"Sindrom poremećenosti zbog Bitkoina proističe iz niza zabrinutosti, od pitanja legitimnosti novca, straha da je reč o Ponzijevoj šemi, da je to trojanski konj strane države, da je pomama stvorena za špekulante, do zabrinutosti zbog uticaja rudarenja na životnu sredinu.

Simptomi sindroma poremećenosti zbog Bitkoina (BDS) uključuju odbacivanje svih pozitivnih aspekata povezanih s Bitkoinom uz neodoljivu potrebu da se on prikaže u negativnom svetlu. Sindrom izgleda kao rezultat postepene akumulacije ogorčenja i osećaja da su zakasnili s kupovinom Bitkoina.

Umesto da imaju poniznosti da priznaju da su pogrešili u vezi s Bitkoinom, oni sada posvećuju svoje vreme beznadežnim pokušajima napada na njega i zagovaranju njegovog neuspeha kako bi dokazali da su bili u pravu.

Nije važno ako se više pojedinaca pridruži Bitkoin mreži, ako se pridruže velike kompanije, male zemlje, niti ako globalna plaćanja učini efikasnijim i ako ga korisnici koriste po sopstvenoj volji; oboleli od BDS-a odbijaju da veruju da pojedinci mogu delovati samostalno, već to mora biti neki kult ili potreba za kockanjem.

Ne postoji nijedan argument koji bi mogao promeniti njihovo mišljenje". - The Bitcoin Manual

Diskusija tokom koje se autor posta usled svog neznanja, pogrešne informisanosti ili čak straha, nepovratno upleo "kao pile u kučine".

Mada moram priznati da su određeni delovi njegovog izlaganja, naročito tačke 7) i 8), najbolje reklame za Bitkoin koje bi svakog racionalnog ekonomskog aktera navele na dugoročnu akumulaciju ovog novog oblika novca. Koji razlozi mogu navesti racionalnog učesnika na tržištu koji sledi svoj interes da ignoriše Bitkoin kao novi oblik novca dok se nalazi u fazi svoje monetizacije?

U svojim odgovorima sam pokušao da mu otvoreno ukažem na apsurdnost i nelogičnost njegovih tvrdnji ali sam nailazio na prilično mršave odgovore koji su se više svodili na puko ponavljanje uobičajenih dezinformacija iz klasičnih medija nego autentično i nezavisno mišljenje ovog korisnika Reddita.

Na kraju sam prestao da odgovaram zato što je postalo besmisleno. Ovekovečićemo ga ovde na Nostru i prepustiti vremenu da bude sudija. Za desetak godina će ova debata završiti u sekciji "Retrovizor" pa će analiza sa decenijske distance biti izrazito zanimljiva.

Originalni post

1. Zagovornici bitkoina ga lažno predstavljaju kao rješenje za skoro sve probleme i nešto što će stvoriti nekakvu utopiju. Pritom vrše vrlo agresivnu i toksičnu propagandu. Troše svoj već prilično jak finansijski položaj na lobiranje i uticaj na vladu. Tako su uspjeli da Ameriku okrenu da postane žestoko pro-kripto.

2. Petljanje vlada u kripto svijet omogućava im da tempiraju pumpanje i dumpanje bitkoina (ali i drugih kriptovaluta), prethodno obavijstivši one koje žele da obavijeste, što bi vladi dalo još jedan mehanizam da finansijski nagradi one koji rade za nju razne stvari, ili prosto svoju insajdersku vrhušku, koja bi se time mogla bogati na račun svih ostalih.

3. Vlade su sve bliže tome da počnu koristiti novac poreskih obveznika za ulaganje u bitkoin.

4. Bitkoin se predstavlja kao rješenje problema inflacije, a to je samo djelimično tačno. Ako držiš bitkoin duže od 4 godine, bićeš u plusu - tako je bilo barem zasad. Međutim, na kraći rok oscilacije cijene bitkoina su ogromne. Pad od 80% u roku od godinu dana je normalna stvar. A to kad bi se prevelo na standardni ekonomski jezik u kome se priča o inflaciji značilo bi godišnju inflaciju od 400%. Znači bitkoin rutinski ima stopu inflacije od 400%, a vole da prozivaju fiat valute i za mnogo manju inflaciju tipa već od 5% do 10%, to im je kao mnogo.

5. Centralne banke generalno i Fed konkretno, sa svim svojim manama, i uz sve negativne epizode, kad je bila hiperinflacija, istorijski su ipak odigrale i još uvijek igraju pozitivnu ulogu: obezbjeđuju kakvu takvu stabilnost cijena i podstiču veću zaposlenost. To je taj dual mandat feda. Bez centralnih banaka i njihovih intervencija, ekonomske krize bi bile češće i oštrije, a kada se dese, ne bi bilo lakog izlaza iz istih. Trajale bi duže. Bitkoin se protiv centralnih banaka bori. (Ili se bar borio, a sad sve češće odustaje od svojih ideala i sarađuje sa tradicionalnim finansijskim sektorom - što meni ukazuje na to da ti ideali možda nikad nisu ni bili iskreni, već da se narativ prilagođava situaciji, a da je jedino bitno da se u svakom trenutku ima neki narativ koji bi opravdao "number goes up")

6. Jedan od glavnih motora moderne ekonomije je sistem frakcionalnih rezervi koji omogućava bankama da lako daju kredite po relativno povoljnim kamatnim stopama. To ponekad može zaista i dovesti do krize, kad se banke previše opuste, a računaju na Fed ili neku drugu centralnu banku da ih čupa ako upadnu u dubiozu. Tako je bilo 2008. Ali ne treba zbog jedne loše epizode odustati od cijelog tog sistema. Prisustvo jeftinih i lako dostupnih kredita sa niskim kamatnim stopama je jako bitna i povoljna za ekonomiju. Zamislite kad toga ne bi bilo, kad bi ljudi morali za svaku krupnu kupovinu da prvo uštede, pa da onda kupuju u kešu. Niko ne bi mogao kupiti stan prije 50. ili 60. godine. A šta će ti stan sa 50 ili 60 godina?! Porodica se zasniva mnogo ranije. Isto tako, mnoge firme ne bi mogle dobiti kredite za započinjanje ili proširenje poslovanja, što bi usporilo inovaciju i rast produktivnosti. Bitkoin standard koga zagovirnici zagovaraju, podrazumijevao bi mnogo skuplje i teže dostupne kredite, jer tu ne bi bilo mogućnosti za lako uvećavanje novčane mase. Samim tim to bi bilo vrlo nepovoljno za ekonomski rast.

7. Bitkoin bi izazvao i deflaciju cijena (izraženih u bitkoinu, pod pretpostavkom da on postane glavna valuta), koja je takođe vrlo nepovoljna za ekonomski rast. Evo primjera kakve je probleme deflacija svojevremeno izazvala u Japanu: Under deflation, the value of cash increases as time passes. In such a situation, Japanese companies began to cut wages, research and development, and other investments, opting to hold onto cash instead. This tendency, coinciding with the acceleration of the aging population, gradually diminished the competitiveness of the economy and the potential growth rate of the country. The Bank of Japan (BoJ) and the Japanese government has focused on halting the deflation and eventually achieving the 2% inflation target since the early 2000s. However, as deflation persisted, the traditional monetary policy of setting low interest rates to stimulate investment and consumption, which typically causes inflation, became ineffective. This ineffectiveness arose because a nominal rate of 0% effectively meant a positive real rate due to the increasing value of cash. This phenomenon is known as the zero lower bound.

8. Istovremeno, bitkoin (ali samo pod uslovom da bude na putu da postane glavna svjetska valuta) bi izazvao terminalnu inflaciju cijena u svim drugim valutama - tj. njihovu demonetizaciju. Kako bi se bitkoin sve više monetizovao, tako bi se ostale valute, ali i ostali asseti demonetizovali. To bi značilo ogroman transfer bogatstva od onih koji nemaju bitkoin ili kupe kasno, kao onima koji imaju, naročito onima koji imaju mnogo i koji su kupili rano po ekstremno niskoj cijeni. Znači bukvalno, rani vlasnici bitkoina bi se bogatili na račun svih ostalih. I to im je zapravo i cilj. To je jedini razlog zašto toliko promovišu bitkoin - svi ostali narativi, te borba protiv inflacije, te digitalno zlato, te ovo, te ono, su zapravo samo priče i racionalizacije, a poenta je da se nagovaraju svi da nastave kupovati bitkoin, kako bi oni koji su kupili ranije, još više uvećali svoje bogatstvo. Tu činjenicu da bi bitkoin doveo do osiromašivanja svih koji nisu vlasnici bitkoina, prepoznala je Evropska centralna banka u jednom svom članku. Citiraću samo relevantan dio: While most economists argue that the Bitcoin boom is a speculative bubble that will eventually burst, we analyse in this paper the impact of a Bitcoin-positive scenario in which its price continues to rise in the foreseeable future. What sounds intuitively promising or at least not harmful is problematic: Since Bitcoin does not increase the productive potential of the economy, the consequences of the assumed continued increase in value are essentially redistributive, i.e. the wealth effects on consumption of early Bitcoin holders can only come at the expense of consumption of the rest of society. If the price of Bitcoin rises for good, the existence of Bitcoin impoverishes both non-holders and latecomers. While previous discussions on the redistributive effects of Bitcoin assumed that badly timed trading was a necessary condition for losses, this paper shows that neither poor timing of trades nor holding Bitcoin at all are necessary for impoverishment under a Bitcoin-positive scenario.

9. To bi naravno uvećalo nejednakost u svijetu koja je ionako već sad ogromna, i prenijelo bi nejadnakost kakva vlada u samom bitkoin ekosistemu na cijeli svijet. A nejednakost koja vlada u bitkoin ekosistemu je toliko ekstremna da je to teško uopšte i zamisliti. Navešću samo par podataka (iz ovog izvora: bitinfocharts.com/top-100-richest-bitcoin-addresses.html ) 0,03% najbogatijih bitkoin adresa (ili brojem: 18.651 adresa), drže 60,93% cjelokupne količine bitkoina. Sad zamislite da bitkoin postane dominantan oblik bogatstva u svijetu. Znači manje od 20.000 ljudi bi držalo preko 60% kompletnog svjetskog finansijskog bogatstva. Drugi podatak: 23.835.989 najbogatijih bitkoin adresa drži 99,97% cjelokupne količine bitkoina. Ili prostim jezikom, 24 miliona adresa, drže praktično SAV BITKOIN. Nećemo se zamajavati sa onih preostalih 0,03% bitkoina. To se može slobodno zanemariti. Znači sve što ima bitkoina u svijetu je u rukama 24 miliona ljudi. (A od toga preko 60% u rukama manje od 20.000 ljudi). Gdje smi mi ostali u svemu tome? Nema nas!!! Šta je sa 8.2 milijarde ljudi u svijetu? Ništa! Ko ih j... 24 miliona je samo 0,29% svjetske populacije. Tako da ako bi bitkoin zavladao - 20.000 ljudi bi držalo većinu svjetskog finansijskog bogatstva, 24 miliona bi imalo neke kao mrvice, a svi ostali, ne bi praktično imali NIŠTA. Nula. Nada. Sad naravno, promoteri bitkoina će reći kako meni račun nije dobar, jer su neki od najvećih vlasnika bitkoina kripto berze i ETF fondovi, i firme kao Strategy, koje su u vlasništvu velikog broja ljudi, pa je zapravo, po njima distribucija mnogo bolja nego što se to čini. Donekle su u pravu. Ali samo donekle. Ti isti zagovornici će preskočiti činjenicu da postoje i procesi koji čine da je distribucija zapravo još gora nego što se čini. Šta ako mnogi krupni vlasnici (whale-ovi) drže svoj bitkoin, ne na jednoj, nego na više adresa? A to je vrlo česta strategija, jer se plaše, ako slučajno izgube pristup jednoj adresi, ili im neko hakuje wallet ili se nešto desi... izgubiće samo dio bogastva, jer su rasporedili svoj bitkoin na možda desetak i više različitih adresa. Tako da, mogao bi se napraviti i case, da je taj mali broj najbogatihih bitkoina adresa zapravo u rukama još manjeg broja ljudi. Obe tendencije su donekle tačne. Procjenjuje se da institucije, vlade, fondovi, firme i na kraju sam Satoshi Nakamoto, drže ukupno 43% ukupne količine bitkoina. I za tih 43% (osim Satošijevog dijela), bi se možda moglo pretpostaviti da imaju malo bolju distribuciju, jer jedna adresa pokriva veći broj ljudi. Preostalih 57% drže pojedinci. U tom dijelu što drže pojedinci, vjerovatno gotovo cjelokupnu količinu drže krupni vlasnici - whaleovi, a svi ostali neku mizeriju. Bilo kako bilo, raspodjela bogatstva u bitkoinu je ekstremno nejednaka, i ako bi bitkoin postao jedan od dominantnih svjetskih oblika bogatstva, ta nejednakost iz tog ekosistema bi se prelila na cijeli svijet, što bi bilo poprilično distopijski.

10. Ovih 9 tačaka su moje glavne kritike bitkoina, ali bi se na njih mogle dodati i još neke kao što su problem potrošnje struje (koji je ipak donekle riješen halving mehanizmom, i zato bitkoin neće nikad trošiti mnogo više struje nego sad), problem elektronskog otpada, širenje raznih scamova, ransom napadi, i generalno širenje vrlo problematičnog, materijalističkog pogleda na svijet u kome je bitkoin ultimativni statusni simbol (barem u toj zajednici koja za sebe kaže da je orange pilled), a grozničavo štekanje satošija (stacking sats) i držanje istih (hodling), postaje smisao života.

11. Na kraju iznosim kritiku, koja se odnosi na razloge koji će najvjerovatnije dovesti i do ultimativnog pada i kolapsa bitkoina, zbog čega ćemo, nadam se, izbjeći distopijske scenarije o kojima sam govorio u prethodnim tačkama. Naime, bitkoin, sam po sebi, nije ništa posebno. Komplikovan je, nezgodan za korištenje, online novčanici mogu da se hakuju, pare koje se drže na kripto berzama mogu da nestanu, da budu ukradene, transakcije se ne mogu stornirati, ako se zezneš pa pošalješ na pogrešnu adresu, nepovratno si se zezno. Transakcije su skupe i nisu instantne, a kako pada reward majnerima, u budućnosti će izgledno biti još i skuplje. Layer 2 rješenja kao što je Lightning, ne mogu u potpunosti da riješe scaling problem i nisu jednako pouzdane kao glavni blokčejn. Na kraju, glavni zvanični value proposition bitkoina, to da je on dobar "čuvar vrijednosti" u praksi se pokazao jako loše. Kao prvo, imovina koja redovno trpi pad cijene od 70-80% ne može nikako biti dobar čuvar vrijednosti, sve i da se ti gubici na kraju nadoknade (kao što je dosad bio slučaj). Kao drugo, na dugi rok, bitkoin da bi bio dobar čuvar vrijednosti, ljudi moraju trajno da nastave da mu pripisuju visoku vrijednost, i čitava mašinerija majnera i nodova mora da nastavi u nedogled, danonoćno da radi i troši struju, samo da bi bitkoin uopšte nastavio da postoji. To ga čini veoma, veoma, krhkim na dugi rok, i to znači da je on, recimo, u odnosu na zlato, na dugi rok, neuporedivo lošiji čuvar vrijednosti. Zlato jednom kad imaš, imaš ga... ne treba mu nikakvo održavanje, ne mora postojati čitava skupa i energetski intenzivna infrastruktura da ga podržava. Zlato je samodovoljno. Osim toga, zlato ima i određenu intrinzičku vrijednost koja znači da nikad neće biti besplatno, sve i kad bi se ljudi odlučili da štede u nečemu drugom. Zlato je faktički rijetko i dragocijeno i ne traži nikakvo održavanje. Bitkoin sve to nije. Nema nikakvu intrinzičku vrijednost, i sva mu vrijednost dolazi od one vrijednosti koju mu ljudi pripisuju. Pritom zahtijeva konstantno energetski intenzivno održavanje. I na kraju čemu sve to? Da bi ponudilo neku finansijsku uslugu lošeg kvaliteta, bez osiguranja, sa redovnim padovima od 80% itd... Ljudi budite ozbiljni. Niko zapravo ne drži bitkoin radi štednje i kao neki čuvar vrijednosti. Zvanični value proposition (store of value, digital gold), je obmana i šarena laža. Međutim, postoji PRAVI, nezvanični value proposition kod bitkoina, a to je "number goes up". To je JEDINI PRAVI RAZLOG ZAŠTO LJUDI ZAPRAVO KUPUJU BITKOIN. Taj value proposition, koji bismo mogli nazvati raznim imenima kao što su "number goes up", "to the moon", ili prosto "moon narrative" je osnovni razlog zašto ljudi kupuju bitkoin. A on ne može da traje vječno. Da bi raniji investitori mogli da nastave da profitiraju i da se bogate, moraju stalno ulaziti novi investitori i ulagati sve veće i veće količine novca. To funkcioniše kao piramidalna ili ponci šema (Iako se ne radi o bukvalnoj ponci prevari). Što je veća cijena bitkoina, to su veći ulozi potrebni da bi se ona mogla nastaviti pumpati. Već vidimo da je svaki novi četvorogodišnji ciklus sve slabiji i slabiji od onih prethodnih. Rast je sve sporiji. Bliži se trenutak u kome više niko neće vjerovati pričama da je još rano "We're so early", niti da se neko novi ko sad ulazi u to sve, od toga zaista može obogatiti. Samim tim "moon narrative" postaje sve manje i manje kredibilan. A kad moon narrativ padne, pada i bitkoin, jer je on zapravo sve vrijeme i bio njegov jedini pravi value proposition. Bitkoin nije dobar čuvar vrijednosti, nije user friendly, ne pruža nikakvo osiguranje, i niko ga ne bi kupovao bez tog moon narrativa, jer postoje mnogo bolji finansijski proizvodi koji omogućavaju mnogo brže i jeftinije transakcije, koje su pritom osigurane, i bolji store of value.

Dakle kao zaključak, bitkoin će ili uspijeti ili propasti. Ako uspije, izvjesno je da će dovesti do distopije, ekstremne nejednakosti i do mnogo lošijeg stanja ekonomije nego što je to danas slučaj.

Ipak, mislim da je mnogo veća šansa da će propasti jer je njegov jedini pravi value proposition, a to je moon narrative, matematički i fizički neodrživ, a postoje mnogo bolje alternative, ako gledamo na bitkoin kao na neku pravu finansijsku uslugu.

U tom padu bitkoina, neki će izaći na vrijeme, biti u plusu, neće biti trauma, neki će izaći prekasno, izgubiće dosta, neki će ući onda kad treba izaći, pa će izgubiti sve, itd... U svakom slučaju, to će biti dosta nezgodan period za vlasnike, i dovešće do mnogo razočarenja. Ali kad se to sve završi, svijet će postati malo mudriji i iskusniji, i ostavićemo iza sebe još jednu veliku finansijsku iluziju, koja je potencijalno mogla dovesti i do velike distopije.

Odgovori

@BTCSRB: Odgovoriću kratko samo na deo o navodnom negativnom uticaju na ekonomiju iz razloga što ljudi ne žele da troše novac kojem vremenom raste vrednost. Ovo je lažna ekonomska dilema. Zašto? Zato što se ova dilema postavlja samo ako imate previše fiat novca. Ako je jedini novac koji imate Bitkoin (što bi u slučaju hipotetičkog scenarija da je BTC glavna svetska valuta bila uobičajena praksa), ova dilema praktično ne postoji jer bi onda po definiciji stvari morali da trošite.

Jer ako je BTC sve što imate, onda nije dilema da li treba da trošite BTC već da li UOPŠTE treba da trošite?

Logika trošenja Bitkoina

Što se tiče nejednakosti raspodele Bitkoina, mislim da će biti prosvetljujuće da pročitaš ovaj tekst.

Da li je raspodela Bitkoina pravična?

Ako imamo novac rođen na slobodnom tržištu, u slobodnom društvu, koji treba da zameni fiat novac, onda on ne može biti ravnomerno raspoređen od samog početka dok istovremeno svi ljudi cene njegovu vrednost – nužno mora proći kroz period kada ga samo nekolicina ljudi vrednuje.

hn-mc: Zato po meni bitkoin i nema legitimitet.

Ako se pravi neka nova valuta, treba da svi mogu na početku da je kupe po istom kursu, i da svi istovremeno pređu na nju, kao što su Švabe zamjenile marku evrom, po fiksnom kursu.

Rađanje novca na slobodnom tržištu nije normalna stvar. Novac su uvijek ili plasirale države, ili je on bio prirodan, koji je već imao neku prirodnu raspodjelu, tipa začini, so, zlato, srebro.

A praviti vještački novac, i da pritom ti nisi nikakva vlast, i nuditi ga na početku nekima praktično za džabe, a da ga kasniji neki plaćaju sa 100.000 USD i više, to za moj pojam nema legitimitet da bude novac.

To mi više liči na skupljenje znački ili poštanskih markica, koje mogu igrom slučaja kod kolekcionara da dosegnu astronomsku vrijednost.

Nadam se da kontaš da nije normalno, da se neka nova valuta uspostavlja na način da se ljudi na nju prebacuju po ekstremno različitim uslovima.

Po meni da bi kripto imao neki legitimitet, mora postojati duži period na početku, tokom koga mora biti svima omogućeno da dobiju istu količinu, ili makar da plate po istoj cijeni, znači da uđu po istim uslovima.

Zato mi je recimo onaj projekat worldcoin dobar po pitanju raspodjele, jer bi tu svako dobio na početku istu količinu. Druga je stvar što mi se ne sviđa to što skeniraju oči, s tim distopijskim forama su upropastili dobru ideju po pitanju distribucije.

@BTCSRB: O svemu što si nabrojao su Bitkoineri odavno već diskutovali. Taj tekst sam danas preveo upravo zbog tvojih navoda. Taj hipotetički scenario je takođe razrađen u tekstu (koji evidentno nisi pročitao), šta bi se desilo kada bi svi istovremeno prešli na njega po istom kursu ali da ne postoji obaveza držanja i plaćanja poreza u tom novcu kao što je to slučaj sa fiat novcem (nemačkom markom)?

"Šta će se desiti? Neki ljudi će ga visoko vrednovati, a neki neće – ljudi koji ga visoko vrednuju kupiće ga od onih koji ga ne vrednuju. I šta nam onda ostaje? Mali deo sveta koji veruje u ovaj novac i sada poseduje većinu ponude.

Čekajte, zar nije upravo to slučaj sa Bitkoinom? Zar se ljudi nisu baš zbog toga žalili?

Kada je Bitkoin u pitanju, većina nas je imala otprilike jednak pristup početnim novčićima. Svi su mogli da rudare, a novčići su u početku bili gotovo bezvredni. Rani korisnici su trgovali troškovima električne struje, svojim vremenom i trudom u zamenu za novoizrudarene bitkoine."

Dakle, opet bismo došli na isto zato što bi ponovo veći deo novčića završio u rukama manjine koja je najviše u njega verovala.

Ponovo citiram:

"Drugim rečima, ponuditi ravnomernu raspodelu od samog početka je suštinski isto kao i ponuditi podjednake šanse za sticanje bitkoina.

Ako imamo novac rođen na slobodnom tržištu, u slobodnom društvu, koji treba da zameni fiat novac – onda on ne može biti ravnomerno raspodeljen od početka, a da ga svi ljudi istovremeno vrednuju. Neminovno mora proći kroz period kada ga samo nekolicina ljudi vrednuje."

Dakle, kako god okreneš, koliko god svima podelio istu količinu na početku, neminovno će doći do koncentracije vlasništva jer je nemoguće da svi vrednuju novi novac na isti način.

Da li se tebi čini nenormalnim da novac nastane na slobodnom tržištu je potpuno subjektivno.Činjenica je da se tako nešto sa Bitkoinom desilo, a ne da li je "normalno". A ni BTC nije prvi takav slučaj u istoriji jer su se neke druge stvari koristile kao novac pre zlata pa ih je zlato na slobodnom tržištu potisnulo kao kvalitetniji novac. Sami ljudi su prvi koristili zlato kao novac, tek nakon toga su vladari urezali svoj lik na kovanice i izdavali ih, a ne obrnuto. Oni koji su batalili perle i među prvima prešli na zlato su svakako mnogo bolje prošli od onih koji su tvrdoglavo držali perle do samog kraja.

Bitkoin niko nikome nije nudio "za džabe" pošto centralni izdavalac ne postoji, već je svako morao da ga rudari i da potroši određenu količinu energije. Zašto ti i ja nismo rudarili kada smo prvi put čuli za BTC? BTC košta koliko košta zato što se, kao što si i sam rekao, nalazi u fazi monetizacije pa je prirodno su rani korisnici profitirali više od kasnijih korisnika. Takav je slučaj istorijski bio i sa zlatom, npr. Kina je mnogo izgubila što se tvrdoglavo držala srebra kada su gotovo sve države usvojile zlatni standard.

I to zlato je krenulo kao "collectible" i nije odmah postalo novac već je imalo svoj razvojni put: 1) kolekcionarski predmet, 2) skladište vrednosti, 3) sredstvo razmene, 4) obračunska jedinica. Po mom dubokom uverenju se BTC nalazi u fazi broj 2.

To sa Worldcoinom je viđeno i kod nas: koliko ljudi još uvek drži one besplatne akcije Telekoma, NIS-a, Aerodoroma itd. Tako se npr. pokojni najbogatiji Čeh Petr Kelner obogatio jer je devedesetih otkupljivao vaučere tokom tamošnje privatizacije koje je u to vreme malo ko vrednovao, kao i važnost i buduću vrednost akcija tih preduzeća.

Worldcoin se, uprkos "pravičnoj distribuciji" nalazi na -90% od svoje rekordne vrednosti uz oko 1.6 milijardi novčića u opticaju što je samo mali deo ukupne buduće količine od 10 milijardi jedinica. Šta je dakle sa preostalim novčićima, kome će oni biti podeljeni i kako? Inflacija ponude tek predstoji pošto će se količina tog novčića u opticaju i više nego ušestostručiti. Zašto Wordlcoin ili neki drugi kripto nije dostigao ni blizu vrednosti Bitkoina ako je suština u "pravičnoj i ravnomernoj raspodeli"? Čak i Ethereum se na početku rudario i nije bio ravnomerno raspoređen pa je i dalje druga najvrednija kriptovaluta.

hn-mc: Fora je u tome što prelazak na novu valutu treba da bude javna i široko poznata stvar. 2009. niko nije znao za bitkoin osim malobrojne zajednice entuzijasta.

Takođe što se tiče ovoga "šta bi se desilo kada bi svi istovremeno prešli na njega po istom kursu ali da ne postoji obaveza držanja i plaćanja poreza u tom novcu kao što je to slučaj sa fiat novcem (nemačkom markom)?" - tvoj odgovor na to pitanje nije tačan iz prostog razlog što ako bi SVI na to prešli po istim uslovima, znači da bi on od starta imao većinsku podršku, i SVI ti koji su ušli po istim uslovima bi ga prilično jednako i vrednovali. Ne bi on tada završio u rukama neke manjine koja ga više vrednuje kao što ti pretpostavljaš.

Jer ljudi da nisu vjerovali u njega, ne bi ni prelazili na njega, prosto jednostavno.

Ja uvođenje neke alternativne valute koja bi bila ozbiljna i legitimna, zamišljam na način da se to unapred najavi, dobro izreklamira, da ljudi znaju za to, i da možda čak ima i neku instutucionalnu podršku na međunarodnom nivou, ako ne samih Ujedinjenih nacija, barem neke jake i kredibilne međunarodne organizacije, npr. Transparency International, ili nešto tog tipa. I taj period ulaska po istim uslovima bi morao trajati bar godinu dana, što bi vodilo stabilizovanju cijene.

E onda, nakon toga, kad ta godina prođe, naravno da bi došlo postepeno do fluktuacija cijene i raslojavanja, ali tad to ne bi bio problem, jer bi se moglo zaista pošteno reći da su svi ušli po približno istim uslovima, i bili obavješteni na vrijeme, i znali o čemu se radi, što kod bitkoina uopšte nije bio slučaj.

Npr. zbog odsustva regulative, nedostupnosti kripto berzi kod nas, itd... sve do 2015. kod nas je bilo to vrlo teško kupiti. Što se rudarenja tiče, na početku si morao za početak znati da to uopšte postoji. A čim se to malo proširilo više nisi mogao to raditi na običnom računaru, znači morao si raditi neka ulaganja ozbiljnija ako oćeš da rudariš.

Bitkoineri inače vole da pišu dugačke tekstove radi odbrane bitkoina, zaista se trude, i skidam im kapu na tome, ali neke stvari su prosto neodržive, i neodbranjive. Možeš prosto da kažeš, prihvatam to tako kako je, nemam s tim neki problem, moja je odluka da u to ulažem i kraj priče. I na to svak ima pravo, i ne mogu ja to nikome osporiti.

Ali imam i ja pravo da kritikujem.

I što se ovog tiče "Bitkoin niko nikome nije nudio "za džabe" pošto centralni izdavalac ne postoji, već je svako morao da ga rudari i da potroši određenu količinu energije."

U pravu su tehnički, ali praktično, neki su na osnovu sreće ili pravovremenih informacija mogli da ga dobiju mnogo ranije od nekih drugih...

Znači bitkoin nije ponudio do kraja čak ni "equality of opportunities", iako zagovornici tvrde da jeste. A sve i da jeste - to nije NI BLIZU rezultiralo onim što Englezi zovu "equality of outcomes"

@BTCSRB: A ko bi predložio, najavio ili naredio prelazak na novu valutu? I zašto? Ljudi koji kontrolišu svetski finansijski sistem sigurno nemaju interes da pokrenu tako nešto, a i da imaju, to bi radili isključivo zarad sopstvene koristi a ne radi dobrobiti čovečanstva (npr. prelazak na CBDC).

Prelazak na novu valutu istovremeno pod istim uslovima jednostavno nije moguć bez nekog vida prisile. Kao što se kaže u tekstu - nemoguće je da ga od starta svi podjednako vrednuju bez nekog oblika prinude. Dakle ostaje jedini način da takav novac iznedri slobodno tržište, a BTC je iznedren na način na kakav je iznedren. Spontano i organski kao "grassroot movement". I kao takav je neutralan, etički novac sa najboljim karakteristikama u poređenju sa svim drugim oblicima novca koje imamo.

Ljudi koji su verovali u njega su prešli na njega; oni koji nisu, nisu ni prešli. Prosto i jednostavno. Ali takvi sada kukaju što se njihova imovina obezvređuje prema BTC, a krivi su im Bitkoineri koji su prešli pre njih?! Isti Bitkoineri koji godinama na sva usta ukazuju na BTC dok su sve to vreme ismevani, vređani, cancellovani! Ako se neko ideološki ne slaže sa nastankom BTC-a ili njegovom distribucijom, nejednakošću bogatstva, sujetom zbog toga što misli da je zakasnio - to ga neće spasiti od neminovnog gubitka kupovne moći zato što nije prihvatio bolji novac. Isto kao što su srednjevekovni vitezovi možda mrzeli barut i vatreno oružje smatrajući ih neviteškim sredstvima ratovanja ali ih to nije spasilo od uništenja od strane onih koji su prihvatili barut kao superiornu tehnologiju

Ko bi najavio novu valutu, ko bi finansirao njeno reklamiranje i marketing? Da li zaista misliš da bi se međunarodne organizacije koje se nalaze pod kontrolom vladajućeg finansijskog establišmenta založile za neku novu valutu koja bi im ugrozila moć?

Zapitaj sebe kada si saznao za Bitkoin i koliko je vremena prošlo od tada? Zašto ga nisu kupio, zašto ga i danas ne kupuješ i šta ćeš misliti o današnjem trenutku i ovoj diskusiji kada jednog dna bude vredeo 1M USD? Da li ti se čini da je rano ako posmatraš u tom kontekstu? Ili samo posmatraš u kontekstu da si zakasnio jer ga nisi kupio na 100 USD ili 1000 USD? I opet vas nešto sprečava da počnete sa nekom štednjom u njemu, samo nemoj posle da bude da vam nismo pričali i kako nije fer.

BTC je po svemu superiorniji oblik novca od zlata, a ima trž. kapitalizaciju od oko 2T USD naspram zlata sa 22T USD. To ti je jedan od znakova pored puta gde ova stvar ide i da li je rano ili kasno.

Inače domaća menjačnica ECD postoji od 2012. godine, toliko o tome da li je u Srbiji bilo teško nabaviti ga.

Inače postoji zabluda o tome da su se rani korisnici nesrazmerno obogatili. Znaš i sam da je ogroman broj prerano prodao i izgubio ključeve i pristup novčićima. Uostalom, zašto bih se poredio sa drugima? Skidam kapu svima koji su ušli i razumeli stvar pre mene, od takvih sam i učio, ti rani korisnici su pisali prve vodiče, snimali podkaste, držali predavanja i predavali baklju sledećoj generaciji Bitkoinera. Nemam ni trunke zavisti prema njima, samo poštovanje i zahvalnost.

Možda i jedina stvar koju većinu ljudi deli od Bitkoina je ponajviše sujeta i čisto poricanje realnosti. Tek onda dolazi nezainteresovanost, neradoznalost ili tehnička nepotkovanost. Ali Bitkoineri nikad neće moći da kažu da nisu dali sve od sebe, pa ko razume - razume.

“If you don't believe me or don't get it, I don't have time to try to convince you, sorry.”

hn-mc: Nisam ja za btc saznao juče, pa da sad iz neke zavisti kukam kako su ga neki dobili skoro za dž, a sad ove nove generacije moraju plaćati 100k. Mada ni takvo razmišljanje ne bi bilo sasvim bez osnova, ako uzmeš npr. često ponavljanu mantru da "svako dobija bitkoin po cijeni koju je zaslužio". Ta mantra mi je, iskreno, mnogo arogantna i antipatična, jer ona potpuno ignoriše to, da mnogi nisu imali posla i para za ulaganje dok je bitkoin bio jeftiniji, ili su bili djeca, ili nisu ni rođeni. Ignoriše se mogućnost stvaranja određene gerontokratije u budućnosti, gdje bi stara generacija, koje je to prva kupila po povoljnijim cijenama imala disproporcionalnu moć u odnosu na nove generacije, koje nisu tad mogle ni fizički da ga kupe, jer ih prosto nije bilo. Ignoriše se mogućnost stvaranja te tako neke aristokratije ili oligarhije, gdje bi u budućnosti ekonomski položaj nekog djeteta zavio od toga koliko mu je ćale nekad uštekao bitkoina. To bitkoineri slave kroz još jednu mantru "generational wealth", a meni to više liči na zasnivanje prilično distopijskog sistema veliki ekonomske nejednakosti koji dosta podsjeća na feudalizam - u njemu bi imao novu klasu bitkoin "plemića".

Za bitkoin sam saznao 2013. i na samom početku sam njime bio fasciniran. Donekle sam prihvatao većinu talking pointsa i value proposition-a.

Međutim, malo-pomalo počeo sam uviđati mračnu stranu cijele stvari. (u šta spada to koliko je cijeli kripto svijet preplavljen raznim scamovima, koliko je cijela zajednica izuzetno alava na pare i materijalisitčki nastrojena - lambo, to the moon, etc... postoji to neko implicitno obećanje lakog bogaćenja i rješavanja svih finansijskih problema, postoji toksični antagonizam između bitkoinera i altkoinera (npr. zato što samo postojanje altkoina podriva narativ bitkoina o scarcity-ju - ako neko može da napravi sličan ili još bolji alternativni koin koji se takmiči na istom tržištu sa bitkoinom, onda to što je sam bitkoin "zakucan" na 21 milion gubi relevantnost), uvidio sam koliko mentalitet samog štekanja (hodl) smanjuje podsticaj za realne, produktivne investicije, što bi bilo loše za ekonomiju, koliko se plasiraju razni nerealistički narativi radi propagande. Proučio sam malo o zlatnom standardu i zašto je bio loš i kako je možda doprinio velikoj ekonomskoj krizi, a tu digitalno zlato iako bi bilo možda zgodnije za upotrebu, suštinski se ne bi razlikovalo od pravog, i imalo bi jednako loš efekat na ekonomiju... Naučio sam da je Austrijska škola diskreditovana od strane svih ozbiljnijih ekonomista. Uvidio sam koje su opasnosti od deflacije. Vidio sam koliko je nejednakost ogromna... čak i ako je do nje došlo na pošten način, to je i dalje problem - jer kako god da je do toga došlo, šta ti da radiš sa svijetom u kojem manjina ima skoro sve, a svi ostali ništa, ili mrvice. Pogotovo kad zavlada AI, pa ta većina više ne bude mogla ni da zaradi nešto svojim radom, itd... Mnogo tu ima stvari koje mi nisu baš "legle". Kasnije sam čitao i to da je većina ulagača u bitkoin na kraju završila u minusu. Uvidio sam dinamiku ciklusa gdje većina običnih ljudi bude "ošišana". Niko im nije "kriv", ali jednostavno običan čovjek niti je dovoljno finansijski jak i stabilan da se održi u tom svijetu, niti ima dovoljno ekspertize i samokontrole. Zato retail investitori ulaze kad je hajp, prodaju kad padne cijena, a whale-ovi rade pametno, tj. obrnuto od toga, ili rade DCA. Takva dinamika dovodi do sve veće i veće koncentracije bogatstva i do bogaćenja whale-ova na račun "sitnih riba". Krupna riba jede sitnu ribu. Znači cijeli taj svijet je prilično anarhičan, gdje najjači opstaju, nema zaštite potrošača, itd... Ko je već bogat, može uložiti nešto u to i da zaboravi na to, ne sikira se. A dosta sirotinje uloži MNOGO, jer se nada da će ih to izvući iz neke dubioze, a onda kad cijena krene da pada, prodaju s gubitkom, jer ne mogu sebi da priušte totalni gubitak. Draže im je da padnu za 20% nego za 50%. Ali i 20% je gubitak, i na takvim gubicima, većina naroda gubi od kripta, a dovoljno jaki, disciplinovani, i prije svega bogati, se bogate od cijele stvari. I ne vidim da će nešto moći značajno da promijeni tu dinamiku.

@BTCSRB: Ta mantra o ceni Bitkoina i zaslugama je nastala kao odgovor na još arogantnije i antipatične ismevanja, nipodaštavanjai netačne i neutemeljene tvrdnje Bitkoin skeptika tokom godina koje su uporno ponavljali na mnogo nižim cenama i time učinili veliku finansijsku štetu ljudima koji su ih slušali (a možda bi u nekom trenutku kupili BTC) dok se BTC penjao na ove visine.

Pre nego što kritikuješ potencijalni "Bitkoin feudalni sistem", morao bi da sagledaš i kritikuješ postojeći finansijski sistem i zapitaš se da li ono čega se plašiš u BTC sistemu već postoji u fiat sistemu? Da li postoji manjina sa nesrazmernim bogatstvom? Koliko se njihovo bogatstvo uvećalo od kovida? A koliko od svetske finansijske krize 2008? Da li neko čiji je pradeda povoljno kupio zemljište na Menhetnu, Malibuu, Monte Karlu, Zlatiboru, Dedinju... Da li se tada radilo o "gerontokratiji" koja ima nesrazmernu moć u odnosu na današnje generacije? Dok ja i ti možda živimo u kutiji šibica od 40 ili 50 kvadrata? Koliki procenat ljudi danas drži koliki procenat društvenog bogatstva?

Ispada da ti braniš status quo koji mora da ostane zacementiran i koji nijedna nova generacija putem otkrićem novih tehnologija ne sme da ugrozi? Kao da je postojeći status quo bila pravična raspodela društvenog bogatstva (hint: nije, daleko od toga) i da više ne sme doći do društvene raspodele? Pritom pojava Bitkoina ne onemogućava postojeću dominantnu klasu da učestvuje u toj novoj raspodeli pošto i oni imaju jednake šanse da uzmu deo tog novog novca za sebe kao što takvu istu šansu ima neki obični pripadnik srednje klase?

Reći da postojanje Bitkoina podriva narativ o oskudnosti Bitkoina je isto što i reći da postojanje gomile automobilskih marki podriva narativ o kvalitetu Mercedesa ili Audija?! Ili da postojanje brojnih drugih metala i njihovih legura podriva narativ o retkosti zlata?! Udeo Bitkoina u celokupnom kripto tržištu je oko 65% tako da i brojke taj narativ veoma efikasno opovrgavaju zato što se izrazita većina tržišta jasno opredelila koja je kripto-imovina najkvalitetnija i najpouzdanija. Da li bi nastanak na stotine novih krš automobilskih marki podrio narativ o kvalitetu Mercedesa? Isto tako nastanak desetina hiljada šitkoina ne može podriti legitimnost Bitkoina.

Bogaćenje putem Bitkoina niti je lako niti je on cilj. Cilj je bio da se izbace treće strane iz elektronskih plaćanja i da se očuva kupovna moć novca time što bi on imao fiksnu količinu. Takođe i da taj novi monetarni sistem bude otporan na korupciju i kontrolu centralnog autoriteta. Sve ove funkcije Bitkoin radi izuzetno uspešno.

Meni kao slobodnom pojedincu NE TREBA nikakav podsticaj da trošim ili investiram, ja sam suvereni pojedinac koji zna šta je u mom najboljem interesu. A ponajmanje ću prihvatiti da me neko "podstiče" da trošim i investiram time što će mi erodirati kupovnu moć novca. Na stranu što je to besmisleno zato što je svako prinuđen da troši da bi mogao da preživi tako da i Bitkoineri itekako troše i investiraju, samo što će donositi mnogo racionalnije i proračunatije ekonomske odluke. Zašto da investiram u neku firmu koja ima projektovani rast 5% godišnje ako do BTC-a očekujem rast 10%? Jednoga dana će stope rasta BTC-a biti mnogo manje nego danas pa će vremenom biti lakše naći isplative investicije koje će mi zapravo uvećavati kapital denominiran u Bitkoinu. Tada će Bitkoineri biti više nego srećni da investiraju. Ti ako se toliki altruista i toliko brineš za ekonomiju slobodno investiraj fiat ali baci nekada pogled na vrednost svog kapitala izraženu kroz BTC i da li se ona uvećava ili smanjuje. ;).

Što se tiče zlata i ekonomskih kriza, može da se gleda i sa druge strane. FED je napravljen 1913, zar ti se ne čini možda da su oni odgovorni za Veliku depresiju 1929. i da li se period koji je tome prethodio zvao "roaring twenties" zahvaljujući zlatu ili jeftinom kapitalu koje su potpomogle novoformirane Federalne Rezerve?

Šta ima loše u deflaciji i u tome da cene vremenom padaju umesto da rastu čineći život običnom čoveku sve težim? Deflacija je loša samo po poverioce zato što će u jednom trenutku dužnici koji sada štede u čvrstoj valuti vratiti dug pa će siroti kamataši izgubiti klijenta. Onda se neće zaduživati da bi investirali ili kupovali već će to raditi iz akumulirane štednje. Svaka inflacija je pljačka, ako je rast produktivnosti 5% uz istu inflaciju, neko ti je ukrao 5% kupovne moći koju bi uvećao samim razvojem tehnologije koji je suštinski deflatoran. Deflacija je neizbežna, pa kalkulator je sada besplatan zato što su njegovi troškovi prozivodnje pali na nulu, samim tim i njegov cena.

Kako je moguće da je BTC blizu ATH, a da je većina ljudi izgubila? izgubili su samo oni koji su prodali zato što nisu znali šta poseduju. Ko se pravilno informisao i nije slušao Pitera Šifa, Krugmana ili Taleba pa je držao bilo koji period duži od 4 godine, taj je uvećao kupovnu moć. Ja nisam ni whale niti neka krupna riba niti radim za neku extra platu, samo sam dobro proučio materiju, znao šta posedujem, trošio manje od zarađenog, radio DCA, čuvao i čekao da vreme odradi svoje. Tako da mi niko ne može reći da to ne može svako ko ima bar malo finansijske pismenosti i samodiscipline kada je trošenje u pitanju.

hn-mc: Što se tiče sadašnjeg sistema on je loš u smislu nejednakosti, ali je problem u tome što bi hiperbitkoinizacija dovela do još veće nejednakosti. Ako kritikuješ sadašnji sistem, a nudiš još gori, onda je ta kritika isprazni whataboutizam.

Štampanje para (i pored Kantilon efekta o kome bitkoineri vole da govore), ipak donekle dovodi i do razređivanja bogatstva i do neke redistribucije. Jer te nove pare ko dobija? Često dobiju ljudi koji nemaju, a treba, im npr. ljudi koji dignu kredit za stan, ili npr. penzioneri, državni službenici, itd... Povećanjem ukupne količine novca, udio starih vlasnika u ukupnom bogatstvu se smanjuje i cijeli sistem postaje više protočan, dinamičniji, ne toliko statičan.

S druge strane u bitkoin svijetu, bukvalno mentalitet je takav da se svi ustreme kao kobci na tih 21 milion, nastoje to da razgrabe, i da onda drže do daljnjeg i nikom ne daju. Bukvalno kao kad klejmuješ zemlju i kažeš "MOJE". Imaš ti bitkoinaških glava koji su u fazonu, nikad neću trošiti svoj bitkoin, ako mi trebaju pare, diću kredit, a koristiti bitkoin kao kolateralu. Ono u fazonu, buy, borrow, die.

A prije smrti, prenesi na potomstvo, da se tako nastavi bitkoin dinastija.

Ovdje griješiš:

Pritom pojava Bitkoina ne onemogućava postojeću dominantnu klasu da učestvuje u toj novoj raspodeli pošto i oni imaju jednake šanse da uzmu deo tog novog novca za sebe kao što takvu istu šansu ima neki obični pripadnik srednje klase?

Apsolutno netačno. Naravno da će postojeći milijarderi imati neuporedivo veću šansu da postanu i bitkoin vejlovi i da ih bole kurci ako btc padne i 80%, neće prodati, jer im je btc, samo 1% njihovog basnoslovnog bogatstva. Ti misliš da ta redistribucija ide u korist sirotinje, što je potpuno netačno. Kao što sam već pisao, sitne ribe uglavnom (čast izuzecima) propadaju u tom btc ekosistemu u bivaju ošišane.

Postojeći sistem se makar razrjeđuje štampanjem i dinamičniji je, a btc je statičan, zacementiran i ispunjen vrlo čudnim mentalitetom.

Šta ima loše u deflaciji?

To što djeluje destimulativno na investicije i na potrošnju. Samo to. Taj efekat možda nije toliko veliki - neće ljudi prestati da troše, daleko od toga. Ali efekat svakako postoji.

A što se tiče kupovne moći sama inflacija i deflacija su potpuno irelevantne. Bitno je da li plate prate rast ili pad cijena.

Uprkos mitu da plate ne prate rast cijena, one to itekako prate i čak rastu brže. Jer kako bi drugačije objasnio ipak evidentan rast standarda tokom godina?

Ako bi bilo istina ono što ljudi koji šire paniku o inflaciji pričaju, s vremenom bi standard bio sve gori, jer bi cijene rasle brže od plata. A to ipak nije slučaj. Uporedi kako se sad živi, i kako se živjelo prije 20 godina. A pregurali smo i SEKU i Covid, pa se opet živi bolje nego ranije.

BTCSRB: "Povećanjem ukupne količine novca, udio starih vlasnika u ukupnom bogatstvu se smanjuje i cijeli sistem postaje više protočan, dinamičniji, ne toliko statičan."

Ovde sam prestao da čitam. Ovo nije prva činjenična neistina koju si izneo ali je najpokvarenija. Naravno da su u poslednjih 50 godina bogatiji postali još bogatiji, a siromašni još siromašniji. Naravno da je 1% na vrhu uvećalo svoje bogatstvo više od ostalih 99%.

Samo si pokazao da ne znaš puno o ekonomiji, a još manje o Bitkoinu.

Uostalom nije ni bitno, vreme će pokazati ko je u pravu kao što je pokazao i period od prethodnih 16 godina.

Poenta je da šta god vi opsesivno-kompulzivni protivnici Bitkoina uradili, prosto nemate načina da sprečite nekoga da koristi novac koji želi i za koji misli da je bolji i da razmenjuje vrednost sa ostalim korisnicima tog novca.

Vi ste zapravo štetočine jer nećete nijednog Bitkoinera prevesti nazad ali ćete ogroman broj ljudi odvratiti od prelaska na BTC dok se nalazi u fazi monetizacije, dakle samo im nanosite štetu čak iako mislite da to radite iz najbolje namere.

BTC je odavno dostigao "escape velocity" pa je vaše mišljenje po sudbinu Bitkoina potpuno irelevantno ali je itekako relevantno u negativnom smislu po ljude koji vas slušaju.

Neka svako iz ove diskusije izvuče svoje zaključke i neka bude svestan posledica (ne)prihvatanja novog superiornog oblika novca u fazi monetizacije.

hn-mc: Ja sam doskora mislio da će bitkoin zaista uspijeti i doseći te lude vrijednosti o kojima se priča - milion, pet miliona, ko zna. Mislio sam da mu je ta trajektorija zagarantovana i da to ništa neće spriječiti. To je prosto determinizam. I iskreno, prilično sam se plašio toga, jer sam smatrao da bi to bio poprilično distopijski ishod.

Konto sam, bitkoin će uspijeti, ali to neće biti dobro za svijet, za društvo i za ekonomiju. Naravno, biće i više nego dobro za one koji ga imaju.

To mi je bio stav.

A onda sam skonto da će bitkoin, vjerovatno ipak propasti, pa samim tim ti moji strahovi od distopije postaju manje relevantni.

Zašto mislim da će propasti?

Prosto zato što mu je neophodan konstantan brzi rast, da bi se održao, a konstantan brzi rast je prosto nemoguć na dugi rok.

Brzi, jak rast je neophodan da bi se održale tri stvari koje su od vitalnog značaja za bitkoin:

1. Moon narativ kao jedini pravi value proposition.
2. Isplativost majninga kao nešto što je neophodno za bezbednost mreže.
3. Jeftinoća transakcija.

Bez jakog rasta, uz stalne halvinge, majning postaje manje isplativ, mreža time manje bezbedna, transakcije postaju skuplje, jer kako drugačije majneri da zarade, istovremeno pada u vodu moon narativ koji je većini jedini pravi razlog za kupovinu.

Kad bitkoin postane "samo" store of value, ili neki standardni instrument štednje bez moon narativa, malo ko će imati motiva da ga kupi, jer su u svrhu obične, regularne štednje, bez moon narativa, zlato i državne obveznice mnogo bolji instrument, a indeksni fond uz to pruža i mnogo veći potencijal za zaradu, kao što i treba da bude (da se nagradi investiranje, a ne pasivno držanje kapitala).

Dakle, za opstanak bitkoina neophodan je jak, brz rast.

A ako uzmemo zadnjih par ciklusa, vidimo da se taj rast sve više usporava, i to se usporava još brže od nekih prognoza. Npr. za prošli ciklus prognoza je bila 100k - 200k, a on došao samo do 69k. Sad za ovaj ciklus opet se spominje 200k, a veliko je pitanje da li će doći i do 150k. Po meni je realno do 130k.

Šta to onda govori o ciklusima. Ako u odnosu na prošli ovaj nije napravio ni 2x rasta, onda za naredni možemo očekivati možda tek, 1.5x. Znači ako sad bude 130k, onda možda 2029. bude 195k...

Takav tempo rasta, toliko usporavanje, postaće uskoro nedovoljno, i bitkoin će postati neodrživ.

hn-mc: BTW, svjestan sam da ako bitkoin uspije, mogu teoretski biti "štetočina" spram onih koji me slušaju, ali je veća šansa da će im čak i u tom slučaju moj savjet biti koristan - jer praksa je pokazala da je većina investitora dosad završila u minusu iz ovih ili onih razloga. To su prosto sirovi podaci.

To da nećeš izgubiti pare ako držiš duže od 4 godine dosad se pokazalo kao tačno, ali ni to nije zagarantovano u budućnosti.

A veliki broj ljudi iz nekog razloga proda ranije.

barrons.com/news/three-out-of-four-bitcoin-investors-have-lost-money-study-01668454507

Evo ti članak, kaže 75% ljudi koji se "bakćalo" s bitkoinom, završili u minusu.

Samo držanje bitkoina za mnoge ljude je stres jer nemaju povjerenja u to, i ako vide da nema brzog rasta, neće da drže svoj kapital u nečem tako rizičnom. Sa berze koini mogu nestati, ne bi bilo prvi put. Onlajn wallet može biti lažni, ili hakovan. Hardware wallet je dodatna investicija i za mnoge ljude too technical, itd...

Ja sam imao nekad nešto malo btc-a i dok sam imao to u btc-u ja sam smatrao da te pare NEMAM. Dok god ne vratiš to u keš koji ti je dostupan na računu, računaš da ih nemaš, jer nikad nisi 100% siguran da će svi koraci proći kako treba do samog kraja kad ti to legne na račun. Može ti hakovat, možeš se zajebat poslat na pogrešnu adresu, može te zajebat kriptomjenjačnica, svašta može bit.

Tek kad sam prodao i kad mi je leglo na račun, skonto sam da sam zaradio nešto i da je to realno.

Cena Bitkoina tada je bila oko $40.000. :)

Osim glavnog posta, ovde ću navesti i moje odgovore na neutemeljene i neinformisane tvrdnje besnih nokoinera. :) Da se sačuva od zaborava!

Juče se navršilo 30 godina "Deda Avramove reforme".

Dan kada je rođen novi dinar, a Deda Avram sasekao hiperinflaciju

Kako nas je deda Avram spasio pre 30 godina: Neverovatno svedočenje tvorca „super dinara“ o jednoj od najgorih godina u istoriji Srbije

Dva jajeta – nedeljna profesorska plata: Kako se živelo u hiperinflaciji i šta je uradio Avramović

Vikipedija: Jugoslovenski dinar

„U julu '93. godine u Jugoslaviji nisi mogao skoro ništa da kupiš i niko za dinare nije hteo ništa da prodaje“, pisao je Avramović. Centralno-bankarska prevara se nastavlja jer je već do kraja 1995. dinar oslabio prema marki za 70% (1 dinar = 3.4 DM), a u decembru 2000. je taj kurs već bio 30.5 dinara za 1 DM (-96.7% od uvođenja novog dinara). To samo pokazuje da redenominacija valute tj. "brisanje nula" nije nikako čudo i viđano je puno puta kroz istoriju)

Ako je reformom iz januara '94 god. 1 novi dinar vredeo kao 1 nemačka marka, zatim od 2002. uveden evro čime je realna vrednost marke (samim tim i dinara) prepolovljena, a danas 1 EUR vredi oko 117 RSD, to znači da je "deda Avramov dinar" prema evru već obezvređen 59.91 puta za 30 godina. Dakle devalvacija dinara od 5991% od 1994. godine, a svakako još veća izražena kroz dobra i usluge jer su i nemačka marka do 2002. i evro od svog uvođenja iste godine prošli kroz sopstvenu inflaciju. Sam evro je izgubio oko 38% vrednosti od 2002. godine. Tako da se može reći da i "deda Avramov dinar" već uveliko prolazi kroz hiperinflaciju koja je samo razvučena na mnogo duži vremenski period (ne brinite - znam "zvaničnu" definiciju hiperinflacije - još jedan "gaslighting" centralno-bankarskog kartela da zabašuri šta se iza brda valja). Jer šta je inflacija od preko 5991% nego višedecenijska hiperinflacija?! Kako ne shvata gigantske razmere ove prevare?!

ISPRAVKA: Dinar nije nominalno izgubio 23400% (234x) vrednosti prema nemačkoj marki/evru od 1994. godine, već 59.91x odnosno 5991%. I danas na sajtu NBS postoji zvanični srednji kurs marke prema dinaru od 59,91:1. Realno, obezvređivanje dinara i evra prema robama i uslugama je puno veće, pošto su cene roba i usluga izražene u evrima ubrzo udvostručene u periodu nakon uvođenja evra. Hvala članu DejanJwtq na ispravci i izvinjenje svima od mene zbog greške.

Dafiment i Jugoskandik ("Dafina i Jezda") su bili samo državna konstrukcija da se izvuku devize iz ruku naivnih investitora da bi te devize nešto kasnije poslužile kao tobožnja rezerva za novi dinar. Ova gigantska prevara je unapred bila planirana, a Deda Avram iskorišćen kao marioneta tadašnjeg režima.

Inače lista država koje su izvršile redenominaciju valute kroz "brisanje nula" je poprilično dugačka i radi se o uobičajenoj pojavi kroz istoriju još od Haitija 1813. godine, a poslednji put su to uradile Sijera Leone i Kolumbija 2021. godine. Odavno je zaboravljeno da je (SR) Jugoslavija devedesetih to učinila još 1990. (10.000:1), 1992. (10:1), 1993. (1.000.000:1) i 1994. pre Avramovića (1.000.000.000∶1) ali je ovaj dinar trajao samo 23 dana. Tako da Deda Avram nije izmislio toplu vodu.

U SFRJ je izvršena jedna redenominacija 1966. godine u odnosu 10.000:1.

Wikipedia: Redenomination

Kome i dalje nije jasno zašto Bitkoin neka više puta pažljivo pročita ove tekstove iznad: oblik novca koji se ne može redenominirati, veoma lako konfiskovati i izdavati bez ikakve kontrole i pokrića. Potpuno nezavistan od kaprica korumpiranih i od realnosti otuđenih političara i centralnih bankara. Veoma je bitno da postoji ovakav oblik novca koji nije podložan ovakvim manipulacijama od strane ljudskog faktora i da postoji slobodan izbor da se taj oblik novca odabere za štednju i transakcije: barem od strane onih koji ga razumeju, ovi koji ne žele da razumeju neka i dalje pristaju da budu pljačkani - njima ionako nema pomoći.

Komentari

brainzorz: Da, ali ako cemo realno bitkoin ne sluzi kao oblik novca, vec kao finansijsko ulaganje.

Bar je tako za nas i vecinu ljudi po svetu u praktičnom smislu. Jer 99.99% ljudi ili koliko vec prime platu u svojoj lokalnoj valuti, trose istu na redovan zivot, a ostatak (ako ga ima) investiraju. Slazem se da lokalne valute imaju svoj neki rizik, koji je veci u banana drzavi i da cuvanje svog kapitala u turbulentnom periodu u istoj je jako losa ideja.

Kada tako posmatras onda se mogu vuci pararele izmedju ostalih aseta, poput ETFova na primer i onda dolazimo do gomile problema sa bitkoinom.

@BTCSRB: Bitkoin se ne može porediti sa ETF-ovima pošto ETF-ove i ostale investicione instrumente ne možeš koristiti kao novac jer oni nisu "bearer assets" kao što jeste BTC. BTC eliminiše potpuno inflaciju (jer džabe ti keš u slamarici kao "bearer asset" kada je podložan inflaciji) i potrebu za posrednikom kod elektronskih plaćanja.

brainzorz: Ali on to eleminise samo u teoriji, sad da odem u pekaru, moram platiti u lokalnoj valuti, sad da li cu prodati bitkoin ili etf, prilicno je slicno.

Jedino sto mogu bitkoin zamenuti uzivo (ilegalno) sa nekim, pa tu jeste zamenjen posrednik. Ali provizije povlacenja su uglavnom zanemarljive, naspram ostalih parametara investicionog sredstva.

Neke stvari se mogu direktno platiti za bitkoin, ali to je ekstremno retko u stvarnom zivotu vecine ljudi.

@BTCSRB: Slažem se ali u uslovima hiperinflacije i visoke inflacije kakvu danas imamo u Argentini, Venecueli, Zimbabveu, Libanu, Turskoj itd. sve više ljudi direktno vrši transakcije u kriptovalutama, naročito "stablecoinima" poput USDT Tethera. Priznajem da u tim transakcijama BTC zaostaje upravo zbog volatilnosti ali je vršenje brzih i jeftinih transakcija svakako moguće putem Lightning mreže. Sve te lokalne valute su izgubile značajnu vrednost i prema USDT i prema BTC-u, odnosno BTC konstantno probija rekordnu vrednost kada se denominuje u tim valutama. I u tim državama je adopcija kriptovaluta najraširenija.

HunterVD: Kako valuta u koju se upumpavaju nepostojeci dolari i evri moze biti realna i dobra. A USDT tek da ne spominjem. Mozes uvek revi jer joj ljudi veruju, al ta vera u nesto ide samo do odredjenog nivoa.

@BTCSRB: Godinama kupujem BTC od svake plate, praktično štedim u njemu i kupovna moć mi vremenom raste denominirana u evrima i dinarima. To isto rade na desetine hiljada ljudi širom sveta. Kako su ti realni dinari i evri koje ubacujem svakog meseca koje sam zaradio od svog realnog rada - "nepostojeći"?

Kako dolari i evri koji se štampaju ni iz čega mogu biti realni i dobri kao valuta?

HunterVD: Pa eto bas to. Ulaze se nepostojeci novac u BTC i onda se prica o nekoj novoj valuti. Nije sija nego vrat, BTC ima jedino vrednost dok se upumpava taj lazni novac u njega. FIAT novac kolko tolko nastaje radom i proizvodnjom dobara, ne sav FIAT novac al neki deo, dok se BTC zasniva skroz na upumpavanje tog istog FIAT novca i dobroj volji i zeljama da magicne brojke idu navise.

@BTCSRB: Itekako je moguće izraziti cenu svih ostalih dobara i usluga kroz BTC i postojanje i vrednost BTC-a uopšte ne zavisi od fiat novca. Štaviše, gotova sva dobra i usluge dugoročno postaju jeftiniji kada se mere kroz BTC. Sutra kada bi fiat novac nestao BTC bi i dalje imao vrednost, čak i veću nego danas.

https://www.pricedinbitcoin21.com/

HunterVD: Naravno da je moguce izraziti cene svakodnevnih proizvoda u BTCu. Cene svakodnevnih proizvoda je moguce izraziti u cemu god pozelis, evo npr broj radnih sati koji je potreban da se proizvede taj proizvod i onda se uporedi sa cenom radnih sati i cene na polici, mozes ga uracunavati i u dobrima , jedan iphone kosta tolko i tolko KG juneceg mesa..... nista cudno. Takodje cene proizvoda pokazuju pad u odnosu sa BTCom jer je BTC masivno porastao u poslednjih 5-6 godina. Sta ce biti kad BTC stagnira ili pada kako se u tom periodu odnose cene, a da BTC je store of value i namenjen je samo da se cuva izvinte molim vas moja greska. Ni druge kripto valute nisu nista bolje. Ljudi koji su zaradili na BTCu svaka cast eto imali su pameti i srece , al sad kako je cena sve veca, inflacija sve losija i kamatne stope sve vise postace sve teze i teze dolaziti do novca a kamo li intvestirati ga u nesto rizicno ko kripto valute tako da ce i BTC sve manje rasti sto zbog velicine market cap-a sto zbog toga sto ljudi i firme imaju sve manje novca za ulagati. Dal ce btc moci da se uzbori sa inflacijom i losim uslovima to tek treba da se vidi. Tako da videcemo u narednom periodu koliko ce se ta priva o BTC kao store of value i nacinu odbrane od inflacije obistiniti. Licno ne verujem da ce BTC ikad biti zvanicno sredstvo placanja.

@BTCSRB: Cena svega se može izraziti kroz sve ostalo ali šta od svega toga najbolje vrši funkciju novca? BTC bolje vrši funkciju novca u većini okolnosti od gotovo svih stvari.

Šta će biti sa BTC videće se i oni koji veruju u njega će biti najzaslužniji za njegov uspeh jer su obezbeđivali potražnju kada su kola išla nizbrdo i za to biti asimetrično nagrađeni, ali će i puno izgubiti ako se pokaže da nisu u pravu. Pukovnici ili pokojnici. Po meni je to cilj zbog koga vredi rizikovati, pa i bankrotirati a cilj je da se centralno-bankarski kartel učini manje relevantnim.

Znaš i sam da fiat sistem ne može da preživi i izbegne imploziju bez konstantnog uvećanja mase novca u opticaju i zato se uopšte ne plašim za BTC i spavam mirno. BTC sigurno neće rasti istom brzinom kao prvih 15 godina ali moje očekivanje je svakako ubedljivo nadmašivanje svetske inflacije i obezvređivanja. Ne vidim kako sistem može da opstane bez novog QE kada god se on desi, u suprotnom imamo deflatornu spiralu.

Ne mora da bude zvanično sredstvo plaćanja, dovoljno da meni kao pojedincu služi za to dok god ima ljudi koji ga prihvataju, a ima ih puno. I da niko u tome ne može da nas spreči.

loldurrr: Ali i BTC je postao, u neku ruku, berzanska roba. Imaš market cap izražen u dolarima, koji je danas, npr. 2 triliona $, za mjesec dana 500 milijardi. Isto kao i dolar, samo volatilnije. Zato i kažem, da je to sve rezultat ponude i tražnje. Hipotetički, ja da imam milion BTC i odlučim to danas prodati, enormno ću oboriti cenu BTC. Ako je to valuta nezavisna od vanjskih uticaja - zašto će pasti toliko, kada imamo ograničenu količinu BTC-a. Svima je i dalje u podsvesti vrednost BTC izražena u USD, tako da je to isto kao i dinar, franak, akcija CocaCola i sl. Bar za sada...

A mogućnosti za korištenje BTC za robna plaćanja su mizerna. Ima li na vidiku mogućnosti da se vrednost nafte počne izražavati u BTC?

@BTCSRB: Meriti Bitkoin direktno prema robama i uslugama je itekako moguće i kada ga tako meriš, a ne prema fiat novcu, dugoročno cene gotovo svih roba i usluga padaju prema Bitkoinu. Cene svega izražene kroz BTC neće nestati ni u slučaju nestanka fiat novca, dolar sutra da prestane da postoji nikoga ne sprečava da izražava cene svega kroz BTC. Dolar i ostale valute nisu potrebni Bitkoinu.

Unlikely-Put-5524: Imam samo jedno pitanje za one "koji vide iza svega" i pronikli su bankarsku prevare da porobi čovečanstvo... Kako ne postoji mogućnost da je BTC i kripto nastao iz iste kuhinje i predstavlja ultimativni način za porobljavanje?

2% novčanika poseduje 95% svog BTC-a koji nije izgubljen. Znači da centralizacija može biti maksimalna...

@BTCSRB: Količina BTC-a u posedu ne daje kontrolu nad pravilima protokola i većinski vlasnici ne mogu da štampaju nove novčiće i tako uvećaju konačnu količinu u opticaju. Mogu samo da kratkoročno obore cenu i tako samo ostanu sa manje BTC-a koji imaju pošto će tržište vremenom apsorbovati te dampovane koine.

Unlikely-Put-5524: A mogu i dugoročno da obore cenu. Hajde da kažemo da imaš sada 10 BTC-a gde svaki vredi 40k

Veliki dumpu-ju ceo svoj bag u kontinutitetu kao što sad radi GS i posle godinu dana tvoj BTC sad vredi 4k, zašto misliš da bi ljudi nastavili da ga drže? Posebno ako znamo da ga 97% kupuje da bi zaradili, a ne zato što žele da ga koriste kao sredstvo plaćanja.

Ja bih ore BTC gledao kao commodity, jer sa svojim deflatornim svojstvima ne može biti valuta za plaćanje.

Takođe postoji i doomsday scenario gde jednostavno mogu svi da se dogovore da je ilegalan i to je onda to. Ovo mi deluje kao gotovo neverovatno, ali po meni je bilo koji maksimalizam potpuno detinjasto razmišljanje.

@BTCSRB: Pa padao je toliko puta za preko 70% i uvek se vraćao jer si uvek imao ljude koji su bili spremni da ga kupuju po bilo kojoj ceni, uključujući i mene. Pošto se ne može štampati, na kraju će ovi prodavci ostati bez BTC-a za prodaju i tržište apsorbovati čak i njihov "sell pressure". A ovi veliki koji drže tolike količine itekako dobro znaju vrednost toga što poseduju i nema smisla da svu količinu koju drže prodaju za inflatorni novac - prodavaće da bi finansirali svoj životni stil ili investiraju u biznise ili će ga koristiti kao kolateral za fiat pozajmice - ako raspolažu tolikim količinama i mogu da kontrolišu tržište nemaju strah da će im kolateral biti likvidiran.

Većina ljudi su fiat maksimalisti samim tim što su 100% u fiat novcu pa ne razmišljaju u pravcu doomsday scenarija kakav je upravo bila hiperinflacija devedesetih.

Romeo_y_Cohiba: Niko ti ne brani da ulažeš u bitcoin pod uslovom da znaš da je rizičniji od gotovog novca, štednje po viđenju, oročene štednje, obveznica, nekretnina, akcija, raznoraznih etfova, private equitya i derivata.

Drugim rečima ako ti je ok da danas uložiš 1000e, da za nedelju dana to vredi 500e, za mesec 1500 a za pola godina 300e ili 0 samo napred. Većini ljudi to nije ok.

Razlog zašto pamtimo Avrama je jer njegov dinar i dan danas koristimo. Prethodne uzastopne reforme nisu uspele kao što si i sam primetio.

Takođe, nije u pitanju "centralno-bankarska" prevara jer se ništa od toga ne bi desilo da ovom "odozgo" nisu zatrebale pare za finansiranje izvesnih stvari.

I dan danas, izvesni političar(i) izađu na TV i kažu da su "našli" novac za neki svoj genijalni plan i ljudi to puše. To u prevodu najčešće znači da će da nagna centralnu banku da mu doštampa novca i to nema veze sa bankama nego politikom..

@BTCSRB: Za investicione instrumente koje si naveo treba videti koliko su uspešno nadvladavali inflaciju prethodnih decenija i da li su očuvali kupovnu moć. Za štednju u banci i obveznice se i iz daleka vidi da nisu. US obveznice su u septembru imale drawdown od 48% od ATH iz 2020, a kao važe sa sigurnu investiciju. Čak i u momentu dospeća posle 10-30 godina jako teško čuvaju vrednost od inflacije.

A sada se zapitaj: da li zaista misliš da političari kontrolišu banke i bankare ili je možda obrnuto? Nisu političari ti koji su vlasnici krupnog kapitala.

Romeo_y_Cohiba: Ne investiraju svi na 10-30 godina za potrebe penzije. To je samo jedan od mnogo vidova i razloga investiranja. Nadvladavanje inflacije je isto tako samo jedan od kriterijuma. Samo pogledaš u šta jedan penzioni fond u SAD-u investira(hint: nije btc i nisu samo akcije). Npr. neki penzioni fondovi su od skoro počeli da investiraju u private equity ali isključivo do 15% veličine portfolija. Počeće i sa kriptom u nekom trenutku ali mogu da potpišem da će biti u još manjem procentu nego PE. Niko nije blesav da grune teško stečeni novac u nešto tako rizično osim u jako malim iznosima.

Ne znam ko koga kontroliše ali Avram je bio daleko manji baja od Slobe 90ih i pitao se za stvari samo u meri koliko mu je bio dozvoljeno da se pita. Ratovanje košta i finansira se štampanjem novca, nisu to neke neshvatljive stvari. Da ne pričam da smo bili pod apsolutnim sankcijama celog sveta.

Virtual_Plenty_6047: Npr jedan od velikih uspeha Japana od pre par decenija je zahvaljujući devalvaciji njihove valute, pa samim tim izvoz im je bio relativno jeftin. Naš dinar je jak, i to odgovara uvozničkom lobiju.

Nažalost mi ionako ništa ne proizvodimo tako da ne verujem da bi nešto pomoglo ako bi devalvirali dinar. Al svakako ovo je jedna viša ekonomija za koju naši političari nisu dorasli.

@BTCSRB: Gde je običan čovek u tom velikom japanskom uspehu? Postali su zemlja starih i nesrećnih mladih ljudi koji ne mogu da pobegnu iz "hamster wheel-a". Imaju "debt to GDP" od preko 260%. Taj dug nikada neće vratiti, a uz to će povući u ambis pola sveta jer najveći držaoci američkog duga - 14.5%. Spolja gladac, iznutra jadac. Iako je malo degutantno da mi iz Srbije komentarišemo Japance, opet pitam: gde je prosečan Japanac u celoj ovoj igri?

Why Japan Is Facing a Financial Disaster

Preporučujem da pogledate dokumentarac "Princes of the Yen | The Hidden Power of Central Banks" snimljenom po istoimenoj knjizi profesora Riharda Vernera koji je otac kvantitativnog popuštanja (quantitative easing) i ekspert za japansku ekonomiju i bankarski sistem.

Virtual_Plenty_6047: Zato sam rekao od pre nekoliko decenija. Jer su do pre nekih 30 godina bili 50 godina ispred celog sveta, sad su 20 godina iza naprednog sveta. Japanci su svako specifični. Poenta mog komentara da postoji razlog za neke zemlje da oslabe svoju valutu, i može itekako dobro da radi ako se radi u sinergiji sa nekim drugim ekonomskim merama. Tako da odgovor na to opet pitam, ne znam gde je prosečni Japanac, uskoro tamo trebam da idem pa ću ti reći. :'D

Odgledao sam ja ovaj dokumentarac odavno, super je. Pročitao mnoge knjige, a ponajviše od Austrijske ekonomske škole gde su pojedinci (Hayek) bili prvi koji su zagovarali novu decentralizovanu valutu, bili su u toj školi mnogi koji su prvi pričali o problemu inflacije i šta je tačno inflacija, ali su bili i za kapitalizam. Ali ovo je zaista jedna visoka ekonomija, videćeš da nije baš sve tako jednostavno kao što misliš.

Malo si previše u kriptovalutama pa gledaš na sve drugo u ekonomiji sa prekorom, pogotovu na kapitalizam. Evo i ja sam sam dobro investiran u kripto (uglavnom u BTC) pa sam itekako svestan da sve to može na kraju da bude potpuna pizdarija.

p.s. Knjiga za preporuku: 23 stvari koje vam ne kazu o kapitalizmu

@BTCSRB: Nisam u kriptovalutama nego isključivo u BTC.

Nisam ja protiv kapitalizma samo što nije pravi kapitalizam kada ne postoji slobodno tržište novca, pa samim tim ne postoji uopšte slobodno tržište koliko god se činilo tako. Kada su ekonomski subjekti prisiljeni da koriste određeni oblik novca, a monetarna politika se centralno planira - po meni tu nema slobodnog tržišta niti kapitalizma. Npr. formiranje cene Bitkoina i transakcionih naknada je čisto slobodno tržište jer tu nema "bailout-a", a BTC mining industrija je pravi primer slobodnog tržišta u kapitalizmu. Čista ponuda i potražnja bez intervencionizma. Ako si neprofitabilan nema ti spasa i bankrotiraćeš i nema nikoga ko će ti priteći u pomoć. Niko nije "too big to fail".

Znam da sam se ovde usredsredio usko na jednu industriju ali se može primeniti na celokupnu ekonomiju. Države i centralne banke su suvišne i apsolutno pokvare sve čega se dotaknu pa će u slučaju potpune pizdarije odgovornost biti na njima, a ne na Bitkoinu i njegovim držaocima.

kutija_keksa: Evo zašto btc nije pogodan kao valuta:

-Volatilna vrednost. Vrednost btc se menja i do 200% godišnje, dok dolar ne trpi inflaciju vecu od 10% godišnje (mada je u redovnim uslovima tipa 3%). Čak i dinar, ako gledaš realnu kupovnu moć u prodavnici nema volatilnost preko 30% na godišnjem nivou (jedno 7 puta nižu od BTC) Ako danas kupim BTC u vrednosti od 15 USD ne znam da li ću sutra moći da kupim 10 ili 20 USD za isti taj BTC.

-„Gas fees” koji se plaćaju na svaku transakciju, u poređenjusa kešom koji nema takvih problema.

-Spor transfer novca. Arhitektura blockchaina ne dozvoljava mreži da procesuira više od 10 transakcija po sekundi, što značida na transakciju možete čekati i po nekoloo sati, u poređenju sa kešom (bez odugovlačenja) ili debitnim karticama (10 sekundi do 10 minuta). Visa i MasterCard procesuiraju hiljadu puta više transakcija po sekundi.

-Retko ko eksplicitno prima BTC, tako da ćete plaćati menjačnici na kursu u oba smera, i pritom čekati menjačnicu.

-Podložan je manipulacijama velikih igrača poput Ilona Maska i velikih banki koje su u zadnjih pet godina debelo uložile u kripto. Fiat je na milosti države i njenih građana, dok je BTC na milost privatnih investitora. Kome verujete više?

-SVE BTC transakcije su jsvne, ako neko zna koji novčanik je vaš lako zna i koliko para ste kada slali kome, dok fizičke novčanice nemaju taj problem.

-Vrednost i upotreljivost BTC ne garantuje niko, dok vrednost i upotrebljivost fiat valute barem donekle garantuje država. Na primer, Srbija garantuje da je dinar upotrebljiv jer zahteva da vodu, struju, poreze, namete i takse plaćaš u dinarima, a i javni sektor (10% čitavog stanovništva) isplaćuje isključivo u dinarima.

OP očigledno ima jako ostrašćenu ideološku perspektivu... Ja nisam stručnjak, ali je moj otac pisao naučne radove o blockchainu dok je bio na doktorskim studijama, još kad je pomisao o BTC vrednijem od sto dolada bila smešna, tako da znam nešto malo kroz priče sa njim. Uostalom, sve o čemu pričam lako je proveriti pomoću javnih podataka. Ono što OP piše je jednim delom tačno, ali su iznete samo one informacije koje idu u prilog BTC.

Kripto kao pobuna protiv fiata, centralnih banaka i vlada je imao ideološke korene kod anarhista na internetu devedestih, međutim od njihovih belih papira i špekulacija dobili smo nešto što je kao valuta beskorisno. BTC može biti investicija, ako su ljudi iskreni sa sobom, ali ideja o valuti je prevaziđena. Ako i neka kripto valuta drži do toga onda je to Monero koji bar ima anonimnost.

@BTCSRB: Ne ulazeći u sve iznete navode taksativno, ipak moram da prokomentarišem neke od nepreciznih ili netačnih navoda.

Transakcione naknade kod Bitkoina se ne zovu "gas fees" već "transaction fees". Kod keša nema takvih problema ali ga ne možete poslati putem komunikacionog kanala bez posrednika. To mora da ima svoju cenu pošto BTC majneri moraju da imaju neki podsticaj da uključe nečiju transakciju u blok koji je ograničene veličine. BTC "fee market" je najslobodnije tržište na svetu. Fiat novac nemate mogućnost da pošaljete na daljinu bez posrednika koji takođe naplaćuje nekada dosta skupe naknade.

Besmisleno je porediti blokčejn kao "settlement layer" sa Visom i Mastercardom koje ne služe za finalno poravnanje. Glavni Bitkoin blokčejn se može pre uporediti s SWIFT-om ili FedWire-om kod kojih je jednom poravnata transakcija nepovratna, a Mastercard/Visa sa BTC "Lightning Network-om" koji služi za brza i jeftina plaćanja. Otac je trebalo da Vas nauči o Lightning mreži, kako funkcioniše i da je sposobna da procesuira više miliona transakcija u sekundi. Lightning mreža takođe nudi veći nivo privatnosti od glavnog blokčejna ali puno manju sigurnost.

Ne bih se složio da je fiat na milosti isključivo države i građana, samo ću spomenuti Crnu sredu iz septembra 1992. godine i spekulativni napad na britansku funtu.

BTC transakcije su javne ali su pseudonimne što znači da je jako teško utvrditi identitet ukoliko adresa nije povezana sa identitetom korisnika. Generisanje BTC adrese ne zahteva nikakvu identifikaciju ("krvnu sliku") za razliku od otvaranja bankovnog računa. Može se generisati neograničen broj adresa i na razne načine prekinuti i zamaskirati veza transakcija između njih radi očuvanja privatnosti. Ponovo, fizičke novčanice ne možemo slati putem komunikacionog kanala bez posrednika, podložne su konfiskaciji, uništenju i obezvređivanju.

Upotrebljivost Bitkoina garantuje "open source" kod, energija, matematika i kriptografija. To su mnogo jače garancije nego obećanja bilo koje države koja su toliko puta u istoriji izigrale poverenje sopstvenog stanovništva - poput Jugoslavije devedesetih.

Ja sam BTC spomenuo kao potencijalno rešenje za (hiper)inflaciju tek u kraćem delu na kraju teksta, a od Vas i od ostalih komentatora sam dobio nesrazmeran odgovor usmeren na Bitkoin, a puno manje usmeren na navode iz najvećeg dela posta.

Tako ste i vi izneli isključivo informacije koje ne idu u prilog BTC-a, a potpuno ignorisali sve očigledne nedostatke fiat novca (kako u fizičkom, tako i u digitalnom obliku) koji su se i ispoljili tokom hiperinflacije devedesetih, a ispoljavaju se i dan-danas.

Svako dobro!

kutija_keksa: Zato su i „Gas fees” pod navodnicima.

Ne vidim zašto bi bilo dobro imati „slobodno tržište” kada se radi o kopačima.

Ali, čak i da je dobro imati slobodno tržište, morate primetiti da BTC kopanje nije tako slobodno. Postojanje ASIC mašina znači da se kopanje prevashodno isplati velikim igračima (ne mislim na likove sa 3 riser kartice u PC, nego na kineze sa skladištima teških preko milion u opremi). Takođe, te velike operacije organi vlasti mogu zaustaviti kad im se prohte (Kina).

Jako je teško izvući BTC anonimno bez gubitka kod menjača -- pojedinca ili non KYC institucije.

Što se upotrebljivosti BTC tiče, šta meni garantuje da ću imati na šta da potrošim BTC? To je ključno pitanje. A kasa Jugoslovenski fiat nije bio upotebljiv, vidim da Nemački jeste. Isto tako, mislim da će USD biti upotrebljiv dugo, a kada USD bude neupotrebljiv društvo će ionako biti u apokalipsi gde papir nije važan koliko i hrana, utočište, voda, radio, municija, lekovi i vatreno oružje.

Naravno da iznosim samo informacije koje proizilaze iz nedostataka, to je balans postu i komentarima. Da su ljudi samo blatili kripto moj komentar bi mnogo više ličio na originalni post nego na moj prošli komentar. Ja se sa mnogim tvrdnjama u postu slažem delimično ili potpuno, samo želim da pružim kontekst za tumačenje toga.

Ideološki su mi Cryptopunks potpuno zanimljivi, ali cinizam je opravdan kada se u obzir uzme priča. Ljudi su želeli da se odupru bankama, vladama, kontroli i prismotri. Izmislili su tehnologiju. Počeli su da koriste i popularizuju tu tehnologiju. U prostor su ušle banke i vlade, kupovanjem, prodajom i praćenjem samog tržišta (danas sve velike menjačnice imaju KYC procedure). Kao u matriksu, kontrolisana opozicija. Ok, ovo je lična teorija zavere u koju ni ja ne verujem u potpunosti.

Ako govorimo o crypto kao valuti mislim da je XMR mnogo bolja VALUTA od BTC, dok je mnogo gora investicija. Jednostavno se slažem sa političkim i ideološkim ciljevima pionira kripto valuta, ali smatram da su oni ogromnim delom iznevereni zbog ulaska banaka i država u celu priču, te njihova stara rešenja više ne rešavaju originalne probleme.

@BTCSRB: BTC kao neutralni novac je za svakoga, pa i za bankare i države. Ne možemo ih sprečiti da ga kupe na tržištu i stave ga u kakav god instrument, pa i ETF. Ne možemo ih sprečiti da ga konfiskuju od onih koji nisu dobro obezbedili svoje ključeve. Države su regulisale ono što su mogle, poput menjačnica, kroz AML/KYC procedure ali kakve to veze ima sa BTC-om? Na protokol kao protokol nisu mogle da utiču.

Ko želi i dalje može koristiti BTC kako je i prvobitno predviđeno - za p2p transakcije i skladištenje vrednosti u "self custody-u". Bitkoin je i dalje "bearer asset" otporan na cenzuru i konfiskaciju. Ne vidim da je taj pravac promenjen samo zato što su ušle banke i države. Možda nije u duhu Bitkoina da ga kupuju fondovi pa ga prodaju upakovanog u ETF. Najmanje je u duhu bitkoina da se nekome zabrani da ga kupuje.

Kako to mislite "ne vidite zašto bi bilo dobro imati „slobodno tržište” kada se radi o kopačima? Na decentralizaciji mininga se radi (StratumV2 protkol, Ocean pool...), a kineski primer je samo pokazatelj koliko je otporno: nakon zabrane raširilo se dodatno po svetu, a u Kini se i dalje nalazi 21% hešrejta. Majneri imaju veoma male margine profita zbog same prirode rudarenja i halvinga pa će bilo kakav "fck around" poput cenzure transakcija verovatno značiti bankrot.

Možemo do sutra pričati o XMR vs BTC i navešću puno razloga zašto XMR ne može i neće zaživeti kao novac, a pre svega je manjak decentralizacije (neograničena veličina blokčejna) i otpornost na državni napad - sve što Bitkoin ima. Kada je novac u pitanju pobednik nosi sve i tu je Monero već izgubio, dok će BTC poboljšanu privatnost obezbediti na ostalim nivoima, sidechainovima itd (Lightning, Liquid, Cashu, Fedimint, Ark i ko zna šta sve što još i ne postoji - nivo developmenta u Bitkoin prostoru je ogroman).

Dolar će uvek u nekom obliku biti upotrebljiv ali ne znači da će zauvek ostati svetska rezervna valuta, kao što i danas postoji funta ali odavno nije više ono što je bila na vrhuncu Britanske imperije.

kutija_keksa: Pa ti protokoli sprečavaju pljude da anonimno kupe BTC.

Mislim, BTC realno ima neku primenu, ali ja ga danas npr. imam čisto kao neku malu investicijicu, i to još od doba kad je kopanje sa 2 grafičke u kućnom PC bilo isplativo po skupoj struji. Ali BTC prosto nije dobra alternativa fizičkom novcu na nivou države zbog volatilnosti i manjka kontrole. Jedna ogromna poluga države je puštanje u promet novog novca, i tako se kontroliše inflacija, pored menjanja kamatnih stopa. Bez mogućnosti štampe gubi se i taj faktor kontrole. A inflacija od 2-3% godišnje je zdrava, dok je za ekonomiju deflacija (kojoj je BTC bar delimično sklon) haos, jer smanjuje ekonomsku aktivnost i investicije...

Što se tiče državnog napada na XMR, misliš na to kako jedna država može da realistično sprovede 51% napad?

XMR nije vrhovna valuta ali meni se sviđa kako za njega nema ASIC mašina, kako je anoniman u smislu da ne možeš lako da provališ ko kome koliko i kada šalje šta... Mislim da će XMR sigurno u toj privacy niši zameniti neka druga valuta kroz 10-15 godina koja ima bolji algoritam i tehnologiju...

Dobra dosetka za veličinu blockchaina, ali ona je trenutno 160GB cela / 50 GB pruned, tako nešto. Sve dok nije preko 10TB (100x) veća može je pohraniti najveći hard disk namenjen „običnim ljudima”, a kad se dođe do tad verovatno će i cene tih diskova biti pristupačnije nego danas. Sa druge strane, agresivan pruning je takođe opcija. A da ne govorimo o sidechainovima koji takođe postoje za XMR.

Da, to za dolar je i moja poenta, nekako će biti upotrebljiv uvek, dok je kripto neupotrebljiv bez neta, a i nema mnogo šta da se kupi kriptom u poređenju sa fiatom. I

@BTCSRB: Ima bezbroj načina da se nabavi non-KYC Bitkoin: coinjoin, coinmixing, rudarenje u non-KYC pulu, nabavka nekog drugog kripta putem KYC menjačnice pa "trustless atomic swap" za BTC, nabavka KYC BTC-a putem Lightning-a pa "submarine swap" on-chain, zatim nabavka bilo kog KYC kripta ili Lightning ili on-chain BTC-a pa swap na sidechain Liquid BTC gde su transakcije tajne slično XMR-u i nazad swap na on-chain. Naravno i stara narodska razmena na ulici. XMR se isto može koristiti za svrhu nabavke non-KYC Bitkoina. U svim ovim slučajevima se adrese koje su krajnje destinacije tih sredstava ne mogu ili jako teško povezati sa KYC identitetom korisnika. Više na: kycnot.me

Diskusija o tome da li je zdrava i potrebna inflacija i da li je uopšte potreban državni intervencionizam u ekonomiji je stara diskusija između Kejnzijanske i Austrijske ekonomske škole. Po meni svaka inflacija je pljačka. Da ne govorimo da centralni bankari ne snose nikakvu odgovornost za gubitak kontrole nad inflacijom koji se meri u stotinama procenata "omaška" jer kada je ciljana inflacija 2%, a imamo inflaciju od 10% to je onda promašaj od 500%. A svi vodeći centralni bankari su i dalje na svojim funkcijama od početka inflacije negde 2020. godine iako su izneverili sva očekivanja. Nisu izabrani od strane naroda i nemoguće ih je smeniti od strane naroda, a utiču na živote svih!

Usled tehnološkog napretka i rasta produktivnosti, prirodno stanje slobodnog tržišta je pad cena, a ne njihov konstantan rast kroz inflaciju. Ne postoji nikakva "poželjna" ili "neophodna" inflacija, svaka "ciljana" inflacija je pljačka koji onemogućava populaciju da uživa u plodovima sopstvene produktivnosti u obliku nižih cena svih roba i usluga. Bitkoin zbog svoje fiksne ponude novca u opticaju (21 milion novčića = apsolutna digitalna oskudnost) nameće ovu disciplinu slobodnog tržišta i tehnološkog napretka. Dok je postojeći dužnički fiat sistem dizajniran da krade plodove produktivnosti, Bitkoin omogućava populaciji da ih zadrži u obliku nižih cena.

Kada nema rasta cena, inflacija je 0% i cene su stabilne. Krađa i tada postoji, jer cene prirodno padaju zbog povećanja efikasnosti proizvodnje/usluga, gde bi se tada veca količina robe/usluga, takmičila za istu (fiksnu) količinu novča od 21M BTC-a.

Kakav je ishod ove diskusije nije bitno, bitno je da sada svako ima slobodu izbora kakav novac želi da koristi a ne da bude prisiljen da koristi isključivo inflatorni novac. Ako se neko ne slaže sa modernom monetarnom teorijom, sada ima alternativu koju nekada nije imao (zlato je odavno izgubilo bitku sa MMT) pre postojanja Bitkoina.

kutija_keksa: Neki od ovih non kyc nacina su mi vec bili poznati, neki nisu, ovo je bas informativan komentar.

A što je inflacija pljačka? Bez obzira na inflaciju, broj novčanica u novčaniku ostaje isti, to što se one sada mogu zameniti za manje robe je druga priča. Da li je onda i zlato pljačka, jer neko kupi, na primer, 100g zlata danas, a sutra na tržištu cena zlata padne? Da li je onda pljačka i BTC, jer i danas i kad je BTC bio na vrhuncu cene imam isti broj satoshija, samo je danas njihova vrednost manja?

Ne vidim zašto bi centralni bankari snosili odgovornost zbog inflacije. Oni ugrobo imaju dve poluge za kontrolu inflacije: kamatne stope i štampanje novca. U realnosti na inflaciju utiče mnogo faktora na koje centralna banka nema uticaj, niti koje može da predvidi: pandemije, ratovi, državni budžeti i zaduživanja, trgovina u datoj valuti (i izvoz i uvoz), porast i pad produktivnosti... Oni imaju donekle uticaj, ali nisu svemoćni.

Što se tiče izbora, ovo već zalazi u politiku a ne u finansije, ali ni direktor pošte, ni direktor EPS, ni direktor vodovoda nisu birani na izborima na kojima glasaju svi, a utiču na živote svih!

Ne verujem u kripto kao spasioce kapitalizma ili pojedinca. Ovo je sada više politički, ali zaista mislim da u kapitalizmu prosečna osoba nema slobode, a da je kripto u najbolju ruku jedna mala stavka koja omogućava skladištenje stečenog kapitala (ovo se dobija ako prihvatimo sve kripto pozitivne teze), ali ne rešava problem radnika koji čine 95% društva i doprinose 99% vrednosti a kapitala kontrolišu višestruko manje.

Otkud znam, ono, da rezimiram: kripto je koristan alat koji još nije dostigao svoj vrhunac, ali neće nešto mnogo promeniti svet. To je neko moje viđenje.

@BTCSRB: Kako nije pljačka? Broj novčanica u novčaniku ostaje isti ali ukupan broj novca u opticaju se uvećava i tako obezvređuje tvoje novčanice. Inače, znaš vrlo dobro da fizički keš čini manje od 10% ukupnog novca u opticaju, a ostalo je digitalno. Dakle "money supply" se uvećava pritiskom na dugme tastature računara u FED/ECB/NBS... Neko stvara novac ni iz čega za koji svi moramo da radimo trošeći svoje dragoceno i ograničeno vreme na ovom svetu. Tako nam efektivno krade vreme pošto tvoj radni sat iz prošlosti konstantno može da kupi manje roba i usluga u budućnosti, a zbog tehnološkog napretka i rasta produktivnosti bi realno cene trebaju da budu niže vremenom

Kako možeš da porediš fiat, zlato i BTC u tom smislu? Vrednost fiata prevashodno smanjuje ljudska manipulacija sa strane ponude koja se uvek uvećava, dok je potražnja permanentno rastuća zbog zakona o "legal tenderu" i rasta privrede i broja stanovnika. Ovo sa BTC je strana potražnje koju reguliše slobodno tržište dok ukupna ponuda nije podložna ljudskoj manipulaciji. Dugoročno, vrednost zlata i BTC raste sa rastućom potražnjom jer nema manipulacije ponude.

Centralni bankari će optužiti sve druge faktore da bi skrenuli pažnju sa svoje odgovornosti za inflaciju, a za ratove se može reći da su čak i saučesnici pošto tokovi novca mogu utvrditi veoma zanimljivu vezu između njih i vojno-industrijskog kompleksa. Na stranu to, dolarska monetarna masa je samo između februara i aprila 2020. uvećana za 1.39 biliona/triliona što je više nego ukupna monetarna masa iz 2008-09 krize. U krizi 2008-09 su od septembra 2008. do januara 2009. naštampali 803 milijarde i tako uvećali monetarnu masu za 88% sa 909 milijardi na 1712 milijardi - to znači da su 4 meseca naštampali skoro isto novca kao tokom celih 95 prethodnig godina sopstvenog postojanja Federalnih rezervi. Te 2020. su i potpuno ukinuli obavezne rezerve u komercijalnim bankama.

ECB je naštampala 1T evra "zbog kovida". A kao naštampali su jer je bila zatvorena celokupna privreda, pa što ste tako agresivno zatvarali privredu - trebalo je da pustite ljude da rade a ne da se igrate Mao Ce Tunga. I uprkos nezapamćenom štampanju ti isti centralni bankari su nazivali inflaciju "prolaznom" - dakle ni zrnce odgovornosti.

Ako u kapitalizmu prosečna osoba nema slobode, šta reći za komunizam gde ne da nema slobode nego nema ni života pošto su komunistički režimi pobili na desetine miliona ljudi?

Na hipotetičkom BTC standardu zbog fiksne količine novca u opticaju bi se popravio položaj radnika jer kapitalisti ne mogu da beskonačno uvećavaju svoj BTC kapital i kupovna moć i radnika i kapitalista bi procentualno podjednako rasla i običan radnik bi imao mnogo bolje šanse da i sam postane kapitalista nego danas. Imao bi mogućnost da štedi od svoje plate jer mu novac ne bi gubio vrednost i u nekom trenutku bi iz svoje štednje finansirao neki biznis, a ne zaduživanjem. Tako bi se ravnomernije rasporedilo društveno bogatstvo ali ne centralnim planiranjem nego kroz slobodno tržište.

22.12.2017 / Autor: Slaviša Tasić

Ovoliki uspon Bitcoina neobjašnjiv je za ekonomiste. Ne znam da li je to problem za bitcoin ili za ekonomiste, ali činjenica je da se uspeh bitcoina ne uklapa u postojeće ekonomske koncepte bar kada se radi o njemu kao valuti (blockchain kao tehnološka podloga je druga stvar). Možda su tinejdžeri koji su kupovali bitcoin 2010. i sada postali milioneri ispali pametniji od ekonomista, ali ja i dalje ne vidim odgovor bitcoina na neka standardna konceptualna pitanja. Postoji apokrifna izjava pripisana nekom profesoru ekonomije: "OK, vidim da to radi u praksi -- ali čik da vidim da li radi u teoriji?" Ovo je nešto tog tipa.

O poreklu novca, od Aristotela nasuprot Platonu pa sve do danas, postoje dve teorije. Jedna je teorija robnog novca i po njoj je novac nastao kada su neke vredne stvari počele da se češće koriste u razmeni. Plemeniti metali, naročito srebro i zlato, najpogodniji za čuvanje, oblikovanje i seckanje tako su postali novac. Kada se kasnije pojavio papirni novac on je sve do prvih decenija 20. veka bio samo hartija od vrednosti koja donosiocu daje pravo na propisanu količinu zlata.

Druga teorija je kartalizam, po kojoj neku robu novcem ne čini njena unutrašnja vrednost ili robna podloga, već država onda kada odluči da tu robu prihvata za naplatu poreza. Zbog toga je prelaz na papirni novac tokom 20. veka bio tako bezbolan i papirne valute se danas bez problema prihvataju. Današnji papirni novac nije više sertifikat koji vam daje pravo na zlato, ali vrednost ima jer u krajnjoj liniji znate da njime uvek možete platiti državi za porez ili usluge.

Bitcoin se ne uklapa ni u jednu od ovih teorija. On nema imanentnu vrednost kao robni novac, niti se može koristiti za plaćanje državi. Jedini način za bitcoin da ima neku vrednost je da ga prihvataju druge privatne strane u transakcijama. To je potpuni novitet u istoriji novca, jer se po prvi put radi o privatnom dekretnom (proklamovanom ili fiat) novcu. Postojao je privatni novac sa robnom podlogom; postoji državni dekretni novac; ali nikad privatni dekretni novac.

Najveći problem sa bitcoinom kao valutom je nestabilnost. To što njegova vrednost vrtoglavo raste nikako nije argument u prilog njemu jer nestabilnost valute isključuje mogućnost smislenog ugovaranja u njoj. Pristalice bitcoina dobro znaju da je njegova ponuda automatski ograničena i to je čest argument u odbranu bitcoina kao valute i navodno u prilog njegove stabilnosti. Ja nisam siguran da ograničenost ponude igra tako veliku ulogu.

Prvo, iako je količina bitcoina ograničena, može se napraviti neograničeno mnogo kopija bitcoina ili boljih kripto valuta. Već sada postoji na hiljade njih. Šta ograničenost ponude bitcoina uopšte znači kada ima neograničeno mnogo alternativa?

Drugo, iako je ponuda ograničena, cenu novca, kao i svega drugog, određuju ponuda i tražnja. A tražnja je kao što vidimo veoma varijabilna. Tako na jednoj strani imamo kvaziograničenost ponude a na drugoj veliku neizvesnost tražnje. To sve ukazuje na ogromnu nestabilnost.

Kod klasičnih valuta, poput evra ili dinara, ponuda je ograničena politikom centralne banke. Mnogi će reći da to nije nikakva garancija, ali zapadne valute već 30 godina nemaju nikakvu inflaciju, a u proteklih desetak godina veći problem bila je deflacija. Tražnja - želja za držanjem novca - je kod državnih valuta takođe varijabilna, ali mnogo manje jer monopolski karakter ovih valuta i naplata poreza u njima garantuju njihovu upotrebu. I kod tradicionalnih valuta ne samo da je tražnja novca relativno stabilna, već u situacijama kada tražnja novca bude nestabilna, fleksibilnost njegove ponude postaje prednost a ne mana. Na primer, tražnja za švajcarskim francima je negde oko 2009. naglo porasla. Švajcarska centralna banka je na to reagovala ogromnim povećanjem ponude, tako da je franak sačuvao bazičnu stabilnost. Jeste ojačao ali u razumnoj meri - ne desetostruko ili stostruko kao što rade kriptovalute.

Zato ne vidim kako se oscilacije bitcoina mogu zaustaviti. Jasno je da kriptovalute imaju neku korisnost u transakcijama, makar to bilo i za ilegalne aktivnosti, ali kada je ponuda neograničena a tražnja neizvesna onda nema nikakvih smernica buduće vrednosti. Ne znam koliko se to čak i može nazvati balonom jer se uopšte nemamo na šta osloniti u proceni nekakve prave vrednosti -- nema nikakvog fundamentalnog razloga ni da cena bitcoina poraste na $19,000 niti da danas padne na $12,500. Jedina vrednost koja u teoriji ima smisla je nula ili vrlo blizu nule.

20.09.2023 / Autor: Danica Popović

Da se preselimo na tržište kriptovaluta? Šalim se, naravno. Mada, pogledajte: da ste 2009. godine „iskopali“ bitkoin u vrednosti od jednog dinara, danas biste u svom bitkoin novčaniku imali - šezdeset hiljada dolara! Prosečna godišnja stopa rasta, dakle - dvesta devet odsto, zarada nevidljiva, a veća od one iz Кrušika i Jovanjice zajedno!

Zar ne biste pomislili - ovde vredi uložiti više od dva dinara, ili pet... ili milijardu? I onda, kako se takva želja zove? Pohlepa, naravno. Zato vas, sve redom, molim: nemojte govoriti da je pohlepa kriva za probleme u Srbiji, ili u svetu. Nije. Pohlepni su i svi ostali, od Adama i Eve do Hilari Кlinton ili Cukerberga, pa šta? Кad postoji sud i kakva-takva demokratija, stvari se nekako dovedu u red. Кad toga nema – kao kod nas, zar je kriva pohlepa što ne rade institucije?

E sad, kod bitkoina postoji veliki izuzetak: on čak podstiče pohlepu. Niko (sem vas) ne zna koliko ste zaradili, pa slobodno možete da utajite porez! Ni američka poreska uprava (IRS) ne može da uđe u trag prometu kriptovaluta, i sama je objavila da je u periodu od 2013. do 2018. godine samo 800 do 900 poreskih obveznika podnelo prijave o zaradi u kriptovaluti. Taj broj je rastao, ali, slabo, kažu: „brojevi su i dalje daleko od onih o broju korisnika, transakcija i vrednosti koju berze objavljuju na godišnjem nivou“.

Кoliko je situacija tu loša, najviše govori upitnik koji je američka poreska uprava zimus poslala na više od 10.000 adresa, obraćajući se onima za koje je smatrala da ima izgleda da nisu prijavili prihod od virtuelne valute. A jedan jedini poreski obveznik, koji je svoju poresku prijavu dopunio sa još 1,6 miliona dolara (stečenih prodajom bitkoina) upravo je bio jedan od primalaca pisma. Evo šta su ga pitali: „Da li ste u bilo kom trenutku tokom 2020. godine dobijali, prodavali, slali, menjali ili na bilo koji drugi način sticali bilo kakav finansijski interes u bilo kojoj virtuelnoj valuti?“

Кrajem decembra prošle godine i kod nas je usvojen Zakon o digitalnoj imovini, koji će se primenjivati od sredine ove godine. Tako će ovde na svaku transakciju kriptovaluta u kojoj se ostvari kapitalna dobit morati da se plati porez od 15 odsto – ne samo na dobit, već i na „kopanje“ bitkoina. Кako će to da izvedu, ne kažu. Ali je skoro sigurno da neće kao Amerikanci, da šalju pisma po kućama. Jer, ovakvo pismo bi kod nas značilo – plašiš mečku rešetom.

Sad da vidimo kolike su zarade – pa da krenemo u akciju. Bitkoin je prošlu godinu započeo sa vrednošću od 6.950,56 dolara, ali je već u martu pao za čitavu trećinu! Ipak, godina je završena sa prosečnim godišnjim rastom od 323 odsto, ili od 507 odsto od martovskog debakla. Pre mesec dana vrednost bitkoina je bila 48.200, a 5. aprila - 58.866,13 dolara!

Ovaj vrtoglavi rast bitkoin duguje Tesli, proizvođaču električnih automobila, koji je objavio da je kupio bitkoine u vrednosti od 1,5 milijardi dolara! I ne samo to: predstavnici Tesle su izjavili da će električne automobile prodavati i za bitkoine. Кako je time umanjen najrizičniji deo posla na kriptovalutama, a to je konverzija u „zemaljsku valutu“ - tražnja i cena bitkoina munjevito su skočile za dvadeset odsto, a zatim nastavile da rastu.

I šta sad? Bitkoin je, dakle, savršeni dvanaestogodišnji špekulativni balon. Da li će potrajati, ako se uz Teslu tržištu bitkoina pridruže i drugi proizvođači? Verovatno hoće, mada - možda i neće. Tržišta kriptovalute daleko su od predvidljivih i samo jedno znamo: kao i svaki špekulativni balon, i ovaj će pući.

Nije bitkoin dobar ni za svet, ni za nas. Za svet je loše, jer je proizvodnja veoma skupa: podaci o indeksu potrošnje električne energije pokazuju da je godišnja potrošnja energije prilikom „rudarenja“ kriptovaluta veća od godišnje potrošnje struje u Argentini ili Norveškoj. Skupo je za planetu, dakle.

Naravno, na tržištu kriptovaluta obavezno se mora imati veliki „apetit za rizik“. I još nešto: da bi posao imao smisla, neophodno je da učesnici budu sposobni da finansijski izdrže gubitak - koliko god on iznosio. A gde ste tu vi? Nigde, naravno.

Ipak je to njihova, a ne naša budućnost.

26.01.2022 / Autor: Nebojša Katić

Svet je odavno naučio da razorni ekonomski poremećaji ne dolaze iz sfere realne ekonomije već uvek nastaju u kockarnicama koje nazivamo berzama. Umesto obećanog velikog spremanja kojim bi se globalni finansijski sistem trajno stabilizovao, na sceni je suprotan proces. U finansijski kazino ulaze novi krupijei, unose se novi stolovi i aparati, ovoga puta za kockanje kriptovalutama.

Veličina kriptotržišta danas je na nivou od oko tri hiljade milijardi dolara, a broj različitih kriptovaluta se neprekidno povećava i sada ih ima oko šest hiljada. Još gore, ovo tržište više nije izolovano od ostalih segmenata finansijskih tržišta i sve se čvršće integriše u njega, povećavajući nestabilnost sistema. Kao da neko priziva ne samo novu finansijsku krizu, već Armagedon.

Kriptovalute su deo korpusa digitalnih valuta i u tom kriptošarenilu ima svega. Tu su elektronske valute koje centralne banke pripremaju kao zamenu za gotov novac. Tu su i „stabilne“ kriptovalute koje bi trebalo da imaju pokriće u drugim valutama ili berzanskim robama, poput valute koju planira „Meta“ (preimenovani „Fejsbuk“). Konačno, tu su i najluđe, plivajuće kriptovalute bez pokrića od kojih je bitkoin najpoznatija. One “plivaju” i njihova vrednost može tokom samo jedne godine skočiti za na primer 100 procenata ili pasti za 70 procenata. Tema ovog teksta je ta treća grupa kriptovaluta.

Pred ljudskom glupošću i gramzivošću i bogovi su nemoćni. Ekonomska istorija pamti neverovatne iracionalnosti, ludosti, podvale i berzanske histerije. Ali kada se klasične prevare ostave po strani, kod berzanske robe uvek je postojalo racionalno zrno, supstanca i vrednost koja bi kroz berzanski proces dobijala suludu cenu posle koje je dolazio slom.

Danas, s nastajanjem plivajućih kriptovaluta imamo novi fenomen – nečemu što je ništa, sada se može davati basnoslovna vrednost i time se može trgovati. To – ništa, taj digitalni zapis nastao ni iz čega, može se „rudariti“, kupiti na berzi ili dobiti razmenom za neku robu ili uslugu. Rudarenje je kompleksan proces u kome ogroman broj dokonih, inteligentnih ljudi troši svoje vreme i resurse moćnih računara rešavajući matematičke probleme koji se ne mogu rešavati olovkom i na papiru. Kada se zadaci uspešno reše, dobija se bitkoin.

Reč je o procesu besmislenog arčenja ljudskog i računarskog vremena. Računarski „rudnici“ u tom procesu troše i enormne količine električne energije i povremeno, kao nedavno u Irkutsku, rudari mogu izazvati i energetski kolaps. Sve ovo bi mogao biti samo patološki fenomen poput video igrica da je ostao u privatnoj sferi. Ali, kriptovalute su danas deo javne, finansijske sfere. Reč je o kreiranju privatnog novca bez pokrića koji bi, u svetu kojim vladaju red i razum, morao da bude zabranjen.

Nekome se može učiniti da je teza o tome da je bitkoin – ništa, prestroga. Ni moderni, „fiat“ novac nema materijalno pokriće i njegova vrednost počiva pre svega na našoj veri u njega. Ako te vere nema, novac postaje hartija bez vrednosti, kako se to i događalo kroz istoriju. Ali ta vera ipak ima racionalno uporište budući da postoje institucije koje brinu o vrednosti novca – to su države i njihove centralne banke. (Da li to rade dobro ili loše, nebitno je za kontekst ovog teksta.) O vrednosti i stabilnosti kriptovalute ne brine niko i to je prepušteno iracionalnosti tržišta. U slučaju bitkoina se čak ne zna ni ko stoji iza tog projekta. Njegova „vrednost“ počiva na tome što je ukupan broj bitkoina koji se mogu iskopati zauvek fiksiran na 21 milion komada … ako je verovati mojoj baki.

Tehnoentuzijasti ukazuju da je blokčein tehnologija ( blockchain), na kojoj počivaju kriptovalute, „tehnologija slobode“. Ona se tek razvija i traži svoje mesto u digitalnom svetu. Na njoj treba da počiva nova Web 3.0 revolucija u kojoj će veštačka inteligencija i algoritmi potpuno zameniti ljudske i institucionalne posrednike u sajbersferi. To je onaj tip tehnološke revolucije koja se prvo dogodi, a onda joj se traži svrha – u ime progresa, dakako.

U ovom trenutku ona omogućava promet kriptovaluta bez posredstva banaka, direktnim transferom sa „računa“ kupca na „račun“ prodavca. „Računi“ su u sajbersferi i tehnologija je takva da su transferi zaštićeni od zloupotrebe … osim kada baš i nisu i kada hakeri pokradu neku od kriptovaluta. Samo naivni ljudi mogu poverovati da u sajbersferi postoji bilo šta sigurno što se kriptografski može zaštititi.

No vratimo se tezama s početka teksta. Kriptovalute su besmislen, opasan instrument, sem ako niste u poslu šverca droge, oružja, ili ako na primer živite od ubijanja ljudi. Tada je zgodno imati diskretan način da svoje usluge naplatite. I to otvara ključno pitanje – da li to neko stimuliše ludilo kako bi se olakšali poslovi te vrste kada gotov novac bude ukinut? Ili je cilj možda još crnji i ide ka potpunoj destabilizaciji globalnog sistema i stvaranju haosa koji nadilazi i ovaj u kome trenutno živimo? U ovom trenutku, od moćnih ekonomija, samo je Kina zabranila i rudarenje kriptovaluta i njihov promet. Rusija se sprema da uradi to isto. Zašto su velike zapadne države tako pasivne i šta to one znaju što mi ne znamo?

13.09.2021 / Autor: Aleksandar Apostolovski

Za svet virtuelne banalnosti u koji smo umarširali potrebna je i njegova moneta. Kakav svet takvo i sredstvo plaćanja.

Ni četnički jataci nisu kao što su nekada bili. Ne skrivaju se u zemunicama, ne spremaju masnu gibanicu – prste da poližeš – ne čekaju zapadne saveznike da se iskrcaju na Jadranu. Verovatno nemaju ni brade modne linije starog američkog benda „Zi Zi Top”.

Nepoznata sajber ilegalna grupa upala je u podrum kuće čiča Draže u Ivanjici. Zaista, prvorazredna vest. Instalirali su snažne procesore i mašine za rudarenje bitkoinima i daljinskim sistemom. Ko zna odakle. Možda sa Kariba, možda iz Kosjerića, možda iz Jajca – ako su ipak partizani. Trgovali su kriptovalutama. Umalo da tako rasture uličnu rasvetu tokom „Nušićijade”, pa su čelnici opštine sproveli internu istragu, tražeći ilegalce koji vrše diverziju nad elektroenergetskim sistemom grada i festivalom satire.

Upali su u Dražin dom, sišli u podrum i zatekli sofisticiranu opremu, snažne procesore i nekakve mašine za rudarenje po internetu. Kompjuterski komandosi, naravno, nisu bili prisutni. Sada ih juri policija. Potrošili su oko 55.000 kilovat-sati struje. Verovatno se skrivaju pod stripovskim kodnim imenima, poput hakera iz Niša koji su ojadili Teksašane, pa im je doakao FBI, jer Ameri možda trpe svoje prevarante koji muzu kockare na globalnom groblju kriptovaluta, ali ne dozvoljavaju da se u međunarodnu spekulativnu igru ubace mozgovi sa južne pruge, gde je dozvoljeno da se prži paprika, pravi ajvar i sluša melanholični džez na „Nišvilu”.

Jedan od članova niške hakerske grupe je Antonije Stojiljković, koji se krio iza lažnih imena „Toni Rivas” i „Džejkob Gold”, a u slobodno vreme bio je reper poznatiji kao „Zli Toni”. Stojiljković je izručen Americi zbog računarskih prevara. Dobrovoljno se prijavio kako bi se sklonio u Ameriku.

Ti momci su nudili bitkoin upola cene i stvorili takvu virtuelnu međunarodnu mrežu lažnih kompanija, menadžera, uz organizaciju video-konferencija, da su omađijali dobar deo internet investitora iz Teksasa, te je Federalni istražni biro morao da spasava čast kauboja koje su izradile Nišlije. Njihov vođa, izvesni Kristijan Krstić, prestao je da se javlja policiji, nestao je sa suprugom i ortakom Markom Pavlovićem bez traga, iako su pod istragom, što može da poremeti i diplomatske odnose između Srbije i SAD.

Taj Kristijan, ne onaj Kristijan koji se seli iz rijalitija u rijaliti, koristio je nadimke poput „Feliksa Logana” ili „Maršala Grahama” i na internet prevarama zaradio je više desetina miliona evra. Priča nije nimalo bezazlena. Veze „Zlog Tonija” dosežu, bar po dosadašnjem toku istrage, sve do klana Belivuka.

Ali, to će rešavati sudovi i policija, mada i podaci koji su procurili otkrivaju suštinu fame bitkoin i na hiljade kriptovaluta koje može stvoriti bilo koji maher, avanturista, šaljivdžija, klinac, multimilioner, tajne službe, trgovci oružjem, narko-bosovi, plaćene ubice ili Del Bojevi koji će iduće godine postati milioneri.

Virtuelni svet ne može postojati bez virtuelnih valuta, s tim što one nisu opipljive, iza njih ne stoje centralne banke i vlade. Dakle, nemate pojma ko ih je stvorio, nemate pojma s kime trgujete i ko su brokeri.

Vidim da na „Jutjubu”, u motelu „Stari Hrast” na Koridoru 10, neki momci plaćaju prebranac i vešalice bitkoinima, preko mobilnih telefona. U kafani primaju i etereume, digitalni novčić u usponu, odmah iza bitkoina. I za to čudo je potreban digitalni novčanik... Ovde ću se zaustaviti jer je za svet banalnosti u koji smo umarširali potrebna i njegova moneta. Kakav svet takvo i sredstvo plaćanja.

Kako su kompjuterski podaci svih vrsta, od pretraživača, društvenih mreža, aplikacija, do podataka kompanija, državnih i međunarodnih organizacija, i onih ličnih, koje upravo vi posedujete, postali nezamislivo ogromna baza koju je nemoguće uskladištiti, otvorena je berza za internet magacionere koji će, rudareći na internetu, postati kandidati za potencijalne šefove skladišta. Teoretski, možete izrudariti deo arhive CIA. Preporuka – ako saznate ko je ukokao Kenedija, ćutite ko zaliveni!

(Dragan Stojanović)

Da je Alija Sirotanović kojim slučajem rudario kao specijalci iz Dražinog podruma, postao bi Bil Gejts. Alija je znao da nema ’leba bez motike, odnosno krampa. Zato je ostao Sirotanović. Ovo je novo doba. Mašina krampuje u simuliranoj stvarnosti, a virtuelni homo sapijens upravlja procesorima. Bitkoin vrti gde burgija neće! Stvar ipak nije tako idilična. Te skalamerije troše ogromne količine električne energije i strahovito zagrevaju prostorije, pa je u Dražinom podrumu bilo nešto vrelije nego u sauni. Priča se da su najveći mešetari otperjali na Island da se prirodno rashlade. Sledeće stanište im je Grenland.

Kome god je stalo do računarskog kriptovalutnog avanturizma može da formira svoj mali rudnik, gde nema zlata ni dijamanata, ali ima koina, odnosno stotog dela bitkoina. Jedan trenutno vredi 50.000 dolara. Pitam se, ovako zastareo, gde su banke i menjačnice?

Sa ono malo informatičkog znanja – valjda ću uspeti nekako imejlom da pošaljem ovaj tekst – saznao sam da vrednost bitkoina vrtoglavo skače i pada na dnevnom nivou, a kako je njegov broj ograničen na globalnom nivou, a neformalni šef Federalnih rezervi bitkoina je donedavno bio jedan od najbogatijih ljudi sveta Ilon Mask, koji je na svom tviter nalogu svakodnevno formirao grafikon rasta i pada svojim opaskama, tu već naslućujem elemente bondovskog zapleta. Harizmatični superbogataš koji leti u svemir, poseduje kompaniju električnih automobila „Tesla”, upravljao je donedavno imaginarnom berzom i valutom, ali je nedavno odustao. Možda zato emigrira u kosmos?

Stvar zaista može izmaći kontroli ili će, možda, bitkoin postati naša sudbina, a mi rudari iz sauna? Salvador je pre nekoliko dana postao prva zemlja na svetu koja je usvojila bitkoin kao zakonsko sredstvo plaćanja, uz američki dolar, s planovima korišćenja vulkanske geotermalne energije za napajanje rudarenja digitalne valute. Postavili su i bankomate. Tamošnjem narodu, kao i meni, ništa nije jasno.

Međutim, broj bitkoina je ograničen i zato pomalo podseća na zlato. Ali kod zlata ipak ponešto razumem. Recimo, ako imam zlatnu polugu i neko me napadne, mogu da je koristim u samoodbrani, a onda je sklonim u trezor banke.

Mogu da učinim i nešto drugo, jednako glupo. Da stvorim sopstvenu kriptovalutu. Nazvaću je „Ser Oliver koin”. Cijena će joj, logično, biti prava sitnica. Trebaju mi saradnici. Kruži fama da se popriličan broj klinaca, mahom dvadesetogodišnjaka, pridružio kultu bitkoina. Tokom korone izgubili su poverenje u sve, naročito u nas matore. Optužuju nas za izdaju i predviđaju propast država i zvaničnih valuta, uz uspon dvoglave aždaje – saveza bogataša i političara.

Delimično su u pravu, ali nisu ukapirali ključnu stvar. Aždaja raste, a oni rudare. Na kraju će završiti još gore nego Alija Sirotanović. Likovi im neće biti na novčanicama, a kablovima će biti priključeni za superkompjuter. Njihov novi vlasnik, s kodnim imenom „Procesor”, plaćaće ih idiot-koinima. Tražili smo, gledaćemo.

07.09.2021 / Autor: Slaviša Tasić

U El Salvadoru je bitcoin od danas zvanična valuta. Valuta Salvadora je već neko vreme samo američki dolar. Svoju domaću više nemaju. Sada je dolaru dodat bitcoin.

Razlika između dolara i bitcoina u Salvadoru je velika. Dolar je tamo privreda sama prigrlila. Stara valuta nije valjala, bila je inflatorna i gubila vrednost, pa su ljudi bežali u dolar — trgovali, računali i štedeli u njemu. Onda je država jednog dana skroz digla ruke od sopstvene valute i proglasila dolar zvaničnom. Identična stvar dogodila se u Crnoj Gori kada je ona umesto tadašnjeg inflatornog dinara ozvaničila već raširenu nemačku marku. Kasnije se sa marke automatski prešlo na evro.

Bitcoin nije prihvaćen spontano. Niko u Salvadoru ne koristi bitcoin zato što dolar više nije popularan. Naprotiv, dolar je valuta koju ljudi biraju, u kojoj i dalje dobrovoljno plaćaju, računaju i štede. Bitcoin Salvadoru nameće država i u tom smislu on je bliži onoj staroj, prethodnoj, nametnutoj valuti. Predsedniku Salvadora se dopala ideja bitcoina pa je odlučio da ga uvede. Ne samo ozvaniči, jer niko ni do sada niko nije branio ljudima da trguju u bitcoinu ako hoće, nego i da prihvatanje bitcoina učini obaveznim. Sada, ako prodajete sladoled u Salvadoru i kupac hoće da vam plati bitcoinom, vi morate da ga primite.

Zato ja ne prodajem sladoled u Salvadoru.

Kriptovalute su tako napravile još jedan korak ka paradoksu. Nekada su one bile subverzivni projekat. Bitcoin je trebalo da zameni dolar i druge državne valute zato što je bolji, stabilniji i anonimniji. Zato što je blockchain, njegova platna infrastruktura, trebalo da bude brža, efikasnija i jeftinija. Trebalo je da iz Argentine šaljemo novac u Indiju brzo i besplatno. Privatno generisani i decentralizovani kripto novac trebalo je da potisne državne valute i centralizovane finansijske sisteme. To je bio narativ iza bitcoina i kripto pokreta. Centralne i sve druge banke, odzvonilo vam je!

Trinaest godina kasnije, bitcoin u jednu državu uvodi jedan predsednik. Jeste on mladi i kul predsednik, sluša kripto podkaste i ide na bitcoin konferencije, ali upravo to zamagljuje sliku pa pristalice ne vide suštinu: da bitcoin ovde uvodi država i njen monopol sile.

Finansije Salvadora me slabo zanimaju, ali kao ilustracija o kakvom se šarlatanstvu ovde radi pogledajte šta kaže gospodin predsednik:

Zašto jedna država kupuje bitcoin? Mogao je i da ode u kladionicu i stavi pare iz budžeta na Juventus — šanse za dobitak su tu negde, a kladionica troši manje struje.

I ne znam da li opozicija u Salvadoru ima plan i program, ali evo kako bitcoin predsednik raspravlja sa poznatim monetarnim ekonomistom. Služeći se argumentom OK, boomer:

Bitcoin moraju ovako nametati jer bitcoin nije novac. Njegova vrednost je ovih dana ponovo porasla, opet je prešao $50,000, a desilo se da ga daleka država u isto vreme ozvaniči i zato su ponovo krenule vesti i priče o ovoj valuti budućnosti. Ali bitcoin nije novac i to isto važi za sve kripto valute.

Novac služi za plaćanja, a bitcoin to ne ume dobro da radi. Njegov platni sistem je glomazan, spor i skup. Da, njime se može ponegde plaćati, ali prodavci to rade iz promotivnih razloga, ne realne potrebe. Sam sistem je daleko inferiorniji od sistema koje već imamo i tu nekog napretka nema. Za ono što bitcoinu i njegovom blockchainu trebaju minuti, Master i Visa sistemi urade u milisekundama, uz daleko niže provizije.

Novac je i merilo vrednosti. U Salvadoru vrednost mere u dolarima, u Japanu u jenima. U Srbiji to radimo malo u dinarima, a malo više u evrima. Ali nikad nisam nikoga čuo da kaže da kilo banana košta 650 satoshija ili da mu nekretnina vredi 3.7 bitcoina.

Treći kriterijum za novac je čuvanje vrednosti i to bitcoin radi malo bolje. On ne samo da je do sada sačuvao vrednost nego je i neverovatno uvećao. To nije klasično čuvanje vrednosti, jer malo ko ulaže u bitcoin da bi se zaštitio od pada dolara ili evra. Bitcoin se kupuje jer se može desiti da opet jako skoči. To je spekulativni, a ne odbrambeni motiv. Ali ako i uzmemo da je to neki vid čuvanja vrednosti, dosadašnji rast ne kaže nam ništa o bitcoinu kao čuvaru buduće vrednosti. Da je bio stabilan od početka, možda bih poverovao. Vrtoglavi rast bilo čega retko znači buduću stabilnost.

Ovde se kripto entuzijazisti pobune i kažu da ni sadašnje papirne valute ne čuvaju vrednost. Valute kao evro ili dolar su papir samo u smislu u kojem su bitcoin bajtovi informacija i kilovati struje — to je jedna njihova primitivna manifestacija, a ne suštinska karakteristika. Evro nije “papir”; evro je obećanje Evropske centralne banke da će uspešno ciljati inflaciju od 2% godišnje. Ne morate verovati u to obećanje, možete sumnjati u proces izbora ciljeva i guvernera, u njihovo znanje i namere — ali to je suština evra kao novca. To je podloga evra. Isto važi i za dolar, jen ili dinar. Nekada je novac imao zlatnu podlogu, nekada srebrnu, a njegova sadašnja podloga je obećanje jedne manje ili više kredibilne institucije. Nije papir.

Obećanje o ciljanju inflacije sa sobom nosi jednu važnu funkciju. Svi govore o ograničenoj ponudi bitcoina: programski je on ograničen na 21 milion bitcoina i ne može se štampati preko toga. Ali cenu osim ponude određuje i tražnja. Novac nije izuzet iz toga. Ciljanje inflacije — što je identično ciljanju vrednosti novca u odnosu na zadatu korpu roba — postiže se reagovanjem centralne banke na promene tražnje za novcem.

Ponuda dolara, evra i drugih običnih valuta je fleksibilna, što znači da ih besomučnim štampanjem možete obezvrediti. Ali fleskibilnost znači i da ih možete emitovati i povlačiti tako da odgovarate na tražnju za njima, sa ciljem da njihova vrednost u odnosu na korpu roba ostane stabilna. I to je ključna prednost koju centralne banke imaju nad kripto valutama. Zbog toga su valute centralnih banaka vrlo dobro merilo vrednosti i vrlo predvidivi čuvari vrednosti.

Ne treba vam većeg dokaza za to od uspona stablecoina, kripto valuta čija je vrednost vezana za dolar. Kripto valute su došle sa namerom da ga poraze, a sada se vezuju za dolar da bi od njega pozajmile stabilnost koju nemaju. A dolar stabilnost ima zato što centralna banka aktivno cilja njegovu vrednost i manipuliše ponudom dolara da bi odgovarala tražnji za njima. Ako neka kripto valuta reši ovaj problem odgovora ponude na tražnju, možda će i uspeti.

Ovakav kakav je, bitcoin može još dugo da održava vrednost ili raste. Razlog su naši komplikovani ukusi, procene i očekivanja. U tom smislu za mene je bitcoin i dalje najviše uporediv sa apstraktnom umetnošću: ni ona ne valja, ne vredi ništa, ali ljudi imaju neke svoje ideje, kupuju te stvari jedni od drugih za mnogo para i one već decenijama ipak drže visoku vrednost.

Druge dve funkcije novca on ne obavlja, jer niti valja kao platežno sredstvo niti meri bilo šta. Zato bitcoin i nijedna kripto valuta za sada nisu novac. I nijedan državni dekret to neće promeniti. Možda neka bolja kripto valuta, u budućnosti, hoće.

11.01.2021 / Autor: Aleksandar Milošević

Ima više od osam godina otkako sam prvi put čuo za to nešto što se zvalo bitkoin.

Libertarijanski san: „Decentralizovana“ valuta koju ne kontroliše nijedna država; na koju nijedna centralna banka ne može da utiče; koju je zahvaljujući „blokčejn“ tehnologiji nemoguće falsifikovati i koja nudi anonimnost kakvu poznaje samo keš.

Valuta čija je ukupna količina unapred fiksirana pa joj je rast vrednosti usađen u DNK.

I to još valuta koju je moguće dobiti besplatno, ali po zasluzi, jer bitkoini nastaju tako što vaš kompjuter reši komplikovani matematički zadatak iza kojeg se „krije“ jedan od ovih magičnih novčića.

To što je čitav sistem osmislio misteriozni matematički genije poznat kao Satoši Nakamoto, koji možda postoji, a možda i ne postoji i što se ceo finansijski establišment obrušio na čitavu bitkoin-maniju kombinacijom podsmeha i represivnih pretnji, moglo je samo da ubrza moju tadašnju odluku da kupim XFX ATI RADEON HD 5870 grafičku karticu za nekih 200 evra (maksimum koji sam od skromne novinarske plate mogao sebi da oprostim) i priključim se drugoj velikoj zlatnoj groznici, nekih 150 godina nakon one originalne, kalifornijske.

Ipak, kao što se da pretpostaviti iz činjenice da danas pišem ovaj tekst umesto da na nekom tropskom ostrvu vežbam skokove u vodu, sudbina nije htela da se obogatim rudareći bitkoine.

Ispostavilo se, naime, da moja moćna grafička karta ne odgovara mojoj dosta nesposobnoj matičnoj ploči, pa sam uz pomoć najgore „cost-benefit“ analize u istoriji biznisa zaključio da je bolje da prodam grafičku sa 20 evra gubitka i zaboravim na sve, nego da zarad svoje igrarije menjam čitav kompjuter.

Ta greška koštala me je nekih 700.000 dolara.

Toliko bih, žalosno je, danas imao da sam propalu investiciju u pogrešan hardver pretvorio u novotariju zvanu kriptovaluta, po tadašnjem kursu od 10 dolara za novčić, umesto što sam „zaboravio na sve“.

Bitkoin je, ispostavilo se, postao prilično velika stvar.

S kursom od 40.000 dolara za jedan bitkoin, s međunarodnim bankama koje spekulišu ovom valutom, s nuklearnim naučnicima hapšenim jer su ruski državni superkompjuter upregli da za njih rudari bitkoin, sa novinskim izveštajima o ljudima koji idu u zemlje s jeftinom strujom da u njima instaliraju čitava skladišta puna računara za traženje bitkoina, pa čak i sa poslednjim pričama koje krive upravo bitkoin za to što je u Pakistanu pao napon struje za 200 miliona ljudi i što je 500 miliona Evropljana zamalo ostalo bez svetla, nema nikakve sumnje da je bitkoin nešto veliko.

A opet, to nešto veliko i dalje uporno ostaje – ništa.

Ma koliko neverovatna cena od 40.000 dolara delovala zavodljivo, bitkoin entuzijasti su već jednom, pre tačno dve godine, sve to već doživeli, kada je ova valuta prvi put u meteorskom usponu za samo par nedelja dostigla 20.000 dolara, da bi se onda jednako naglo i jednako neobjašnjivo survala nazad, ostavljajući mnoge sa velikom i nimalo virtuelnom rupom u džepu.

Osnovni problem bitkoina, uzrok njegove karakteristične nestabilnosti – ogromnih skokova i jednako spektakularnih padova – jeste to što niko ne zna za šta je on koristan.

Ma kako uzbudljivo delovala čitava priča o novcu koji je van kontrole vlade, koji nudi anonimnost transakcija i koji je navodno nemoguće falsifikovati, činjenica je da prosečnoj osobi ništa od toga nije potrebno.

Tačnije, bitkoin – sem u uskom krugu slučajeva – ne nudi ništa što već ne možete da dobijete sa svojom valutom, a da vam je potrebno.

Za anonimnost je većini dovoljan keš, rizik od falsifikata je dovoljno mali da je zanemarljiv, a kontrola države i nezavisnost od monetarnih vlasti su priče koje su ljudima eventualno intelektualno zanimljive, ali nikog neće naterati da u praksi krene da koristi neku virtuelnu valutu.

Zato je bitkoin ostao novac ponajviše upotrebljavan za nezakonite transakcije – otkup podataka od hakera, prodaju droge i tome slično – gde su anonimnost i elektronski transfer novca bitniji od svega.

Zašto onda raste cena bitkoinu?

Zato što svi kupuju bitkoine nadajući se da će im cena skočiti i da će zaraditi.

Kako raste tražnja tako raste cena i očekivanje se ispunjava.

Onda kad tražnja nestane, a to će se desiti kad svi koji su upravo sad čuli za bitkoin pokupuju virtuelne novčiće videvši koliki je rast cene u poslednjim danima, cena će krenuti da pada.

Jer – bitkoini nikom nisu potrebni i niko ne želi da ih zadrži. Sve što svi žele je da ih kupe, da im cena „iz nekog razloga skoči“ i da ih onda zamene za „pravi novac“.

U toj igri, koja se stalno ponavlja kako naiđe novi talas publiciteta, neko naravno mora i da izgubi.

Bitkoin neće postići stabilnost i neće uspeti da iskaže svoju „deflatornu“ prirodu u koju se svi uzdaju da im trajno podiže vrednost novčića koje poseduju, sve dok se ne bude pronašla njegova svrha kao valute.

Dok dovoljno veliki broj ljudi ne bude hteo da drži i koristi bitkoine za ono za šta je svaka valuta namenjena – za kupovinu roba i usluga.

Droga, oružje, ucene i ostale oblasti kriminalne ekonomije nisu dovoljni da bi se takva stabilnost postigla.

Glavni problem bitkoina je zato njegova praznina.

Bitkoin nije zlato našeg doba. Pre je blato.

06.10.2014 / Autor: Slaviša Tasić

Od kako je bitcoin postao popularan vodi se rasprava među zagovornicima slobodnog tržišta oko njegovo gpravog statusa: da li je to budući novac, efikasan sistem zaobilaženja državne kontrole i garant slobode pojedinca, ili pak fikcija i pomodarstvo iza koje nema ničeg stvarnog?

Teorijski centar debate je pitanje da li je bitcoin "zapravo" novac ili ne. Jedna grupa tvrdi da jeste, pozivajući se na to da je nastao hiljadama dobrovoljnih akata potrošača na tržištu i time uspostavljen kao konvencija. Ko ste vi, teoretičari iz fotelje, da u ime naroda koji prihvata bitcoin definišete šte je "pravi" novac a šta nije? Druga škola tvrdi da je to irelevantno, da je takozvana vrednost bitcoina fiktivna i naduvana, i da će uskoro pući, jer nema nikakve realne pozadine: svaki novac kroz istoriju je uvek morao da ima podlogu nećeg realnog, najčešće plemenitog metala neke vrste, novac nikad ne nastaje nečijom naredbom ili proizvoljnom odlukom.

Vrlo često se u ovom kontekstu pominje Misesova čuena "teorema regresije". Ona kaže da je novac univerzalno razmensko sredstvo koje svoju vrednost crpe iz prethodne upotrebne vrednosti materijala od kojeg je sačinjeno. Recimo, zlato i srebro imaju vrednost kao nakit i luksuzna roba koju ljudi traže iz ne-monetarnih razloga, a njihova vrednost kao novca se onda izvodi iz te prethodne evaluacije njegove ne monetarne upotrebne "vrednosti". Tehnički rečeno, tražnja za zlatom kao monetarnim dobrom izvedena je iz tražnje za zlatom kao nemonetarnim dobrom.

Problem sa bitcoinom je što na prvi pogled on nema nikakvu ne-monetarnu vrednost. Nije zasnovan ni na kakvom fizičkom materijalu ili robi, već predstavlja kompjuterski algoritam. Bitcoin je beskoristan za bilo šta drugo osim kao sredstvo plaćanja. Ako je tome tako, onda postoje samo dve mogućnosti: ili bitcoin ne može da bude novac, ili je teorija o realnoj, nemonetarnoj osnovi novca netačna.

Izgleda da ni jedno ni drugo nije slučaj. Bitcoin jeste sredstvo razmene, iako još uvek nije novac, budući da nije univerzalno prihvaćen (što ne znači da ne može ili da neće biti prihvaćen), ali bitcoin istovremeno JESTE zasnovan na nečem realnom, tj ima vrednost i mimo svoje uloge kao novca. Ta prethodna vrednost bitcoina je njegova uloga kao efikasnog sistema plaćanja. Kao što Jeffrey Tucker naglašava u svom novom tekstu, Bitcoin je 2008 uveden kao sistem plaćanja koji bi omogućio efikasni transfer resursa između pojedinaca u raznim delovima sveta uz potpuno zaobilaženje zvaničnog finansijskog sistema. Programski dokument osnivača Bitcoina nije uopšte spominjao novac nego samo sistem plaćanja koji omogućava pouzdanost, anonimonst i operisanje izvan zvaničnih finansijkih tokova. Tehnički detalji su ovde.

Bitcoin kao sistem je lansiran 9 januara 2009, ali u tom trenutku njegova vrednost je bila nula! Sve do oktobra 2009 potenicjalni klijenti su mogli da dobiju besplatno koliko god hoće bitcoina da eksperimentišu. Ljudi su vršili prve transakcije, proveravali da li je sistem pouzdan, da li radi onako kako je obećano itd. Taj proces eksperminetisanja je trajao oko deset meseci. U tom periodu Bitcoin kao novac nije imao nikakvu tržišnu vrednost. Pre tačno pet godina, 5 oktobra 2009 postavljena je prva tržišna cena. Ona je bila 1390 bitcoina za jedan američki dolar, odnosno jedan bitcoin je vredeo manje od desetog dela penija. U tom trenutku publika je bila još uvek skeptična, što se pokazalo u vrlo niskoj ceni, ali kako je vreme prolazilo cena je rasla jer je evaluacija sistema, sa protokom vremena i daljim potvrđivanjem njegove vrednosti i pouzdanosti, kao i ulaskom mnogo šireg kurga ljudi u igru, postajala sve viša. Međutim, to je sve sa teorijske tačke gledišta irelevantno; ključna stvar je da je početna evaluacija bitcoina, prva tržišna cena objavljena 5 oktobra 2009 bila zapravo izraz evaluacije sistema plaćanja koja je vršena mesecima nezavisno od samog novca (tj njegove potencijalne vrednosti). Bitcoin kao novac "regresira" u mizesovskom smislu na bitcoin kao sistem plaćanja.

Dakle, bitcoin nije fiat novac. On predstavlja potencijalnu valutu koja je izvedena iz tržišne vrednosti specifičnog sistema plaćanja koji klijentima omogućava značajne prednosti koje drugi sistemi ne pružaju. I stoga oza njega stoji "realna vrednost" u istom smislu u kome nešto "realno" stoji iza zlata i srebra kao novca, ili iza modernih fiat valuta izvedenih iz zlata i srebra. Ja ne verujem da bi bitcoin imao velike šanse protiv zlata i srebra na slobodnom tržištu valuta, ali u ovom trenutku ne postoji slobodno tržište valuta, tj onaj ko pokuša da trguje u zlatu završiće u zatvoru. U takvim okolnostima, virtuelnost bitcoina predstavlja komparativnu prednost u odnosu na svaku vrstu robnog novca uključujući i zlato: vlasnik ne poseduje nikakvu fizičku supstancu koju vlada može da mu konfiskuje. Naravno, to bi moglo da se promeni ukoliko vlade ocene da je bitcoin značajna opasnost i krene u tehnološki rat protiv njega. U tom slučaju bi i cena verovatno pala.

15.12.2023 / Autor: Slaviša Tasić

Ovako sam pisao u aprilu kad je Bitcoin vredeo $50-100 dolara:

"Koja je budućnost Bitcoina? Većina mu predviđa propast, ali već smo videli da ima neprijatelje sa obeju strana i obe imaju svoje razloge. ... Ali ekonomski gledano, sada kad je Bitcoin došao dovde, meni se čini da može još mnogo rasti."

...

"Zato mislim da ekonomski Bitcoin više nema problem. Sa ovako ograničenom ponudom, a uz održanje sadašnje tražnje ili njen rast, njegove vrednost može i još mnogo da poraste."

U međuvremenu je otišao na preko $1,000. Ali mislite da sam kupio neki Bitcoin? Nisam, teško je baviti se takvim sitnicama kad morate da pišete blog.

Evo šta sada mislim o Bitcoinu.

Najvažnije je razumeti zašto Bitcoin uopšte ima vrednost. To što ima neku vrednost i nije tako iznenađujuće. Valute su istorijski spontano nastajale najčešće od nečega što ima istinsku vrednost, bronze, srebra ili zlata. Ali nije neviđeno ni da novac bez intristične vrednosti bude široko prihvaćen. Poznat je slučaj ostrva kamenog novca, gde je novac bilo kamenje, neka vrsta krečnjaka (vidi sliku ispod). Stanovnici jednog polinezijskog ostrva su koristili ovaj kamen kao novac zbog samo jedne osobine -- zato što nije postojao na ostrvu. Da biste nabavili takvo kamenje morali ste ići na drugo ostrvo, što je bilo skupo i naporno. I to je jedina osobina koja je krečnjak činila novcem, nisu ga koristili ni za šta drugo.

Štaviše, da ne bi kotrljali kamenje pri svakoj kupovini, trgovali su samo pravima na odrđeni kamen, a da se kamen uopšte nije morao pomeriti s mesta. To je suštinski isto kao današnje elektronsko bankarstvo, ali to je druga priča.

Bitcoin je nešto najbliže tome. Kad se uspostavi konvencija, onda novac ne mora imati imanentnu vrednost. Konvencija je, iz garantovanu retkost dovoljan uslov da nešto uspe kao novac. Kao i krečnjak na tom ostrvu, Bitcoin je suštinski bezvredan, ali 1) ne može se naći lako (ima retkost) i 2) postoji konvencija da se prihvata kao novac -- prihvatate ga jer znate da će ga i drugi prihvatiti.

Ali koliko je Bitcoin zaista redak? Sam Bitcoin jeste, jer mu je ponuda programski ograničena. Ali sada vidimo uspon drugih kripto valuta -- Litecoin, Peercoin, i drugi. Bitcoin je redak, ali svako može da napravi nešto jako slično bitcoinu i zvati ga drugačije. To se uveliko i dešava, za sada bez efekta na vrednost Bitcoina.

Za sada Bitcoin ima rastuću snagu konvencije, ili ekonomskim rečnikom, za njega radi efekat mreže. Efekat mreže postoji kada svaki dodatni korisnik povećava vrednost dobra -- vi koristite tastaturu sa početnim slovima QWERTY zato što svi drugi koriste istu tastaturu pa je glupo da počinjete nešto drugo; otvorili ste Facebook nalog ne zato što je Facebook tehnološki najbolje urađen nego zato što svi drugi imaju Facebook pa se tako nalkaše povezujete; nemate Google Plus jer niko drugi nema Google Plus što ga čini beskorisnim, i tako dalje. Uspostavljene mreže je jako teško srušiti, one se perpetuiraju i rastu na principu začaranog kruga.

Kad se jednom uspostave, mreže kao Facebook ili Bitcoin imaju ugrađenu prednost i teško ih je srušiti. Ali znate li ko je još imao efekat mreže u svoju korist? Imao je Windows i imao je MySpace. Windows se još drži ali nije ni blizu moći od pre desetak godina, a MySpace je potpuno propao -- a ljudi su 2008. MySpaceu predviđali večni monopol zbog efekta mreže. Poenta je, efekat mreže je prednost ali nikome ne garantuje monopol, pa čak ni opstanak.

Situacija sa Bitcoinom je ovakva. Sa pojavom drugih valuta retkost je izgubio. Nije bitno što nema Bitcoina, Bitcoin je samo ime. Ima ili može biti neograničeno mnogo kriptovaluta istog tipa i to je ono što je važno. Konvenciju odnosno efekat mreže Bitcoin još uvek ima, štaviše tu je i dalje u usponu. Ali to mu ne garantuje dugoročni uspeh. Kad se ta dva saberu, mislim da Bitcoin nema dobrih dugoročnih izgleda. Da sam onda u aprilu kupio Bitcoine, sada bih prodao.

03.04.2013 / Autor: Slaviša Tasić

Posle kiparske epizode naglo je došlo do rasta njegove vrednosti. Bitcoin je virtuelna valuta koju ne kontroliše niko. Umesto toga, emitovanje Bitcoina ograničeno je komplikovanim programom. Kao i kod zlata, svako može da iskopa novčiće, ali kopanje je naporno i neizvesno -- jedina je razlika što se posao ne obavlja fizički već kompjuterski. Program je postavljen tako da količina iskopanih Bitcoina raste po stalno opadajućoj stopi, dok se na kraju, za nekih stotinak godina, asimptotski ne približi konačnom nivou.

Za bliže objašnjenje Bitcoina i više o tekućim dešavanima pročešljajte Nedeljni komentar, a meni ceo fenomen postaje vrlo interesantan iz nekoliko razloga.

Prvo, Bitcoin ima mnogo neprijatelja. Neprijatelji su pristalice državnog novca, jer je ovo privatni, decentralizovani novac, čije štampanje ne kontrolišu stručnjaci za monetarnu politiku već se obavlja po automatskom programu. Tokovi novca se teško kontrolišu i neke centralne banke su već "izrazile zabrinutost" zbog rastuće uloge ove valute.

Ali, neprijatelji su i libertarijanski ekonomisti kojima je bliži zlatni standard. U njihovu viziju se ne uklapa to što Bitcoin očigledno nema pravu materijalnu vrednost. Bitcoin je nešto kao privatni fiat novac -- dosada neviđeni fenomen. Po njima tako nešto ne može da postoji i zato mu od samog početka predviđaju propast, ali ih bar za ovih par godina njegovog postojanja stvarnost demantuje.

Dalje, nastanak i dosadašnji uspeh Bitcoina se kosi sa bilo kojom postojećom teorijom i štaviše, za njegov uspeh gotovo da uopšte nema racionalnog objašnjenja. Najveća tajna slobodne razmene, bilo da je to tržište ili drugi oblici slobodne i dobrovoljne saradnje, je to što iz neorganizovane akcije slobodnih pojedinaca može doći do ishoda kojima se ne možemo unapred nadati, koji prevazilaze našu moć imaginacije i koje čak i ex post teško možemo racionalno objasniti. (To je Hayekova najvažnija ideja, a ne njegov libertarijanizam po sebi).

Bitcoin je izgledao a i dalje većini ekonomista i medija izgleda nemoguće, jer iako je njegova ponuda ograničena programom, tražnja za njim je stvar pukog verovanja. Kod zlata i srebra, tražnja postoji jer ti metali imaju i stvarnu vrednost. Kod državnog novca, tražnja postoji jer vam država kaže da morate da koristite taj novac, ali i svojim autoritetom garantuje da će svi ostali prihvatati taj novac. Kod Bitcoina vam niko ne garantuje ništa. Kako je to počelo da se koristi, kako su ljudi, posebno oni u početku, prihvatali da prodaju stvari za Bitcoine, ili da razmenjuju svoje evre i dolare za Bitcoine, meni uopšte nije jasno. Sada je lakše, valuta je donekle uspostavljena, više je prodavaca koji je prihvataju, znate da ima dovoljno onih koji je koriste i zato ima nekih osnova za verovanje da će se to nastaviti. Ali da je tako nešto moglo da počne, da nastane ni iz čega, je gotovo neshvatljivo.

Koja je budućnost Bitcoina? Većina mu predviđa propast, ali već smo videli da ima neprijatelje sa obeju strana i obe imaju svoje razloge. Propast je pre svega moguća usled državne intervencije. Možda će tako nešto jednostavno biti zabranjeno i proganjano. Kad je američka Komisija za hartije od vrednosti mogla da ugasi jako korisnu onlajn kladionicu Intrade (čije smo kvote na razne događaje u svetu ovde često linkovali), navodno iz razloga finansijske sigurnosti, onda je vrlo moguće da i Bitcoin dođe na red.

Ali ekonomski gledano, sada kad je Bitcoin došao dovde, meni se čini da može još mnogo rasti. Tačno je da tražnja za njim počiva na cikličnom verovanju, na verovanju svakog korisnika da će svi drugi nastaviti da primaju Bitcoin, ali: prvo, već nas je jednom iznanadilo da je Bitcoin samo na osnovu tog verovanja došao od nule do današnjih preko 100$ za Bitcoin. Drugo, ne zaboravite da ni ostale valute nisu baš toliko drugačije. Tražnja za državnim novcen se, bez obzira na državne garancije, dobrim delom zasniva na istoj slobodnoj veri da će i drugi prihvatati taj novac. Zlato ima materijalnu vrednost, ali ta vrednost, za industrijsku upotrebu ili nakit, je obično dosta manja od njegove sadašnje cene. Nisu se u poslenjih nekoliko godina industrijska upotreba i atraktivnost zlatnog nakita promenili, već su se promenila očekivanja vrednosti zlata, koja takođe zavise od vaše pretpostavke da će i ostali nastaviti da kupuju i drže zlato.

Zato mislim da ekonomski Bitcoin više nema problem. Sa ovako ograničenom ponudom, a uz održanje sadašnje tražnje ili njen rast, njegove vrednost može i još mnogo da poraste. Mnogo realniji scenario raspada je panika posle najave država da će zabraniti njegovu upotrebu uz neki izgovor kao što su finansijska stabilnost ili sprečavanje pranja novca. Ali čak i ako se to dogodi ostaće fascinantno da je ovakva inicijativa uopšte uspela -- protivno zakonima slabašne ljudske logike.