove eksploatacije.

Zelene perle postaju Novac

Tokom stotina godina ribolova u obližnjoj reci, stanovnici Njutonije sakupljali su zelene perle iz vode. Zrnca su mala, lagana, izdržljiva, jednolična i retko se pojavljuju u reci. Ljudi prvo priželjkuju perle zbog svoje lepote. Na kraju, seljani shvataju da svi drugi žele perle – one se vrlo lako mogu prodati. Zrnca uskoro postaju sredstvo razmene i obračunska jedinica u selu: pile je 5 zrna, vreća jabuka 2 zrna, krava 80 zrna.

Ukupna ponuda perli je prilično konstantna i cene se vremenom ne menjaju mnogo. Seoski starešina je uveren da može da se opustiti u poslednjim danima živeći od svoje velike zalihe perli.

Alhemičar stvara više perli

Seoski alhemičar je poželeo da bude bogat čovek, ali nije voleo da vredno radi na tome. Umesto da traži perle u reci ili da prodaje vrednu robu drugim seljanima, on sedeo je u svojoj laboratoriji. Na kraju je otkrio kako da lako stvori stotine perli sa malo peska i vatre.

Seljani koji su tragali za perlama u reci bili su srećni ako bi svaki dan pronašli po 1 zrno. Alhemičar je mogao da proizvede stotine uz malo napora.

Alhemičar troši svoje perle

Budući da je bio prilično zao, alhemičar nije svoj metod pravljenja zrna delio ni sa kim drugim. Stvorio je sebi još više perli i počeo da ih troši za dobra na tržištu u Njutoniji. Tokom sledećih meseci, alhemičar je kupio farmu pilića, nekoliko krava, finu svilu, posteljine i ogromno imanje. On je imao priliku da kupi ova dobra po normalnim cenama na tržištu.

Alhemičarevo trošenje ostavljalo je seljanima mnogo perli, ali malo njihove vredne robe.

Svi seljani su se osećali bogatima – imali su tone perli! Međutim, polako su primetili da i svi ostali takodje imaju tone.

Cene počinju da rastu

Uzgajivač pilića primetio je da sva roba koju je trebalo da kupi na pijaci poskupela. Džak jabuka sada se prodaje za 100 perli – 50 puta više od njihove cene pre nekoliko meseci!

Iako je sada imao hiljade perli, uskoro bi mogao da ostane bez njih zbog ovih cena. Pitao se – da li zaista može sebi da priušti da prodaje svoje piliće za samo 5 perli po komadu? Morao je i on da podigne svoje cene.

Jednostavno rečeno, kao rezultat alhemičarevog trošenja njegovih novostvorenih perli, bilo je previše perli koje su jurile premalo dobara – pa su cene porasle.

Kupci robe bili su spremni da potroše više perli da bi kupili potrebna dobra. Prodavci robe su trebali da naplate više da bi bili sigurni da su zaradili dovoljno da kupe potrebna dobra za sebe.

Budući da su cene svih dobara porasle, možemo reći da se vrednost svake perle smanjila.

Nejednakost bogatstva raste

Seoski starešina, koji je vredno radio da sačuva hiljade perli, sada se našao osiromašenim i gladnim. U međuvremenu, alhemičar je udobno sedeo na svom velikom imanju sa kravama, pilićima i slugama koji su se brinuli za svaki njegov hir.

Alhemičar je efikasno ukrao bogatstvo celog sela, tako što je jeftino proizvodio perle i koristio ih za kupovinu vredne robe.

Ono što je najvažnije, kupio je robu pre nego što je tržište shvatilo da je više perli u opticaju i da ima manje robe, što je dovelo do rasta cena. Ova dodatna proizvodnja perli nije dodala korisnu robu ili usluge selu.

Eksploatacija pomoću Novca: Agri Perle

Nažalost, priča o alhemičaru iz Njutonije nije u potpunosti hipotetička. Ovaj prenos bogatstva kroz stvaranje novca ima istorijske i moderne presedane.

Na primer, afrička plemena su nekada koristila staklene perle, poznate kao “agri perle”, kao sredstvo razmene. U to vreme plemenskim ljudima je bilo veoma teško da prave staklene perle, i one su predstavljale težak novac unutar njihovog plemenskog društva.

Niko nije mogao jeftino da proizvede perle i koristiti ih za kupovinu skupe, vredne robe poput kuća, hrane i odeće.

Perle proizvedene u Gani

Sve se promenilo kada su stigli Evropljani, i primetili upotrebu staklenih perli kao novca.

U to vreme, Evropljani su mogli jeftino da stvaraju staklo u velikim količinama. Kao rezultat toga, Evropljani su počeli tajno da uvoze perle i koriste ih za kupovinu dobara, usluga i robova od Afrikanaca.

Peć za izradu stakla u Muranu, Italija. Ovo ostrvo izvan Venecije proizvodi staklo od 15. veka.

Vremenom se iz Afrike izvlačila vredna roba i ljudi, dok je plemenima ostajalo mnogo perli i malo robe.

Perle su izgubile veći deo vrednosti zbog inflacije uzrokovane snabdevanjem od strane Evropljana.

Rezultat je bio osiromašenje afričkih plemena i bogaćenje Evropljana, kako to ovde objašnjava monetarni istoričar Bezant Denier.

Dragocena roba je kupljena jeftino proizvedenim monetarnim dobrom.

Profitiranje na proizvodnji novca: Emisiona dobit

Ova priča ilustruje kako se bogatstvo prenosi kada jedna grupa može jeftino da proizvodi monetarno dobro.

Razlika između troškova proizvodnje monetarnog dobra i vrednosti tog monetarnog dobra poznata je kao emisiona dobit, eng. seignorage.

Kada je monetarno dobro mnogo vrednije od troškova proizvodnje, ljudi će proizvesti više od monetarnog dobra da bi uhvatili profit od emisione dobiti.

Na kraju će ova povećana ponuda dovesti do pada vrednosti monetarnog dobra. To je zbog zakona ponude i potražnje: kada se ponuda povećava, cena (poznata i kao vrednost) dobra opada.

Novac Gubi Funkciju 2. Deo: Kejnslandski Bankar

U priči o Njutoniji, alhemičar je otkrio način da se od malo peska jeftino stvori više zelenih perli. To se u stvarnosti odigralo kroz trgovinu između Evropljana i Afrikanaca, pričom o agri perlama. Međutim, ove priče su pomalo zastarele – mi više ne trgujemo robom za perle.

Da bismo nas doveli do modernog doba, hajde da promenimo neka imena u našoj priči:

  1. Selo Njutonija postaje država koja se zove Kejnsland
  2. Alhemičar postaje bankar
  3. Seoski starešina postaje penzioner
  4. Zelene perle postaju zlato, koje niko ne može jeftinije da stvori – čak ni bankar.

Bankar Menja Papirne Novčanice za Zlato

Kao i u stvarnosti, bankar u ovoj priči nema formulu ili trik da stvori više zlata. Međutim, bankar bezbedno čuva zlato u vlasništvu svakog građanina Kejnslanda. Bankar daje svakom građaninu po jednu potvrdu za svaku uncu zlata koje ima u svom trezoru.

Te potvrde se mogu iskoristiti u bilo koje vreme za stvarno zlato. Papirne potvrde ili novčanice su mnogo pogodnije za plaćanje nego nošenje zlata kroz supermarket.

Građani su srećni – oni imaju prikladno sredstvo plaćanja u vidu bankarevih novčanica, i znaju da niko ne može da ukrade njihovo bogatstvo falsifikujući više zlata.

Građani na kraju počinju da plaćaju u potpunosti papirnim novčanicama, ne trudeći se nikad da zamene svoje novčanice za zlato. Na kraju, novčanice postaju “dobre kao i zlato” – svaka predstavlja fiksnu količinu zlata u bankarevom trezoru.

Ukupno kruži 1.000.000 novčanica, od kojih je svaka otkupljiva za jednu uncu zlata. 1.000.000 unci zlata sedi u bankarevom trezoru. Svaka novčanica je u potpunosti podržana u zlatu.

Starešina koji je sačuvao sve svoje perle u priči o Njutoniji sada je penzioner u Kejnslandu, koji svoje zlato drži u banci i planira da ugodno živi od novčanica koje je dobio zauzvrat.

Hajde da u ovu priču dodamo i novi lik: premijera Kejnslanda. Premijer naplaćuje porez od građana i koristi ga za plaćanje javnih usluga poput policije i vojske. Premijer takođe drži vladino zlato kod bankara.

Bankar Menja Papirne Novčanice za Dug

Premijer želi da osigura da nacionalno zlato ostane na sigurnom, pa banku štiti policijom. Bankar i premijer se zbog toga zbližavaju, pa premijer traži uslugu. Traži od bankara da kreira 200.000 novčanica za premijera, uz obećanje da će mu premijer vratiti za pet godina. Premijeru su novčanice potrebne za finansiranje rata. Građani Kejnslanda borili su se protiv većih poreza zbog finansiranja rata, pa je morao da se obrati bankaru.

Bankar se slaže da izradi novčanice, ali pod jednim uslovom: bankar uzima deo od 10.000 novčanica za sebe. Premijer prihvata posao kojim bankar ’kupuje državni dug’. Sada je u opticaju 1.200.000 novčanica, potpomognutih kombinacijom 1.000.000 unci zlata i ugovorom o dugu sa vladom za 200.000 novčanica.

Premijer troši svoje nove novčanice na bombe kupujući ih od dobavljača iz domaće vojne industrije, a bankar sebi kupuje veliki luksuzni stan.

Dobavljač iz vojne industrije koristi sve nove novčanice koje je dobio od premijera da kupi amonijum nitrat (đubrivo koje se koristi u bombama) za proizvodnju bombi. Sve njegove kupovine povećavaju cenu đubriva za uzgajivače pšenice u Kejnslandu, pa oni podižu cenu pšenice.

Kao uzrok toga, pekar koji kupuje pšenicu treba da podigne cenu svog hleba da bi ostao u poslu. Na taj način cene u Kejnslandu počinju da rastu, baš kao što su to činile u Njutoniji kada su nove perle ušle u opticaj.

Papirne Novčanice Više Ne Predstavljaju Zlato

Penzioner nailazi na finansijski časopis u kojem se pominje premijerov dogovor da se zaduži za finansiranje rata. Obzirom da je mudar, on zna da bombe loše vraćaju ulaganje i sumnja da će premijer ikada da vrati svoj dug.

Ako on ‘podmiri’ svoj dug, to bi ostavilo 1.200.000 novčanica u opticaju sa samo 1.000.000 unci zlata da bi ih podržalo, obezvređujući njegovu ušteđevinu. Već oseća stisak u džepu zbog porasta cena, i on odlučuje da se uputi u lokalnu banku i preda svoje novčanice i zameni ih za zlato, koje niko ne može da napravi u većoj količini.

Kada penzioner stigne u banku, on zatiče i mnoge druge okupljene oko banke. Svi oni se nadaju da će uzeti zlato koje predstavljaju njihove novčanice. Građani Kejnslanda sa pravom se plaše da njihove novčanice gube na vrednosti – oni to već osećaju zbog porasta cena.

Vrata su zaključana, sa obaveštenjem bankara na njima:

Po nalogu premijera, onom koji se plaši za stabilnost ove bankarske institucije, ova banka više neće podržavati konvertibilnost papirnih novčanica u zlato. Hvala vam!

Gomila se razilazi, ostavljena sa jednim izborom: da zadrže svoje novčanice, koje sada vrede manje od 1 unce zlata. Građani sa dovoljno finansijske stabilnosti odlučuju da ulože svoje novčanice u kupovinu akcija banke i kompanija vojne industrije, koje dobro posluju jer mogu da kupuju stvari pre nego što se povećaju tržišne cene.

Mnogi ljudi nisu u mogućnosti da investiraju – oni moraju da gledaju kako njihove zarade stagniraju i kako njihova ušteđevina polako ali sigurno gubi vrednost.

Penzioner, koji se nadao da će živeti od novčanica koje je zaradio tokom svojih 40 radnih godina, sada 40 sati nedeljno provodi iza kase u lokalnoj prodavnici, pitajući se gde je sve pošlo po zlu.

Dug Nikada Nije Otplaćen

Prošlo je nekoliko godina, a premijerov dug prema banci dolazi na naplatu. Budući da je potrošio svih 200.000 novčanica na bombe, koje nemaju baš dobar povraćaj ulaganja, on nema novčanice koje može da vrati banci. Plus, premijer želi da kupi još bombi za svoj rat.

Bankar uverava premijera da je sve u redu. Bankar će napraviti novi ugovor o dugu za 600.000 novčanica, koji bi trebao da stigne na naplatu u narednih 5 godina. Premijer može da iskoristi 200.000 od tih novih 600.000 novčanica da vrati svoj prvobitni dug prema banci, zadrži još 300.000 da kupi još bombi i da 100.000 bankaru da bi mu platio njegove usluge.

To nastavlja da se dešava – svaki put kada dug dospeva na naplatu, bankar stvara više novčanica za vraćanje starijih dugova i daje premijeru još više novca za trošenje. Ovaj ciklus se nastavlja.

Šta se dešava u Kejnslandu?

  • Oni koji prvi dobiju nove novčanice, gledaju kako se njihovo bogatstvo povećava
  • To uključuje bankara, premijera, vladu i sve one koji mogu da pristupe mogućnostima za investiranje u preduzeća koja prva dobiju nove novčanice (finansijske, vojne itd.).
  • Cene roba rastu
  • Cene se ne povećavaju ravnomerno – one se povećavaju gde god nove novčanice prvo uđu u ekonomiju i od tog trenutka imaju efekat talasa na tržišta. U našem primeru prvo raste cena amonijum nitrata, zatim cena pšenice, pa cena hleba. A tek na kraju zarade običnih ljudi.
  • Štednja i životni standard opšte populacije se smanjuju
  • Najviše pate oni koji žive od plate do plate i ne mogu da ulažu. Čak i oni koji su u mogućnosti da investiraju podložni su hirovima tržišta. Mnogi su prisiljeni da prodaju svoje investicije po niskim cenama tokom pada tržišta samo da bi platili svoje dnevne potrebe.
  • Razlika u prihodima i bogatstvu između bogatih i siromašnih se povećava
  • Bogatstvo opšte populacije se smanjuje, dok se bogatstvo onih koji su blizu mesta gde se troše nove novčanice povećava. Rezultat je disparitet koji se vremenom samo proširuje.

Da li nas novac danas eksploatiše?

Priča o Njutoniji i stvarna priča o agri perlama u Africi deluju pomalo zastarelo. Priča o Kejnslandu, međutim, deluje neobično poznato. U našem svetu cene robe uvek rastu, i vidimo rekordne nivoe nejednakosti u bogatstvu.

U poslednjem odeljku ovog našeg članka Šta je novac, proći ću kroz nastanak bankarstva i korake koji su bili potrebni da se dođe do današnjeg sistema, gde banke i vlade sarađuju u kontroli ekonomije i samog novca.

Šta su banke, i odakle su one došle?

Pojava bankarstva verovatno se dogodila da bi olakšala poljoprivrednu trgovinu i da bi povećala pogodnosti. Iako su se mnoga društva na kraju konvergirala ka upotrebi zlata i srebra kao novca, ovi metali su bili teški i opasni za nošenje kao tovar. Međutim, u mnogim slučajevima ih nije ni trebalo prevoziti. Uzmite ovaj primer:

Grad treba da plati poljoprivrednicima na selu za žito, a poljoprivrednici gradskoj vojsci za zaštitu od varvara. U ovom dogovoru zlato se kreće u oba smera: prema poljoprivrednicima u selu kako bi im se platilo žito, i nazad u grad da bi se platila vojska. Da bi olakšali ove transakcije, preduzetnici su stvorili koncept banke. Banka je zlato čuvala u sigurnom trezoru i izdavala novčanice od papira. Svaka priznanica je predstavljala potvrdu da njen imaoc poseduje određenu količinu zlata u banci. Imaoc novčanice je u svako doba mogao da uzme svoje zlato nazad vraćanjem te novčanice banci.

Korisnici banke mogli su lakše da trguju sa novčanicama od papira, i onaj koji poseduje novčanice mogao je da preuzme njihovo fizičko zlato u bilo kom trenutku. To je te novčanice učinilo “dobrim kao i zlato”.

Banke su izdržavale svoje poslovanje naplaćujući od kupaca naknadu za skladištenje zlata ili pozajmljivanjem dela zlata i zaračunavanjem kamata na njega. Trgovina na ovaj način je mogla da se odvija sa laganim novčanicama od papira umesto sa teškim vrećama zlatnika.

Ovakva praksa sa transakcijama, korišćenjem papirne valute potpomognute monetarnim dobrima, verovatno je započela u Kini u 7. veku.

Na kraju se proširila Evropom 1600-ih, a svoj zalet dobila je u Holandiji sa bankama poput Amsterdamske Wisselbanke. Novčanice Wisselbank-e često su vredele više od zlata koje ih je podržavalo, zbog dodane vrednosti njihovih pogodnosti.

Uspon nacionalnih ‘centralnih banaka’

Tokom vekova, zlato je počelo da se sakuplja u trezorima banaka, jer su ljudi više voleli pogodnosti transakcija sa novčanicama.

Na kraju, nacionalne banke u vlasništvu vlada preuzele su ulogu čuvanja zlata od privatnih banaka koje su započeli preduzetnici.

Nacionalne papirne valute potpomognute zlatnim rezervama u nacionalnim bankama zamenile su novčanice iz privatnih banaka. Sve nacionalne valute bile su jednostavno potvrde za zlato koje se nalazilo u trezoru nacionalne banke.

Ovaj sistem je poznat kao zlatni standard – sve valute su jednostavno predstavljale različite težine zlata.

U gornjem levom uglu novčanice možete videti da piše da je novčanica “zamenljiva za zlato”. Savremeni dolari nemaju ovaj natpis, ali inače izgledaju vrlo slično. Izvor

Zlatni sistem je postojao veći deo vremena, sve do Prvog svetskog rata. Vladama je bilo teško da prikupe novac za ovaj rat putem poreza, pa su morale da budu kreativne.

Kada vlade troše više nego što zarađuju na porezima, to se naziva deficitna potrošnja.

Kako vlade mogu ovo da urade? Vlade to rade tako što pozajmljuju novac prodavajući svoj dug.

Tokom Prvog svetskog rata, vlade su građanima i preduzećima prodavale vrstu duga koja se naziva ratna obveznica. Kada građanin kupi ratnu obveznicu, on preda svoj novac vladi i dobije papir u kojem je stajalo vladino obećanje da će vlasniku obveznice vratiti novac, plus kamate, za nekoliko godina.

Plakat koji obaveštava građane, tražeći od njih da kupe ratne obveznice – što predstavlja zajam vladi. Izvor

Centralne banke ‘monetizuju’ državni dug

Međutim, građani i preduzeća nisu bili voljni da kupe dovoljno ratnih obveznica za finansiranje Prvog svetskog rata.

Vlade se nisu predale – pa su zatražile od svojih nacionalnih ‘centralnih banaka’ da one kupe ove obveznice. Centralne banke su otkupile obveznice, ali ih nisu platile valutom potpomognutom postojećim zlatnim rezervama, kao što su to činili građani i banke prilikom kupovine obveznica.

Centralne banke su umesto toga davale vladi novu, sveže štampanu papirnu valutu potpomognutu samo obveznicom. Ovu valutu podržalo je samo obećanje da će im vlada vratiti dugove. Ovo je poznato kao monetizacija duga.

Budući da su ratne obveznice i valuta samo komadi papira, one su lake i jeftine za proizvodnju i mogu se napraviti u ogromnim količinama. Ono što ograničava proizvodnju i jednog i drugog je poverenje.

Ima smisla da se neko rastane od svog teško stečenog novca da kupi državnu obveznicu, samo ako veruje da će vlada da vrati svoj dug, plus kamate. Centralna banka je “krajnji kupac”, što znači da će ona da kupi državne obveznice kada to niko drugi neće da uradi.

Zapamtite, centralnu banku gotovo da ništa ne košta da kupi državne obveznice, jer oni sami štampaju valutu da bi ih kupili.

Zamislite da pridjete najskupljem automobilu u autosalonu – koji košta 100.000 USD. Mislite da je automobil lep, ali taj novac biste radije potrošili na lepši stan – tako da ste spremni da platite samo 40.000 USD za taj auto.

Sada, hajde da zamislimo da imate štampač za novac i da vas košta samo 50 USD za mastilo i papir da bi ištampali 1.000.000 USD. Vi biste odmah kupili auto, čak i ako biste morali da se cenkate sa drugim čovekom, i da ga na kraju platite 150.000 USD!

Ista stvar se dešava kada centralna banka kupuje obveznice (dugove) od vlade. Centralna banka može da stvori valutu toliko jeftino, da su spremni da plate i više nego što bi drugi platili ove obveznice i nastaviće da ih kupuju čak i kada niko drugi ne bude želeo.

Monetizacija duga uzrokuje inflaciju

Kada centralne banke monetizuju državni dug, funkcija novca kao zalihe vrednosti počinje da se nagriza. Vlada troši novi novac koji je dobila od svoje centralne banke na ratnu robu, obroke i još mnogo toga.

Cene roba rastu od ove novoštampane valute koja kruži kroz ekonomiju. Kada se cene povećavaju, to znači da se vrednost svake jedinice valute smanjuje. Svi koji drže valutu sada imaju manje vrednosti. Danas to nazivamo sporim gubitkom funkcije zalihe vrednosti u novčanoj inflaciji.

Za Nemačku nakon Prvog svetskog rata monetizacija duga izazvala je totalni slom Nemačke ekonomije i stvorila uslove za rast fašizma.

Kao deo sporazuma o prekidu vatre koji je okončao Prvi svetski rat, Nemačka je pobednicima morala da plati ogroman novac. Nemačkoj vladi je bio preko potreban novac, pa su prodale obveznice (dug) Rajhsbanci, nemačkoj centralnoj banci.

Ovaj postupak doveo je do toga da je vlada štampala toliko maraka (tadašnja nemačka valuta) da je tempo inflacije u Nemačkoj ubrzan u hiperinflaciju početkom 1920-ih. Cena vekne hleba za samo 4 godine popela se sa 1,2 marke na 428 biliona maraka.

Tokom i posle Prvog svetskog rata, SAD, Britanija, Francuska i mnoge druge vlade pratile su Nemačku u štampanju valute potpomognute državnim dugom.

To je dovelo do toga da su građani želeli da svoju papirnu valutu zamene za zlato, baš kao i penzioner iz priče o Kejnslandu.

Međutim, mnoge vlade su suspendovale konvertibilnost svojih valuta u zlato. Ovim potezom vlade su primorale svoje građane da drže nacionalnu papirnu valutu i gledaju kako se njihova ušteda smanjuje u vrednosti.

Da bi mogle da nastave da štampaju novac i da bi ga trošile na nepopularne programe za koje nisu mogle da skupljaju poreze za finansiranje – poput ratova.

Bretton Woods: Novi monetarni sistem

Nakon razaranja koja su donela dva svetska rata, vlade su uspostavile novi globalni monetarni sistem prema Bretton Woods-ovom sporazumu iz 1944. godine.

Prema ovom sporazumu, valuta svake države konvertovala se po fiksnom kursu sa američkim dolarom. Američki dolar je zauzvrat predstavljao zlato po stopi od 35 USD za jednu trojsku uncu zlata*.

Sve globalne valute su stoga još uvek bile jednostavna reprezentacija zlata, putem američkih dolara kao posrednika. Redovni građani više nisu mogli da otkupljuju svoje valute za zlato iz Sjedinjenih Država. Međutim, strane centralne banke mogle bi da dođu u Sjedinjene Države da bi zamenile dolare za zlato po stopi od 35 USD za jednu uncu zlata.

Međutim, vlada Sjedinjenih Država nije uvek držala dovoljno zlata da podrži sve dolare u opticaju. Američka vlada nastavila je da finansira proširene socijalne i vojne programe prodajom državnog duga svojoj centralnoj banci, Federalnim rezervama, koja je povećala ponudu dolara bez povećanja ponude zlata koja podupire te dolare.

*Trojna unca je standardna mera čistog zlata i ima malo veću težinu od normalne unce.

Propast Bretton Woods-a

Tokom 1970-ih, sve veći troškovi rata u Vijetnamu i stranih vlada koje su otkupljivale svoje dolare za zlato, stvorili su pritisak na Trezor Sjedinjenih Država.

Ponuda dolara je porasla, dok je zlato u posedu Sjedinjenih Država opalo. Od 1950. pa do početka 1970-ih, rezerve zlata koje je držala vlada Sjedinjenih Država smanjile su se za više od 50%, sa 20 metričkih tona na samo 8 metričkih tona.

Godine 1970. država je imala zlata u vrednosti od samo 12 biliona dolara po zvaničnom kursu od 35 dolara za trojsku uncu zlata. Tokom ovog istog vremenskog perioda, ukupna ponuda američkih dolara otišla je sa oko 32 biliona USD na skoro 70 biliona USD.

Zvanične rezerve zlata u SAD-u su naglo padale od 1950. do 1970. godine, dok su se dolari u opticaju povećavali. Izvor: Wikipedia, DollarDaze.org

Američka vlada nije bila u stanju da potkrepi dolare zlatom od 35 dolara po trojnoj unci, što dovelo do rizika za čitav globalni monetarni sistem.

Početkom sedamdesetih godina, trojna unca zlata trebala je da vredi 200 USD da bi u potpunosti podržala sve američke dolare u opticaju. Rečeno na drugi način, Sjedinjene Države su pokušavale da kažu svetu da jedan dolar vredi 1/35 trojne unce zlata, ali u stvarnosti dolar je vredeo samo 1/200 trojne unce.

Kad su strane vlade trebale da pribave dolare za međunarodnu trgovinu i rezerve, bile su opelješene. Francuska vlada je to shvatila šezdesetih godina prošlog veka i počela je da prodaje svoje američke dolare za zlato po zvaničnom kursu od 35 dolara za trojsku uncu zlata.

Zemlje su počinjale da se bude iz šeme američke vlade. SAD su krale bogatstvo putem emisione dobiti, prodajući dolare za 1/35 trojne unce zlata, kada su vredeli samo 1/200 trojske unce.

Nixonov Šok ulazi u ’tradicionalni’ novac

Da bi kuća od karata mogla da ostane na mestu, predsednik Nixon je 1971. najavio da će američka vlada privremeno da obustavi konvertibilnost dolara u zlato.

Strane vlade više nisu mogle da polažu pravo na zlato svojim papirnim dolarima, a dolar više nije bio “poduprt” zlatom. Nixon je tvrdio da će ovo stabilizovati dolar.

50 godina kasnije, kristalno je jasno da je ovo samo pomoglo dolaru da izgubi vrednost i da ovaj “privremeni” program još uvek traje.

Pre 1971. godine, sve globalne valute bile su vezane za američki dolar putem Bretton Woods-ovog sporazuma. Kada je Nixon promenio američki dolar iz dolara podržanog u zlatu u dolar podržan dugom, ovim je promenio i svaku drugu valutu na Zemlji.

Sam je učinio da se celokupna svetska ekonomija zasniva na dugovima. Valute više nisu predstavljale zlato, već su predstavljale vrednost državnog duga.

Zlatni Standard se nikada nije vratio

Konvertibilnost američkih dolara u zlato – zlatni standard – nikada se nije vratio.

Od 1971. godine, čitav globalni monetarni sistem pokreće se tradicionalnim “fiat” valutama: poverenjem u vladine institucije da održavaju valutni sistem.

Većina valuta podržana je kombinacijom duga njihove vlade i drugih tradicionalnih valuta poput dolara i evra. Papirne valute više nisu podržane zlatom, imovinom koja je više od 5000 godina služila kao težak novac.

Danas vas vlade prisiljavaju da plaćate porez u njihovoj valuti i manipulišu saznanjima oko novca kako bi osigurale da potražnja za njihovom valutom ostane velika.

To im omogućava da neprestano štampaju više valuta, da bi je potrošili na vladine projekte, uzrokujući inflaciju cena koja jede i smanjuje bogatstvo i plate.

Američka vlada sada prodaje državne obveznice (dugove), poznate kao obveznice Trezora SAD, eng. US Treasuries, komercijalnim bankama u zamenu za američke dolare.

Vlada koristi te dolare za finansiranje svog budžetskog deficita. Komercijalne banke prodaju mnoge obveznice Trezora SAD, koje su kupile, američkoj centralnoj banci, Federalnim Rezervama.

Federalne rezerve plaćaju komercijalnim bankama sveže štampanim novcem “pomoću računara i upisivanjem količine na račun”, kako je rekao bivši predsednik Fed-a Ben Bernanke.

Ove komercijalne banke često zarađuju samo kupujući obveznice Trezora SAD od države i prodajući ih centralnoj banci. Kupujte nisko, prodajte visoko.

Centralne banke ovaj proces kupovine državnog duga – odnosno pozajmljivanja novca državi – nazivaju operacijama otvorenog tržišta.

Kada centralna banka odjednom kupi velike iznose duga, oni to nazivaju kvantitativnim ublažavanjem. Centralne banke javno najavljuju kupovinu državnog duga, ali vrlo malo ljudi razume šta to zapravo znači.

Euro, jen i svaka druga valuta koja se danas koristi funkcionišu slično kao američki dolar.

Da li će SAD ikada vratiti svoj nacionalni dug?
Neobična stvar u vezi sa državnim dugom SAD-a je ta što vlada poseduje štampariju potrebnu za njegovu otplatu.

Kao rezultat toga, kada vlada duguje novac, oni samo pozajme još više novca da bi otplatile taj dug, povećavajući nacionalni dug.

Ako vam ovo zvuči kao Ponzijeva piramidalna šema, to je zato što ona to i jeste – najveća Ponzijeva šema u istoriji. Kao i svaka Ponzijeva šema, nastaviće se sve dok su ljudi koji kupuju Ponzijevu šemu budu uvereni da će im biti plaćeno nazad.

Ako ljudi i nacije prestanu da se zadužuju i koriste američke dolare jer nemaju poverenja u američku vladu ili vide da cena robe raste (tj. dolar postaje sve manje vredan), potražnja za dolarom će opadati, što će izazvati začaranu spiralu.

Ova spirala često završi u hiperinflaciji, kao što smo videli u novijoj istoriji sa Jugoslavijom, Venecuelom, Argentinom, Zimbabveom i mnogim drugim državama.

Ovo je način kako funkcioniše novac na vašem bankovnom računu. Novac svake nacije na svetu pati od istih problema kao i perle i novčanice u pričama o Njutoniji i Kejnslandu.

Kako banke i vlade kradu tvoj novac?

Tokom vekova, stigli smo do monetarnog sistema u kojem banke i vlade mogu da štampaju novu valutu za finansiranje svojih operacija i svojih prijatelja u zločinu, dok kradu bogatstvo svojih građana.

Šta će se desiti sa svetom kada novac bude mogao da štampa svaki narod na planeti?

  • Bogatstvo onih koji su blizu pravljenja nove valute se povećava
  • Vlada i politički povlašćena klasa ljudi, imaju pristup novoštampanom novcu pre svih ostalih, pa mogu da ga potroše pre nego što cene porastu. Na ovaj efekat pokazao je ekonomista Richard Cantillon sredinom 1700-ih i poznat je kao Cantillonov Efekat.
  • Cena robe raste (poznato kao inflacija
  • Ne raste sve roba istovremeno u ceni. Roba blizu mesta gde se proizvodi nova valuta – finansijski sektor i vlada – prva raste, i odatle uzrokuje efekt talasa na cene.
  • Inflacija se često predstavlja kao promena cene potrošačke korpe, poznata kao Indeks Potrošačkih Cena, eng. Consumer Price Index (CPI). Vlada ima alate za manipulisanje ovim brojem kako bi osigurala da se ona čini niskom i stabilnom, kao što je objašnjeno u našem članku o inflaciji.
  • Finansijska imovina često primećuje ogromnu inflaciju, ali bankari to ne nazivaju inflacijom – oni kažu da naša ekonomija cveta! Nakon što su američke Federalne rezerve učetvorostručile ponudu američkih dolara u šest godina nakon finansijske krize 2008. godine, banke koje su dobile te nove dolare, kupile su akcije i obveznice, stvarajući ogroman balon u cenama ove imovine.
  • Štednja i životni standard stanovništva se smanjuju
  • Plate su jedna od poslednjih “cena” u ekonomiji koja se prilagođava, jer se često povećavaju samo jednom godišnje. U međuvremenu, cene dnevnih potrepština te osobe koja zaradjuje platu neprestano rastu kako novi novac kruži ekonomijom.
  • Najviše su pogođeni oni koji žive od plate do plate – a to je 70% Amerikanaca.
  • Razlike u prihodima između bogatih i siromašnih se povećavaju, kao što se vidi na grafikonu ispod.

*Koncentracija dohotka na vrhu naglo je porasla od 1970-ih

Zašto i dalje imamo isti monetarni sistem?

Ako ovaj sistem bogate još više obogaćuje, a siromašne još više osiromašuje, dovodeći do političke nestabilnosti, zašto ga onda ne bismo promenili?

Najveći razlog zašto se ništa ne menja je verovatno to** što puno toga ne znamo o samom sistemu**. Svi svakodnevno koristimo valute svojih vlada, ali većina nas ne razume kako sistem funkcioniše i šta on čini našim društvima.

Obrazovni sistem, mediji i finansijski stručnjaci neprestano nam govore da je monetarni sistem previše komplikovan da bi ga normalni ljudi razumeli. Mnogi od nas se zato i ne trude da pokušaju.

Još nekoliko razloga zašto ovaj sistem nastavlja da opstaje:

  • Mnogo je ljudi koji imaju direktnu korist od štampanja novog novca.
  • Ti ljudi ne žele nikakve promene i bore se da zadrže tu moć.
  • Nacionalne valute su često pogodne
  • Kreditne kartice, online bankarstvo i još mnogo toga čine upravljanje nacionalnim valutama i njihovo trošenje lakim i jednostavnim.
  • Građani moraju da plaćaju porez u svojoj nacionalnoj valuti
  • To stvara potražnju za tom valutom od svih građana, povećavajući njenu vrednost.
  • Glavna međunarodna tržišta, poput nafte, denominirana su u dolarima.
  • Nafta je potrebna svakoj zemlji na planeti, ali pošto mnogi ne mogu da je proizvode, moraju da je kupuju na međunarodnim berzama. Od 1970-ih na ovim berzama gotovo sva nafta se prodaje za dolare, što stvara potražnju za dolarima. Da bi se odmaknule od ovog sistema, zemlje bi trebale da pronađu novu valutu ili robu za trgovinu naftom, što zahteva vreme i rizike.
  • Nije postojala dobra alternativa
  • Uz globalnu ekonomiju u realnom vremenu, naš sistem digitalnog bankarstva koji koristi nacionalne valute je pogodan. Transakcija u tvrdom novcu poput zlata bila bi previše nezgrapna za današnji svet. Digitalna valuta pod nazivom Bitcoin, predstavljena 2009. godine, je rastuća alternativa koja nudi čvrst novac koji se kreće brzinom interneta.

Šta je novac, i zašto trebate da brinete?

Novac je alat koji olakšava razmenu dobara. Kao i svako drugo dobro, novac se pridržava zakona ponude i potražnje – povećanje potražnje povećaće njegovu vrednost, a povećanje ponude smanjiće njegovu vrednost.

Na ovaj način novac se ne razlikuje od kuće ili piletine. Međutim, velika prodajnost novca znači da je potražnja za njim uvek velika. Kao rezultat, novac mora biti težak za proizvodnju (a samim tim i ograničen u ponudi) ili će ga onaj ko ga može napraviti, stvoriti toliko, da vremenom više neće služiti kao zaliha vrednosti. Uskoro će izgubiti svoje funkcije kao sredstvo razmene i obračunske jedinice.

Najbolji novac u datoj ekonomiji je onaj koji se najslobodnije kreće – svi ga žele, lako je obaviti transakcije sa njim i koji sa vremenom dobro drži svoju vrednost. Nijedan novac nije savršen u svemu ovome, a neki ističu jednu funkciju novca na štetu drugih.

Iako se istorija ne ponavlja, ona se rimuje, a usponi i padovi monetarnih sistema imaju jasne ritmove. Uspon i pad monetarnog sistema često sledi opšti obrazac koji smo videli u pričama o agri perlama i Kejnslandu: pojavljuje se odredjenji oblik novca koji pomaže ljudima da efikasnije trguju i štede, ali na kraju gubi na vrednosti kada neko shvati kako da ga jeftino stvori u velikoj količini. Međutim, tokom dugog perioda vremena, monetarni sistemi su se poboljšali u sve tri funkcije novca.

Na primer, zlato je tokom vremena dobro služilo kao zaliha vrednosti. Međutim, naša međusobno povezana ekonomija ne bi mogla efikasno da funkcioniše ako bi trebalo da fizičko zlato zamenimo robom i uslugama. Mnogo je lakše kretati se na papirnom i digitalnom novcu, ali istorija nam govori da su vlade i bankari iskoristili ove oblike novca za krađu bogatstva putem inflacije.

Današnji globalni monetarni sistem je vrlo zgodan, a digitalna plaćanja i kreditne kartice olakšavaju trošenje novca. Ovo skriva stalnu inflaciju koja nagriza vrednost svake jedinice novca i dovodi do sve većeg jaza u bogatstvu.

Nadam se da je ovaj članak proširio vaše razumevanje novca i njegove uloge u društvu. Ovo je samo početak svega što treba istražiti o novcu: za kasnije su sačuvane teme o inflaciji, kamatnim stopama, pozajmljivanju, poslovnim ciklusima i još mnogo toga.

Efikasnija Ušteda Novca

Možda se pitate kako zaštititi svoju štednju kada svaki oblik često korišćenog novca i investicija pati od inflacije ponude – koja umanjuje vrednost i prenosi bogatstvo onima koji mogu da stvore novac ili investiciju. Možda se čini da se ništa na planeti danas ne može kvalifikovati kao ‘težak’ novac, ali dve stvari ipak ostaju: zlato i njegov noviji rođak Bitcoin. Obe ove stvari je neverovatno teško proizvesti, a jedna od njih se kreće brzinom interneta i može se čuvati u vašem mozgu.

Ako želite da saznate više o Bitcoin-u kao sredstvu za zaštitu vaše ušteđevine, pročitajte ovde. Ako ste već spremni za kupovinu Bitcoin-a, pogledajte moj vodič za kupovinu Bitcoin-a. Možete početi sa investiranjem sa samo 5 ili 10 €.

Zasluge

Hvala svima koji su pomogli u izradi i uređivanju ove serije o novcu: @ck_SNARKS, @CryptoRothbard, Neil Woodfine, Emil Sandstedt, Taylor Pearson, Parker Lewis, Jason Choi, mojoj porodici i mnogim drugima.

Hvala svima koji su ovo inspirisali i razvili ključne ideje koje su ovde primenjene: Friedrich Hayek, Carl Menger, Ludwig Von Mises, Murray Rothbard, Saifedean Ammous, Dan Held, Pierre Rochard, Stephan Livera, Michael Goldstein, i mnogi drugi.

Molim vas da šerujete!
Ako vam je ovaj članak otvorio oči o tome kako funkcioniše naš novac i finansijski sistem, kontaktirajte me ili ostavite komentar!

Ako vam se sviđa moj rad, molim vas da ga podelite sa svojim prijateljima i porodicom. Cilj mi je da svima pružim pogled u ekonomiju i na to kako ona utiče na njihov život.

]]> Originalni tekst na bitcoin-balkan.com.

Pregled sadržaja

  1. Definisanje novca
  2. Šta je sredstvo razmene?
  3. Šta je obračunska jedinica?
  4. Šta je zaliha vrednosti?
  5. Zašto su važne funkcije novca?
  6. Novac Gubi Funkciju: Alhemičar iz Njutonije
  7. Eksploatacija pomoću Novca: Agri Perle
  8. Novac Gubi Funkciju 2. Deo: Kejnslandski Bankar
  9. Da li nas novac danas eksploatiše?
  10. Šta je novac, i zašto trebate da brinete?
  11. Efikasnija Ušteda Novca
  12. Zasluge
  13. Molim vas da šerujete!

Google izveštava o stalnom povećanju interesa u svetu za pitanje „Šta je novac?“ koji se postavlja iz godine u godinu, od 2004. do 2021., a sa naglim porastom nakon finansijske krize 2008. godine.

I izgleda se da niko nema dobar odgovor za to.

Godišnji proseci mesečnih interesa za pretragu. 100 predstavlja najveći interes za pretragu tokom čitavog perioda, koji se dogodio u decembru 2019. Podaci sa Google Trends-a.

Međutim, odgovaranje na ovo naizgled jednostavno pitanje pomoći će vam da razjasnite ulogu novca u vašem životu. Jednom kada shvatite kako novac funkcioniše, tačno ćete videti i zašto svet danas ludi – i šta učiniti povodom toga. Zato hajde da se udubimo u to.

Na pitanje šta je novac, većina ljudi otvori svoje novčanike i pokaže nekoliko novčanica – “evo, ovo je novac!”

Ali po čemu se ove novčanice razlikuju od stranica vaše omiljene knjige? Pa, naravno, zavod za izradu novčanica te zemlje je odštampao te novčanice iz vašeg novčanika kako bi se oduprla falsifikovanju, i svi ih koriste da bi kupili odredjene stvari.

Međutim, Nemačka Marka imala je sva ova svojstva u prošlosti – ali preduzeća danas ne prihvataju te novčanice. Zapravo, građani Nemačke su početkom dvadesetih godina prošlog veka spaljivali papirne Marke kako bi grejali svoje domove. Marka je imala veću vrednost kao papir za potpalu nego kao novac!

1923. nemačka valuta poznata kao Marka bila je jeftinija od uglja i drveta!

Pa šta to čini novac, novcem?

Ispostavilo se da ovo nije pitanje na koje je lako dati odgovor.

Definisanje novca

Novac nije fizička stvar poput novčanice dolara. Novac je društveni sistem koji koristimo da bismo olakšali trgovinu robom i uslugama. Međutim, tokom istorije fizička monetarna dobra igrala su ključnu ulogu u društvenom sistemu novca, često kao znakovi koji predstavljaju vrednost u monetarnom sistemu. Ovaj sistem ima tri funkcije: 1) Sredstvo Razmene, 2) Obračunsku Jedinicu i 3) Zalihu Vrednosti.

Odakle dolaze ove funkcije, i zašto su one vredne?

Šta je sredstvo razmene?

Sredstvo razmene je neko dobro koje se obično razmenjuje za drugo dobro. Najčešće objašnjenje za to kako su se pojavila sredstva razmene glasi otprilike ovako: Boris ima ječam i želeo bi da kupi ovcu od Marka. Marko ima ovce, ali želi samo piliće. Ana ima piliće, ali ona ne želi ječam ili ovce.

To se naziva problem sticaja potreba: dve strane moraju da žele ono što druga ima da bi mogle da trguju. Ako se želje dve osobe ne podudaraju, oni moraju da pronađu druge ljude sa kojima će trgovati dok svi ne pronađu dobro koje žele.

Ljudi koji trguju robom i uslugama moraju da imaju potrebe koje se podudaraju.

Vremenom, veoma je verovatno da će se određena vrsta robe, poput pšenice, pojaviti kao sredstvo razmene jer su je mnogi ljudi želeli. Uzimajući pšenicu kao primer: pšenica je rešila “sticaje potreba” u mnogim zanatima, jer čak i ako onaj koji prima pšenicu a nije želeo da je koristi za sebe, znao je da će je neko drugi želeti.

Ovo nazivamo prodajnost imovine.

Pšenica je dobar primer dobra za prodaju jer svi moraju da jedu, a od pšenice se pravi hleb. Pšenica ima vrednost kao sastojak hleba i kao dobro koje olakšava trgovinu rešavanjem problema „sticaja potreba“.

Razmislite o svojoj želji da dobijete više novčanica u eurima ili drugoj valuti. Ne možete da jedete novčanice da biste preživeli, a i ne bi vam bile od velike koristi ako poželite da ih koristite kao građevinski materijal za vašu kuću. Međutim, znate da sa tim novčanicama možete da kupite hranu i kuću.

Stvarne fizičke novčanice su beskorisne za vas. Novčanice su vam dragocene samo zato što će ih drugi prihvatiti za stvari koje su vama korisne.

Tokom dugog perioda istorije, novac je evoluirao do te mere da monetarno dobro može imati vrednost, a da to dobro ne služi za bilo koju drugu ‘suštinsku’ upotrebu, poput hrane ili energije. Umesto toga, njegova upotreba je zaliha vrednosti i jednostavna zamena za drugu robu u bilo kom trenutku koji poželite.

Šta jedno dobro čini poželjnijim i prodajnijim od drugog dobra?

Deljivost

Definicija: Sposobnost podele dobra na manje količine.

Loš Primer: Dijamante je teško podeliti na manje komade. Za zajednicu od hiljada ljudi koji dnevno izvrše milione transakcija, dijamanti čine loše sredstvo razmene. Previše su retki i nedeljivi da bi se koristili za mnoge transakcije.

Potrebno je puno obuke da bi izrezali dijamant.

Ujednačenost

Definicija: Sličnost pojedinačnih jedinica odredjenog dobra.

Loš Primer: Krave nisu ujednačene – neke su veće, neke manje, neke bolesne, neke zdrave. Sa druge strane, unca čistog zlata je jednolična – jedna unca je potpuno ista kao sledeća. Ovo svojstvo se takođe često naziva zamenljivost.

Svaka je jedinstvena na svoj način.

Prenosivost

Definicija: Lakoća transporta dobra.

Loš Primer: Krava nije baš prenosiva. Zlatnici su prilično prenosivi. Papirne novčanice su još prenošljivije. Knjiga u kojoj se jednostavno beleži vlasništvo nad tim vrednostima (poput Rai kamenog sistema ili digitalnog bankovnog računa) je neverovatno prenosiva, jer nema fizičkog dobra koje treba nositi sa sobom za kupovinu. Postoji samo sistem za evidentiranje vlasništva nad tim vrednostima u nematerijalnom obliku.

Novac star 5000 godina VS novac star 13 godina

Kako dobro postaje sredstvo razmene?

Dobra postaju, i ostaju sredstva razmene zbog svoje univerzalne potražnje, takođe poznate kao njihova prodajnost, čemu pomažu svojstva koja su gore nabrojana.

Mnogo različitih dobara mogu u različitoj meri delovati kao sredstva razmene u ekonomiji. Danas, naša globalna ekonomija koristi valute koje izdaju države, zlato, pa čak i robu poput nafte kao sredstvo razmene.

Šta je obračunska jedinica?

Stvari se komplikuju kada u ekonomiji postoji mnogo robe koja se prodaje. Čak i sa samo 5 dobara, postoji 10 “kurseva razmene” između svake robe kojih svi u ekonomiji moraju da se sete: 1 svinja se menja za 15 pilića, 1 pile se menja za 15 litara mleka, desetak jaja se menja za 15 litara mleka, i tako dalje. Ako ekonomija ima 50 dobara, među njima postoji 1.225 “kurseva razmene”!

Sredstvo za merenje vrednosti

Zamislite obračunsku jedinicu kao sredstvo za merenje vrednosti. Umesto da se sećamo vrednosti svakog dobra u poredjenju sa drugim dobrima, mi samo treba da se setimo vrednosti svakog dobra u poredjenju sa jednim dobrom – obračunskom jedinicom.

Umesto da se setimo 1.225 kurseva razmene kada imamo 50 proizvoda na tržištu, mi treba da zapamtimo samo 50 cena.

Na primer, ne treba da se sećamo da litar mleka vredi 1/15 piletine ili desetak jaja, možemo da se samo setimo da litar mleka košta 1USD.

Mnogo opcija, sve u istoj obračunskoj jedinici.

Poređenje dobara je lakše sa obračunskom jedinicom

Obračunska jedinica takođe olakšava upoređivanje vrednosti i donošenje odluka. Zamislite da pokušavate da kupite par Nike Air Jordan patika kada ih jedan prodavac prodaje za jedno pile, a drugi za 50 klipova kukuruza.

Šta je zaliha vrednosti?

Do sada smo gledali samo primere transakcija koje se odvijaju u određenom trenutku u vremenu.

Međutim, ljudi vrše transakcije tokom vremena – oni štede novac i troše ga kasnije. Da bi odredjeno dobro moglo da funkcioniše pravilno kao monetarno dobro, ono treba da održi vrednost tokom vremena.

Novac koji vremenom dobro drži vrednost daje njegovom imaocu više izbora kada će taj novac da potroši.

To znači da prodajnost dobra uključuje njegovu sposobnost da održi vrednost tokom vremena.

Šta jedno dobro čini boljom zalihom vrednosti od drugog dobra?

Trajnost

Definicija: Sposobnost dobra da vremenom zadrži svoj oblik.

Loš Primer: Jagode čine lošu zalihu vrednosti jer se lako oštete i brzo trunu.

Nije sjajna forma novca.

Odluka je daleko lakša ako jedan prodavac naplaćuje 150 USD, a drugi 200 USD – odmah je očigledno koja je bolja ponuda jer su vrednosti izražene u istoj jedinici.

Teške za Proizvodnju

Definicija: Teškoće koje ljudi imaju u proizvodnji veće količine dobra.

Loš Primer: Papirne novčanice predstavljaju lošu zalihu vrednosti jer banke i vlade mogu jeftino da ih naprave.

Sa zlatom je suprotno – u ponudi se nalazi ograničena količina uprkos velikoj potražnji za njim, jednostavno zato što ga je vrlo teško iskopati iz zemlje. Ova ograničena ponuda osigurava da svaka jedinica zlata održi vrednost tokom vremena.

Traženje zlata je spora i teška aktivnost. Obično se ne pronađe puno!

Kako dobra postaju zalihe vrednosti?

Dobro postaje zaliha vrednosti ako se vremenom pokaže trajnim i teškim za proizvodnju.

Samo će vreme pokazati da li je neko dobro zaista trajno i da li ga je teško proizvesti. Zbog toga neki oblici novca su postojali vekovima pre nego što je neko otkrio način da ih proizvede više, i na kraju se to dobro više nije koristilo kao novac.

Ovo je priča o školjkama, Rai kamenju i mnogim drugim oblicima novca tokom istorije.

Zlato je primer dobra koje je hiljadama godina služilo kao dobra zaliha vrednosti. Zlato se ne razgrađuje tokom vremena i još uvek ga je teško proizvesti. Hiljadama godina alhemičari su bezuspešno pokušavali da sintetišu zlato iz jeftinih materijala.

Čak i sa današnjim naprednim rudarskim tehnikama, svake godine svi svetski rudnici zlata zajedno mogu da proizvedu samo 2% od ukupne ponude zlata u prometu.

Teškoće u proizvodnji zlata daju izuzetno visok odnos “zaliha i protoka”: zaliha je broj postojećih jedinica, a protok su nove jedinice stvorene tokom određenog vremenskog perioda. Svake godine se stvori vrlo malo novih jedinica zlata, iako je potražnja za zlatom obično vrlo velika.

Kombinujući ovo sa deljivošću, ujednačenošću i prenosivošću zlata, nije ni čudo što je zlato čovečanstvu služilo kao monetarno dobro tokom poslednjih 5.000 godina. Pošto je zlato teško proizvesti, možemo ga nazvati teškim novcem (hard money).

Kao rezultat toga, svoju vrednost je u velikoj meri zadržao kroz milenijume. Cena većine dobara i usluga u pogledu zlata zapravo se vremenom smanjivala kao rezultat tehnoloških inovacija, koje sve proizvode čine jeftinijim.

Uzmimo na primer cene hrane prema praćenju Kancelarije za hranu i poljoprivredu UN-a: sa obzirom na skokove u poljoprivrednoj tehnologiji tokom poslednjih 60 godina, cene hrane drastično su pale kada se procenjuju u zlatu. To čak i važi uprkos činjenici da obični ljudi retko koriste zlato za kupovinu stvari.

Cene hrane su padale u pogledu zlata tokom proteklih 60 godina, i mnogo pre toga (FAO Indeks Cena Hrane u Zlatu)

Zaliha vrednosti omogućava ljudima da uštede novac kako bi mogli da ga ulažu u pokretanje preduzeća i obrazovanje, povećavajući produktivnost društva.

Monetarna dobra koja dobro čuvaju vrednost takođe podstiču dugoročniji pogled na život, ili kratke vremenske preference. Pojedinac može da radi 10 godina, uštedi odredjeno monetarno dobro koje je dobra zaliha vrednosti, i nema potrebe da se plaši da će njegova ušteđevina biti izbrisana krahom tržišta ili povećanjem ponude tog dobra.

Zašto su važne funkcije novca?

Kada neki oblik novca izgubi bilo koju od svojih važnih funkcija kao što su sredstvo razmene, obračunska jedinica i zaliha vrednosti, celokupna ekonomija i društvo mogu da se rastrgnu.

Tokom istorije često vidimo grupe ljudi koje eksploatišu druge iskorišćavajući nesporazume o novcu i važnosti njegovih funkcija.

Sledeće, proći ću kroz istoriju novca, prvo hipotetički da bih ilustrovao poentu, a zatim ću preći na stvarne istorijske primere. Kroz ove primere videćemo štetne efekte na društva u slučajevima kada se izgubi samo jedna od tih ključnih funkcija novca.

Novac Gubi Funkciju: Alhemičar iz Njutonije

Kroz istoriju, mnoga dobra su dolazila i odlazila kao oblici novca. Na žalost, kada se neki oblik novca ukine, ponekad postoji grupa ljudi koja eksploatiše drugi oblik manipulišući tim novcem.

Hajde da pogledamo hipotetičko selo zvano Njutonija da bismo razumeli kako dolazi do ove eksploatacije.

Zelene perle postaju Novac

Tokom stotina godina ribolova u obližnjoj reci, stanovnici Njutonije sakupljali su zelene perle iz vode. Zrnca su mala, lagana, izdržljiva, jednolična i retko se pojavljuju u reci. Ljudi prvo priželjkuju perle zbog svoje lepote. Na kraju, seljani shvataju da svi drugi žele perle – one se vrlo lako mogu prodati. Zrnca uskoro postaju sredstvo razmene i obračunska jedinica u selu: pile je 5 zrna, vreća jabuka 2 zrna, krava 80 zrna.

Ukupna ponuda perli je prilično konstantna i cene se vremenom ne menjaju mnogo. Seoski starešina je uveren da može da se opustiti u poslednjim danima živeći od svoje velike zalihe perli.

Alhemičar stvara više perli

Seoski alhemičar je poželeo da bude bogat čovek, ali nije voleo da vredno radi na tome. Umesto da traži perle u reci ili da prodaje vrednu robu drugim seljanima, on sedeo je u svojoj laboratoriji. Na kraju je otkrio kako da lako stvori stotine perli sa malo peska i vatre.

Seljani koji su tragali za perlama u reci bili su srećni ako bi svaki dan pronašli po 1 zrno. Alhemičar je mogao da proizvede stotine uz malo napora.

Alhemičar troši svoje perle

Budući da je bio prilično zao, alhemičar nije svoj metod pravljenja zrna delio ni sa kim drugim. Stvorio je sebi još više perli i počeo da ih troši za dobra na tržištu u Njutoniji. Tokom sledećih meseci, alhemičar je kupio farmu pilića, nekoliko krava, finu svilu, posteljine i ogromno imanje. On je imao priliku da kupi ova dobra po normalnim cenama na tržištu.

Alhemičarevo trošenje ostavljalo je seljanima mnogo perli, ali malo njihove vredne robe.

Svi seljani su se osećali bogatima – imali su tone perli! Međutim, polako su primetili da i svi ostali takodje imaju tone.

Cene počinju da rastu

Uzgajivač pilića primetio je da sva roba koju je trebalo da kupi na pijaci poskupela. Džak jabuka sada se prodaje za 100 perli – 50 puta više od njihove cene pre nekoliko meseci!

Iako je sada imao hiljade perli, uskoro bi mogao da ostane bez njih zbog ovih cena. Pitao se – da li zaista može sebi da priušti da prodaje svoje piliće za samo 5 perli po komadu? Morao je i on da podigne svoje cene.

Jednostavno rečeno, kao rezultat alhemičarevog trošenja njegovih novostvorenih perli, bilo je previše perli koje su jurile premalo dobara – pa su cene porasle.

Kupci robe bili su spremni da potroše više perli da bi kupili potrebna dobra. Prodavci robe su trebali da naplate više da bi bili sigurni da su zaradili dovoljno da kupe potrebna dobra za sebe.

Budući da su cene svih dobara porasle, možemo reći da se vrednost svake perle smanjila.

Nejednakost bogatstva raste

Seoski starešina, koji je vredno radio da sačuva hiljade perli, sada se našao osiromašenim i gladnim. U međuvremenu, alhemičar je udobno sedeo na svom velikom imanju sa kravama, pilićima i slugama koji su se brinuli za svaki njegov hir.

Alhemičar je efikasno ukrao bogatstvo celog sela, tako što je jeftino proizvodio perle i koristio ih za kupovinu vredne robe.

Ono što je najvažnije, kupio je robu pre nego što je tržište shvatilo da je više perli u opticaju i da ima manje robe, što je dovelo do rasta cena. Ova dodatna proizvodnja perli nije dodala korisnu robu ili usluge selu.

Eksploatacija pomoću Novca: Agri Perle

Nažalost, priča o alhemičaru iz Njutonije nije u potpunosti hipotetička. Ovaj prenos bogatstva kroz stvaranje novca ima istorijske i moderne presedane.

Na primer, afrička plemena su nekada koristila staklene perle, poznate kao “agri perle”, kao sredstvo razmene. U to vreme plemenskim ljudima je bilo veoma teško da prave staklene perle, i one su predstavljale težak novac unutar njihovog plemenskog društva.

Niko nije mogao jeftino da proizvede perle i koristiti ih za kupovinu skupe, vredne robe poput kuća, hrane i odeće.

Perle proizvedene u Gani

Sve se promenilo kada su stigli Evropljani, i primetili upotrebu staklenih perli kao novca.

U to vreme, Evropljani su mogli jeftino da stvaraju staklo u velikim količinama. Kao rezultat toga, Evropljani su počeli tajno da uvoze perle i koriste ih za kupovinu dobara, usluga i robova od Afrikanaca.

Peć za izradu stakla u Muranu, Italija. Ovo ostrvo izvan Venecije proizvodi staklo od 15. veka.

Vremenom se iz Afrike izvlačila vredna roba i ljudi, dok je plemenima ostajalo mnogo perli i malo robe.

Perle su izgubile veći deo vrednosti zbog inflacije uzrokovane snabdevanjem od strane Evropljana.

Rezultat je bio osiromašenje afričkih plemena i bogaćenje Evropljana, kako to ovde objašnjava monetarni istoričar Bezant Denier.

Dragocena roba je kupljena jeftino proizvedenim monetarnim dobrom.

Profitiranje na proizvodnji novca: Emisiona dobit

Ova priča ilustruje kako se bogatstvo prenosi kada jedna grupa može jeftino da proizvodi monetarno dobro.

Razlika između troškova proizvodnje monetarnog dobra i vrednosti tog monetarnog dobra poznata je kao emisiona dobit, eng. seignorage.

Kada je monetarno dobro mnogo vrednije od troškova proizvodnje, ljudi će proizvesti više od monetarnog dobra da bi uhvatili profit od emisione dobiti.

Na kraju će ova povećana ponuda dovesti do pada vrednosti monetarnog dobra. To je zbog zakona ponude i potražnje: kada se ponuda povećava, cena (poznata i kao vrednost) dobra opada.

Novac Gubi Funkciju 2. Deo: Kejnslandski Bankar

U priči o Njutoniji, alhemičar je otkrio način da se od malo peska jeftino stvori više zelenih perli. To se u stvarnosti odigralo kroz trgovinu između Evropljana i Afrikanaca, pričom o agri perlama. Međutim, ove priče su pomalo zastarele – mi više ne trgujemo robom za perle.

Da bismo nas doveli do modernog doba, hajde da promenimo neka imena u našoj priči:

  1. Selo Njutonija postaje država koja se zove Kejnsland
  2. Alhemičar postaje bankar
  3. Seoski starešina postaje penzioner
  4. Zelene perle postaju zlato, koje niko ne može jeftinije da stvori – čak ni bankar.

Bankar Menja Papirne Novčanice za Zlato

Kao i u stvarnosti, bankar u ovoj priči nema formulu ili trik da stvori više zlata. Međutim, bankar bezbedno čuva zlato u vlasništvu svakog građanina Kejnslanda. Bankar daje svakom građaninu po jednu potvrdu za svaku uncu zlata koje ima u svom trezoru.

Te potvrde se mogu iskoristiti u bilo koje vreme za stvarno zlato. Papirne potvrde ili novčanice su mnogo pogodnije za plaćanje nego nošenje zlata kroz supermarket.

Građani su srećni – oni imaju prikladno sredstvo plaćanja u vidu bankarevih novčanica, i znaju da niko ne može da ukrade njihovo bogatstvo falsifikujući više zlata.

Građani na kraju počinju da plaćaju u potpunosti papirnim novčanicama, ne trudeći se nikad da zamene svoje novčanice za zlato. Na kraju, novčanice postaju “dobre kao i zlato” – svaka predstavlja fiksnu količinu zlata u bankarevom trezoru.

Ukupno kruži 1.000.000 novčanica, od kojih je svaka otkupljiva za jednu uncu zlata. 1.000.000 unci zlata sedi u bankarevom trezoru. Svaka novčanica je u potpunosti podržana u zlatu.

Starešina koji je sačuvao sve svoje perle u priči o Njutoniji sada je penzioner u Kejnslandu, koji svoje zlato drži u banci i planira da ugodno živi od novčanica koje je dobio zauzvrat.

Hajde da u ovu priču dodamo i novi lik: premijera Kejnslanda. Premijer naplaćuje porez od građana i koristi ga za plaćanje javnih usluga poput policije i vojske. Premijer takođe drži vladino zlato kod bankara.

Bankar Menja Papirne Novčanice za Dug

Premijer želi da osigura da nacionalno zlato ostane na sigurnom, pa banku štiti policijom. Bankar i premijer se zbog toga zbližavaju, pa premijer traži uslugu. Traži od bankara da kreira 200.000 novčanica za premijera, uz obećanje da će mu premijer vratiti za pet godina. Premijeru su novčanice potrebne za finansiranje rata. Građani Kejnslanda borili su se protiv većih poreza zbog finansiranja rata, pa je morao da se obrati bankaru.

Bankar se slaže da izradi novčanice, ali pod jednim uslovom: bankar uzima deo od 10.000 novčanica za sebe. Premijer prihvata posao kojim bankar ’kupuje državni dug’. Sada je u opticaju 1.200.000 novčanica, potpomognutih kombinacijom 1.000.000 unci zlata i ugovorom o dugu sa vladom za 200.000 novčanica.

Premijer troši svoje nove novčanice na bombe kupujući ih od dobavljača iz domaće vojne industrije, a bankar sebi kupuje veliki luksuzni stan.

Dobavljač iz vojne industrije koristi sve nove novčanice koje je dobio od premijera da kupi amonijum nitrat (đubrivo koje se koristi u bombama) za proizvodnju bombi. Sve njegove kupovine povećavaju cenu đubriva za uzgajivače pšenice u Kejnslandu, pa oni podižu cenu pšenice.

Kao uzrok toga, pekar koji kupuje pšenicu treba da podigne cenu svog hleba da bi ostao u poslu. Na taj način cene u Kejnslandu počinju da rastu, baš kao što su to činile u Njutoniji kada su nove perle ušle u opticaj.

Papirne Novčanice Više Ne Predstavljaju Zlato

Penzioner nailazi na finansijski časopis u kojem se pominje premijerov dogovor da se zaduži za finansiranje rata. Obzirom da je mudar, on zna da bombe loše vraćaju ulaganje i sumnja da će premijer ikada da vrati svoj dug.

Ako on ‘podmiri’ svoj dug, to bi ostavilo 1.200.000 novčanica u opticaju sa samo 1.000.000 unci zlata da bi ih podržalo, obezvređujući njegovu ušteđevinu. Već oseća stisak u džepu zbog porasta cena, i on odlučuje da se uputi u lokalnu banku i preda svoje novčanice i zameni ih za zlato, koje niko ne može da napravi u većoj količini.

Kada penzioner stigne u banku, on zatiče i mnoge druge okupljene oko banke. Svi oni se nadaju da će uzeti zlato koje predstavljaju njihove novčanice. Građani Kejnslanda sa pravom se plaše da njihove novčanice gube na vrednosti – oni to već osećaju zbog porasta cena.

Vrata su zaključana, sa obaveštenjem bankara na njima:

Po nalogu premijera, onom koji se plaši za stabilnost ove bankarske institucije, ova banka više neće podržavati konvertibilnost papirnih novčanica u zlato. Hvala vam!

Gomila se razilazi, ostavljena sa jednim izborom: da zadrže svoje novčanice, koje sada vrede manje od 1 unce zlata. Građani sa dovoljno finansijske stabilnosti odlučuju da ulože svoje novčanice u kupovinu akcija banke i kompanija vojne industrije, koje dobro posluju jer mogu da kupuju stvari pre nego što se povećaju tržišne cene.

Mnogi ljudi nisu u mogućnosti da investiraju – oni moraju da gledaju kako njihove zarade stagniraju i kako njihova ušteđevina polako ali sigurno gubi vrednost.

Penzioner, koji se nadao da će živeti od novčanica koje je zaradio tokom svojih 40 radnih godina, sada 40 sati nedeljno provodi iza kase u lokalnoj prodavnici, pitajući se gde je sve pošlo po zlu.

Dug Nikada Nije Otplaćen

Prošlo je nekoliko godina, a premijerov dug prema banci dolazi na naplatu. Budući da je potrošio svih 200.000 novčanica na bombe, koje nemaju baš dobar povraćaj ulaganja, on nema novčanice koje može da vrati banci. Plus, premijer želi da kupi još bombi za svoj rat.

Bankar uverava premijera da je sve u redu. Bankar će napraviti novi ugovor o dugu za 600.000 novčanica, koji bi trebao da stigne na naplatu u narednih 5 godina. Premijer može da iskoristi 200.000 od tih novih 600.000 novčanica da vrati svoj prvobitni dug prema banci, zadrži još 300.000 da kupi još bombi i da 100.000 bankaru da bi mu platio njegove usluge.

To nastavlja da se dešava – svaki put kada dug dospeva na naplatu, bankar stvara više novčanica za vraćanje starijih dugova i daje premijeru još više novca za trošenje. Ovaj ciklus se nastavlja.

Šta se dešava u Kejnslandu?

  • Oni koji prvi dobiju nove novčanice, gledaju kako se njihovo bogatstvo povećava
  • To uključuje bankara, premijera, vladu i sve one koji mogu da pristupe mogućnostima za investiranje u preduzeća koja prva dobiju nove novčanice (finansijske, vojne itd.).
  • Cene roba rastu
  • Cene se ne povećavaju ravnomerno – one se povećavaju gde god nove novčanice prvo uđu u ekonomiju i od tog trenutka imaju efekat talasa na tržišta. U našem primeru prvo raste cena amonijum nitrata, zatim cena pšenice, pa cena hleba. A tek na kraju zarade običnih ljudi.
  • Štednja i životni standard opšte populacije se smanjuju
  • Najviše pate oni koji žive od plate do plate i ne mogu da ulažu. Čak i oni koji su u mogućnosti da investiraju podložni su hirovima tržišta. Mnogi su prisiljeni da prodaju svoje investicije po niskim cenama tokom pada tržišta samo da bi platili svoje dnevne potrebe.
  • Razlika u prihodima i bogatstvu između bogatih i siromašnih se povećava
  • Bogatstvo opšte populacije se smanjuje, dok se bogatstvo onih koji su blizu mesta gde se troše nove novčanice povećava. Rezultat je disparitet koji se vremenom samo proširuje.

Da li nas novac danas eksploatiše?

Priča o Njutoniji i stvarna priča o agri perlama u Africi deluju pomalo zastarelo. Priča o Kejnslandu, međutim, deluje neobično poznato. U našem svetu cene robe uvek rastu, i vidimo rekordne nivoe nejednakosti u bogatstvu.

U poslednjem odeljku ovog našeg članka Šta je novac, proći ću kroz nastanak bankarstva i korake koji su bili potrebni da se dođe do današnjeg sistema, gde banke i vlade sarađuju u kontroli ekonomije i samog novca.

Šta su banke, i odakle su one došle?

Pojava bankarstva verovatno se dogodila da bi olakšala poljoprivrednu trgovinu i da bi povećala pogodnosti. Iako su se mnoga društva na kraju konvergirala ka upotrebi zlata i srebra kao novca, ovi metali su bili teški i opasni za nošenje kao tovar. Međutim, u mnogim slučajevima ih nije ni trebalo prevoziti. Uzmite ovaj primer:

Grad treba da plati poljoprivrednicima na selu za žito, a poljoprivrednici gradskoj vojsci za zaštitu od varvara. U ovom dogovoru zlato se kreće u oba smera: prema poljoprivrednicima u selu kako bi im se platilo žito, i nazad u grad da bi se platila vojska. Da bi olakšali ove transakcije, preduzetnici su stvorili koncept banke. Banka je zlato čuvala u sigurnom trezoru i izdavala novčanice od papira. Svaka priznanica je predstavljala potvrdu da njen imaoc poseduje određenu količinu zlata u banci. Imaoc novčanice je u svako doba mogao da uzme svoje zlato nazad vraćanjem te novčanice banci.

Korisnici banke mogli su lakše da trguju sa novčanicama od papira, i onaj koji poseduje novčanice mogao je da preuzme njihovo fizičko zlato u bilo kom trenutku. To je te novčanice učinilo “dobrim kao i zlato”.

Banke su izdržavale svoje poslovanje naplaćujući od kupaca naknadu za skladištenje zlata ili pozajmljivanjem dela zlata i zaračunavanjem kamata na njega. Trgovina na ovaj način je mogla da se odvija sa laganim novčanicama od papira umesto sa teškim vrećama zlatnika.

Ovakva praksa sa transakcijama, korišćenjem papirne valute potpomognute monetarnim dobrima, verovatno je započela u Kini u 7. veku.

Na kraju se proširila Evropom 1600-ih, a svoj zalet dobila je u Holandiji sa bankama poput Amsterdamske Wisselbanke. Novčanice Wisselbank-e često su vredele više od zlata koje ih je podržavalo, zbog dodane vrednosti njihovih pogodnosti.

Uspon nacionalnih ‘centralnih banaka’

Tokom vekova, zlato je počelo da se sakuplja u trezorima banaka, jer su ljudi više voleli pogodnosti transakcija sa novčanicama.

Na kraju, nacionalne banke u vlasništvu vlada preuzele su ulogu čuvanja zlata od privatnih banaka koje su započeli preduzetnici.

Nacionalne papirne valute potpomognute zlatnim rezervama u nacionalnim bankama zamenile su novčanice iz privatnih banaka. Sve nacionalne valute bile su jednostavno potvrde za zlato koje se nalazilo u trezoru nacionalne banke.

Ovaj sistem je poznat kao zlatni standard – sve valute su jednostavno predstavljale različite težine zlata.

U gornjem levom uglu novčanice možete videti da piše da je novčanica “zamenljiva za zlato”. Savremeni dolari nemaju ovaj natpis, ali inače izgledaju vrlo slično. Izvor

Zlatni sistem je postojao veći deo vremena, sve do Prvog svetskog rata. Vladama je bilo teško da prikupe novac za ovaj rat putem poreza, pa su morale da budu kreativne.

Kada vlade troše više nego što zarađuju na porezima, to se naziva deficitna potrošnja.

Kako vlade mogu ovo da urade? Vlade to rade tako što pozajmljuju novac prodavajući svoj dug.

Tokom Prvog svetskog rata, vlade su građanima i preduzećima prodavale vrstu duga koja se naziva ratna obveznica. Kada građanin kupi ratnu obveznicu, on preda svoj novac vladi i dobije papir u kojem je stajalo vladino obećanje da će vlasniku obveznice vratiti novac, plus kamate, za nekoliko godina.

Plakat koji obaveštava građane, tražeći od njih da kupe ratne obveznice – što predstavlja zajam vladi. Izvor

Centralne banke ‘monetizuju’ državni dug

Međutim, građani i preduzeća nisu bili voljni da kupe dovoljno ratnih obveznica za finansiranje Prvog svetskog rata.

Vlade se nisu predale – pa su zatražile od svojih nacionalnih ‘centralnih banaka’ da one kupe ove obveznice. Centralne banke su otkupile obveznice, ali ih nisu platile valutom potpomognutom postojećim zlatnim rezervama, kao što su to činili građani i banke prilikom kupovine obveznica.

Centralne banke su umesto toga davale vladi novu, sveže štampanu papirnu valutu potpomognutu samo obveznicom. Ovu valutu podržalo je samo obećanje da će im vlada vratiti dugove. Ovo je poznato kao monetizacija duga.

Budući da su ratne obveznice i valuta samo komadi papira, one su lake i jeftine za proizvodnju i mogu se napraviti u ogromnim količinama. Ono što ograničava proizvodnju i jednog i drugog je poverenje.

Ima smisla da se neko rastane od svog teško stečenog novca da kupi državnu obveznicu, samo ako veruje da će vlada da vrati svoj dug, plus kamate. Centralna banka je “krajnji kupac”, što znači da će ona da kupi državne obveznice kada to niko drugi neće da uradi.

Zapamtite, centralnu banku gotovo da ništa ne košta da kupi državne obveznice, jer oni sami štampaju valutu da bi ih kupili.

Zamislite da pridjete najskupljem automobilu u autosalonu – koji košta 100.000 USD. Mislite da je automobil lep, ali taj novac biste radije potrošili na lepši stan – tako da ste spremni da platite samo 40.000 USD za taj auto.

Sada, hajde da zamislimo da imate štampač za novac i da vas košta samo 50 USD za mastilo i papir da bi ištampali 1.000.000 USD. Vi biste odmah kupili auto, čak i ako biste morali da se cenkate sa drugim čovekom, i da ga na kraju platite 150.000 USD!

Ista stvar se dešava kada centralna banka kupuje obveznice (dugove) od vlade. Centralna banka može da stvori valutu toliko jeftino, da su spremni da plate i više nego što bi drugi platili ove obveznice i nastaviće da ih kupuju čak i kada niko drugi ne bude želeo.

Monetizacija duga uzrokuje inflaciju

Kada centralne banke monetizuju državni dug, funkcija novca kao zalihe vrednosti počinje da se nagriza. Vlada troši novi novac koji je dobila od svoje centralne banke na ratnu robu, obroke i još mnogo toga.

Cene roba rastu od ove novoštampane valute koja kruži kroz ekonomiju. Kada se cene povećavaju, to znači da se vrednost svake jedinice valute smanjuje. Svi koji drže valutu sada imaju manje vrednosti. Danas to nazivamo sporim gubitkom funkcije zalihe vrednosti u novčanoj inflaciji.

Za Nemačku nakon Prvog svetskog rata monetizacija duga izazvala je totalni slom Nemačke ekonomije i stvorila uslove za rast fašizma.

Kao deo sporazuma o prekidu vatre koji je okončao Prvi svetski rat, Nemačka je pobednicima morala da plati ogroman novac. Nemačkoj vladi je bio preko potreban novac, pa su prodale obveznice (dug) Rajhsbanci, nemačkoj centralnoj banci.

Ovaj postupak doveo je do toga da je vlada štampala toliko maraka (tadašnja nemačka valuta) da je tempo inflacije u Nemačkoj ubrzan u hiperinflaciju početkom 1920-ih. Cena vekne hleba za samo 4 godine popela se sa 1,2 marke na 428 biliona maraka.

Tokom i posle Prvog svetskog rata, SAD, Britanija, Francuska i mnoge druge vlade pratile su Nemačku u štampanju valute potpomognute državnim dugom.

To je dovelo do toga da su građani želeli da svoju papirnu valutu zamene za zlato, baš kao i penzioner iz priče o Kejnslandu.

Međutim, mnoge vlade su suspendovale konvertibilnost svojih valuta u zlato. Ovim potezom vlade su primorale svoje građane da drže nacionalnu papirnu valutu i gledaju kako se njihova ušteda smanjuje u vrednosti.

Da bi mogle da nastave da štampaju novac i da bi ga trošile na nepopularne programe za koje nisu mogle da skupljaju poreze za finansiranje – poput ratova.

Bretton Woods: Novi monetarni sistem

Nakon razaranja koja su donela dva svetska rata, vlade su uspostavile novi globalni monetarni sistem prema Bretton Woods-ovom sporazumu iz 1944. godine.

Prema ovom sporazumu, valuta svake države konvertovala se po fiksnom kursu sa američkim dolarom. Američki dolar je zauzvrat predstavljao zlato po stopi od 35 USD za jednu trojsku uncu zlata*.

Sve globalne valute su stoga još uvek bile jednostavna reprezentacija zlata, putem američkih dolara kao posrednika. Redovni građani više nisu mogli da otkupljuju svoje valute za zlato iz Sjedinjenih Država. Međutim, strane centralne banke mogle bi da dođu u Sjedinjene Države da bi zamenile dolare za zlato po stopi od 35 USD za jednu uncu zlata.

Međutim, vlada Sjedinjenih Država nije uvek držala dovoljno zlata da podrži sve dolare u opticaju. Američka vlada nastavila je da finansira proširene socijalne i vojne programe prodajom državnog duga svojoj centralnoj banci, Federalnim rezervama, koja je povećala ponudu dolara bez povećanja ponude zlata koja podupire te dolare.

*Trojna unca je standardna mera čistog zlata i ima malo veću težinu od normalne unce.

Propast Bretton Woods-a

Tokom 1970-ih, sve veći troškovi rata u Vijetnamu i stranih vlada koje su otkupljivale svoje dolare za zlato, stvorili su pritisak na Trezor Sjedinjenih Država.

Ponuda dolara je porasla, dok je zlato u posedu Sjedinjenih Država opalo. Od 1950. pa do početka 1970-ih, rezerve zlata koje je držala vlada Sjedinjenih Država smanjile su se za više od 50%, sa 20 metričkih tona na samo 8 metričkih tona.

Godine 1970. država je imala zlata u vrednosti od samo 12 biliona dolara po zvaničnom kursu od 35 dolara za trojsku uncu zlata. Tokom ovog istog vremenskog perioda, ukupna ponuda američkih dolara otišla je sa oko 32 biliona USD na skoro 70 biliona USD.

Zvanične rezerve zlata u SAD-u su naglo padale od 1950. do 1970. godine, dok su se dolari u opticaju povećavali. Izvor: Wikipedia, DollarDaze.org

Američka vlada nije bila u stanju da potkrepi dolare zlatom od 35 dolara po trojnoj unci, što dovelo do rizika za čitav globalni monetarni sistem.

Početkom sedamdesetih godina, trojna unca zlata trebala je da vredi 200 USD da bi u potpunosti podržala sve američke dolare u opticaju. Rečeno na drugi način, Sjedinjene Države su pokušavale da kažu svetu da jedan dolar vredi 1/35 trojne unce zlata, ali u stvarnosti dolar je vredeo samo 1/200 trojne unce.

Kad su strane vlade trebale da pribave dolare za međunarodnu trgovinu i rezerve, bile su opelješene. Francuska vlada je to shvatila šezdesetih godina prošlog veka i počela je da prodaje svoje američke dolare za zlato po zvaničnom kursu od 35 dolara za trojsku uncu zlata.

Zemlje su počinjale da se bude iz šeme američke vlade. SAD su krale bogatstvo putem emisione dobiti, prodajući dolare za 1/35 trojne unce zlata, kada su vredeli samo 1/200 trojske unce.

Nixonov Šok ulazi u ’tradicionalni’ novac

Da bi kuća od karata mogla da ostane na mestu, predsednik Nixon je 1971. najavio da će američka vlada privremeno da obustavi konvertibilnost dolara u zlato.

Strane vlade više nisu mogle da polažu pravo na zlato svojim papirnim dolarima, a dolar više nije bio “poduprt” zlatom. Nixon je tvrdio da će ovo stabilizovati dolar.

50 godina kasnije, kristalno je jasno da je ovo samo pomoglo dolaru da izgubi vrednost i da ovaj “privremeni” program još uvek traje.

Pre 1971. godine, sve globalne valute bile su vezane za američki dolar putem Bretton Woods-ovog sporazuma. Kada je Nixon promenio američki dolar iz dolara podržanog u zlatu u dolar podržan dugom, ovim je promenio i svaku drugu valutu na Zemlji.

Sam je učinio da se celokupna svetska ekonomija zasniva na dugovima. Valute više nisu predstavljale zlato, već su predstavljale vrednost državnog duga.

Zlatni Standard se nikada nije vratio

Konvertibilnost američkih dolara u zlato – zlatni standard – nikada se nije vratio.

Od 1971. godine, čitav globalni monetarni sistem pokreće se tradicionalnim “fiat” valutama: poverenjem u vladine institucije da održavaju valutni sistem.

Većina valuta podržana je kombinacijom duga njihove vlade i drugih tradicionalnih valuta poput dolara i evra. Papirne valute više nisu podržane zlatom, imovinom koja je više od 5000 godina služila kao težak novac.

Danas vas vlade prisiljavaju da plaćate porez u njihovoj valuti i manipulišu saznanjima oko novca kako bi osigurale da potražnja za njihovom valutom ostane velika.

To im omogućava da neprestano štampaju više valuta, da bi je potrošili na vladine projekte, uzrokujući inflaciju cena koja jede i smanjuje bogatstvo i plate.

Američka vlada sada prodaje državne obveznice (dugove), poznate kao obveznice Trezora SAD, eng. US Treasuries, komercijalnim bankama u zamenu za američke dolare.

Vlada koristi te dolare za finansiranje svog budžetskog deficita. Komercijalne banke prodaju mnoge obveznice Trezora SAD, koje su kupile, američkoj centralnoj banci, Federalnim Rezervama.

Federalne rezerve plaćaju komercijalnim bankama sveže štampanim novcem “pomoću računara i upisivanjem količine na račun”, kako je rekao bivši predsednik Fed-a Ben Bernanke.

Ove komercijalne banke često zarađuju samo kupujući obveznice Trezora SAD od države i prodajući ih centralnoj banci. Kupujte nisko, prodajte visoko.

Centralne banke ovaj proces kupovine državnog duga – odnosno pozajmljivanja novca državi – nazivaju operacijama otvorenog tržišta.

Kada centralna banka odjednom kupi velike iznose duga, oni to nazivaju kvantitativnim ublažavanjem. Centralne banke javno najavljuju kupovinu državnog duga, ali vrlo malo ljudi razume šta to zapravo znači.

Euro, jen i svaka druga valuta koja se danas koristi funkcionišu slično kao američki dolar.

Da li će SAD ikada vratiti svoj nacionalni dug?
Neobična stvar u vezi sa državnim dugom SAD-a je ta što vlada poseduje štampariju potrebnu za njegovu otplatu.

Kao rezultat toga, kada vlada duguje novac, oni samo pozajme još više novca da bi otplatile taj dug, povećavajući nacionalni dug.

Ako vam ovo zvuči kao Ponzijeva piramidalna šema, to je zato što ona to i jeste – najveća Ponzijeva šema u istoriji. Kao i svaka Ponzijeva šema, nastaviće se sve dok su ljudi koji kupuju Ponzijevu šemu budu uvereni da će im biti plaćeno nazad.

Ako ljudi i nacije prestanu da se zadužuju i koriste američke dolare jer nemaju poverenja u američku vladu ili vide da cena robe raste (tj. dolar postaje sve manje vredan), potražnja za dolarom će opadati, što će izazvati začaranu spiralu.

Ova spirala često završi u hiperinflaciji, kao što smo videli u novijoj istoriji sa Jugoslavijom, Venecuelom, Argentinom, Zimbabveom i mnogim drugim državama.

Ovo je način kako funkcioniše novac na vašem bankovnom računu. Novac svake nacije na svetu pati od istih problema kao i perle i novčanice u pričama o Njutoniji i Kejnslandu.

Kako banke i vlade kradu tvoj novac?

Tokom vekova, stigli smo do monetarnog sistema u kojem banke i vlade mogu da štampaju novu valutu za finansiranje svojih operacija i svojih prijatelja u zločinu, dok kradu bogatstvo svojih građana.

Šta će se desiti sa svetom kada novac bude mogao da štampa svaki narod na planeti?

  • Bogatstvo onih koji su blizu pravljenja nove valute se povećava
  • Vlada i politički povlašćena klasa ljudi, imaju pristup novoštampanom novcu pre svih ostalih, pa mogu da ga potroše pre nego što cene porastu. Na ovaj efekat pokazao je ekonomista Richard Cantillon sredinom 1700-ih i poznat je kao Cantillonov Efekat.
  • Cena robe raste (poznato kao inflacija
  • Ne raste sve roba istovremeno u ceni. Roba blizu mesta gde se proizvodi nova valuta – finansijski sektor i vlada – prva raste, i odatle uzrokuje efekt talasa na cene.
  • Inflacija se često predstavlja kao promena cene potrošačke korpe, poznata kao Indeks Potrošačkih Cena, eng. Consumer Price Index (CPI). Vlada ima alate za manipulisanje ovim brojem kako bi osigurala da se ona čini niskom i stabilnom, kao što je objašnjeno u našem članku o inflaciji.
  • Finansijska imovina često primećuje ogromnu inflaciju, ali bankari to ne nazivaju inflacijom – oni kažu da naša ekonomija cveta! Nakon što su američke Federalne rezerve učetvorostručile ponudu američkih dolara u šest godina nakon finansijske krize 2008. godine, banke koje su dobile te nove dolare, kupile su akcije i obveznice, stvarajući ogroman balon u cenama ove imovine.
  • Štednja i životni standard stanovništva se smanjuju
  • Plate su jedna od poslednjih “cena” u ekonomiji koja se prilagođava, jer se često povećavaju samo jednom godišnje. U međuvremenu, cene dnevnih potrepština te osobe koja zaradjuje platu neprestano rastu kako novi novac kruži ekonomijom.
  • Najviše su pogođeni oni koji žive od plate do plate – a to je 70% Amerikanaca.
  • Razlike u prihodima između bogatih i siromašnih se povećavaju, kao što se vidi na grafikonu ispod.

*Koncentracija dohotka na vrhu naglo je porasla od 1970-ih

Zašto i dalje imamo isti monetarni sistem?

Ako ovaj sistem bogate još više obogaćuje, a siromašne još više osiromašuje, dovodeći do političke nestabilnosti, zašto ga onda ne bismo promenili?

Najveći razlog zašto se ništa ne menja je verovatno to** što puno toga ne znamo o samom sistemu**. Svi svakodnevno koristimo valute svojih vlada, ali većina nas ne razume kako sistem funkcioniše i šta on čini našim društvima.

Obrazovni sistem, mediji i finansijski stručnjaci neprestano nam govore da je monetarni sistem previše komplikovan da bi ga normalni ljudi razumeli. Mnogi od nas se zato i ne trude da pokušaju.

Još nekoliko razloga zašto ovaj sistem nastavlja da opstaje:

  • Mnogo je ljudi koji imaju direktnu korist od štampanja novog novca.
  • Ti ljudi ne žele nikakve promene i bore se da zadrže tu moć.
  • Nacionalne valute su često pogodne
  • Kreditne kartice, online bankarstvo i još mnogo toga čine upravljanje nacionalnim valutama i njihovo trošenje lakim i jednostavnim.
  • Građani moraju da plaćaju porez u svojoj nacionalnoj valuti
  • To stvara potražnju za tom valutom od svih građana, povećavajući njenu vrednost.
  • Glavna međunarodna tržišta, poput nafte, denominirana su u dolarima.
  • Nafta je potrebna svakoj zemlji na planeti, ali pošto mnogi ne mogu da je proizvode, moraju da je kupuju na međunarodnim berzama. Od 1970-ih na ovim berzama gotovo sva nafta se prodaje za dolare, što stvara potražnju za dolarima. Da bi se odmaknule od ovog sistema, zemlje bi trebale da pronađu novu valutu ili robu za trgovinu naftom, što zahteva vreme i rizike.
  • Nije postojala dobra alternativa
  • Uz globalnu ekonomiju u realnom vremenu, naš sistem digitalnog bankarstva koji koristi nacionalne valute je pogodan. Transakcija u tvrdom novcu poput zlata bila bi previše nezgrapna za današnji svet. Digitalna valuta pod nazivom Bitcoin, predstavljena 2009. godine, je rastuća alternativa koja nudi čvrst novac koji se kreće brzinom interneta.

Šta je novac, i zašto trebate da brinete?

Novac je alat koji olakšava razmenu dobara. Kao i svako drugo dobro, novac se pridržava zakona ponude i potražnje – povećanje potražnje povećaće njegovu vrednost, a povećanje ponude smanjiće njegovu vrednost.

Na ovaj način novac se ne razlikuje od kuće ili piletine. Međutim, velika prodajnost novca znači da je potražnja za njim uvek velika. Kao rezultat, novac mora biti težak za proizvodnju (a samim tim i ograničen u ponudi) ili će ga onaj ko ga može napraviti, stvoriti toliko, da vremenom više neće služiti kao zaliha vrednosti. Uskoro će izgubiti svoje funkcije kao sredstvo razmene i obračunske jedinice.

Najbolji novac u datoj ekonomiji je onaj koji se najslobodnije kreće – svi ga žele, lako je obaviti transakcije sa njim i koji sa vremenom dobro drži svoju vrednost. Nijedan novac nije savršen u svemu ovome, a neki ističu jednu funkciju novca na štetu drugih.

Iako se istorija ne ponavlja, ona se rimuje, a usponi i padovi monetarnih sistema imaju jasne ritmove. Uspon i pad monetarnog sistema često sledi opšti obrazac koji smo videli u pričama o agri perlama i Kejnslandu: pojavljuje se odredjenji oblik novca koji pomaže ljudima da efikasnije trguju i štede, ali na kraju gubi na vrednosti kada neko shvati kako da ga jeftino stvori u velikoj količini. Međutim, tokom dugog perioda vremena, monetarni sistemi su se poboljšali u sve tri funkcije novca.

Na primer, zlato je tokom vremena dobro služilo kao zaliha vrednosti. Međutim, naša međusobno povezana ekonomija ne bi mogla efikasno da funkcioniše ako bi trebalo da fizičko zlato zamenimo robom i uslugama. Mnogo je lakše kretati se na papirnom i digitalnom novcu, ali istorija nam govori da su vlade i bankari iskoristili ove oblike novca za krađu bogatstva putem inflacije.

Današnji globalni monetarni sistem je vrlo zgodan, a digitalna plaćanja i kreditne kartice olakšavaju trošenje novca. Ovo skriva stalnu inflaciju koja nagriza vrednost svake jedinice novca i dovodi do sve većeg jaza u bogatstvu.

Nadam se da je ovaj članak proširio vaše razumevanje novca i njegove uloge u društvu. Ovo je samo početak svega što treba istražiti o novcu: za kasnije su sačuvane teme o inflaciji, kamatnim stopama, pozajmljivanju, poslovnim ciklusima i još mnogo toga.

Efikasnija Ušteda Novca

Možda se pitate kako zaštititi svoju štednju kada svaki oblik često korišćenog novca i investicija pati od inflacije ponude – koja umanjuje vrednost i prenosi bogatstvo onima koji mogu da stvore novac ili investiciju. Možda se čini da se ništa na planeti danas ne može kvalifikovati kao ‘težak’ novac, ali dve stvari ipak ostaju: zlato i njegov noviji rođak Bitcoin. Obe ove stvari je neverovatno teško proizvesti, a jedna od njih se kreće brzinom interneta i može se čuvati u vašem mozgu.

Ako želite da saznate više o Bitcoin-u kao sredstvu za zaštitu vaše ušteđevine, pročitajte ovde. Ako ste već spremni za kupovinu Bitcoin-a, pogledajte moj vodič za kupovinu Bitcoin-a. Možete početi sa investiranjem sa samo 5 ili 10 €.

Zasluge

Hvala svima koji su pomogli u izradi i uređivanju ove serije o novcu: @ck_SNARKS, @CryptoRothbard, Neil Woodfine, Emil Sandstedt, Taylor Pearson, Parker Lewis, Jason Choi, mojoj porodici i mnogim drugima.

Hvala svima koji su ovo inspirisali i razvili ključne ideje koje su ovde primenjene: Friedrich Hayek, Carl Menger, Ludwig Von Mises, Murray Rothbard, Saifedean Ammous, Dan Held, Pierre Rochard, Stephan Livera, Michael Goldstein, i mnogi drugi.

Molim vas da šerujete!
Ako vam je ovaj članak otvorio oči o tome kako funkcioniše naš novac i finansijski sistem, kontaktirajte me ili ostavite komentar!

Ako vam se sviđa moj rad, molim vas da ga podelite sa svojim prijateljima i porodicom. Cilj mi je da svima pružim pogled u ekonomiju i na to kako ona utiče na njihov život.

]]> <![CDATA["The Little Bitcoin Book" - SRPSKI PREVOD]]> Tue, 07 Jan 2025 21:56:19 GMT https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1736286142785/ https://bitcoin-serbia.npub.pro/post/1736286142785/ naddr1qqxnzdenxcersd33xserwwp4qgst737pnc2hdhpyp7y8xa3kj5vxdppympyascarw24ulhuvc0f9wwcrqsqqqa28ngymng Bitkoin naddr1qqxnzdenxcersd33xserwwp4qgst737pnc2hdhpyp7y8xa3kj5vxdppympyascarw24ulhuvc0f9wwcrqsqqqa28ngymng npub1harur8s4wmwzgrugwdmrd9gcv6zzfkzfmp36xu4tel0ces7j2uas3gcqdy Zvanični vebsajt knjige

Srpski prevod knjige "The Little Bitcoin Book"

Zašto je Bitkoin bitan za vašu slobodu, finansije i budućnost?

Verovatno ste čuli za Bitkoin u vestima ili da o njemu raspravljaju vaši prijatelji ili kolege. Kako to da se cena stalno menja? Da li je Bitkoin dobra investicija? Kako to uopšte ima vrednost? Zašto ljudi stalno govore o tome kao da će promeniti svet?

"Mala knjiga o Bitkoinu" govori o tome šta nije u redu sa današnjim novcem i zašto je Bitkoin izmišljen da obezbedi alternativu trenutnom sistemu. Jednostavnim rečima opisuje šta je Bitkoin, kako funkcioniše, zašto je vredan i kako utiče na individualnu slobodu i mogućnosti ljudi svuda - od Nigerije preko Filipina do Venecuele do Sjedinjenih Država. Ova knjiga takođe uključuje odeljak "Pitanja i odgovori" sa nekim od najčešće postavljanih pitanja o Bitkoinu.

Ako želite da saznate više o ovom novom obliku novca koji i dalje izaziva interesovanje i usvajanje širom sveta, onda je ova knjiga za vas.

]]> Zvanični vebsajt knjige

Srpski prevod knjige "The Little Bitcoin Book"

Zašto je Bitkoin bitan za vašu slobodu, finansije i budućnost?

Verovatno ste čuli za Bitkoin u vestima ili da o njemu raspravljaju vaši prijatelji ili kolege. Kako to da se cena stalno menja? Da li je Bitkoin dobra investicija? Kako to uopšte ima vrednost? Zašto ljudi stalno govore o tome kao da će promeniti svet?

"Mala knjiga o Bitkoinu" govori o tome šta nije u redu sa današnjim novcem i zašto je Bitkoin izmišljen da obezbedi alternativu trenutnom sistemu. Jednostavnim rečima opisuje šta je Bitkoin, kako funkcioniše, zašto je vredan i kako utiče na individualnu slobodu i mogućnosti ljudi svuda - od Nigerije preko Filipina do Venecuele do Sjedinjenih Država. Ova knjiga takođe uključuje odeljak "Pitanja i odgovori" sa nekim od najčešće postavljanih pitanja o Bitkoinu.

Ako želite da saznate više o ovom novom obliku novca koji i dalje izaziva interesovanje i usvajanje širom sveta, onda je ova knjiga za vas.

]]>