Originalni magistarski rad (dobitnik Godišnje nagrade Centralne banke Crne Gore za 2017. godinu)

Autor: Jovan Radunović (Univerzitet Donja Gorica; Fakultet za međunarodnu ekonomiju, finansije i biznis - Podgorica)

Sažetak

Rad ima za cilj analiziranje ideje o denacionalizaciji novca, austrijskog ekonomiste Fridriha Hajeka (Friedrich Hayek), prezentovane prvi put u njegovoj istoimenoj knjizi, ali i prezentovanje mišljenja autora rada o datoj ideji, tj.njegov stav vezan za pitanje da li denacionalizacija novca može da ponudi rešenje za monetarne probleme, sa kojima se svijet suočava već duže vrijeme. Hajekova ideja cilja u temelje postojećeg monetarnog sistemana, na način što dovodi u pitanje pretpostavku koju gotovo svi uzimaju zdravo za gotovo, a tiče se opravdanosti poslednjeg ekonomskog monopola, koji se nalazi u rukama države – monopola na emitovanje novca. On smatra da je prethodno navedeni monopol glavni uzrok najvećih monetarnih problema, koji su postali sastavni dio gotovo svakog društva vjekovima. Denacionalizacija novca, koja podrazumijeva ukidanje prethodno pomenutog monopola i njegovu zamjenu za novi konkurentski sistem, u kojem će se privatni emitenti „takmičiti“ zajedno sa državom, sa ciljem da obezbijede najbolji mogući novac za građane, predstavlja Hajekov predlog rešenja za probleme koje postojeći sistem konstantno proizvodi, prije svega inflaciju i biznis cikluse koji je konstantno prate.

Uvod

Novac predstavlja jednu od najkomplesknijih tema ekonomske nauke i neizostavni dio svakodnevnog života, od samog nastanka civilizacije. Kroz vjekove se pojavljivao u različitim oblicima, kovali su ga razni vladari, kasnije štampale razne vlade, ali je njegova funkcija medijuma razmjene bila i ostala glavni razlog njegovog postojanja. Mada je svrha postojanja novca u društvu očigledna, on je istovremeno predmet velikih neslaganja među ekonomistima. Neslaganja su, u najvećem dijelu, vezana za pitanje kakvu bi monetarnu politiku država ili centralna banka trebale da vode, tj. kojim bi ciljevima trebale da se vode dok upravljaju novcem i kako da iste realizuju. Hajek (Hayek) je svojim djelom „Denacionalizacija novca“ poveo tok priče u drugom smjeru, prezentujući ideju koja udara direktno u temelje monetarnog sistema, koji preovlađuje u svijetu vjekovima (čak i milenijumima), sistema u kakvom, između ostalog, žive ljudi u trenutku pisanja ovog rada. On dovodi u pitanje pretpostavku koja se odavno uzima zdravo za gotovo, a tiče se opravdanosti jedinog preostalog ekonomskog monopola, koji se nalazi u rukama države - monopola na štampanje novca. Preciznije rečeno, on postavlja pitanje da li bi država jedina trebala da ima pravo da emituje novac, tj. drži monopol nad štamparskom presom i donosi dekrete, kojima nameće upotrebu isključivo njenog novca na njenoj teritoriji?

Hajek smatra da „novac nije drugačiji od drugih dobara i da bi bolje bio snabdijevan konkurencijom među privatnim emitentima, nego monopolom vlade“ (Hayek F. , 1990, str. 9). On zbog toga predlaže:

• ukidanje državnog monopola na emisiju novca u državi,
• ukidanje svih ograničenja po pitanju korištenja bilo koje druge valute u državi, što istovremeno znači i dopuštanje njenim građanima da sami odlučuju koju će valutu da koriste u svakodnevnim transakcijama,
• dopuštanje privatnim emitentima da se sa državama i njihovim centralnim bankama, u konkurentskom nadmetanju na tržištu, bore da obezbijede najbolji mogući novac za javnost.

Državni monopol nad štampanjem novca „ima nedostatke svih monopola: pojedinac mora da koristi njihov porizvod iako je nezadovoljavajući, a to iznad svega sprečava otkrivanje boljih metoda zadovoljenja potrebe, za čime monopolista nema podsticaj“ (Hayek F. , 1990, str. 28). Isti monopol je glavni krivac za konstantano prisustvo inflacije, nastanak biznis ciklusa i rastuće troškove države. Od svih navedenih problema, inflacija predstavlja najveći, dok ostali proizlaze iz nje. Inflacija vrši redistribuciju bogatstva, sprečava normalno funkcionisanje tržišta remeteći cijene i signale koji stižu sa njega, otežava predviđanje budućih cijena, a sve to na kraju rezultira time da resursi budu protraćeni investiranjem u neprofitabilne poslove. Riješavanje prethodno navedenih problema je glavni razlog zbog kojeg Hajek smatra da je ukidanje državnog monopola na emitovanje novca neophodno. To je istovremeno prilika da javnost konačno dođe u situaciju da u svom posjedu ima kvalitetan novac, za šta je rijetko imala priliku do sad. Ako su država i njen monopol glavni krivci za prisustvo ovih problema već vjekovima, teško je očekivati da će održavanje u životu pomenutog monopola dati riješenje za probleme, koje on sam proizvodi. To znači da je konačno potrebno formirati sistem u kojem će novac biti van domašaja politike.

Hajek smatra da će javnost uživati u blagodetima novca čija je vrijednost (kupovna moć) konstantna, ukoliko dođe do formiranja sistema u kojem će svi emitenti novca, vođeni sopstvenim interesom, poslovati najbolje što mogu, pri čemu će uspjeh njihovog poslovanja zavisiti od toga koliko su uspješni u namjeri da obezbijede kvalitetan novac za tržište. Ukoliko ne budu uspješni u istoj namjeri, suočiće se sa problemima u poslovanju, usled činjenice da će dotadašnji korisnici početi da odbacuju njihov novac i bez većih poteškoća nastojati da ga zamijene za novac sposobnijeg i boljeg emitenta, što će uticati na to da valuta gubi vrijednost, a emitent kredibilitet. Konkurencija na strani ponude i sloboda izbora na strani tražnje bi u takvom sistemu trebale da zajednički proizvedu rezultat, koji je obostrano zadovoljavajući po pitanju novca koji se koristi, ali i da istovremeno uspostave ograničenja po pitanju moći bilo kojeg emitenta da iskoristi inflaciju za sopstveno bogaćenje, remećenje funkcionisanja tržišta i proizvodnja opasnih biznis ciklusa.

ati rad se sastoji iz četiri dijela. Prvi dio objašnjava nastanak i svrhu novca, njegovu evoluciju kroz vjekove, kako je vremenom dospio pod kontrolu države i koje su posledice monopola koji država ima nad novcem. Drugi dio rada predstavlja detaljnu analizu Hajekove ideje o denacionalizaciji novca i prednosti same ideje u odnosu na postojećei sistem. Pored prezentovanja same ideje, pokušavaju se dati i odgovori na neka logična pitanja i nedoumice koji bi zasigurno proistekli prilikom prelaska na alternativni sistem. U trećem dijelu rada su prezentovane kritike ideje denacionalizacije novca, određene moguće alternativne postojećeg sistema, ali i neka slična rješenja koja polako počinju da zaživljavaju u praksi. U završnom dijelu rada dat je sud autora o ideji i mogućnosti njene primjene uopšte.

1. NOVAC I MIJEŠANJE DRŽAVE U NOVČANA PITANJA

Istraživanje u prvom dijelu rada sam postavio sa ciljem da objasnim svrhu novca i okolnosti koje su uticale na njegov nastanak, a potom da pružim odgovor na pitanje kako je i zbog čega država preuzela potpunu kontrolu nad njim i kako se taj vid kontrole kroz istoriju manifestovao na društvo. Iako je novac već nekoliko milenijuma neizostavan dio svakodnevnog života civilizovanog svijeta, jako je mali broj onih koji su svjesni njegove prave svrhe, a još manje načina njegovog nastanka. Odgovori na ova pitanja su bitni, a njihovo razumijevanje predstavlja temelj za analizu pitanja koja se tiču opravdanja za državnu kontrolu nad novcem i implikacija te kontrole. Zbog toga smatram da je od velikog značaja da pružim jasan odgovor na pitanje da li je novac spontana tvorevina koja je vremenom evoluirala do određenog stanja, ili svjestan izum sa unaprijed definisanom svrhom? Pružanje tog odgovora bi mogao biti prvi korak na putu da se dovede u pitanje čvrsto utemeljeno mišljenje koje je već dugo vremena prisutno u svijetu, a to je da jedino država može i mora da ima potpunu kontrolu nad novcem. Ako se ispostavi da novac nije svjesna tvorevina, naročito ne državna, postavlja se pitanje kako je i zašto došao u njene ruke, koji je interes države u uspostavljanju takvog vida kontrole i zašto se ona nikako ne usuđuje da ga ispusti iz ruku?

1.1 Nastanak novca

Da bi razumjeli kako je i zašto nastao novac i koja je njegova svrha, potrebno je prije svega razumjeti razmjenu, koja je nastala mnogo prije njega, a koja je istovremeno glavni razlog njegovog postojanja. Da nije razmjene, ne bi bilo ni potrebe za novcem! Razmjena je kao i novac jedna od blagodeti svijeta u kome živimo, koja je zauvijek omogućila civilizaciji da se iz primitivnog, razvije u današnje mnogo kompleksnije stanje. Ukratko, „razmjena je prva osnova našeg ekonomskog života“ bez koje „ne bi bilo stvarne ekonomije i ne bi bilo društva“ (Rothbard M. , 1999, str. 15). Ona je „krvotok ne samo naše ekonomije, nego i čitave civilizacije“ (Rothbard M. , 1999, str. 17), nastala iz raznovrsnosti svijeta u kojem živimo - raznovrsnosti u pogledu resursa, lokacija i sposobnosti.

Dobrovoljna razmjena u koju stupaju dvije strane, realizuje se isključivo sa ciljem da obije strane izvuku određenu korist iz nje. Učesnik u razmjeni je spreman da svoje dobro ili uslugu ustupi drugom učesniku, a da za uzvrat od njega dobije dobro ili uslugu koji su njemu potrebni. Pri tom je važno imati na umu da učesnici u razmjeni ustupaju svoja dobara i usluge zato što više vrednuju dobra i usluge koje nudi druga strana! U dobrovoljnoj razmjeni, obije strane profitiraju zato što „više vrednuju ono što dobijaju u razmjeni, nego ono što daju“ (Rothbard M. , 1999, str. 16). Razmjena, dakle, ne predstavlja ekvivalent u odnosima dvije stane koje u njoj učestvuju. Ovakvo viđenje, iako opšte prihvaćeno i te kako je pogrešno, smatra Rotbard (Rothbard). Ukoliko bi bilo koja od dvije strane jednako vrednovala ono što daje i ono što dobija iz razmjene, logično bi bilo postaviti pitanje njihovog motiva za stupanje u razmjenu.

Samo otkriće razmjene nije automatski dovelo i do nastanka novca. Razmjena je prvobitno postojala u obliku„direktne razmjene“ ili „bartera“. Barter predstavlja oblik razmjene, u kojem dvije strane dobra i usluge ne razmjenjuju za novac, već za druga dobra i usluge. On sa sobom nosi dva problema koja Rotbard definiše kao „nedjeljivost“ i „nedostatak podudaranja želja“. Do problema „nedjeljivosti“ dolazi kada jedna strana želi da svoje dobro razmjeni za nekoliko različitih: kako recimo jedan kompjuter istovremeno razmijeniti za komad odjeće, hranu i časove engleskog jezika? A kako tek to učiniti kada svo troje dolaze od tri različita pojedinca, na drugoj strani razmjene (što je mnogo vjerovatnije u stvarnom životu). Drugi problem, problem
„nedostatka podudaranja želja“ proizlazi i činjenice da će u barter ekonomiji teže doći do razmjene usled male vjerovatnoće da u pravo vrijeme dođe do podudaranja želja kod obije strane koje učestvuju u razmjeni. Rotbard komično objašnjava ovaj problem kroz primjer profesora ekonomije koji bi želio od farmera da otkupi jaja, pri čemu za uzvrat može da mu ponudi samo časove ekonomije, koji farmeru baš i nisu potrebni. Kako onda da u takvoj situaciji profesor ekonomije dođe do jaja uopšte? Zaključak je da „uz direktnu razmjenu nemoguć je bilo koji oblik civilizovane privrede“ (Rothbard M. , 1999, str. 17).

Kao što se već dešavalo kroz istoriju, ljudi su učili na svojim grešakama i iz problema, koji su nastajali, rađala su se nova rješenja. Tako je, iz prethodno navedenih problema, nastala i indirektna razmjena, „čudesno oruđe koje civilizaciji dopušta da se ona razvije“ (Rothbard M. , 1999, str. 18). U indirektnoj razmjeni dobra se ne prodaju za dobra koja su potrebna, već za neko drugo dobro, koje se na kraju razmjenjuje za dobro do kojeg se na početku htjelo doći. Dobro koje je na kraju razmijenjeno za dobro do kojeg se na početku željelo doći predstavlja „sredstvo razmjene“. Sredstvo razmjene je dobro za kojim „postoji bolja tražnja“, koja je „izvan sfere potrošnje“, a „potiče od njegove bolje prođe na tržištu (marketibilnosti)“ (Rothbard M. , 1999, str. 18). Dobra se razlikuju po marketibilnosti, usled činjenice da su neka od njih lakše djeljiva, pogodnija za transport, trajnija, sporije gube vrijednost itd. Marketibilnija dobra vremenom počinju da se više koriste u razmjeni, usled čega postaju još marketibilnija. Kao što Rotbard kaže, radi se o „spirali koja samu sebe ojačava: veća marketibilnost uzrokuje veću upotrebu kao sredstva za razmjenu, koja opet uzrokuje veću marketibilnost“ (Rothbard M. , 1999, str. 19). Vremenom se situacija na slobodnom tržištu iskristalizuje i jedno ili dva dobra počinju da se masovno koriste kao sredstva za razmjenu u gotovo svim razmjenama. Ta dobra se nazivaju novac.

U različitim razdobljima i na različitim lokacijama novac se pojavljivao u raznim formama. On se kroz istoriju pojavljivao u formi stoke, duvana, šećera, soli, eksera, žita, čaja, školjki, bakra itd. Vremenom je novac dominanto počeo da se pojavljuje u formi srebra i zlata, koji su „u slobodnoj konkurenciji tržišta i istisnuli drugu robu“ (Rothbard M. , 1999, str. 19). Iz prethodno navedenog, bitno je uočiti da novac nije nastao kao proizvod svjesne akcije nekog pojedinca ili grupe, već sponatano (neplanirano) putem pokušaja i učenjem na greškama. Takođe je bitno imati na umu da je „slobodno tržište pronašlo da su zlato i srebro dvije najefikasnije vrste novca“ (Rothbard M. , 1999, str. 20). Ponovo niko nije svjesno i sam donio odluku da će zlato i srebro biti masovno korišteni kao sredstva razmjene, već je tržište samo od sebe došlo do takvog konsenzusa, jer „novac može da se razvije samo procesima slobodnog tržišta“ (Rothbard M. , 1999, str. 20).

1.2 Značaj novca

Osim što je otklonio dva velika problema direktne razmjene, nedjeljivost dobara i nepodudaranje želja, novac je takođe formirao pogodno tlo za specializaciju koja je omogućila brži razvoj civilizacije. Ljudi su zahvaljujući novcu sada mogli da razvijaju vještine za one poslove koji su omogućavali da resurse kojima raspolažu iskoriste na najefikasniji način, bez straha da to što su proizveli kasnije neće moći da razmijene za ono što im treba.

Dodatna korisit od novca je bila i ta da je novac počeo da se koristi kao jedinica za iskazivanje vrijednosti dobara, tj. da su cijene svih dobara vremenom počele da se iskazuju u novcu. Ovo je omogućilo ljudima mnogo lakše ekonomsko računanje i donošenje odluka. Cijene su postale glavni signal sa tržišta, koji pomaže u alociranju resursa „na one upotrebe koje će u najvećoj mjeri zadovoljiti potrebe potrošača“ (Rothbard M. , 1999, str. 23). Zahvaljujući cijenama, ljudi su bili u stanju da lakše dođu do zaključka da li su, i u kojoj mjeri, njihove poslovne aktivnosti profitabilne.

Novac ima svoju ponudu, tražnju i cijenu, koja se uspostavlja međusobnom interakcijom ponude i tražnje na slobodnom tržištu. Tražnja za novcem predstavlja sva „različita dobra koja se nude u zamijenu za novac, plus novac koji ostane u gotovini i ne potroši se tokom nekog perioda“ (Rothbard M. , 1999, str. 36). Rotbard, sa druge strane, ponudu novca definiše kao ukupnu količinu postojećeg novčanog materijala. Cijena novca predstavlja njegovu kupovnu moć, tj. koliko se nečega može kupiti sa određenom jedinicom novca. Ona reaguje na promjene u tražnji isto kao što na takva kretanja reaguju cijene drugih dobara: rast tražnje za njima će istovremeno dovesti do rasta njihove cijene, tj. rasta kupovne moći u slučaju novca. Isto pravilo važi za ponudu novca: rast ponude novca ćerezultirati padom njegove cijene tj. kupovne moći.

Činjenica da za novcem postoji tražnja, koja je izvan one koja se tiče potrošnje, utiče na to da kretanja, prije svega u ponudi novca, proizvode drugačiji efekat na društvo nego što bi to bio slučaj sa nekim drugim dobrima. Kada se govori o većini dobara, koja se dominatno koriste u potrošačke svrhe, onda je manje-više jasno da će povećanje njihove ponude na tržištu gotovo izvjesno proizvesti korist za društvo. Otkriće novih resursa ili veća raspoloživost dobara, koja se svakodnevno koriste, može da omogući lakše funkcionsianje društva, s obzirom da znatno olakšava riješavanje problema sa kojim se ljudi svakodnevno suočavaju, a to je ograničenost resursa kojima raspolažu. Višak resursa i nekih drugih dobara će, u najmanju ruku, značiti da će ljudi moći da priušte za sebe više i to po nižoj cijeni.

Isto pravilo međutim ne važi u situaciji kada dođe do veće ponude novca, a razlog za to leži u karakteristici novca kao medijuma razmjene. Novac postoji da bi omogućio da dobra i usluge
„ekspeditivnije putuju od jedne do druge osobe“ (Rothbard M. , 1999, str. 34), tj. da ljudi lakše i brže dolaze do njih kada su im potrebni. Shodno tome, njegova primarna funkcija nije da zadovolji potrošačke potrebe pojedinaca, kao što to čine ostala dobra i usluge koja imaju prevashodno tu svrhu. Dakle, ukoliko se u društvu u određenom trenutku nađe više novca u opticaju nego što je bio slučaj do tada, to nikako ne znači da će društvo biti bogatije ili da će živjeti u većem blagostanju. Ono će doduše jedno vrijeme živjeti u prividu blagostanja, kada novi novac tek bude ulazio na tržište. Vremenom će se novi novac proširiti kroz tržište i usled činjenice da će ga na tržištu biti više nego prije, doći će do rasta tražnje za dobrima i uslugama, usled čega će ona poskupjeti. Rast njihovih cijena će istovremeno dovesti do pada kupovne moći novca, jer će sada za istu količinu moći da se kupi manje dobara i usluga nego što je to bio slučaj prije ulaska novog novca na tržište. Krajnji efekat je taj da će nominalno gledano društvo raspolagati sa više novca, dok se realno gledano stanje neće gotovo uopšte promijeniti budući da će kupovna moć novca oslabiti, što anulira inicijalan „pozitivan“ efekat upumpavanja novog novca. Na kraju se tržište samo od sebe vratilo u ravnotežu, tj. na isto stanje u kojem je bilo prije ulaska novog novca na tržište. Mada upumpavanje novog novca ne može da proizvede društvenu, ono ipak može da stvori i te kakvu pojedinačnu korist, prije svega za one koji prvi dođu do njega, ali uvijek na ogromnu štetu ostalih, koji kasnije dođu u njegov posjed.

Ukoliko dodatni novac ne proizvodi korist za društvo, postavlja se onda pitanje, koje je predmet vječitih rasprava u ekonomskoj nauci: kolika bi zapravo trebala da bude ponuda novca? Rotbard na ovo pitanje odgovara krajnje jednostavno: nije bitno. Kolika god da je ponuda novca, tržište će joj se vremenom samo prilagoditi, kroz mijenjanje kupovne moći novca. S obzirom da je tržište samo od sebe sposobno da se prilagodi različitim nivoima ponude novca, može se reći da bi najbolje rješenje bilo ostaviti tržištu da samo od sebe odredi optimalan nivo ponude novca.

Najbitnija istina o novcu koja proizlazi iz svega prethodno navedenog je ta da je novac neka roba! Kao i ostale robe, i on dakle ima ponudu, tražnju i cijenu, s razlikom što se prevashodno koristi kao medijum razmjene. Rotbard smatra da: „učenje ove jednostavne lekcije je jedan od najvažnijih zadataka čitavog svijeta“. I ma koliko ovo zvuči očigledno i jednostavno, nažalost lako se zaboravlja, a ipak „mnogo bijede bi na svijetu bilo izbjegnuto da su ljudi u potpunosti shvatili ove jednostavne stvari“ (Rothbard M. , 1999, str. 25).

1.3 Počeci državne kontrole nad novcem

Novac je jedan od prvih elemenata svakodnevnog života nad kojim je država nastojala da uspostavi potpunu kontrolu i poslednji ekonomski monopol, koji se još uvijek nalazi u njenom vlasništvu. Dugo vremena se ovaj vid državne kontrole uzima zdravo za gotovo i opravdava tvrdnajma da niko drugi ne bi bio u stanju da kontroliše novac, a da ga pri tom ne zloupotrijebi i poremeti stabilnost monetarnog sistema. Ako državna kontrola novca treba da predstavlja garant stabilnosti monetarnog sistema, kako objasniti inflaciju, koja je prisutna vjekovima, ne tako rijetke faze hiperinflacija i nevolje kroz koje su narodi, gotovo svih zemalja, prolazili upravo zbog zloupotreba sa novcem, proizvedenih isključivo i jedino od strane države? Zbog čega se države ne odlučuju da ustupe kontrolu nad novcem i zašto ne uspijevaju da odole iskušenju da zloupotrijebe monetarni sistem, iako su i same svjesne da će to donijeti jedino štetu njihovim građanima? Da bi se dao odgovor na ova pitanja potrebno je započeti analizu od samog procesa oporezivanja i problema, sa kojima se država suočava u situacijama kada treba da dođe do novca kojim bi finansirala svoje funkcionisanje.

Da bi u barter ekonomiji došla do sredstava, kojima bi finansirala svoje funkcionisanje, država je morala da oporezuje građane na način što bi od njih konfiskovala dobra koja su im bila na rapsolaganju i kasnije ih zadržavala, ili u naturi razmjenjivala za dobra i usluge koja su joj bila potrebna. Država je sa nastankom novca nastavila da oporezuje svoje građane, s tim da više nije morala da konfiskuje njihovu imovinu, već je porez naplaćivala u novcu. Iako nepohodno sredstvo u vođenju države, porezi su oduvijek bili nepoplarni među stanovništvom, naročito kada bi došlo do njihovog povećanja. Prilikom povećanja poreza često dolazi do negodovanja od strane naroda, a u demokratskim zemljama vladari takvim odlukama značajno umanjuju šanse da zadrže vlast koju imaju, prilikom sledećih izbora. Ukoliko država nastoji da poveća prihode povećanjem poreza, efekti ove odluke će se brzo odraziti na građane i ogledaće se u tome što će, zbog većih poreza, građani imati manje novca na raspolaganju za sopstvene potrebe, pa je za očekivati da će njihovo nezadovoljstvo biti veće. Kako bi izbjegla povećanje poreza, država može da se zaduži i na taj način dođe do dodatnog novca, koji joj nedostaje. Iako u početku izgleda da je uspjela da izbjene povećanje poreza, država će u najvećem broju slučajeva to morati da uradi kasnije, kako bi vratila svoja narasla dugovanja. Ponovo će doći do većeg nezadovoljstva građana, s tim što će ono uslijediti kasnije.

Monopol državne kontrole nad novcem je u stanju da riješi, ili značajno ublaži, problem nezadovoljstva građana, omogućujući državi da nastavi da vrši eksproprijaciju imovine građana, za sopstvene potrebe, metodom koji je suptilniji i naočigled bezbolniji - inflacijom. Karakteristike inflacije, kao suptilnog i bezbolnog sredstva, su ujedno i glavni razlog zbog čega su države same po sebi inflantorne. Inflacija je naime u stanju da omogući državi da finansira svoje rastuće potrebe o trošku građana, a da oni uglavnom toga ne budu svjesni. Da paradoks bude veći, dok države putem inflacije vrše eksporprijaciju imovine građana, oni imaju utisak da se društvo nalazi u fazi ekonomskog razvoja i da se njihov životni standard poboljšava. Države su dakle po prirodi inflantorne, jer zahvaljujući inflaciji mogu da finansiraju svoje rastuće potrebe, a da se pri tom ne suočavaju sa nevoljama, koje sa sobom nosi tradicionalno oporezivanje. Mada se inflacija u ekonomskoj teoriji ne doživljava kao poželjna, očigledno je da ljudi uglavnom nisu svjesni njene pogubnosti, ili najčešće postanu svjesni tek kada bude kasno. Kako onda inflacija djeluje na društvo i koji su to njeni „grijesi“?

Kao što je već rečeno, veća količina novca na tržištu neće dovesti do većeg blagostanja, usled činjenice da će se tržište na kraju prilagoditi novoj ponudi novca i vratiti na isto stanje - raspolagaće sa više novca, ali će njegova kupovna moć biti manja. Međutim, period prilagođavanja, koji sa sobom nosi inflacija, proizvodi dugoročne posledice, naročito ukoliko inflacija nastaje „stvaranjem novca iz čistog vazduha“. Kada svjež novac ulazi na tržište, pojedinici, koji prvi dođu u njegov posjed, stiču ujedno i najveću korist od njega. Oni stiču najveću korist od njega zato što su u mogućnosti da taj novac iskoriste i sa njim zadovolje sopstvene potrebe, prije nego što se on proširi kroz tržište i proizvede rast cijena. Vremenom, kako se novi novac širi kroz tržište i dolazi u posjed drugih ljudi, oni više nisu u stanju da iskoriste njegove pogodnosti, s obzirom da je međuvremenu došlo da pada njegove kupovne moći, dok je njihov dohodak nominalno gledano (u najvećem broju slučajeva) ostao na manje- više istom nivou. Isti svježi novac, koji je jednima omogućio da steknu korist, druge je kasnije doveo u situaciju goru od one u kojoj su bili prije nego što je on ušao na tržište.

Inflacija dakle može da dovede do većeg blagostanja, ali samo jednog, manjeg dijela društva, i to uvijek i isključivo na štetu ostatka društva. Ona ne može da proizvede nikakve druge efekte do redistributivnih, koji su na kraju uvijek nepravedni. Inflacija nevidljivo prenosi bogatstvo sa onih koji zadnji dođu u posjed novog novca, na one koji prvi dođu u posjed istog. Inflacija je „u suštini trka u kojoj treba da se vidi ko će najprije doći do novog novca“ (Rothbard M. , 1999, str. 66). Ona najgore pogađa ljude koji rade za platu, koja je fiksna, i ljude koji su sklopili fisksne novčane ugovore, prije nego što je došlo do rasta cijena, proizvodi redistribuciju u dužničko - povjerilačkim odnosima, s obzirom da je na kraju realna vrijednost novca, koju povjerioci dobijaju od dužnika, manja, uz pretpostavku da se povjerioci prethodno ugovorom nisu zaštitili od inflacije.

Istovremeno se na tržištu proizvodi vještačko stanje koje ne može vječno da traje. Kao što je to jednom rekao američki predsjednik Linkoln: „Sve ljude možete praviti budalama neko vrijeme, neke ljude možete praviti budalama čitavo vrijeme, ali ne možete sve ljude praviti budalama čitavo vrijeme“1, ljudi, iako dosta kasno, na kraju ipak postanu svjesni problema inflacije i tada društvo počinje da se suočava sa problemom hiperinflacije. Hiperinflacija je stanje u kojem ljudi u potpunosti gube povjerenje u novac i gledaju da ga se što prije riješe. Kako Rotbard kaže, ljudi konačno postaju svjesni da je rast cijena konstantan i umjesto što bi čuvali novac i čekali da cijene padnu, kao što su radili do tad, oni se odlučuju da ga se što prije riješe i dođu do potrebnih proizvoda i usluga tj. prije nego što oni dodatno poskupe. U ovakvim trenucima kupovna moć novca naglo slabi i to na dnevnoj osnovi, jer se suočava sa dvostrukim nepovoljnim efektima: padom tražnje za njim i rastom njegove ponude. Na kraju dolazi do potpunog sloma monetarnog sistema, gdje ljudi prestaju da koriste dotadašnji novac u svakodnevnom životu i okreću se nekim drugim oblicima novca, koji su u stanju da ponude veću sigurnost prilikom razmjene u datom trenutku.

Osim redistributivnog, jedan od grijehova inflacije, za koji se može reći da je i njen najveći, je formiranje biznis ciklusa, koji na kraju rezultiraju fazama ekonomskih depresija, koje karakteriše visoka i trajna nezaposlenost, dok velike količine resursa bivaju neefikasno upotrijebljene i zarobljene u neprofitabilne projekte. Inflacija naime vještački povećava cijene, a cijene su glavni signal sa tržišta, koji ljudima pomaže u donošenju odluka o alociranju kapitala i resursa u najprofitabilnije svrhe. Cijene, usled inflacije, počinju sa tržišta da šalju „pogrešne“ signale iz kojih na kraju proizlaze loše poslovne odluke. Tako će investicioni projekat koji bi u okruženju bez inflacije najvjerovatnije bio neprofitabilan, u trenutku inflacije izgledati profitabilno.

Svjež novac omogućava preduzetnicima da dođu do novih fondova, koji se koriste za pokretanje novih investicionih projekata, a nove investicije stvaraju utisak da ekonomija cvjeta i utiču na to da buduća očekivanja budu itekako pozitivna. Problem je međutim u tome što ovakvi fondovi nisu formirani iz štednje pojedinaca, kao što bi to trebao da bude slučaj na slobodnom tržištu, bez ovakvog državnog uplitanja u monetarni sistem. U trenutku kada se novi novac upumpava na tržište, stiče se utisak da učesnici na tržištu raspolažu sa više štednje nego što je to zaista slučaj. Vremenom kada novac prođe kroz tržište i kada se njegova kupovna moć uskladi novom ponudom novca, odnos štednje i potrošnje se ponovo vrće na stvarni nivo, tj. na nivo na kojem je bio prije upumpavanja dodatnog novca. Tada postaje očigledno koji su projekti realno bili neprofitabilni i nastupa faza depresije u poslovnom ciklusu.

Posledice monetarnih slomova nažalost dosežu mnogo dalje od gubitka povjerenja u državni novac. S obzirom da, usled pogrešnih signala sa tržišta, resursi masovno bivaju korišteni u neporduktivne svrhe, kao spomenici inflantornih perioda na kraju često ostaju nikad dovršeni investicijoni projekti, sa resursima zarobljenim u sebi, koji se nerijetko teško mogu ponovo iskoristiti u produktivne svrhe. Istovremeno se, kako kaže Rotbard, i ponašanje ljudi značajno mijenja. Ljudi masovno pokušavaju da dođu do kombinacija za brzo bogaćenje, što nekima i polazi za rukom. Istinski rad u takvom okruženju počinje da gubi svaki smisao, usled čega proizvodi i usluge koji se nude na tržištu takođe gube na kvaliteu. Štednja nema više smisla, dok se zaduživanje podstiče usled činjenice da će novac imati mnogo manju realnu vrijednost kada bude morao da se vrati.

Za pravljenje novca iz čistog vazduha se, smatra Rotbard, može reći i da je poput falsifikovanja novca. U oba slučaja je dovoljno pokrenuti štamparsku presu i jednom kada se novac odštamapa, ubaciti ga postepeno na tržište, kroz kupovinu roba i usluga na tržištu. U slučaju falsifikovanja potrebno je imati sreće i ne biti uhvaćen u činjenju istog djela. Posledice po tržište svakako ostaju iste, bez obzira na činjenicu da je falsifikovanje nelegalno. Iako zvuči paradoksalno, može se reći da se država „kada proizvodi novac iz čistog vazduha“ bavi aktivnostima koje se ne razlikuju značajno od aktivnosti koje zakonom zabranjuje svojim građanima.

1.4 Nastanak papirnog novca

Jedan od problema svakodnevne upotrebe zlatnog i srebrnog novca se ogledao u njihovoj nepraktičnosti, naročito kada bi trebale da se realizuju „krupnije“ transakcije. To je zahtijevalo transportovanje velikih količina metalnog novca sa jedne teritorije na drugu, što u godinama njihove dominacije nije bilo nimalo jednostavno. Transport se odvijao jako sporo, pri čemu je uvijek postojala mogućnost da tovar bude napadnut i opljačkan tokom transporta, što je povećavalo troškove transporta, zbog vojske koja se brinula da novac dođe na željenu destinaciju sigurno.Iz takvih problema se rodilo novo rješenje, poznato kao magacin novca ili banka.

Banke su prvobitno bile korištene za skladištenje i čuvanje zlata i srebra, za šta su izdavale magacinske priznanice, koje su služile kao potvrda onome ko ih posjeduje da u banci ima određenu količinu novca. Vremenom su iste priznanice počele da se koriste u svakodnevnim plaćanjima, kao zamijena za metalni novac.One su omogućile lakšu realizaciju transakcija, s obziorm da zlato više nije moralo biti fizički prisutno.Novac se nalazio u banci i morao je biti transportovan jedino ukoliko bi došlo do transakcije između klijenata dvije različite banke, pa bi jedan od njih tražio da se novac iz druge prebaci u njegovu banku.

Ljudima je bilo svejedno da li će iz magacina dobiti natrag identičan novac koji su prvobitno ostavili na čuvanje. Često se dešavalo da novac koji je stavljen na čuvanje u banci, dugo vremena ostane netaknut. Banke su iskoristile te dvije činjenice da novac koji im je ostavljen na čuvanje počnu da pozajmljuju, u vidu kredita, uz određenu kamatu. Tako je počelo praktikovanje bankarstva sa djelimičnom rezervom, koje je u međuvremenu postalo dominantan obik poslovanja banaka, budući da je mnogo profitabilnije od bankarstva sa sto procentnom rezervom, koje je podrazumijevalo isključivo čuvanje novca i naplaćivanje određene provizije za istu uslugu. Iako profitabilnije, bankarstvo sa djelimičnom rezervom je istovremeno riskantnije od bankarstva sa sto procentnom rezervom. Banke imaju obavezu da svim deponentima odmah isplate novac na njihov zahtjev, što one nisu u stanju da učine, s obzirom da je najveći dio istih depozita plasiran kroz kredite koji tek treba da budu naplaćeni. Ovaj problem banaka najviše dolazi do izražaja kada dođe do tzv. juriša na banke, tj. kad su deponenti uplašeni za sigurnost svojih depozita i u ogoromnom broju hrle ka bankama, kako bi izvukli novac iz njih i stavlili ga na sigurnije mjesto. U takvim situacijama banka nažalost raspolaže sa količinom novca koja je dovoljna da podmiri zahtjeve tek jednog malog broja klijenata.

Juriši na banke i propadanja banaka bili su česta pojava, naročito u 19. i na početku 20. vijeka i rezultirali su time da ljudi značajno izgube povjerenje u bankarski sistem. Same države su često imale glavnu ulogu u spasavanju banaka od propasti, proglašavanjem tzv. „bankarskih praznika“, koji su podrazumijevali da banke budu zatvorene u određenom periodu, ili suspenzijom plaćanja banaka, često na jako dug vremenski period, održavajući ih na taj način vještački u životu. Da bi povratila povjerenje građana u bankarski sistem, država je došla na ideju da formira centralnu banku, iz čega je na kraju nastao papirni novac, koji je i u vremenu pisanja ovog rada najdominantniji oblik novca. Moć centralne banke je proizlazila iz monopola na štampanje novčanica, koji joj je dala država. Ukoliko bi privatne banke i njeni klijeniti željeli da svoje uloge u zlatu i srebru zamijene za papirne novčanice, one su to mogle učiniti isključivo u saradnji sa centralnom bankom, budući da je država privatnim bankama zabranjivala da štampaju sopstveni papirni novac. Vremenom je država proglasila papirne novčanice za zakonsko sredstvo plaćanja, vodeći istovremeno propagandu protiv zlata i etiketirajući ga kao staromodno i nepraktično sredstvo za plaćanja. Ljudi su, pod utiskom ovakvih akcija države, počeli da traže od banaka da im isplaćuju uloge u paprinom novcu, a ne u zlatu. Da bi došle do potrebnih novčanica, banke su morale da razmijene sa centralnom bankom zlato svojih klijenata. Vremenom je zlato sve više i sve brže oticalo u trezor centralne banke. Koncentrisanje zlata je dodatno ubrzano odlukom države da komercijalne banke moraju da drže svoje rezerve u njenom trezoru. Na kraju je upotreba zlata u transakcijama svedena na najmanji mogući nivo, da bi na kraju papirne novčanice u potpunosti preuzele njegovo mjesto.

Ljudi su se olako odlučili da zamijene zlato za novčanice centralne banke, najviše zahvaljujući povjerenju koje je centralna banka ulivala. Osim što je vremenom počela da raspolaže sa najviše zlata, ona je imala i apsolutnu zaštitu države. S obzirom da su države već odavno nastojale da spriječe propadanja privatnih banaka, brzo je postalo jasno da država neće nikad dozvoliti centralnoj banci, koja je njena tvorevina, da propadne. Zlato je ostalo trajno da leži u trezoru centralne banke, dvadesetih i tridesetih godina dvadesetog vijeka, kada je veliki broj zemalja odlučio da napusti zlatni standard, s obzirom na brzinu kojom je zlato napuštalo njihove trezore. Države su na kraju odlučile da suspenduju sve isplate u zlatu i na taj način izvršile eksproprijaciju zlata koje se nlazilo u trezorima centralnih banaka. Radilo se o eksproprijaciji, jer isto zlato originalno nije bilo u vlasništvu države, već njenih građana, koji su ga zamijenili za papirne novčanice koje je štampala centralna banka. Samim tim, papirne novčanice centralne banke su prilikom svog nastanka (i do suspenzije u isplati zlata) predstavljale ništa drugo do obavezu države prema građanima, po pitanju zlata koje su građani razmijenili za njih. Ukidanjem nadoknade u zlatu, „država je konačno odbila da plati svoje dugove“ (Rothbard M. , 1999, str. 93).

1.5 Zloupotreba državnog monopola

Prije nego što su zlato i srebro postali dominantan vid novca, on sam je imao različite forme. Bez obzira na formu u kojoj se bi pojavljivao, uvijek je imao karakteristike opipljivog dobra, kojim bi se trgovalo u težinama. Kada je bio duvan ili so njime bi se trgovalo u kilogramima, a kada bi bio zlato ili srebro njime bi se trgovalo u uncama, funatama ili nekoj drugoj jedinici težine. A šta su zapravo prvobitno bili funta, franak, dolar, marka...?

Mada prethodno navedeni pojmovi prije svega asociraju na nacionalne valute Velike Britanije, Švajcarske, SAD-a, ranije Njemačke, ne znači da je uvijek bilo tako. Oni su izvorno predstavljali jedinice za izražavanje težine zlata i srebra u raznim djelovima svijeta. Tako je “funta sterlinga izvorno značila srebro težine jedne funte“, dok je „dolar počeo da se koristi kao opšte ime za komad srebra težine jedne unce“ (Rothbard M. , 1999, str. 25). Funtom se, kao jedinicom težine zlata, trgovalo na teritoriji Britanije, dolarom na teritoriji Amerike, frankom na teritoriji Francuske itd. Iako su se različite jedinice težine koristile na različitim teritorijama, svaka od njih se u svakom trenutku mogla koristiti na bilo kojoj teritoriji, budući da su se sve one lako mogle izraziti jedna u drugu.

Nevolje su krenule onda kada se ljudi počeli da doživljavaju dolar kao „američki“, funtu kao
„britansku“, franak kao „francuski“ itd. Preciznije, do problema je došlo kada su ljudi počeli o novcu da razmišljaju u „apstraktnim“okvirima, kao o „nečemu što je na jedinstven način prilijepljeno za određenu zemlju“ (Rothbard M. , 1999, str. 25). Kada se o dolaru, ili bilo kojoj prethodno navedenoj jedinici težine, razmišlja na takav način, onda se karakteristika novca kao sredstva kojim se trguje u formi težine lako zaboravlja i pada u drugi plan. Tada nastaje pogodno tle za manipulacije sa novcem, koje su kroz istoriju proizvele mnogo zla. Rotbard tako navodi primjer iz perioda zlatnog standarda kada su ljudi pogrešno mislili da unca zlata vrijedi dvadest dolara, dok je zapravo dolar predstavljao jedinicu težine zlata koja je jednaka dvadesetom dijelu unce zlata. Istovremeno, funta je predstavljala jedinicu težine zlata jednaku četvrtini unce zlata. Samim tim, pričati o odnosu dolara i funte kao o deviznom kursu, gdje se jedna funta razmjenjuje za četiri dolara je bila greška - greška jer se zapravo radi o uporednom odnosu dvije jedinice težine, ne uporednom odnosu dvije valute. Apstraktan pogled na novac je kroz vjekove omogućio vladarima da dođu u iskušenje da se kroz razne manipulacije sa novcem bogate na štetu svojih građana, proizvodeći pri tom destruktivne inflacije, koje su razarale ostatak društva.

Nakon odvajanja novca od njegove težine i njegovim vezivanjem za određenu državu i njenu teritoriju, država je nastojala da stvori monopol nad kovanjem i kasnije štampanjem novca, kako bi uspostavila potpunu kontrolu nad njegovom ponudom. Ovakav monopol joj je omogućio da svojim građanima nameće denominacije koje će morati da koriste u razmjeni i da sama odlučuje o kvalitetu novca koji će da ponudi, tj. o nejgovoj težini i kavlitetu metala koji će ga činiti, što su građani uglavnom morali da prihvate, bez obzira na to da li im se sviđa ili ne. Monopol na kovanje novca je vladarima, naročito u srednjem vijeku, dao vjetar u leđa da počnu da se koriste raznim „prljavim“ strategijama za sticanje bogatsva, finansiranje ratnih poduhvata i neefikasnih državnih aparata. Ove strategije su se najčešće ogledale u povlačenju iz upotrebe starog kovanog novca, kako bi se iskoristio za kovanje novog novca, koji je imao isti naziv, istu denominaciju, ali manju težinu i lošiji kvalitet, tj.veći udio jeftinijih metala. To im je omogućavalo da profitiraju, pri svakoj novoj emisiji usled činjenice da su sa istom količinom metala pravili više ovčanica. Višak, koji im je ostajao iz nove emisije, vladari su zadržavali za sebe i koristili za finansiranje sopstvenih potreba.

Do novih zloupotreba je došlo uvođenjem pravila o zakonskom sredstvu plaćanja, kojim je država dala sebi za pravo da sama defininiše šta je novac, a šta ne. Propisivanjem zakonskog sredstva plaćanja bi u ugovornim odnosima umjesto težine novca, koja je trebala da bude isplaćena, kako bi se računalo da je jedna strana ispunila ugovorni odnos, bio definisan novčani iznos koji je morao da se vrati. Sa novcem koji je gubio na težini, dato pravilo je favorizovalo dužnike i zaduživanje, a na štetu povjerilaca i štednje i doprinosilo redistribucji bogatstva u korist jednih, a na štetu drugih. Na slobodnom tržištu, gdje nema uplitanja države i njene apsolutne kontrole nad novcem, tj. gdje pojedinci sami za sebe odlučuju šta će koristiti kao novac, pravilo o zakonskom sredstvu plaćanja je suvišno. Dovoljno je da postoji sloboda ugovaranja i obaveza poštovanja ugovora, a ljudi će sami definisati šta će smatrati za novac, prilikom sklapanja ugovornog odnosa i koju će jedinicu koristiti. Jedina dužnost države bi bila da zaštiti ugovorne strane tako što će kažnjavati svako nepoštovanje ugovora. Stavljanje monopola na kovanje novca i nametanje pravila zakonskog sredstva plaćanja omogućilo je, smatra Rotbard, vladarima da sa svoje teritorije izbace konkurentski novac, koji su kovale ostale države i nametnu isključivo onaj koji kuju oni sami.

Zloupotrebe sa novcem nisu prestale ni sa nastankom centralne banke i uvođenjem papirnog novca. Ideja da država nikad neće dozvoliti centralnoj banci da propadne je stvorila pogodno tlo za nju (centralnu banku) da počne da igra ulogu „zajmodavca poslednje nade“. Ona se igranjem ove uloge obavezala da će uvijek biti spremana da pozajmi novac posrnulim bankama i na taj način spriječi njihov bankrot, što je uticalo na to da se stekne dodatno povjerenje građana u bankarski sektor. Slično se desilo i kasnije kada je država odlučila da formira agencije koje su garantovale sigurnost depozita građana i njihovu isplatu u slučaju propadanja banke, iako su istovremeno sredstva kojima su agencije raspolagale pokrivala tek neznatan dio depozita građana. Igranje uloge zajmodavca poslednje nade i formiranje agencija za zaštitu depozita međutim utiče na to da banke budu manje pažljive u svom poslovanju, a deponenti manje obazrivi kada donose odluku gdje da drže svoj novac. Oboje žive sa obećanjem države da će uvijek priteći u pomoć ukoliko dođe do najgoreg, tj. do bankrota banke, pa samim tim stiču utisak da ne moraju puno da brinu kada dođe do tog trenutka. Uloge zajmodavca poslednje nade istovremeno zahtijeva od države da u kritičnim trenucima po banku štampa novi novac, tj. proizvodi ga iz vazduha i pušta na tržište, povećavajući njegovu ponudu, rizikujući da proizvede vremenom dodatnu inflaciju i nove biznis cikluse.

Formiranjem centralne banke, država je stvorila za sebe ne samo priliku da proizvodi, već i da kontroliše i usmjerava inflaciju, preko upravljanja rezervama privatnih banaka. Ona naime propisuje i nameće svim komercijalnim bankama minimum rezervi koji moraju da drže na računu kod nje. Ove rezerve se drže u trezoru centralne banke i komercijalne banke ih ne mogu koristiti za kreditiranje. One su definisane kao procenat u odnosu na depozite klijenata, i što je taj procenat manji, više će novca komercijalne banke imati na raspolaganju za kreditiranje, usled čega će moći da proizvode veću inflaciju, i obratno. Osim definisanja minimalnih rezervi, banka može da kontrolisano proizvodi inflaciju pumpanjem rezervi u banke, budućida se jedna novčana jedinica u rezervama u slučaju bankarstva sa djelimičnom rezervom multiplikuje višesruko kroz davanje kredita. Pumpanjem rezervi u komercijalne banke, centralna banka povećava njihovu osnovicu u pogledu rezerve, što bankama kasnije omogućava da u nominalnom iznosu plasiraju više kredita. Istovremenim pumpanjem i definisanjem obaveznih rezervi za sve banke, centralna banka omogućava komercijalnim bankama da povećavaju kreditnu aktivnost po istoj stopi.

Nakon Prvog svetskog rata, gotovo sve države su se našle u problemu po pitanju opstanka na zlatni standard, što je dovelo do njegovog ukidanja.Države su prešle na standard naredbe, koji karakteriše nametnuti novac (fiat money), tj. novac koji je naredbom države postao zvaničan novac, koji je dominantnan standard i danas. Standard naredbe je karakterističan po tome što je
„monetarni stanard...u milosti države, a bankarski ulozi se mogu isplaćivati samo u državnom papiru“ (Rothbard M. , 1999, str. 94). Period standarda naredbe prati manje-više stalan pad kupovne moći valuta. Centralna banka je odvajanjem valute od zlata još lakše mogla da praktikuje kreditnu ekspanziju, usled čega su ekonomije dolazile u situaciju da imaju mnogo veću ponudu novca nego što za njim postoji tražnja, pa su samim tim kupovna moć i devizni kurs u odnosu na ostale valute u opadanju. Slabljenje valute u odnosu na druge, poskupljuje uvoz što i te kako pogađa građane i privredu država, koje zavise od međunarodne trgovine.

Da bi zaustavile slabljenje novca i spriječile fluktuacije u deviznom kursu, države se odlučuju da fiksiraju vrijednost svoje valute. Fiksiranje valute riješava jedan, dok istovremeno za sobom stvara drugi problem, kao što je to gotovo uvijek slučaj kod državnih intervenicja. Fiksirani kursevi ne odražavaju realno stanje valuta i u takvim situacijama države uglavnom precijenjuju svoju valutu u odnosu na druge, koje su podcijenjene. Rotbard navodi primjer u kojem su manje razvijene zemlje fiksirale svoju valutu u odnosu na dolar, usled čega je dolar bio podcijenjen. Podcjenjivanje dolara bi vještački poskupilo uvoz iz Amerike, usled činjenice da bi se prilikom konvertovanja lokalnog novca u dolare sada dobijalo manje dolara nego ranije, što je dodatno pogoršavalo trgovinski deficit zemlje. To je za sobom povlačilo dodatne intervencije države koje su se ogledale u ograničavanju uvoza, što je imalo za cilj da održi vještački visoku vrijedonst domaće valute, usled činjenice da se dolar nije više mogao zamijeniti na slobodnom tržištu, već su ga oni koji bi to htjeli mogli dobiti samo po podcijenjenoj vrijednosti.

kursevi ne odražavaju realno stanje valuta i u takvim situacijama države uglavnom precijenjuju svoju valutu u odnosu na druge, koje su podcijenjene. Rotbard navodi primjer u kojem su manje razvijene zemlje fiksirale svoju valutu u odnosu na dolar, usled čega je dolar bio podcijenjen. Podcjenjivanje dolara bi vještački poskupilo uvoz iz Amerike, usled činjenice da bi se prilikom konvertovanja lokalnog novca u dolare sada dobijalo manje dolara nego ranije, što je dodatno pogoršavalo trgovinski deficit zemlje. To je za sobom povlačilo dodatne intervencije države koje su se ogledale u ograničavanju uvoza, što je imalo za cilj da održi vještački visoku vrijedonst domaće valute, usled činjenice da se dolar nije više mogao zamijeniti na slobodnom tržištu, već su ga oni koji bi to htjeli mogli dobiti samo po podcijenjenoj vrijednosti.

Novac je, dakle,nastao kao rješenje za probleme koje barter, kao sistem koji je prethodio novcu, nije mogao da riješi, olakšavši razmjenu i omogućivši svijetu da se kroz podjelu rada i specijalizaciju razvije mnogo dalje od primitivnog nivoa. Poput mnogih ljudskih tvorevina i novac je nastao spontano, kao odgovor na svakodnevne probleme sa kojima se čovjek u datom trenutku suočavao, a vremenom se mijenjao i evoluirao. Sve dok država nije odlučila da uspostavi kontrolu nad njim, on je funkcionisao slobodno, na način što su ljudi sami određivali šta će koristiti kao novac, a sile tržišta su određivale njegovu vrijednost (kupovnu moć). Dakle, državna kontrola nad novcem nikada nije imala korijene u njegovom nastajanju. Štaviše, monopol nad ponudom novca je ostao poslednji ekonomski monopol koji se nalazi u njenim rukama, a koji je ona nebrojeno puta kroz istoriju koristila kao sredstvo za zaobilaženje svih prepreka i ograničenja, koje su oporezivanje i zaduživanje, kao glavni izvori finansiranaja sve većih državnih aparata, nosili sa sobom. Država je konačno našla način da se dočepa novca svojih građana, najčešće bez ikakvog bunta sa njihove strane. Ogromna korist koju je država od datog monopola gotovo besplatno dobijala, istovremeno je i te kako skupo koštala njene građane. Konstantno prisustvo inflacije i biznis ciklusa koji su pratili dati monopol proizvodilo je vremenom sve veće i teže posledice po ekonomije, iz kojih bi se kasnije društvo izvčačilo teže i sporije, svaki sledeći put sa još većim posledicama. Novac se dakle u rukama države (i politike) definitivno pokazao kao sredstvo opasno po stabilnost društva, ne kao garant monetarne stabilnosti, kao što to mnogi misle, budući da su oni koji na taj naičn upravljaju njime spremni da ga bez puno ustezanja iskoriste za svoje potrebe, ne mareći istovremeno za posledice koje njihove aktivnosti izazivaju po njihove građane.

2. DENACIONALIZACIJA NOVCA I UKIDANJE DRŽAVNOG MONOPOLA NA ŠTAMPANJE NOVCA

Drugi dio predstavlja ujedno i centralni dio rada u kojem se obrađuje glavna tema rada - Hajekova ideja o denacionalizaciji novca. Može se podijeliti na tri pod sekcije:

• prva, u kojoj je prikazano Hajekovo viđenje svijeta u kojem nema državnog monopola na emitovanje novca,
• druga, u kojoj su postavljena neka bitna pitanja koja zasigurno među prvima padaju na pamet, pri pomenu date ideje,i na ista sam pokušao dati odgovore,
• i treća, koja se može ponovo smatrati kao Hajekov pokušaj da predvidi šta bi moglo da se desi sa neizostavnim činiocima ekonomije i tržišta poslednjih decenija, ujedno i uzročnicima problema o kojima se raspravlja u radu: inflaciji, monetarnoj politici i javnim finansijama.

U suštini, cilj je da u narednim poglavljima približim ideju denacionalizacije novca i da je koliko je to moguće prenesem na realan svijet, s obzirom na njenu revolucionarnost. Čitalac pri tome treba da bude svjestan da primjena ideje „u praksi“ uopšte ne mora izgledati onako kako je Hajek vidi i opisuje u knjizi. Treba imati u vidu da se radi o ideji koja postojeći kompleksni monetarni sistem mijenja gotovo iz temelja, stvarajući novi, kakav do sad nije viđen, pa samim tim smatram da nije moguće da se on opiše jasno i detaljno, a pri čemu bi se istovremeno izgubila iz vida svrha sa kojom je Hajek plasirao datu ideju u javnost. Moj primarni cilj u narednim poglavljima (a i Hajekov cilj u knjizi) nije nikako da opišem svijet u kojem ne postoji državni monopol na emisiju novca, već da pokušam pružiti odgovor na pitanje da li bi ukidanje istog monopola i njegova zamijena za slobodan, tržišni i konkurentan sistem privatnih i državnih emitenata uspijeli da pronađu lijek za probleme koji neizostavno prate (državni) novac vjekovima, prije svega inflaciju, kao najveći od svih.

2.1 Dosadašnje iskustvo sa privatnim novcem

Iako istorijom dominiraju periodi u kojima je novac bio pod apsolutnom kontrolom države i vladara, postojali su takođe slučajevi kada je kontrola nad njim bila u privatnim rukama. Iako su postojali, slučajevi privatnog novca nisu uspjevali da duže opstanu. Privatni novac bi brzo bio zabranjen i zamijenjen nametnutim državnim novcem. Hajek navodi dva primjera privatnog novca i oba su vezana za trgovce. U Sjevernoj Italiji i Holandiji, koje su u srednjem vijeku predstavljale uspješne trgovačke zemlje, trgovci su imali potrebu da stvore svoj novac koji će koristiti prilikom trgovine. Cilj im je bio stvaranje medijuma razmjene koji im neće otežavati trgovinu, izlažući ih rizicima koje sa sobom nosio novac koji konstantno gubi na vrijednosti. I pored najbolje namjere, trgovci su brzo bili osujećeni u svom pokušaju od strane apsolutističkih vladara. To je bilo za očekivati ako se ima u vidu činjenica da bi ustupanjem ili dijeljenjem kontrole nad novcem na svojoj teritoriji, vladari rizikovali da izgube jedan od najvećih izvora svoje moći.

Istorija doduše bolje poznaje periode kada su u opticaju bile dvije vrste novca, mada su i oni kratki. Dok zlato i srebro još nisu uzeli primat, može se reći da se više raznih oblika novca nalazilo u opticaju, sve dok ljudi vremenom nisu shvatili da su zlato i srebro za njih najbolja rješenja. Uslijedio je period u kome su zlato i srebro paralelno funkcioisali na tržištu kao novac, i on se može podijeliti na dva manja perioda: period paralelnih kurseva (paralel currencies) i perioda bimetalizma. Razlika između dva perioda je ta što u periodu paralelnih kurseva odnos zlata i srebra nije bio fiksiran, dok u periodu bimetalizma jeste. U periodu paralelnih kurseva njihov odnos se mijenjao i zavisio je od njihove ponude i tražnje. Međusobni odnos i kupovna moć oba metala se kretala proporcionalno, a ako u nekom trenutku ne bi bili u proporciji, brzo bi došli na to stanje. Ukoliko se na primer srebro razmjenjuje za zlato po kursu 1:20, dok je njihov odnos po pitanju njihove kupovne moći 1:15, ljudima neće trebati puno da shvate da je srebro potcijenjeno i da im se pri ovakvom odnosu više isplati da zlato zamijene za srebro i trgovinu obavljaju srebrom. Na datom primjeru, kada se zlato razmjenjuje za srebro ili obrnuto, jedna unca zlata vrijedi dvadeset unci srebra. Kada se posmatra njihova kupovna moć, tj. potrošačka korpa koja se može kupiti za jednu uncu zlata se istovremeno može prijuštiti i za petnaest unci srebra. Srebro je dakle podcijenjeno kada se razmjenjuje za zlato, jer 20 unci srebra ima veću kupovnu moć u tom trenutku od jedne unce zlata, koliki je njihov odnos. Ljudi će samim tim požuriti da zamijene zlato za srebro, dok je još podcijenjeno, kako bi iskoristili momenat da dođu do dodatnog novca za sebe. Usled rasta tražnje za srebrom (i pada tražnje za zlatom) koje će uslijediti, porašće i njegova vrijednost u odnosu na zlato, pa će uskoro njihov odnos po pitanju razmjenje biti izjednačen sa njihovom kupovnom moći.

Hajek smatra da je nepraktičnost bila glavni razlog zbog kojeg sistem paralelnih kurseva nije mogao da opstane, tj. činjenica da denominacije srebrnog i zlatnog novca nisu uvijek pratile promjene u odnosu dva metala. Transakcije su se naime obavljaljale zlatnim i srebrnim novčićima, od kojih je svaki imao određenu denominaciju koja je trebala da izrazi njegovu vrijednost. Zlatni novac je imao veće denominacije i koristio se za veće transakcije, dok su denominacije srebrnog novca bile manje i on se koristio za manje transakcije. Tako je na primer jedna zlatna kovanica denominacije deset dukata imala istu vrijednost kao 10 kovanica srebra, od kojih svaka ima denominaciju od jednog dukata, pri čemu je bitno imati u vidu da je ovaj odnos konstantan i ne može se promijenti. Međutim, kada se zlato razmjenjuje za srebro i obrnuto, njima se trguje u svojstvima težine, tj. zlato težine jedne unce vrijedi kao npr. srebro težine dvadeset unci. I dok su denominacije prikačene za kovanice zlata i srebra, fiksiraju njihov odnos, odnos po kojem se razmjenjuju unce zlata i srebra oscilira, usled čega nastaje problem. Ukoliko bi se na primjeru iz prethodnog pasusa, odnos zlata i srebra promijenio sa 1:20, na 1:15, to bi značilo da je vrijednost srebra u odnosu na zlato porasla. Ovakva promjena bi istovremeno ukazivala da su kovanice srebra sa svojim denominacijama ne prate rast vrijednosti srebra usled činjenice da je odnos kovanica zlata i srebra zbog denominacija koje imaju fiksiran. Vrijednost srebra u odnosu na zlato je porasla, ali s obzirom na to da kovanica srebra u odnosu na kovanicu zlata ima isti odnos zbog denominacije koju nosi, kovanica srebra će biti podcijenjena, sve dok se odnos zlata i srebra ne preokrene. Ovaj problem se opet može vezati za veći problem na koji je ukazao Rotbard, a koji se ogleda u pogubnosti apstraktnog pogleda na novac. Do ovakvih problema dolazi upravo jer se metalnim novcem ne trguje u svojstvu težine, tj. on se pokušava odvojiti od te karakteristike, kako bi mu se putem denominacija pripisala neka apstraktna vrijednost koja kasnije ostavlja prostor za manipulacije.

U bimetalizmu država ne dozvljava da odnos zlata i srebra varira, već ga fiksira, najčešće za odnos koji važi na tržištu u trenutku donošenja te odluke. S obzirom da se od trenutka kada država donosi odluku da fiksira odnos dva metala njihova ponuda i tražnja i dalje mijenjaju, mijenja se i njihov odnos, tj. njihova vrijednost. Bez obzira na činjenicu da je država fiksirala odnos metala, isti odnos vremenom zastarijeva, usled čega se događa to da jedan od dva metala biva vještački precijenjen a drugi vještački podcijenjen. U takvoj situaciji se ljudima više isplati da se odluče za upotrebu precijenjenog metala, s obzirom da je fiksiranjem vrijednosti država u datom trenutku održava njegovu vrijednost vještački visokom. Kada bi precijenjeni novac počeo da dominira u transakcijama, podcijenjeni bi postepeno počeo da presušuje sa tržišta. Ako bi se tržišni odnos dva metala kasnije preokrenuo, podcijenjen novac bi postao precijenjen i počeo da istiskuje drugi novac sa tržišta. Ovo je vremenom proizvodilo veliki problem za države dovodeći ih u situacije u kojima bi naglo ostajale bez metala koji je podcijenjen u trenutku kad dođe do promjene odnosa. Na kraju, kako bi riješile probleme sa kojima su teško mogle da se nose, države su odlučile da nametnu upotrebu jednog metala, zlata. Nastanak zlatnog standard je upravo posledica takvih odluka.

U skorijoj istoriji, tačnije u 19. vijeku, takođe su aktivno vođene debate na temu „slobodnog bankarstva“.2Za slobodno bankarstvo se doduše može reći da je više „mikroekonomski problem, ne problem monetarne politike“ (White, Competitive money, inside and out, 1983, str. 282). Slobodno bankarstvo se zalagalo za ukidanje svih postojećih barijera koje sprečavaju obavljanje bankarskih usluga, kako bi korisnici kroz veću i slobodniju konkurenciju uživali veći kvalitet bankarskih usluga i niže cijene. Ukratko, slobodno bankarstvo predlaže: ukidanje eventualnih ograničenja po pitanju kamatnih stopa na depozite i kredite, ukidanje ograničenja nametnutih finansijskim institucijama po pitanju aktive koju smiju da posjeduju, ukidanje geografskih ograničenja po pitanju teritorija na kojima banke mogu da posluju, ukidanje barijera za ulazak na bankarsko tržište, ukidanje obaveze da se minimalne rezerve moraju držati na računima centralnih banaka i ukiranje samih minimalnih rezervi itd.

Slobodno bankarstvo se kroz istoriju pojavljivalo nekoliko puta na različitim teritorijama. Ekonomisti, koji se zalažu za slobodno bankarstvo, se često pozivaju na uspješan primjer iz Škotske, u kojoj je slobodno bankarstvo preovladavalo u 18. i u prvoj polovini 19. vijeka, sve dok nije pripojeno engleskom sistemu, kada je prestalo da postoji. Tada su u Škotskoj privantne banke izdavale svoje novčanice, koje su bile otkupljive u zvaničnom novcu (zlatu). Sve banke su takođe prihvatale novčanice drugih banaka. Sistem je bio stabilan i nije se dešavalo da neka banka izda previše novčanica usled činjenice da bi konkurentska banka koja bi primila njenu novčanicu, brzo je proslijedila nazad banci koja je izdala i tražila da bude otkupljena u zamijenu za zlatan novac ili drugu novčanicu. Banka koja bi izdala mnogo više novčanica nego što ima rezervi da ih pokrije bi brzo bila zapljusnuta zahtjevima da ih otkupi. Ukoliko ne bi bila u stanju da to izvede, rizikovala bi bankrot i pad reputacije.

Protivnici slobodnog bankarstva se sa druge strane pozivaju na primjer njegove primjene u SAD-u, kada veliki broj banka nije bio u stanju da isplati po zahtjevu novčanice koje je emitovao. Određeni autori koji su analizirali dati period smatraju međutim da se on ne može nazvati slobodnim bankarstvom u potpunosti. Bankama jeste bilo dozvoljeno da uđu na trište bez barijera, ali su se istovremeno suočavali sa ograničenjima po pitanju aktive koju su smjeli da posjeduju i teritorije na kojoj mogu da posluju. Problem je bio u tome što su najveći dio svoje aktive morali da imaju u vidu državnih obveznica, što ih je dovelo u problem istog trena kada je vrijednost obveznica počela da opada zbog nemogućnosti države da izmiri obaveze.

2.2 Simulacija scenarija društva sa privatnim emitentima novca

Hajek se odlučio da analizu sistema u kojem se više privatnih emitenata slobodno takmiči sa državom, u namjeri da obezbijedi najbolji novac za javnost, napravi na bazi dosadašnjeg znanja o novcu i monetarnoj politici. Iako su kroz istoriju postojali periodi u kojima je na određenoj teritoriji korišten novac privatnog emitenta, to istovremeno ne znači i da se radilo o sistemu koji je bio organizovan onako kako ga je Hajek zamislio u svojoj knjizi, zbog čega se on u svom radu nije previše osvrtao na dosadašnja otkrića istoričara o takvim monetarnim sistemima. Kao što prethodno navedeni primjer slobodnog bankarstva nije dao iste rezultate u dvije različite države, zbog različitih zakonskih okvira u kojima je funkcionisao, tako ni određeni primjer privatnog novca iz dosadašnje istorije ne mora nužno da posluži kao jedina osnova za donošenje zaključaka na istu temu. Hajekova analiza je ostavila mnoga nerazjašnjena pitanja, ali opet u mnogome uspjela da ukaže na moguće prednosti koje bi takav sistem mogao da nosi sa sobom.

Prva i najbitnija pretpostavka je ta da se radi o sistemu u kojem će bez ikakvih ograničenja, pored postojećeg državnog, moći paralelno da funkcioniše i da se koristi bilo koji drugi novac. Ljudi se neće suočavati sa nikakvim ograničenjima po pitanju izbora novca koji žele da koriste, već će njihova odluka u potpunosti zavisti od njihovih preferencija. U njemu će biti dozvoljeno uspostavljanje privatnih institucija koje će moći da se bave emitovanjem sopstvenog novca, ali će takođe i privatnim institucijama formiranim u drugim državama biti dozvoljeno da pokušaju da plasiraju svoj novac na teritoriji iste države. Ove institucije, koje Hajek naziva „emisionim bankama“,3 se u međusobnoj konkurenciji bore da stvore novac koji će biti pogodan za korištenje od strane što većeg broja ljudi.

Primarni cilj emitenta bi trebao da bude upravljanje ponudom novca na način da se njegova kupovna moć što je moguće manje mijenja. Hajek predlaže da banka odabere korpu dobara u odnosu na koju će nastojati da održi kupovnu moć svoje valute, pri čemu smatra da nije poželjno da se banka ugovorom obavežeda će uvijek nastojati da veže i održi kupovnu moć za identičnu korpu dobara. Razlog za to leži u činjenici da se ljudske potrebe mijenjaju i da u različitim periodima različita dobra imaju prioritet, zbog čega je za banku poželjno da raspolaže pravom da sama formira i mijena korpu dobra u odnosu na koju želi da održi kupovnu moć novca koji emituje. Tržište će na kraju samo utvrditi koja je to optimalna korpa dobara za koju je poželjno vezati kupovnu moć valute i najviše koristiti novac koji je povezan sa „optimalnom“ korpom.

Banke mogu da emitovani novac puštaju na tržište na dva načina: davanjem kredita u novcu koji emituju i zamijenom svog za drugi novac. Banka bi pri tome trebala da bude u zakonskoj obavezi da definiše minimalni kurs po kojem će, na zahtjev svojih klijenata, otkupljivati novac koji izdaje i mijenjati ga za drugi, čime bi zaštitila klijente od situacije u kojoj bi njen novac počeo da gubi na vrijednosti. Ona bi takođe prilikom izdavanja kredita ugovorom trebala da definiše da se kredit može vratiti u određenom iznosu njene valute ili iznosu neke druge valute, koji je dovoljan da se kupi korpa dobara, koja su se koristila kao standard u vrijeme izdavanja kredita. Ovom odredbom bi se dužnici osigurali od rizika koji bi nastao kada banka svojevoljno odluči da podigne vrijednost svoje valute, jačajući njenu kupovnu moć. Na početku bi banka kroz zamijenu svoje za druge valute dominatno emitovala novac, da bi kasnije kada dođe do uspostavljanja tržišta, svoj novac najviše plasirala putem kredita.

S obzirom da bi cilj banke trebao da bude emitovanje novca čija će kupovna moć biti konstantna, one će zasigurno biti u prilici da svoj novac mijenja za drugi, uz određenu premiju, tj. uz kurs koji će vrednovati njen novac više od minimalnog kursa koji je sama definisala ili trenutnog kursa na tržištu. Premiju bi zaračunavala po osnovu privilegije koju bi pružala korisnicima svog novca, a koja se ogleda u stabilnosti njegove kupovne moći, što bi, uz kamatu na kredite koje izdaje, bio glavni izvor prihoda za nju. Hajek smatra da bi za emisionu banku bilo najpoželjnije da daje kratkoročne kredite, jer bi na taj način imala veću kontrolu nad ponudom novca koji emituje. Ukoliko bi naime bila primorana da smanji ponudu novca kako bi održala njegovu kupovnu moć, pored toga što bi morala da zaustavi dalju kreditnu aktivnost, zacrtani cilj bi mogla mnogo brže da ostvari usled činjenice da bi kroz vraćanje kratkoročnih kredita, preostali višak novca brže doticao u banku i njegova bi se ponuda brže smanjila do optimalnog nivoa. Ukratko, kupovinom i prodajom svoje valute, u zamijenu za bilo koju drugu, banka bi bila u prilici da realizuje sitnija i brža prilagođavanja, kako bi održala kupovnu moć, dok bi za održavanje trajne stabilnosti valute bile potrebne promjene u kreditnoj politici.

Da bi kupovna moć njene valute bila konstantna, banka mora u opticaju da drži onoliko novca koliko na tržištu za njim postoji tražnje. Ukoliko bi ponuda njenog novca bila veća od njegove tražnje, to bi nesumnjivo dovelo do inflacije, tj. pada njegove kupovne moći, dok bi se suprotno dogodilo ukoliko bi ponuda istog novca bila manja od tražnje za njim. Istovremeno postoji velika vjerovatnoća da bi se nekim dobrima iz njene referentne korpe dominantno trgovalo u drugoj valuti, pa bi i njihova cijena morala biti bila izražena u toj valuti (koja se dominantno koristi za njihovu trgovinu). Samim tim bi emisiona banka najvjerovatnije bila u obavezi da svoju ponudu prilagođava na način da održi konstantnim devizni kurs u odnosu druge valute, naročito one koje se dominantno koriste za trgovinu dobara iz referentne korpe.

Tabela iznad predstavlja primjer Hajekove kalkulacije koju bi emisione banke mogle da koriste, kada donose odluke o povećanju i smanjenju ponude novca u opticaju. U prvoj koloni su predstavljena dobara u odnosu na koja banka nastoji da održi kupovnu moć. U poslednjoj koloni je cijena svih dobara, izražena u valuti emisione banke (u datom primjeru to je valuta sa imenom „dukat“), dok je na dnu iste kolone, kao zbir, prikazana ukupna vrijednost referentne korpe dobara, tj. korpe u odnosu na koju banka nastoji da održi kupovnu moć. Pretpostavka je da je 1000 dukata vrijednost korpe, u odnosu na koju banka želi da održi kupovnu moć svoje valute, i da će svako odstupanje od tog broja dovesti do toga da banka na utiče na ponudu novca, kako bi vrijednost referentne korpe ponovo dovela na 1000. Ako bi u određenom trenutku vrijednost korpe bila veća od 1000 dukata, to bi bio signal za banku da kupovna moć njene valute opada i da se na tržištu nalazi u opticaju više njenog novca nego što postoji tražnje za njim, usled čega bi banka morala da preuzme mjere da smanji njegovu ponudu. Suprotno bi se dogodilo ukoliko bi broj u donjem desnom uglu tabele bio manji od 1000. To bi bio signal za banku da je došlo do rasta tražnje za novcem koji ona emituje i da bi trebala da pusti na tržište dodatne novčanice, kako bi vratila kupovnu moć novca na željeni nivo. Povećanja i smanjenja u ponudi novca mogu da proizvedu efekat na cijene dobara direktno i indirektno, u zavisnosti od toga koja se valuta koristi kada se trguje određenim dobrima. Ukoliko se dobrima trguje u valuti koju emituje sama banka, onda će efekat na cijene biti direktan. Ukoliko se dobrima trguje u drugoj valuti, onda će efekat na cijene biti indirektan, kroz promjene u deviznom kursu, u odnosu na valute koje se koriste u trgovini konkretnog dobra.

Konkurencija i činjenica da bi u svakom trenutku njihov biznis mogao nestati i biti preuzet od strane njihovih konkurenata, ukoliko ne bi ispunile dato obećanje o održavanju kupovne moći, je glavni razlog zbog kojeg bi Hajekov sistem trebao da bude uspješan i održiv. Biznis emisione banke bi, zavisio od povjerenja koje je ona stekla od svojih klijenata, a ono će zavisiti od toga koliko je ona uspješna u namjeri da obezbijedi stabilan novac za njih. Naravno, i pored datog obećanja da će nastojati da održi kupovnu moć valute koju izdaje, ne treba kriti vjerovatnu činjenicu da emisiona banka sama ne može imati potpunu kontrolu nad ponudom novca, prije svega usled promjena u tražnji, koje ona ne može da kontroliše. Ali i u takvim situacijama, jako je bitno da ona uvijek bude spremna da napravi neophodna prilagođavanja na strani ponude, kako bi se oscilacije u vrijednosti makar ublažile, ako se već ne mogu izbjeći. Hajek smatra da bi najgori scenario, sa kojim bi banke mogle da se suoče, bio nagli rast tražnje za njenom valutom, koji ona ne bi bila u stanju da isprati. Ali i u takvim situacijama bi konkurencija brzo reagovala i pokupila dio profita koji banka nije bila u stanju. Ukoliko bi međutim novac banke posjedovao dužu istoriju stabilnosti kupovne moći, teško je vjerovati da bi na strani tražnje moglo doći do nekih naglih promjena koje bi mogle da značajno da poremete njegovu vrijednost.

Rast tražnje može da proizvede probleme emisionoj banci ukoliko bi valute, koje je prethodno otkupila u zamijenu za svoju, počele značajno da gube na vrijednosti. Ukoliko do toga dođe, banka će vjerovatno kasnije biti primorana da otkupi sopstveni novac, po kursu koji je veći od trenutnog, kako bi omogućila da njegova vrijednost ostane stabilna. Za banku je zbog toga poželjno da raspolaže investicijama koje su stabilne, ali se mogu brzo likvidirati, kako bi stvorila likvidna sredstva koja če poslužiti za otkup sopstvene valute. Izdavanje kredita u valuti koju ona sama emituje, je jedan od najboljih načina da banka u svom bilansu dođe do aktive sa neophodnom stabilnom vrijednošću.

Bitna pretpostavka, koju je uvijek potrebno imati na umu prilikom analize Hajekove ideje, je ta da on nikako ne predlaže formiranje monetarnog sistema u kojem će pojedinici istovremeno sa državom imati pravo da štampaju isti novac koji ona izdaje. Ovakav bi sistem svakako bio gori od postojećeg, prije svega usled činjenice da u njemu niko ne bi imao kontrolu nad ponudom novca i takav novac bi brzo izašao iz upotrebe, usled naglog gubitka vrijednosti. Hajek, naime, predlaže sistem u kojem će država dozvoliti pojedincima da sami emituju sopstveni novac, pri čemu će novac jednog emitenta razlikovati od novca drugog emitenta u pogledu imena, dizajna, denominacija, prihvaćenosti i što je najbitnije, stabilnosti kupovne moći. U okruženju, gdje svaki emitent izdaje svoj novac, on istovremeno zadržava i kontrolu nad njegovom ponudom, što njegovim konkurentima znatno otežava situaciju ako pokušaju da određenim akcijama poremete njegovu kupovnu moć.

Pojedini ekonomisti smatraju neodrživim Hajekov predlog, po kojem emitenti novca treba da zadrže za sebe diskreciono pravo prilikom donošenja odluke o ponudi novca i eventualnim promjena koje se tiču nje. Nedostatak predloga leži u činjenici da on korisnike novca konstantno izlaže velikom riziku, da emitent novca olako zloupotrijebi njihovo povjerenje. U takvom scenariju postoji velika vjerovatnoća da će emisiona banka kad-tad doći u iskušenje da odluči da u kratkom roku odštampa ogromnu količinu novca i pusti je u promet i na taj način zgrne ogroman profit, prije nego što novoemitovani novac proizvede ogromnu inflaciju. Vjerovatnoća je utoliko veća usled činjenice da je za emisionu banku granični trošak stvaranja svake nove novčanice jako mali. Ona bi kad-tad mogla doći u priliku da jednim potezom prigrabi profit koji bi bio mnogo veći od stope povrata, koju bi ostvarila da je nastavila da vodi biznis, kao što je to radila do tad. Samim tim je teško očekivati da se ona ne odluči da iskoristi datu priliku, uprkos činjenici da će korisnici valute biti na ogromnom gubitku usled inflacije koja će nastati.

2.3 Efekti konkurencije

Hajek navodi četiri efekta, koja bi konkurencija na polju emitovanju novca mogla da proizvede:

1. Konstantna tražnja, koja će karakterisati novac od kojeg se očekuje da održi kupovnu moć konstantnom, naravno sve dok ljudima bude dozvoljeno da ga slobodno koriste;
2. Sve dok dugoročna tražnja bude zavisila od stabilnosti kupovne moći datog novca, za očekivati je da će emisione banke uložiti sve napore da ostvare i održe datu stabilnost, pri tome je realno očekivati da one u svojoj namjeri budu uspješnije od današnjih emitenata, koji se zbog monopola, koji imaju, ne suočavaju sa nikakvim rizikom i odgovornošću kada njihov novac izgubi vrijednost;
3. Institucije koje se bave emisijom novca mogu ostvariti stabilnost u kupovnoj moći valute, koju emituju kontrolišući njenu ponudu;
4. Ovakav način kontrole ponude novca je ujedno i najbolji način da se reguliše količina novca koja je neophodna za sve moguće potrebe.

Vremenom bi valute, koje karakteriše stabilna vrijednost, preuzele dominaciju na tržištu i istisnule sa njega valute kojih u opticaju ima više nego što postoji tražnje za njima. Naravno, preduslov da do toga dođe je da vlada dozvoli privatnim emitentima da štampaju sopstveni novac, a građanima da sami odlučuju koji će novac da koriste.

I mada su pozitivni efekti kojima bi konkurencija mogla da utiče na stabilnost novca manje-više očigledni, mnoga pitanja i dalje ostaju nerazjašnjena, a odgovori na njih su neophodni da bi se stekao utisak održivosti i opravdanosti ideje o denacionalizaciji novca. Hajek navodi tri najbitnija pitanja (Hayek F. (1990) Denationalization of Money: The Argument Refined. London: The Institute of Economic Affairs, str 54.):

1. Da li će institucije, koje se bave emisijom novca, biti u stanju da uvijek imaju potpnu kontrolu nad njegovom kupovnom moći, tako što će kontrolisati njegovu ponudu i koliko će uspješno emitenti konkurentskog novca moći da se umiješaju u čitav proces i poremete njihove napore?
2. Koja će konstantna vrijednost valute biti najpoželjnija za korisnike novca?
3. Da li će novac, koji ljudi odluče najviše da koriste, istovremeno biti u stanju da na najbolji način zadovolji njihove potrebe? S obzirom da će na tržšitu istovremeno cirkulisati više valuta, da li će efekti koji proizlaze iz upotrebe jednog novca, proizvoditi pozitivan ili negativan efekat na korisnike nekog drugog novca?

Tri prethodno postavljena pitanja će detalnije biti analizirana u narednim poglavljima.

2.4 Mogućnost kontrole novca u opticaju

Kao što je već rečeno, banka će nastojati da odži vrijednost svoje valute konstantnom usklađujući njenu ponudu sa promjenama koje nastaju na strani tražnje. Njena stabilnost i njena tražnja će najviše zavisiti i od toga koliko je banka uspješna u datoj namjeri. Emisiona banka će brzo „otkriti da će želja javnosti da drži njenu valutu biti esencijalna okolnost od koje će njena vrijednost zavisiti“ (Hayek F. A., 1990, str. 59). Mada bi određene nagle promjene na strani tražnje mogle da dovedu do toga da banka izgubi kontrolu nad vrijednošću svoje valute, vjerovatnoća za takvim scenariom bi trebala biti jako mala, sve dok se banka jasno pridržava svog cilja i čini sve što je u njenoj moći da ga ostvari.

S obzirom da promjene na strani tražnje uglavnom ne bi trebale da dovedu banku u veći problem, da li njeni konkurenti mogu da je poremete u ostvarivanju istog? Da li druge banke, kroz određene aktivnosti poput jeftinog kreditiranja ili nečeg sličnog, mogu preuzeti njene klijente, tako što će ih natjerati da koriste drugi novac i tako ugroziti njeno poslovanje?

Ljudi će gotovo uvijek biti spremni da se zadužuju po niskim kamatnim stopama, bez obzira na monetarni sistem koji preovlađuje u datom trenutku. Međutim, sve i da se zaduže u valuti banke koja nudi niže kamatne stope, za očekivati je da dobijeni novac iskoriste kako bi zatvorili skuplje, predhodno uzete, kredite kod drugih banaka. Banke koje su davale skuplje kredite će novac dobijen za zatvaranje kredita iskoristiti da otkupe svoj novac i na taj način ga ponovo poslati nazad u banku koja ga je emitovala. U ovakvim situacijam do glavnih promjena će doći na tržištu valuta, smatra Hajek. Jeftino kreditiranje će dovesti do toga da će ponuda iste valute biti prevelika, zbog čega će ona depresirati. Banke koje su dobile jeftini novac za zatvaranje kredita će isti novac ponovo baciti nazad na tržište i nuditi ga u zamijenu za novac koji su same emitovale. To će proizvesti tražnju za ostalim valutama, usled čega će one apresirati, naročito u odnosu na novac plasiran putem jeftinih kredita. Na primjeru Hajekove šeme za stabilizaciju valute, doći će do rasta cijena dobara koje se izražavaju u drugim valutama, ali i cijena dobara kojim se trguje u valuti emitenta koji se odlučio za jeftino kreditiranje, usled činjenice da je ponuda iste valute veća od tražnje za njom. Ubrzo će postati jasno da je agresivno kreditiranje proizvelo pad kupovne moći date valute, usled čega javnost više neće imati motiva da je koristi, pa će je zamijeniti za neku bolju valutu.

Kao što se to nebrojeno puta kroz istoriju pokazalo, jeftini novac nije nikako i nikad pametno rješenje. Rast kreditne aktivnosti koje nije utemeljen na prethodnom rastu štednje, na kraju uvijek donosi isključivo štetu, koja u postojećem monopolističkom sistemu rezultira nastankom biznis ciklusa i ekonomskim depresijama, koje ih prate. Prednost sistema, u kojem nema državnog monopola na štampanje novca, se ogleda u tome da će emisiona banka koja se odluči na takav vid agresivnog kreditiranja moći da naškodi jedino svom poslovanju i svojim klijentima, sve do momenta dok se i oni ne odluče da zamijene valutu koji koriste. Emisionoj banci će brzo postati jasno da za „održavanje velike i rastuće količine svoje valute u opticaju, neće biti tražnja za njegovim pozajmljivanjem već želja javnosti za da ga drži ta koja će biti odlučujuća“ (Hayek F. A., 1990, str. 62)

Pored konkurentskih emisionih banaka i države kao emitenta novca, u sistemu bi takođe paralelno funkcionisale banke koje se ne bi bavile emitovanjem sopstvenog novca (komercijalne banke), već isključivo tradicionalnim bankarskim aktivnostima, primanjem depozita i izdavanjem kredita. Jeftino i agresivno kreditiranje komercijalnih banaka je kroz istoriju bilo često uzrok ekonomskih kriza i jedan od razloga zbog čega su centralne banke često gubile kontrolu nad novcem koji emituju. Samim tim se postavlja pitanje da li bi emisiona banka, poput centralne banke, mogla da izgubi kontrolu nad ponudom novca usled nekontrolisane kreditne aktivnosti komercijalnih banaka?

Hajek smatra da će za emisione banke, po ovom pitanju, biti najbitnije da izvuku pouku iz grešaka koje su prethodno pravile centralne banke i potrude se da ih ne ponove. Ako žele da uspostave veći nivo kontrole na ponudom svog novca, one, za razliku od centralnih banaka, ne bi trebale da spašavaju posrnule komercijalne banke, snabdijevajući ih dodatnim kešom, kako bi riješile njihov problem nemogućnosti izmirivanja obaveza, u koji su prethodno upale upravo zbog prekomjerne kreditne aktivnosti. One bi trebale da komercijalnim bankama jasno stave do znanja da ni u kojem slučaju nisu spremne da pokrivaju njihovo nesavjesno poslovanje, naročito ne kroz štampanje dodatnog novca. Ukoliko zaista budu dosljedne u svojoj namjeri, to bi moglo da natjera komercijalne banke da značajno promjene svoju kreditnu politiku. Usled saznanja da više ne postoji „zajmodavac poslednje nade“, banke bi navjerovatnije bile primorane da mnogo savjesnije posluju nego što su praktikovale do tad. Hajek čak smatra da bi one vjerovatno bile primorane da praktikuju bankarstvo sa približno sto procentnom rezervom kako ne bi upale u poslovne probleme, iz kojih bi kasnije malo ko ili niko bio spreman da ih izvuče. Tu se međutim postavlja pitanje, koji bi bio motiv određenog investitiora ili preduzetnika da posjeduje komercijalnu banku ako bi kreditna aktivnost bila ograničena na emisione banke?

2.5 Donošenje odluke o izboru novca

Hajek navodi četiri funkcije novca, za koje smatra da bi mogle da imaju najviše uticaja kod pojedinca prilikom donošenja odluke o tome koju valutu će da koristi:

1. upotreba novca za kupovinu proizvoda i usluga;
2. držanje rezervi novca za buduće potrebe;
3. za odložena plaćanja definisana ugovorima;
4. jedinica za izražavanje vrijednosti, naročito bitna pri vođenju knjiga.

Što se tiče prve funkcije, za javnost će sigurno biti najbitnije da novac, koji budu koristili i kojim bude plaćan njhov rad, pored toga što je stabilan, istovremeno bude i opšte prihvaćen, tj. da mogu bez većih poteškoća da ga koriste prilikom trgovine. Prodavci proizvoda i usluga će na drugoj strani biti voljni da prihvate novac bez problema sve dok budu sigurni da ga brzo i lako mogu zamijeniti za novac koji njima odgovara i po kursu koji im je poznat.

Za drugu i treću funkciju ne bi trebalo očekivati postojanje konsenzusa po pitanju preferencija i očekivanja korisnika, kakav postoji u slučaju prve funkcije novca. Odluka o izboru valute na bazi treće funkcije novca će zavisiti prije svega od toga koja je pozicija pojedinca u ugovornom odnosu. Ukoliko su ugovornim odnosom definisane dužničko - povjerilačke obaveze dvije strane, za očekivati je da će preferencije dužnika biti suprotne od preferencija povjerioca, po pitanju izbora valute. Dužniku više odgovara da ugovor bude sklopljen u valuti koju karakteriše gubitak vrijednosti, kako bi realana vrijednost novca, koju bi morao da vrati, na kraju bila manja. Preferencije povjerioca će očigledno biti suprotne, tj. on će više preferirati valutu čija kupovna moć biti konstantna, ili će rasti, kako ne bi rizikovao da ostvari gubitak iz ugovornog odnosa. Iako bi povjerioci zasigurno htjeli da se naplate od dužnika u valuti koja apresira, teško da će naći dužnike spremne na zaduživanje u takvoj valuti, pa će samim tim, ako misle da plasiraju svoja sredstva, morati da se odluče za valutu u kojoj su dužnici spremni da se zaduže. Može se reći da bi bilo koja zarada u dužničko-povjerilačkim odnosima izazvana promjenama vrijednosti valute bila privremena, usled činjenice da bi kad-tad došlo do prilagođavanja kamatinh stopa koje bi neutralizovale tu promjenu. Slične preferencije sa povjeriocima dijele sigurno i zaposleni koji rade za platu čija je vrijednost fiksna. Njima svakako odgovara novac čija kupovna moć raste ili je stabilna, kako bi bili u stanju da zarađeni novac potroše i uštede u skladu sa svojim očekivanjima. S obzirom na suprostavljena očekivanja, teško je vjerovati da će interesi jedne strane prevagnuti u odnosu na interese druge strane.

Stabilna vrijednosti novca naročito dolazi do izražaja kod četvrte funkcije novca. Ljudi će se odlučiti za upotrebu stabilne valute, jer jedino sa takvom valutom mogu da prave realne kalkulacije prilikom donošenja odluka o tome gdje će da investiraju svoj novac. Kao što Rotbard objasnio, valute koje nemaju stabilnu vrijednost remete cijene koje su glavni signal sa tržišta pri donošenju odluka o investiranju.To na kraju rezultira ulaganjem novca u projekte za koje se kasnije ispostavi da su neprofitabilni. Stabilna valuta istovremeno omogućava vođenje knjiga na način da one prikazuju pravu vrijednost profita, koji je kompanija ostvarila i pravu vrijednost kapitala kojim ona raspolaže.

Na kraju je bitno imati u vidu da je nerealno očekivati od ljudi da na samom početku naprave prave izbore po pitanju valute koju će koristiti, ali je realno očekivati da će učenjem na greškama i imitiranjem najuspješnijih biti u stanju da na dugi rok dođu do optimalnog izbora.

2.6 Određivanje vrijednosti novca

Stabilna vrijednost novca bi trebala „značiti da cijene većine dobara neće nastojati da se mijenjaju pretežno u jednom pravcu, ili će se mijenjati samo malo, tokom kraćih perioda“ (Hayek F. A., 1990, str. 70). Kako bi se zaštitili od posledica neplaniranog kretanja cijena u jednom pravcu, ljudi mogu da probaju da u svoje kalkulacije, prilikom donošenja odluka, uključe očekivanja po pitanju budućih cijena, tj. koliko će i u kom pravcu one odstupati od trenutnih.

Na grafiku je prikazan primjer distribucije procentualnih promjena cijena, kada je nivo opštih cijena na tržištu stabilan. Kao što se vidi, najveći broj cijena je nepromijenjen, dok je procentualni rast određene grupe cijena praćen istim procentualnim padom druge grupe cijena. Hajek smatra da će ljudi jedino u takvoj situaciji biti u stanju da pravilno predvide kretanje budućih cijena, tj. jedino ukoliko medijana, kao središnja vrijednost koja razdvaja dati uzorak posmatranih promjena u cijenama, bude jednaka nuli, ili preciznije ukoliko najveći broj cijena ostane nepromijenjen. On naravno ne isključuje činjenicu da pojedine cijene ne mogu ostati iste, već će oscilirati u jednom ili drugom pravcu, što je neizbježno sa svim cijenama na slobodnom tržištu. Ipak bi efekti pojedinačinih oscilacija u cijenama, barem u dugom roku, trebali međusobno da se anuliraju, tako da bi nivo opštih cijena na tržištu ostato stabilan.

Za pojedinca je međutim jako teško da predvidi buduća kretanja pojedinačnih cijena, a kamoli grupe cijena, usled činjenice da su sve one „signali događaja, od kojih se za većinu ne može znati“ (Hayek F. A., 1990, str. 71). Samim tim je teško očekivati od njega da može da izračuna medijanu budućih promjena u cijenama i da na bazi nje napravi potrebne kalkulacije za donošenje poslovnih odluka. Ljudima je zbog toga potreban novac koji će, što je bliže moguće, pratiti kreatanja cijena, kako bi im omogućio da izbjegnu rizik suočavanja sa problemom do kojeg dolazi kada većina cijena počne da se dominantno kreće u jednom pravcu. Ponuda takvog novca bi trebala da bude regulisana na način da cijenu određene grupe proizvoda održava konstantnom. Tada bi javnost mogla očekivati da će većina cijena u prosjeku ostati nepromijenjena, tj. da će vjerovatnoća da će doći do inflacije ili deflacije biti jako mala.

Sada kada je jasno šta se zapravo podrazumijeva pod stabilnom vrijednošću novca, postavlja se pitanje - koja su to dobra koja bi emisiona banka trebala da uvrsti u svoju referentnu korpu? Hajek smatra da bi banka mogla uspješnije obavljati svoj posao ukoliko bi vrijednost svoje valute vezala za cijene sirovina, poljoprivrednih proizvoda i određenih poluproizvoda. Iako vjerovatno najveći broj ljudi ima interes da cijene maloprodajnih proizvoda i troškova života ostanu stabilne, vezivanje valute za njihovu cijenu predstavlja problem usled činjenice da se troškovi života i maloprodajne cijene razlikuju od države do države i da se mijenjaju po različitim stopama. Sa druge strane, u interesu je emisionih banaka i ljudi koji koriste njihov novac da on bude prihvaćen na što više teritorija, a ne samo u jednoj državi. Sirovine, poljoprivredni proizvodi i poluproizvodi su dobra kojima se masovno trguje na gotovo svim teritorijama, i to najčešće na organizovanim tržištima, tako da su njihove cijene javne i poznate u svakom trenutku. Istovremeno će do promjena u maloprodajnim cijenama i troškovima života najčešće doći ako prije toga dođe do promjene u cijenama sirovina, koje se koriste za njihovu proizvodnju. Banka će samim tim biti u mogućnosti da bolje reaguje i preduhitri buduće promjene u maloprodajnim cijenama, ako prije toga uspije da uskladi ponudu novca na način koji će opšti nivo cijena sirovina održati konstantnim, smatra Hajek. Stabilizovanjem cijena sirovina stabilizovaće se i cijene maloprodajnih proizvoda, tako da pojedinci ne bi trebali da osjete da kupovna moć novca koji koriste opada. Za očekivati je da će novac biti prihvaćen na određenoj teritoriji sve dok je vezan za korpu proizvoda, koja je ljudima, koji žive na toj teritoriji, najprihvatljivija.

2.7 Riješavanje problema inflacije

Dva najveća problema koja proizvodi postojeći monetarni sistem su:

1. inflacija i kreiranje biznis ciklusa
2. podložnost postojećeg sistema političkim zloupotrebama

Da li je Hajekov sistemu stanju da nađe rješenjeza pomenute probleme i kako?

Biznis ciklusi su, kao što je ranije rečeno, posledica upumpavanja jeftinog novca u sistem. Problem jeftinog novca je taj što kreira sredstva za investiranje koja nisu nastala iz štednje, već „iz vazduha“, jednostavnim pokretanjem štamparske prese. Jeftin novac remeti cijene i kamatne stope, kreirajući kod investitora pogrešnu sliku po pitanju profitabilnosti i riskantnosti investicionih projekata koje preuzimaju.

Jeftin novac, u početku biznis ciklusa, kreira inflaciju koja je uglavnom niska i usled činjenice da je prati rast ekonomske aktivnosti, određeni ekonomisti su vremenom došli do teorije da je „blaga inflacija“ poželjna, čak i neophodna za rast, što nije slučaj. Olako se zaboravlja da je rast ekonomske aktivnsti izazvan inflacijom posledica efekta iznenađenja, koji ona proizvodi, tj. činjenice da je niko ne očekuje. Dakle, sve dok je neočekivana, inflacija će biti u mogućnosti da stimuliše rast ekonomske aktivnosti. Javnost će ipak kad tad shvatiti da je inflacija prisutna na tržištu i počeće da je uključuje u svoje kalkulacije prilikom donošenja poslovnih odluka. Sada se efekat iznenađenja gubi, a dodatni rast se može proizvesti jedino ukoliko novac nastavi da se upumpava po stopi koja je veća od dosadašnje, što će dovesti do veće stope inflacije. Ova strategija se međutim ne može vječno primjenjivati, usled činjenice da će kad tad doći do rizika hiperinflacije. Kada centralna banka bude primorana da prestane sa upumpavanjem novca, kako bi izbjegla hiperinflaciju, tržište će doći u stanje koje će biti mnogo gore od stanja u kojem je bilo prije nego što je otpočeo biznis ciklus. Nastupiće period koji će karakterisati dugoročna i visoka stopa nezaposlenosti i u kojem će brzo postati jasno koje su to investicije koje je karakterisao privid profitabilnosti, izazvan upumpavanjem jeftinog novca.

ostojeći sistem je idealan za formiranje biznis ciklusa, usled činjenice da centralne banke nikad ne snose odgovornost za činjenicu da su ga proizvele i zato što učesnici na tržištu ne raspolažu alternativama po pitanju izbora novca koji će da koriste. Već je objašnjeno da bi i u Hajekovom sistemu emitenti sigurno došli u iskušenje da ponude jeftin novac, kako bi stekli nove klijente, ali i da takva odluka ne bi prošla nekažnjeno kao u slučaju monopola centralne banke. Ukoliko je sistem postavljen na način da poslovanje emisionih banaka zavisi od toga koliko su one uspješne u namjeri da obezbijede stabilan novac, onda je emitovanje jeftinog novca svakako loša poslovna odluka. Jeftin novac će dovesti ponudu novca do nivoa koji će biti veći od tražnje za njim, zbog čega će pasti i njegova kupovna moć, što će značiti da banka nije ispunila obavezu i obećanje dato klijentima da će održati njegovu vrijednost konstantnom. Zahvaljujući alternativama, koje postoje u Hajekovom sistemu, klijenti će brzo moći da zamijene svoj novac za neki kvalitetniji i tako izbjegnu eventualne gubitke držanja novca, koji gubi na vrijednosti. Jeftini novac zbog toga ne bi više trebalo da bude u stanju da proizvede značajniji biznis ciklus, usled činjenice da će biti zamijenjen i istisnut sa tržišta, zajedno sa bankom koja ga je emitovala.

Što se tiče problema neusklađenosti između raspoloživih fondova za investiranje i stvarne štednje, Hajek smatra da je on neizbježan, čak i kada je primarni cilj emitenta novca održavanje stabilnog nivoa cijena. Iako neizbježan, ovaj problem može biti zanemarljive prirode, sve dok „povećanje i smanjenje količine novca nikad ne prevaziđe iznos neophodan da održi prosječne cijene u prosjeku konstantnima“ (Hayek F. A., 1990, str. 87).

Korisnici dobrog novca ipak ne bi trebalo da očekuju da će u potpunosti biti pošteđeni efekata jeftinog novca, uprkos činjenici da ga sami ne koriste. Oni će osjetiti posledice, naročito ukoliko dođe do rasta ili pada kupovne moći valuta, koje se masovno koriste u transakcijama. Kretanja u kupovnoj moći takvih valuta će poremetiti vrijednost referentnih korpi ostalih banaka i primorati ih na akciju. Na primejru Hajekove šeme za stabilizaciju vrijednosti valute, inflacija ili deflacija druge valute bi poremetila cijene sirovina kojima se dominantno trguje u toj valuti (cijene prikazane u četvrtoj koloni). Pri istom deviznom kursu, to bi dovelo do neminovnog rasta tih cijena, kada se izraze u valuti emisione banke (šesta kolona) i na kraju do rasta ukupne vrijednosti referentne korpe. Samim tim je preduslov za uspjeh sistema, koji predlaže Hajek, taj da „velika većina transakcija bude izvršena u stabilnim valutama“ (Hayek F. A., 1990, str. 89), tj. da posle određenog vremena, dobar novac zamijeni ili u potpunosti istisne loš i da javnost nauči da „brzo odbacuje primamljive ponude za jeftinim novcem“ (Hayek F. A., 1990, str. 89).

Pored centralne banke, veliku ulogu u destabilizaciji monetarnog sistema igaju i komercijalne banke, uprkos činjenici da nisu u stanju da štampaju novac. Komercijalne banke su u stanju da destabilizuju monetarni sistem, prije svega agresivnim kreditiranjem i nesavjesnim poslovanjem, koje je u mnogo slučajeva posledica činjenice da iza sebe imaju centralnu banku, koja je u kritičnim trenucima uvijek spremna da ih snabdije dodatnim kešom, održavajući ih vještački u životu. Ovakva politika centralne banke je na kraju rezultirala stvaranjem sistema u kojem je „odgovornost za ukupnu količinu novca podijeljena na fatalan način, tako da niko nije bio u poziciji da je kontroliše efikasno“ (Hayek F. A., 1990, str. 91).

Denacionalizacije novca predstavlja priliku za rješavanje prethodnog problema, jer će
„formirati uslove u kojima će odgovornost za kontrolu količine valute biti postavljena na agencijama, koje bi sopstveni interes natjerao da je kontrolišu na način da je učine najprihvatljivijom za korisnike“ (Hayek F. A., 1990, str. 92). Ranije je rečeno da je jedan od bitnih preduslova da emisione banke uspostave potpunu kontrolu nad ponudom novca, koji emituju, je između ostalog i taj da jasno stave do znanja komercijalnim bankama da neće biti spremne da ih spašavaju kada ne budu bile u stanju da izmire sopstvene obaveze, tj. da neće upumpati dodatni keš, kako to već rade centralne banke.

Prethodni problemi, naročito problem formiranja biznis ciklusa, su u najvećoj mjeri posledica činjenice da je postojeći monetarni sistem i te kako podložan političkim zloupotrebama. Iako se novac primarno koristi kako bi ubrzao i olakšao razmjenu, skladištio se za neke buduće upotrebe ili koristio za odložena plaćanja u ugovorima, postojeći sistem omogućava da novac bude iskorišten i u neke druge svrhe, prije svega političke. Centralne banke navode kao glavne ciljeve svog djelovanja nisku stopu nezaposlenosti, nisku stopu inflacije i rast ekonomske aktivnosti. Ma koliko to lijepo zvučalo, sva tri cilja na kraju nikad ne budu ostvarena, a cijena koja se plaća za pokušaj njihovog ostvarivanja je i te kako skupa. Manja nezaposlenost i rast ekonomske aktivnosti, ukoliko su izazvani promjenama u ponudi novca traju kratko, a na dugi rok uvijek rezultiraju još većom nezaposlenošću i naglim padom ekonomske aktivnosti. Uprkos tome, sama činjenica da država i centralna banka imaju takvu moć da mogu, makar privremeno, uticati na ekonomsku aktivnost i nezaposlenost, istovremeno znači da su one redovno u iskušenju da je iskoriste. Tako se centralne banke često suočavaju sa ogromnim političkim pritiskom da zloupotrijebe svoju moć, kako bi političarima prije svega omogućili da održe svoju vlast. Svojim aktivnostima one mogu da utiču na boljitak određene grupe ljudi, ali gotovo uvijek na štetu ostatka društva, uz remećenje normalnog funkcionisanja tržišta. Odavno je „politička kontorola ponude novca postala preopasna za očuvanje tržišnog reda“ (Hayek F. A., 1990, str. 97).

Istovremeno se ne treba zavaravati idejom da se i u Hajekovom sistemu emisione banke ne bi suočavale sa istim pritiscima sa kojima se danas suočavaju centralne banke. Uprkos tome, prisustvo konkurencije bi učesnicima na tržištu trebalo da ponudi dodatne alternative. Oni bi naime bili u stanju da svojim izborom sa tržišta izabace banku koja je podlegla političkom pritisku i odlučila da ne postupa u najboljem interesu svojih klijenata, i zamijene je za onu koja je istom pritisku odoljela.

Ono što je jako bitno imati na umu iz čitave priče, a na čemu je Hajek i te kako potencirao kroz veliki broj svojih radova, je to da novac nije i ne može biti „neutralan“, bez obzira na to ko i koliko ga subjekata emituje. Samim tim je i viđenje da se kroz monetarnu politiku može uticati na nezaposlenost i zarade, a da pri tom ne dođe poremećaja na nekim drugim djelovima tržišta, kao što su cijene, kamatne stope i štednja, potpuna zabluda. Mada novac ne može funkcionisati kao neutralan faktor na tržištu, on ipak može pomoći da na tržištu dođe do određene stabilnosti, naročito ukoliko bi se formirao „sistem koji brzo ispravlja neizbježne greške“ (Hayek F. A., 1990, str. 88). Takav sistem bi ostvario željeni nivo stabilnosti, kroz strategije koje bi imale za cilj da prosječan nivo cijena održe konstantnim.

2.8 Uticaj monetarne politike u novom sistemu

Bez obzira na činjenicu da svoje djelovanje pokušavaju opravdati time da rade u najboljem interesu javnosti, centralne banke sve i da hoće, ne mogu same nikako znati koji su to najbolji interesi učesnika na tržištu, a zatim pokušati da im putem promjena u ponudi novca pomognu u ostvarivanju istih. To znači da, „novac nije alat za politiku koja može ostvariti određene predvidve rezultate, uz kontrolu njegove količine...već bi trebao da bude dio samoupravnog mehanizma, po kojem su pojedinci konstantno indukovani da prilagođavaju njihove aktivnosti okolnostima o kojima imaju informacije jedino kroz sažete signale cijena“ (Hayek F. A., 1990, str. 102).

Čak i kada bi znale koji je to opšti interes javnosti, koje bi one trebale da slijede, iz dosadašnjeg iskustva je teško očekivati da bi centralne banke ili država zaista uložile neophodne napore u ostvarivanje tih interesa. Treba imati u vidu da su one u svojim politikama i te kako selektivne i da se vode strategijama da zadovolje interese one većine koja će nastaviti da im daje podršku, koja im je neophodna, kako bi opstali na vlasti. Prilikom donošenja odluka rijetko kad pokušavaju da percipiraju na dugi rok, naročito ako takvo razmišljanje podrazumijeva donošenje nekih bolnih odluka koje će uticati na njihovu popularnost. Monopol koji im pruža kontrolu nad novcem, im istovremeno pruža mogućnost da se miješaju u normalno funkcionisanje tržišta, vršeći nepravedne redistribucije bogatstva i omogućujući opstanak neefikasnih, na ogromnu štetu efikasnih učesnika na tržištu. Ukratko, „ranija nestabilnost tržišne ekonomije je posledica isključivanja najbitnijeg regulatora tržišnog mehanizma, novca, od sopstvene regulacije tržišnim procesima“ (Hayek F. A., 1990, str. 102).

Pored nezaposlenosti, banka kroz svoje djelovanje pokušava da ostvari uticaj na kamatne stope, sve ponovo u najboljem interesu građana. Kamata je cijena pozajmljivanja novca, i kao što je to slučaj sa ostalim cijenama, određivanje i kretanje kamatne stope je uslovljeno brojnim faktorima o kojima se jako malo zna. Samim tim je teško očekivati od centralne banke da je u stanju da sama definiše kamatnu stopu na najbolji mogući način i u opštem interesu građa. Kao i u slučaju cijena, „jedino konkurencija na slobodnom tržištu može da uzme u obzir sve okolnosti koje bi trebale da se uzmu za određivanje kamatne stope“ (Hayek F. A., 1990, str. 107). Ukoliko emitenti opstanu u namjeri da održe kupovnu moć novca konstantnom i ukoliko kredtiranje za potrebe investicija ne prelazi raspoložive fondove formirane iz štednje, „kamatna stopa bi tada bila određivana balansiranjem tražnje za novcem za potrošne svrhe sa ponudom potrebnom da održi nivo cijena stabilnim“ (Hayek F. A., 1990, str. 107). S obzirom da se može očekivati da će broj korisnika novca, koji emituje centralna banka, biti mali zbog njegovog kvaliteta, koji nije najbolji, centralna banka i vlada će značajno biti spriječene u namjerama da manipulišu kamatnim stopama. Ukratko, ukoliko broj korisnika njihovog novca ne bude veliki, onda ni efekti njihovih akcija ne bi trebali da budu veliki, a naročito ne tako veliki kao u situaciji kada one imaju monopol.

Još jedan od argumenta, kojim se često pokušava odbraniti postojanje centralne banke, je taj da ona obezbjeđuje neophodnu elastičnost novca u cirkulaciji. Centralne banke su često zloupotrebljavale ovaj argument, tako što su uticale na ponudu novca na način koji je uvijek rezultirao time da se opšti nivo cijena kreće u jednom pravcu, izazivajući inflaciju ili delfaciju. Samim tim je jasno da ni po ovom pitanju centralna banka nije ispunjavala svoju svrhu postojanja, jer da jeste, do inflacije i deflacije ne bi ni dolazilo. Problem elastičnosti u ponudi novca je potrebno rješavati na način koji će istovremeno omogućiti da cijene ostanu stabilne, što „se može riješiti jedino ako je emitent date valute svjestan da njegov biznis zavisi od toga da reguliše količinu njegove valute tako da vrijednost njegove jedinice ostane stabilna (u odnosu na dobra)“ (Hayek F. A., 1990, str. 106). Ukratko, „valuta treba da bude preferirana u odnosu na ostalu aktivu zato što se od njene kupovne moći očekuje da ostane konstantna“, budući da „oskudna nije likvidnost već kupovna moć“ (Hayek F. A., 1990, str. 106).

Mada bi iz dosadašnjeg iskustva to bilo teško zamisliti, zaključak je da bi u Hajekovom sistemu monetarna politika i centralna banka imale jako malo uticaja. I pri najvećoj želji da ostvare bilo koji od ciljeva monetarne politike, činjenica da sada dijele prostor sa mnogobrojnim emitentima značajno sužava centralnim bankama prostor i mogućnosti za djelovanje. Što manje ljudi bude koristilo njen novac, manji će biti efekat svih njenih aktivnosti. Sve dok građani budu potpuno slobodni da bez ikakvih ograničenja biraju koji će novac da koriste, a poslovni uspjeh emitenata novca bude zavisio od njihovog uspjeha u obezbjeđivanju stabilnog novca, postojanje monetarne politike kakva postoji danas je suvišno. Istovremeno, „emisione banke vođene polako svojom težnjom za dobiti, bi time služile javnom interesu bolje nego što je to ikad uradila bilo koja institucija ili mogla da uradi navodno ciljajući na to“ (Hayek F. A., 1990, str. 100).

2.9 Posledice novog sistema na državne finansije

Ideja da upravljanje javnim finansijama i regulacija količine novca na teritoriji neke zemlje budu u ruci istih subjekata (države) proizvodila je kroz istoriju katastrofalne posledice. Osim što je monetarna politika često znala da proizvede faze ekonomskih depresija, ona je istovremeno dovela i do masovne ekspanzije po pitanju državne potrošnje. Vlade su, kako u kriznim, tako i u stabilnim periodima, vršile pritisak na centralne banke da emituju dodatni novac, kako bi finansirale budžetske deficite, ili kako bi im kroz obaranje kamatnih stopa omogućile da se jeftino zadužuju, ponovo da bi finansirale rastuće deficite. Samim tim je za očuvanje funkcionisanja tržišne ekonomije neophodno što prije rasturiti trenutni brak koji postoji između monetarne i fiskalne politike, smatra Hajek.

Monopol nad ponudom novca je znatno olakšao posao vladama sa aspekta da moraju mnogo manje da brinu da li će od prihoda koje budu ubrali, putem poreza ili na neki drugi način, imati dovoljno novca da pokriju svoje planirane rashode. Dodatnu podršku opravdanosti budžetskog deficita su, smatra Hajek, dali Kejnz (Keynes) i razni socijalistički orjentisani ekonomisti, sa svojim dominantnim teorijama da se problemi nezaposlenosti i slabe ekonomske aktivnosti mogu riješiti kroz podsticanje državne potrošnje, usled čega su države izgubile kontrolu nad finansijama. Međutim, ideologija i ubjeđivanja ekonomista bi teško našla svoju primjenu u praksi da država istovremeno nije imala monopol nad štamparskom presom. Jeftin novac proizvodi dvostruki efekat na javne finansije vlada. S obzirom da usled inflacije dohodak građana u nominalnom iznosu raste, samim tim raste i osnovica na koju se procenat za porez zaračunava, čime vlade obezbjeđuju sebi veće prihode putem poreza. Takođe, ukoliko bi u zemlji bilo prisutno progresivno oporezivanje, što je često slučaj, nominalni rast dohotka izazvan inflacijom bi građene gurao u kategorije u kojima je poreska stopa veća od one u kojoj su bili do sad. Osim što su u obavezi da više novca daju za poreze, realna vrijednost zarade, koja bi im preostajala nakon izmirivanja poreskih obaveza, bi bila manja, usled inflacije koju je izazivao jeftini novac.

U međuvremenu se javnost navikla na deficite i prihvatila ih kao nešto normalno, što je dodatno olakšavalo vladama da premašuju planirane troškove, usled čega je i sve veći dio nacionalnog proizvoda odlazio na vladine potrebe. Posledica toga je da je „lakoća kojom ministar finansija danas može oboje, da planira višak troškova nad prihodima i prevazilazi tu istu potrošnju, stvorila novi stil finansija u poređenju sa pažljivim vođenjem domaćinsta iz prošlosti“ (Hayek F. A., 1990, str. 119). Samim tim je potrebno dovesti sistem ponovo u stanje u kojem će „vlade (i ostale javne vlasti) otkriti da ukoliko previše troše, kao i svako drugi biti u nemogućnosti da ispune svoje obaveze“ (Hayek F. A., 1990, str. 119). U suprotnom je teško očekivati da će se postojeći sistem sam od sebe zaustaviti, s obzirom da funkcionisanje birokratije nije uslovljeno njenom profitabilnošću, a barijere za njeno širenje su jako slabe.

Prethodno navedeno ne znači da vladama treba zabraniti da pozajmljuju novac ili proizvedu budžetski deficit, s obzirom da će se kad-tad desiti situacija u kojoj će one biti primorane na to. Ipak, ne treba zaboraviti da vlade jako često potežu za zaduživanjem kako bi zadovoljili materijalne interese određenih grupa, koje će im omogućiti da nastave da vladaju, i to uvijek na štetu preostalog dijela društva. Ovo se naročito odnosi na situacije kada vlade vrše pritisak na centralne banke da rastuće troškove finansiraju pumpanjem dodatnog novca u sistem, proizvodeći inflaciju. Banka koja želi obezbijediti stabilan novac ne bi se u svom poslovanju smjela voditi idejom da preko kontrole novca, koji emituje, zadovoljava kratkoročne interese određenog dijela javnosti, kako to rade političari utičući na centralnu banku. Samim tim je „nemoguće za centralnu banku podložnu ozbiljnom političkom pritisku, da reguliše količinu novca na način pogodan za glatko funkcionisanje tržišnog poretka“ (Hayek F. A., 1990, str. 117).

Jedan od čestih izgovora kojim se vlade koriste, kako bi opravdale to što su primorane da prekorače rashode koje su za datu godinu planirale budžetom, je nastanak određenih ekonomskih fluktuacija, koje one u momentu planiranja nisu mogle biti u stanju da predvide. To samim tim zahtjeva od njih da na mjesečnoj ili kvartalnoj osnovi vrše revizije svojih planova potrošnje. S obzirom da će se emisione banke u konkurenciji boriti da obezbijede novac stabilne vrijednosti, to bi istovremeno trebalo da stvori sistem koji će biti stabilniji od postojećeg, u kojem će između ostalog vlada moći mnogo lakše da planira godišnje rashode i uklopi se u njih, bez staha od značajnih iznenađenja, smatra Hajek. Jednostavno, „ne postoji razlog zbog čega bi sa stabilnim novcem ikada bilo poželjno dozvoliti vladi da potroši više nego što ima“(Hayek F. A., 1990, str. 119). Stvara se pogodan teren za racionalno planiranje prihoda i troškova, pa je samim tim političarima teže da nađu izgovore kojima bi mogli da opravdaju iznenadan rast državnih rashoda i budžetski deficit, čije je konstantno prisustvo jedna od glavnih prijetni za stabilnost ekonomije.

Glavna prijetnja postojećeg sistema leži u tome što se ogromna moć centralizuje u rukama države, naročito usled činjenice da ona jedina ima kontrolu nad novcem, što joj omogućuje da vremenom sve više učestvuje u nacionalnom dohotku koji proizvodi jedna ekonomija. Kako bi se ovaj trend spriječio, neophodno je što prije zamijeniti trenutno stanje u kojem isti subjekat paralelno kontroliše novac i javne finansije nekim drugim, u kojem su javne finansije što je više moguće odvojene od kontorle nad novcem, smatra Hajek.

2.10 Problemi prelaska na novi sistem

Mada je u dosadašnjem dijelu rada navedeno dosta argumentata koji ukazuju na to da bi se sistem sa više privatnih emitenata novca pokazao kao bolja alternativa postojećem, to svakako ne znači da će javnost tako lako prihvatiti samu ideju i odlučiti se da promijeni dosadašnje navike, koje se tiču upotrebe novca. Trebaće da prođe dosta vremena prije nego što prosječan čovjek uvidi benefite novog sistema i počne da normalno funkcioniše u njemu. Ipak sama činjenica da postoji obostrani interes, na strani emitenata, u vidu profita koji bi se mogli ostvariti, i na strani korisnika, u vidu potrebe za stabilnim novcem, će zasigurno uticati da se proces prelaska na novi sistem odradi što je moguće lakše i brže.

Kao što je već rečeno, institucije koje se bave javnim finasijama i privatne finansijske institucije, prije svega banke, će najviše biti pogođene prelaskom na novi sistem. Prelazak na novi sistem bi za finansijske institucije stvorio priliku da se upuste u novi i nepoznat biznis - emitovanje sopstvenog novca. One koje to ne bi htjele, mogle bi da nastave sa svojim standardnim aktivnostima, primanja depozita i davanja kredita u valuti emisionih banaka i centralne banke. Komercijalne banke će takođe morati da počnu da posluju savjesnije, s obzirom da iza njih ne bi trebalo da stoji centralna banka, kao „zajmodavac poslednje nade“.

Prije riješavanja problema konsolidovanja javnih finansija, država će se suočiti sa vjerovatnim problemom da će ljudi masovno početi da odbacuju njen novac i mijenaju ga za stabilniji novac drugog emitenta, usled čega će on naglo gubiti na vrijednosti. S obzirom da će njen novac vremenom početi da gubi kupovnu moć i bude sve manje u upotrebi, za nju će biti sve teže da se zadužuje u sopstvenom novcu i da ga štampa za pokrivanje svojih rashoda. Biće zasigurno primorana da se zadužuje na otvorenim tržištima, koje ona teško može da izmanipuliše. Naravno, nije nužno da će pri prelasku na novi sistem, upotreba novca centralne banke biti svedena na minimum. On se zasigurno može naći u većoj upotrebi, ali će centralna banka prije toga morati da pokaže spremnost da upravlja njegovom količinom, na način koji će omogućiti da njegova kupovna moć bude stabilna, što će zahtijevati od nje da se i te kako disciplinuje i napusti mnogobrojne dosadašnje prakse, koje je koristila u svakodnevnom funkcionisanju.

Kako bi prelazak na novi sistem bio uspješan, potrebno je da se emisionim bankama odmah daju dozvole za emitovanje novca i ostala neophodna prava, da bi se i prelazak na novi sistem desio što prije, smatra Hajek. Ideja da se prelazak na novi sistem odradi postepeno bi značila i propast ideje u samom startu, jer će „ljudi naučiti da vjeruju novom novcu jedino ako oni budu uvjereni da je u potpunosti oslobođen od ikakve vladine kontrole“ (Hayek F. A., 1990, str. 122). Da bi Hajekova ideja bila održiva i mogla da opstane, na strani ponude uvijek mora biti prisutna konkurencija, dok na strani tražnje potrošači moraju uvijek biti u stanju da sami i bez ikakvih ograničenja biraju koju će valutu da koriste. Konkurencija, na jednoj, i sloboda izobra, na drugoj strani, bi zajedno trebale da disciplinuju emitente u namjeri da obezbijede novac stabilne vrijednosti.

Čak i ako prelazak na novi sistem uspije da se ostvari na način da novi sistem opstane i profunkcioniše, prijetnja države i njenog miješanja će uvijek biti prisutna. Međutim, činjenica da će emitenti u slučaju nepostojanja barijera moći da posluju u više država i da će na teritoriji jedne zemlje poslovati više emisionih banaka, koje mogu da imaju svoja sjedišta u nekim drugim državama, značajno sužava prostor do kojeg bi vlade zemalja mogle da utiču na emitenta nekog novca, kako bi zadovoljile sopstvene interese. Prijetnja za opstanak sistema na teritoriji određene zemlje leži najviše u dolasku na vlast birokratski orjentisane vlade, koja bi mogla iskoristiti vlast za donošenje zakona kojim bi vratila državu na stari monetarni sistem, u kojem je ona imala monopol na emitovanje novca, smatra Hajek.

Denacionalizacija novca bi mogla da predstavlja potencijalno rješenje za problem inflacije i probleme koji idu uz nju, s obzirom da podrazumijeva stvaranje novog monetarnog okruženja, koje bi trebalo da značajno limitira moć i uticaj svih činilaca današnjeg sistema, koji su zaslužni za česti haos, koji novac proizvodi vjekovima. Korisnici novca će zasigurno imati glavnu ulogu u disciplinovanju emitenata da ne prebjegavaju inflantornim strategijama za sticanje sopstvene koristi. Prvi put bi se za njih stvorila mogućnost da sami odluče koji novac će da koriste, umjesto da koriste onaj koji im je nametnut. I ukoliko je cilj većine korisnika, ili barem onih koji ga koriste za svakodnevne transakcije i štednju, da imaju novac čija će kupovna moć tokom dužeg perioda biti stabilna, za očekivati je da se na strani ponude nađu emitenti koji će nastojati da ispune takva očekivanja. Činjenica da na drugoj strani neće biti jedan, već više emitenata, ukazuje na to da bi drugi činilac od koga se može očekivati da suzbije inflaciju i disciplinuje emitente mogla biti konkurencija, koja će postojati među njima. Sa denacionalizacijom, emitovanje novca prestaje da bude isključivo državna aktivnost, koju državni monetarni autoriteti obavljaju bez veće odgovornosti, ne snoseći posledice svojih odluka, pa čak ni kad one izazivaju katastrofalne posledice po ostatak društva. Emitovanje novca, naprotiv, poprima karakter bizinisa, makar od strane privatnih emitenata, koji se u međusobnoj konkurenciji bore da dođu do što većeg broja korisnika i tako ostvare uspješnije poslovanje. Pri tom, da bi njihov novac došao u ruke što većeg broja ljudi, on mora svojim karakteristikama ispuniti njihova očekivanja, kako u suprotnom ne bi olako bio zamijenjen drugim, koji je u stanju to da uradi. Treći bitan faktor u riješavanju problema inflacije je slabljenje državnog uticaja, koje prije svega proizilazi iz činjenice da država više ne bi bila u stanju da nameće svojim građanima novac koji će morati da koriste. Državni novac bi vjerovatno mogao da bude dominantan u upotrebi i posle ukidanja monopola na emisiju novca, ukoliklo bi države i njihove centralne banke napravile radikalan zaokret u monetarnim politikama, raskrstivši sa inflantornim strategijama, koje su prethodno koristile. Ukoliko ne bi bile spremne to da učine za očekivati je da bi ljudi vremenom počeli da odbacuju državni novac i mijenjaju ga za drugi.Od novca koji nema široku upotrebu teško je očekivati da je u stanju da proizvede veće probleme, bez obzira na sklonost inflaciji, a i ukoliko ih proizvede, oni će najviše pogoditi one koji ga koriste, koji će snositi odgovornost za loš izbor. Iz prethodno navedenog se može zaključiti da vidim denacionalizaciju novca kao moguće rješenje za inflaciju i biznis cukluse. Iako sama ideja posijeduje argumente za primjenu, primjena u praksi zasigurno ne bi išla nimalo lako, i veliko je pitanje koliko bi vremena trebalo da prođe da sveprednosti denacionalizacije novca postanu evidentne. Prvi problem se ogleda u tome da bi u samom polazu najveći broj ljudi bio skeptičan na pomisao da zamijeni državni novac sa privatnim. Ljudi bi se prvi put našli, ne samo u situaciji da mogu da biraju koji novac će da koriste, već bi se i po prvi put našli u prilici da koriste privatni novac, što je malo ko, gledajući kroz istoriju, imao priliku da iskusi. S obzirom na manjak nekog prethodnog iskustva, ne očekujem da se oni brzo odluče na takav prelaz. Smatram da dugoročan opstanak ideje najviše zavisi od toga da li će prioritetna karakteristika koju ljudi traže od novca biti stabilnost njegove kupovne moći. To traži od njih da ne nasjedaju na pokušaje raznih emitenata, koji do većeg broja korisnika žele doći emitovanjem jeftinog novca ili nekim drugim strategijama, koje na kraju proizvode inflaciju, već da ih brzo sankcionišu. To je opet teško izvodljivo, jer se kroz istoriju često pokazalo da ljudi definitivno nisu baš najracionalniji kada se radi o novcu, a da jako mali broj njih shvata opasnost inflacije, šta više, najčešće je uoče tek kada dođe do hiperinflacije, što je jako kasno. Na kraju će uvijek biti prisutna prijetnja od potencijalnog autoritarnog režima, koji jednom odlukom može da poništi denacionalizaciju i čitav njen progres ponovnim vraćanjem na državni monopol.

3. KRITIKE DENACIONALIZACIJE NOVCA I ALTERNATIVNA RJEŠENjA

Moj cilj u pretposlednjem dijelu rada je prezentovanje argumenata, koje su razni ekonomisti iznosili napadajući Hajekovu ideju denacionalizacije, smatrajući da ona ne predstavlja rješenje za monetarne probleme onako kako Hajek sam to vidi. Najviše pažnje je posvećeno kritikama koje je američki ekonomista Milton Fridman iznio na račun Hajekove ideje, budući da su njih dvojica i najviše suprostavljali stavove, naročito po pitanju monetarne ekonomije. Pored Fridmanovih argumenata, dio pažnje je posvećen Grišemovom zakonu, na koji se pozivaju mnogi ekonomisiti, koji se protive ukidanju monopola, smatrajući da on dokazuje neodrživost konkurencije među valutama.Preispitani su i argumenti kojima se tvrdi da je novac prirodni monopol i javno dobro, zbog čega se smatra da ga jedino država može efikasno obezbjeđivati. Jedno poglavlje posevećeno je zlatnom standardu, kao monetarnom sistemu, koji je za vrijeme svog postojanja bio u stanju da ponudi mehanizam koji je gotovo sve današnje monetarne probleme držao pod kontrolom i sa puno uspjeha ostvarivao iste ciljeve koje Hajek želi da ostvari sa denacionalizacijom, a to su niska inflacija i stabilna kupovna moć valuta. Na kraju rada je napravljen osvrt na kriptovalute, kao novu ideju koja se rodila poslednjih nekoliko godina, koja i ako je tek u začetku, u budućnosti bi mogla da predstavlja primjenu Hajekove ideje u praksi i priliku da se mnogo novog nauči o konkurenciji među valutama.

3.1 Fridman i kvantativna teorija novca

Ideja denacionalizacije novca je, kao jednog od najvećih kritičara, imala Miltona Fridmana, mada je i sam Hajek bio oštar kritičar Fridmanove kvantativne teorije novca. Iako obojica ekonomista pripadaju školama koje se najviše od svih zalažu za slobodno tržište, monetarna ekonomija i novac su oblasti u kojima kod obojice ekonomista i kod obije škole postoje i te kako suprostavljena mišljenja. Hajek je smatrao da se Fridmanova kvantativna teorija novca ne može koristiti za analizu ideje denacionalizacije novca, usled činjenice da u startu polazi od pretpostavke da se na jednoj teritoriji u opticaju nalazi samo jedan novac, ne više njih. On je takođe kritikovao datu teoriju govoreći da pri analizi efekata koji prositiču iz promjene u ponudi novca, previše pažnje posvećuje efektima koje inflacija i deflacija proizvode na dužničko - povjerilačke odnose, zapostavljajući istovremeno mnogo bitnije i gore efekte, koji se tiču promjene strukture relativnih cijena, koje dovode do promašenih ulaganja. On se takođe nije slagao sa Fridmanovim predlogom da se definiše zakonska stopa preko koje ponuda novca ne bi smjela rasti, da bi se postigli visoka zaposlenost i stabilnost cijena. Hajek je smatrao da novac mora posjedovati određenu elastičnost u ponudi, kako bi se postigla ta dva cilja, koju u slučaju Fridmanovog predloga gubi. Količina novca treba da bude regulisana na način da ljudi mogu u svakom trenutku da ostvare željeni nivo likvidnosti, a da se pri tom troškovi ostvarivanja likvidnosti ne povećavaju niti smanjuju. Tržište je pri tome jedino koje je u stanju da odredi koja je to optimalna količina novca u opticaju, ne i neki monetarni autoritet, smatra Hajek.

Milton Fridman je u svojoj knjizi „Program za monetarnu stabilnost (Program for Monetary Stability)“ dao izričito negativan odgovor na pitanje da li bi regulisanje monetarne ekonomije i bankarstva trebalo da bude ostavljeno tržištu, na način da na njih budu primijenjena jedino opšta pravila, koja su primijenjena i na druge ekonomske aktivnosti. On navodi četiri razloga zbog kojih smatra da monetarni aranžamani gotovo nikad u istoriji nisu bili u potpunosti prepuštani na upravljanje tržištu:

1. Visoki troškovi resursa u slučaju da se radi o robnom novcu (robni novac (comodity currency) je novac novac sačinjen od dragocijenih metala poput zlata, srebra, kopra itd; ukratko, radi se o zlatnim i srebrnim novčićima koji su bili u upotrebi prije nastanka paprinog novca, ali i papirnim novčanicama koje su bile otkupljive u zlatnom i srebrnom novcu) i njegova tendencija da postane djelimično povjerilački; u slučaju potpuno povjerilačkog novca, visoki troškovi resursa će i dalje biti prisutni i služiće korisnicima kao zaštita (hedž) protiv inflacije povjerilačkog novca.
2. Naročite poteškoće koje bi mogle proizići prilikom sprovođenja ugovora, u kojima postoji određeno obećanje o isplati, a koji se koriste kao medijum razmjene.
3. Monopolistički karakter čisto povjerilačkog novca (povjerilački novac (fiduciary currency) predstavlja novac za koji ne postoje rezerve u vidu metalnog novca, tj. ne postoji obaveza emitenta da ga otkupi metalnom novcu. Radi se obliku novca koje dominantan u svijetu u ovom trenutku, poznatom takođe kao novac naredbe (fiat money), novac stvoren dekretom.), koji zahtijeva postavljanje određenih eksternih limita na njegov iznos; Fridman smatra da bi konkurencija na polju čisto povjerilačkog novca, posle određenog vremena, dovela do srozavanja njegove vrjednosti (kupovne moći), ukoliko bi emitentima bilo dozvoljeno da štampaju iste ili još veće denominacije, bez većih dodatnih troškova.
4. „Prožimajući karakter novca“, koji se ogleda u činjenici da emitovanje novca ne proizvodi jedino efekte na osobe koje ga direktno koriste, već i na ostale koji nisu u direktnoj vezi sa njim.

Fridman smatra da je tržištu potreban prije svega „stabilan monetarni okvir“ kako bi moglo efikasno da funkcioniše, ali ono istovremeno nije u stanju da ga samo od sebe proizvede, usled čega to postaje jedna od glavnih obaveza države.

Gotovo dvije decenije kasnije, Fridman je sa svojom koleginicom Anom Švarc napisao rad u kojem je stavio na test svoje ranije iznešene argumente i još jednom pokušao da pruži odgovor na pitanje da li bi tržište trebalo samo da odredi šta će se koristit kao novac, koje denominacije će se vezati za njega i ko će ga obezbjeđivati. Mada ne spori prisustvo nestabilnosti u postojećim monetarnim sistemima i činjenicu da su intervencije centralnih banaka i vlada kroz istoriju uglavnom pravile više štete nego koristi, on je u radu i dalje ostao pri istom stavu. Fridman naime smatra da, kada se iznose ideje o alternativinim monetarnim sistemima i ulozi države u njima, nije dovoljno iznijeti jedino argumente koji će pokazati samo njegovu ekonomsku opravdanost. Pored toga je bitno zapitati se da li je postojanje nekog drugog monetarnog sistema „konzistentno sa političkim ustavom“, i „da li bi generisalo političke snage koje bi dovele do značajnih promjena u uređenju?“(Friedman & Schwarz, 1987, str. 293).

Istorijski gledano, novac jeste nastajao spontano tržišnim procesima, ali bi na kraju uvijek država umiješala prste, pokušavajući da kontroliše prije svega njegovu emisiju. Kao što je objašnjeno u prvom dijelu rada, kontrola nad ponudom novca je pružila mogućnosti da se manipuliše sa novcem i njegovom vrijednošću, istovremeno obezbjeđujući značajan izvor prihoda za državu. Uprokos zloupotrebama i šteti koja je nanošena pojedinicima, država je vremenom uvodila sve više elementata naredbe u monetarni sistem, tj. činila da novac sve više zavisi od njene diskrecione moći. Fridman ipak smatra da su „ogromni prihodi, koje je vlada bila u stanju da izvuče uvođnjem elemenata naredbe u spoljašnji novac, mjera cijene koju su ekonomski agenti voljni da, kako bi sačuvali jedinicu mjere i medijum razmjene na koji su bili naviknuti“ (spoljašnji novac (outside money) je novac koji sam po sebi ne predstavlja obavezu za nikoga u okviru određene ekonomije. Primjer spoljašnjeg novca su zlatni i srebrni novčići i današnji papirni novac koji emituje država, s obzirom da nema obavezu da ga otkupi za neki drugi. Pored spoljašnjeg, postoji i unutrašnji novac (inside money) najčešće emitovan od strane banaka i drugih finansijskih institucija i istovremeno predstavlja obavezu onoga ko ga emituje. Primjeri unutrašnjeg novca su depoziti u bankama, čekovi itd.) (Friedman & Schwarz, 1987, str. 296). Potrebno je da prije svega dođe do značajnog gubitka kupovne moći, kako bi jedan novac bio zamijenjen drugim, smatra Fridman.

Još jedan razlog zbog kojeg Fridman smatra da ja mala vjerovatnoća da Hajekov sistem zaživi je i taj da su istorijski gledano privatni emitenti novca dobijali povjerenje od svojih klijenata jedino ukoliko bi dali obećanje da će novac u svakom trenutku moći konvertovati u neki drugi dominantniji, najčešće metalni novac. U istoriji je postojalo nekoliko privatnih emitenata, naročito u periodima slobodnog bankarstva u Škotskoj i SAD - u, čiji je novac bio otkupljiv za metalni novac, ali se tu uglavnom radilo o unutrašnjem novcu, tj. novcu koji istovremeno predstavlja obavezu emitenta u vidu aktive (zlata ili srebra), koja podržava isti novac. Primjeri privatnog emitenata spoljašnjeg novca, kakav je danas državni papirni novac, gdje država kao njegov emitent nema nikakvu obavezu koja bi proistekla iz njegove upotrebe, ne postoje.

Fridman smatra da za očuvanje konstantne kupovne moći novca nisu neophodna toliko revolucionarna rješenja, kao što je promjena monetarnog sistema, već da se isto može postići i nekim manje radikalnim rješenjima, koja se već mogu naći na finansijkim tržištima. On navodi nekoliko primjera iz SAD - a, poput mogućnosti da se na tržištu fjučersa napravi ugovor vezan za indeks potrošačkih cijena. Banke i bilo koji drugi biznis bi kupovinom fjučers ugovora, vezanih za indeks potrošačkih cijena na robnoj berzi, bio u prilici da se zaštititi od neizvjesnosti koju sa sobom nosi inflacija. Potencijalni investitor može da se odluči za investiciju (npr. kupovinu obeveznica) koje nose prinos od npr. 9%, ali je usled inflacije realni prinos na investiciju neizvjestan. Isti investitior na robnoj berzi za iznos investicije može da kupi ugovore koji ga štite od inflacije od 6% i omogućuju mu da ostvari 3% realan povrat na investiciju. Ukoliko inflacija bude veća od 9%, npr. 10%, on će na inicijalnu investiciju ostvariti gubitak od - 1%, ali će na robnoj berzi, zahvaljujući kupljenim fjučersima, ostvariti kapitalni dobitak od suprotne strane u transakciji, usled činjenice da se uspješno zaštitio od inflacije i tako pokriti prethodni gubitak od - 1% i ostvariti povrat od približno 3%. Ukoliko inflacija bude manja od 6%, recimo 2%, on će na robnoj berzi ostvariti kapitalni gubitak, ali će istovremeno realan prinos na početnu investiciju biti mnogo veći (7%) i pomoći će mu da pokrije gubitak iz fjučers ugovora i ponovo ostvari realnu dobit od oko 3%. Pored odlaska na tržište fjučersa, banka takođe može da da ponudi klijentima depozite koji će biti zaštićeni od inflacije, dok će se ona na drugoj strani osigurati od inflacije davnjem kredita u kojima su anuiteti i kamatne stope podešeni za inflaciju.

Međutim, da bi bilo koji od ovih instrumenata zaživio i našao masovnu upotrebu, potrebno je da dođe do visoke inflacije, smatra Fridman. Radi se o instrumentima koji bi najviše mogli biti korišteni u transakcijama gdje su iznosi značajni i gdje se plaćanja očekuju u nekom budućem periodu. Što se tiče problema hiperinflacije i visoke inflacije, treba imati u vidu da se ona poslednjih decenija dešavala uglavnom u zamljama koje su politički nestabilne ili u razvoju, ali ne i čitavom svijetu.

Ukratko, argumente za svoje stavove Fridman pronalazi najviše u istoriji. On smatra „da bi tržište proizvelo ishod koji je više zadovoljavajući od onog što je zapravo postignuto kroz vladinu umiješanost“, ipak „vjerujući da će iste sile koje su spriječile taj ishod u prošlosti nastaviti da ga sprečavaju u budućnosti“ (Friedman & Schwarz, 1987, str. 311). Mada ne postoji nijedan ekonomski razlog da se emisija novca ne prepusti tržištu i da se uklone sve barijere za privatne emitente, on smatra bi oni bili u stanju da postanu konkurencija državi jedino ukoliko bi ponudili robni novac ili novac koji se konvertuje u neki robni novac, s obzirom da jedino takav oblik privatnog novca istorija i prepoznaje. Uspješan primjer privatnog, potpuno povjerilačkog novca u istoriji ne postoji. Monetarni sistemi koji su se formirali kroz istoriju, pri raznim političkim i ekonomskim okolnostima, su na kraju uvijek rezultirali time da je novac koji se koristio u njima bio sertifikovan od strane države. On istovremeno smatra da Hajekovi argumenti ideja imaju mnogo više smisla ako se primjene na unutrašnji novac, umjesto na spoljašnji. Istovremeno je veća dostupnost informacija uticala na „veću osjetljivost i sofisticiranost finansijskih tržišta i javnost“ (Friedman & Schwarz, 1987, str. 308), usled čega inflacija nije više tako značajno i moćno političko sredstvo za manipulaciju i prihode države. Čak i da Hajekov sistem zaživi, Fridman smatra da će za to biti potrebne godine i godine, s obzirom da je postojeći monetarni sistem i sistemi prije njega, gradili svoje povjerenje generacijama, pa će i generacije biti potrebne da ga promijene.

3.2 Grišemov zakon

Jedan od argumenata kojim se pokušava odbraniti monopol državnog novca je i Grišemov zakon i ideja da će „loš novac uvijek sa tržišta istisnuti dobar novac“. Određeni ekonomisti, tumačeći Grišemov zakon, smatraju da će u situaciji kada na tržištu postoji više različitih vrsta novca, posle određenog vremena dominaciju preuzeti novac koji je po kvalitetu najgori od svih. Nedostatak prethodnog argumenta leži zapravo u pogrešnoj interpretaciji zakona. Grišemov zakon naime kaže da „će novac kome država vještački podigne cijenu istisnuti iz opticaja novac kome je vještački oborena cijena“ (Rothbard M. , 1999, str. 31). Postoji i nekoliko primjera koji potvrđuju tu činjenicu.

Prvi primjer polazi od pretpostavke da se na početku na tržištu nalaze u opticaju jedino zlatnici, od recimo jedne unce, ali da vremenom neki od njih, usled nošenja i habanja gube na svojoj težini, pa više ne teže jednu, već 0.9 unci, što istovremeno znači da tada imaju 90% vrijednosti važećih novčića od jedne unce. S obzirom da su izgubili 10% svoje vrijednosti, ljudima se više ne isplati da ih posjeduju i gledaju da ih se što prije riješe, kako bi došli do novčića koji imaju težinu od jedne unce. U ovakvoj situaciji dobar novac sa tržišta istiskuje loš, tj. pohabani. Grišemov zakon počinje da djeluje u trenutku kada država određenim dekretom naredi da svi novčići, bez obzira na to da li teže 1 ili 0.9 unci, vrijede jednako i imaju istu kupovnu moć. Država dakle fiksira odnos pohabanih i nepohabanih novčića, vještački podižući vrijednost pohabanog novca. S obzirom da pohabani novac, sa 10% manje težine u uncama, ima istu kupovnu moć kao i novac koji nije pohaban, pojedincima će se u transakcijama više isplatiti da ga koriste, dok će novac koji nije izgubio na svojoj težini i kvalitetu zadržati za sebe. Tržište će usled toga biti preplavljeno lošim novčićima, dok će dobar novac uglavnom ostati van cirkulacije. On može biti iskorišten za potrebe štednje ili još pametnije pretopljen, kako bi se od njega napravili novi novčići, koji nose istu denominaciju ali imaju manju težinu. Upravo je ovo drugo strategija kojom su se vladari koristili, na način što su posle svakog pretapanja starog novca, u opticaj puštali nove emisije novčića koji su svaki sledeći put imali manju težinu, a istu denominaciju. Sa istom količinom metala su mogli da stvore više novca u nominalnom smislu, a višak koji bi napravili, koristili bi za finansiranje svojih potreba, proizvodeći istovremeno inflaciju na svojoj teritoriji.

Drugi primjer djelovanja Grišemovog zakona je vezan za period bimetalizma. Kao što je objašnjeno u drugom dijelu rada, bimetalizam je nastao nakon perioda paralelnih standarda, odlukom države da fiksira odnos zlata i srebra. Iako se država odlučuje da ga fiskira, taj odnos će kad-tad zastarjeti zbog promjena u ponudi i tražnji kod oba metala. Ponovo dolazi do situacije u kojoj je jedan metal vještački precijenjen, a drugi podcijenjen, što je često rezultiralo situacijama da podcijenjeni metal ogromnom brzinom presuši sa tržišta. Da bi riješila dati problem, umjesto da zaustavi fiksiranje odnosa dva metača, država je odlučila da nametne zlato kao jedini novac.

Skoriji primjer Grišemovog zakona je i ukidanje slobodno fluktuirajućih deviznih kurseva i pokušaj države da arbitrarno utvrdi kurs svoje valute u odnosu na ostale i fiksira ga. Države potežu za ovom odlukom usled činjenice da će u sistemu fluktuirajućih kurseva, ukoliko je njihova inflacija veća od inflacije drugih zemlja, devizni kurs njene valute početi da opada, u odnosu na devizne kurseve ostalih valuta. Značajan pad deviznog kursa valute može i te kako da uznemiri građane države koji ga koriste, pa se država odlučuje ga da arbitrarno fiksira kako bi spriječila eventualnu paniku. Ali kao i na primjeru bimetalizma, i pored fiksiranja odnosa, kurs valuta na slobodnom tržištu i dalje oscilira, usled čega ponovo dolazi do situacije u kojoj će jedna valuta biti vještački precijenjena, a druga vještački potcijenjena. Države su najčešće odlučuju da arbitrarno precijene svoju valutu, zbog čega dolazi do nestašice podcijenjene valute.

Tačno je dakle da će loš novac sa tržišta istisnuti dobar novac, ali jedino ukoliko država umiješa prste i zakonski pokuša da fiksira odnos između njih. Sa druge strane, ukoliko regulisanje odnosa između različitih vrsta novca bude prepušteno tržištu i uslovljeno njihovim promjenama u ponudi i tražnji, dobar novac će vremenom, voljom učesnika, na tržištu istisnuti iz opticaja loš novac.

3.3 Novac kao javno dobro i prirodni monopol

Protivnici ukidanja državnog monopola nad štampanjem novca se često služe argumentom da je novac „javno dobro“. Oni smatraju da se radi o dobru kod kojeg proizvođač ne bi bio u stanju da „proda spoljašnje benefite koje bi proizveo“, usled čega bi ono bilo proizvedeno u manjim količinama, „ili ne bi bilo proizvedeno uopšte, ako bi bilo ostavljeno profitno orjentisanom tržištu“ (White, 1983, str. 291). Država treba da se upusti u njegovu proizvodnju, kako društvo ne bi oskudijevalo sa njim. Svako javno dobro ima dvije glavne karakteristike: „nerivalstvo“ i „neisključivost“ u potrošnji. Nerivalstvo u potrošnji znači da upotreba javnog dobra od strane jednog pojedinca ne utiče na to da ostali pojedinci imaju manje istog dobra na raspolaganju za potrošnju. Neisključivost u potrošnji znači da je prilikom upotrebe javnog dobra nemoguće istovremeno isključiti ili spriječiti ostale pojedince da ga troše i koriste. Da li se prethodno navedene karakteristike javnog dobra mogu pripisati i novcu?

Svakako da ne. Novac koji se nalazi u posjedu jedne osobe, nije istovremeno na raspolaganju ostalim pojedincima, što ukazuje na to da ne postoji nerivalstvo upotrošnji. U benefitima koji proizlaze iz upotrebe novca mogu da uživaju samo oni koji ga posjeduju i koriste, nikako svi ostali, što znači da novac ne zadovoljava ni kriterijum neisključivosti u potrošnji. Sve i da je istinita tvrdnja da privatni emitent nije u stanju da proda spoljne benefite novca koji emituje, to nikako ne opravdava postojanje zakonskih barijera, koje postoje u ovom trenutku, a koje ga sprečavaju da pored države učestvuje u proizvodnji novca za javnost, smatra Vajt (White). Argument javnog dobra se najčešće pokušava iskoristiti da bi se dokazalo da „vlada može da proizvede novac sa željenim karakteristikama koje privatne frime ne mogu proizvesti“, mada za sada „nema dokaza da je to slučaj, iako ima mnogo dokaza da vladin monopol može ostati u poslu proizvodeći gori novac nego što bi ga ijedan privatni proizvođač mogao proizvesti“ (White, 1983, str. 292).

Dodatni argument, kojim se pokušava odbraniti pozicija državnog monopola, je taj da je proizvodnja povjerilačkog novca prirodni monopol i da će na tržištu uvijek postojati težnja da se jedno dobro (ili jako mali broj dobara) koristi kao novac. Samim tim, konkurencija u ovoj oblasti nije izvodljiva. Austrijski ekonomista Karl Menger (Carl Menger) razlog dominantne upotrebe jednog ili manjeg broja dobara kao novca objašnjava činjenicom da će učesnici na tržištu smatrati da je za njih najpogodnije da, kao medijum razmjene, koriste dobro koje kosristi najveći broj ostalih učesnika, budući da će na taj način sebi znatno olakšati realizaciju transakcija. Ako bi tržište samo od sebe došlo u stanje da koristi jednu vrstu novca u transakcijama, što se svojevremeno desilo, prilikom napuštanja bartera i prelaska na robni novac, kada su zlato i srebro počeli masovno da se koriste, onda problem prirodnog monopola ne postoji, smatra Vajt. On ne postoji budući da se radi o dobrovoljnoj odluci svih učesnika na tržištu, koju su oni donijeli sami, učenjem na greškama i sledeći najbolja iskustva.

Problem prirodnog monopola nastaje onda kada vlada svojim dekretima nametne povjerilački i istovremeno sa tržišta istisne robni novac, što se svojevremeno i desilo. Sve i da povjerilački novac ima odlike prirodnog monopola, njegova opravdanost je upitna usled činjenice da je on nametnut silom. Postavlja se pitanje da li bi pojedinici da su imali pravo da biraju između povjerilačkog i robnog novca, na kraju uopšte izabrali povjerilački? S obzirom da vađenje i kovanje dragocjenih metala nisu prirodan monopol, pitanje je da li bi pri slobodi izbora država i dalje bila jedina koja bi obezbjeđivala novac? Čak i da se na kraju pojedinici odluče za povjerilački novac, prije nego za robni, i da na kraju odluče da koristite samo jedan novac, ne više njih, to i dalje ne opravdava postojanje barijera koje postoje po pitanju proizvodnje novca. Takve barijere na kraju jedino sprečavaju konkurenciju u namjeri da „otkrije koji proizvodi i koliko brendova najbolje služe potrošačevim preferencijama“ (White, 1983, str. 292), s obzirom da vlada „nije u poziciji da zna šta bi tržišni procesi izabrali kao najpogodnije“ (White, 1983, str. 293).

Još jedan argument, koji se često koristi u u odbrani nacionalizacije novca, je potreba postojanja centralne banke, kao „zajmodavca zadnje nade“, koji će biti uvijek u prilici da bankama obezbijedi dodatnu likvidnost, ukoliko im je neophodna. S obzirom da centralana banka tu ulogu igra gotovo uvijek u situacijama kada mora da spašava banke koje su pred bankrotom , postavlja se pitanje da li bi isti resursi, koji su uloženi u neefikasne banke, mogli produktivnije biti iskorišteni u neke druge svrhe? Ne treba zaboraviti da se radi o dodatnom upumpavanju keša, koje prijeti da proizvede inflaciju. Solventne banke, sa druge strane, nemaju potrebu za centralnom bankom u ovom smislu, a i ukoliko bi došle u situaciju da im je likvidnost ugrožena, one se uvijek mogu obratiti ostalim bankama za pomoć i uz određenu kamatu dobiti dodatna likvidna sredstva na zajam. Postojanje centralne banke kao zajmodavca poslednje nade rezultira time da se rizik vođenja banke prebaci sa akcionara na javnost, usled činjenice da je ona ta koja na kraju plaća cijenu dodatnog upumpavanja keša kroz inflaciju.

3.4 Zlatni standard

Zlatni standard je obavezivao zemlje koje su bile njegove članice da fiksiraju vrijednost svoje valute u odnosu na određenu težinu zlata. Međusobni kursevi valuta su, u zlatnom standardu, bili definisani na osnovu njihove vrijednosti, u odnosu na određenu težinu zlata, najčešće uncu. Ukoliko bi recimo funta predstavljalja vrijednost 1/4 unce zlata, a dolar 1/20 unce zlata, onda bi se 1 funta zlata razmjenjivala za 5 dolara zlata. Valute bi u svakom trenutku mogle biti zamijenjene za odgovarajuću količinu zlata i obrnuto, pa je zlato moglo, bez ikakvih ograničenja, da prelazi po potrebi iz jedne države u drugu.

Za Rotbarda zlatni standard predstavlja veliku blagodet i jedan od najzaslužnijih činilaca razvoja svijeta u 19. vijeku. Svijet je sa zlatnim standardom konačno dobio priliku da iskoristi pogodnosti postojanja jedne vrste novca, što je među zemljama koje su bile članice zlatnog standarda „olakšavalo slobodu trgovine, ulaganja i putovanja kroz čitavu trgovačku i monetarnu zonu, uz odgovarajući rast specijalizacije i uz međunarodnu podjelu rada“ (Rothbard M. , 1999, str. 107). Period dominacije zlatnog standarda se smatra za period najveće monetarne stabilnosti, usled činjenice da je „ponudio automatski tržišni mehanizam za kočenje inflantornog potencijala države“ i „automatski mehanizam za ravnotežno održavanje bilansa plaćanja svake zemlje“ (Rothbard M. , 1999, str. 107).

Ako bi država odlučila da vještački poveća ponudu papirnog novca, proizvela bi inflaciju koja bi poskupjela njen izvoz i pojeftinila uvoz, usled čega bi došlo do deficita u njenom platnom bilansu. Deficit u platnom bilansu bi značio da bi strani državljani, koji su došli u posjed valute te države, tražili od nje da novac konvertuju u zlato, i tako prouzrokovali odliv zlata iz nje. Država bi tada bila primorana da papirni novac, koji je proizveo inflaciju, povuče iz opticaja i smanji njegovu ponudu, kako ne bi došla u situaciju da ne može da ispuni zahtjeve za isplatom zlata. Vremenom će smanjenje u ponudi domaće valute proizvesti pad domaćih cijena i pokrenuti izvoz, koji će omogućiti ponovni priliv zlata, sve dok se nivo cijena te zemlje ponovo ne izjednači sa nivoom cijena drugih zemalja. Zlatni standard je zbog toga bio monetarni poredak „koji je poslovne cikluse održavao da se ne otrgnu kontroli“(Rothbard M. , 1999, str. 109).

Hajek navodi tri prednosti zlatnog standarda, u odnosu na postojeća monetarna rješenje (Hayek F. , 1999, str. 106):

1. zlatni standard je omogućio formiranje internacionalnog novca, koji nije zahtijevao od nacionalnih monetarnih vlasti da budu izložene nekim međunarodnim monetarnim vlasitma;
2. učinio je da monetarna politika u velikoj mjeri bude automatizovana i predvidljiva;
3. napravio je mehanizam koji je osiguravao da se promjene u ponudi novca u cjelosti kreću u pravom smjeru

Prvi svetski rat je donio velike probleme za zlatni standard, koji nisu prestajali sve do momenta kada je on u potpunosti napušten nastankom Bretonvudskog sistema. Do prvih problema je došlo usled činjenice da su vlade država nakon završetka rata dale nerealna obećanja da će njihove valute u svakom trenutku biti naplative u zlatu. Obećanje je bilo nerelano usled činjenice da su one bile primorane da stvore ogromnu inflaciju svojih valuta, kako bi bile u stanju da isfinansiraju rat. S obzirom da nisu mogle da ispune svoja obećanja, one su gotovo sve odlučile da se povuku sa zlatnog standarda, osim SAD – a, koje su mogle da priušte da ostanu na njemu usled činjenice da su kasnije stupile u rat.

Nekoliko godina kasnije došlo je do formiranja novog sistema, poznatijeg kao standard zlatne razmjene, koji je nastao kao posledica propalog pokušaja Velike Britanije da se vrati na zlatni standard po starom kursu, koji u tom trenutku nije bio realan, zbog inflacije koju je prethodno proizvela njena centalna banka. Da bi dostigla stari kurs, ona je morala značajno da smanji ponudu novca i izazove deflaciju, da bi učinila svoj izvoz konkurentnim, budući da je pri starom kursu on bio dosta skup. Deflacija ipak nije dolazila u obzir jer je smanjivala nadnice, što politički u datom trenutku nije bilo izvodljivo zbog jakog uticaja sindikata. Precijenjen kurs i inflacija su uticali na to da britanski izvoz, dvadesetih godina prošlog vijeka, bude jako skup, što je dovodilo do velike nezaposlenosti, uprkos činjenici da su ekonomije svih ostalih zemalja cvjetale, jer se radilo o periodu pred početak velike depresije. Da bi riješila problem, Britanija je pokušala da uspostavi novi sistem koji je trebao da natjera druge zemlje na inflaciju, ili da se vrate na precijenjeni kurs, usled čega bi uništile svoj izvoz, subvencionišući istovremeno britanski. Tako je nastao standard zlatne razmjene, u kojem su jedino SAD i dalje bile na klasičnom zlatnom standardu, isplaćujući dolar u zlatu, dok su ostale zemlje bile u obavezi da svoje valute mijenjaju jedino za zlatne poluge, koje su pogodovale jedino u krupnim transakcijama, usled čega je zlato prestalo da bude korišteno u svakodnevnim transakcijama. Britanija se takođe obavezala da funte, pored zlatnih poluga, isplaćuje i za dolare. Ostale zemlje su pored zlata, svoje valute isplaćivale i u funtama, usled čega su dakle dolar i funta bile glavne valute. Zlatni standard je prestao da funkcioniše normalno u ovakvom okruženju, usled činjenice da kada bi se Britanija suočavala sa inflacijom proisteklom iz deficita na platnom bilansu, druge zemlje bi umjesto da od nje naplaćuju funte u zlatu, zadržavale ih i tako proizvodile sopstvenu inflaciju. Više nije postojao mehanizam koji bi ograničavao inflaciju, kao u slučaju klasičnog zlatnog standarda, budući da je inflacija u Britaniji istovremeno proizvodila inflaciju u čitavoj Evropi. Radi se o sistemu koji nije bio održiv, naročito kasnije kada su usledile zakašnjele reakcije drugih zemalja na inflantorni bum funte, što je rezultiralo time da gotovo sve evropske zemlje ponovo napuste zlatni standard.

Sve zemlje, sem SAD – a, su se kasnije prebacile na fluktuirajuće devizne kurseve, da bi i same SAD napustile zlatni standard kako bi pronašle način da izađu iz depresije. Kasnije su se vratile na specifičan oblik zlatnog standarda, u kojem su se obavezale da isplaćuju dolare za zlato jedino stranim državama i centralnim bankama. Uvođenjem fluktuirajučih kurseva učinjena je velika greška, smatra Rotbard, koja se ogleda u tome da su veze svih valuta sa zlatom u potpunosti otkinute, a da je državi, kao jedinom emitenutu zvaničnog sredstva plaćanja, data sva moguća moć u ruke da kontroliše novac. U takvoj situaciji je teško očekivati da od njene strane ne dođe do zloupotrebe moći, „pošto moć uvijek teži da bude iskorišćena“ (Rothbard M. , 1999, str. 115).

Za Hajeka zlatni standard predstavlja dobro rješenje, jedino u slučaju da kontrola novca ostane isključivo u rukama države. On je smatrao da je uspjeh zlatnog standarda najviše bio utemeljen na prestižu koji je zlato imalo svuda u svijetu u datom trenutku. Predrasude ljudi po pitanju zlata su omogućile formiranje međunarodnog novca, bez ikakve namjere zemalja o saradnji i bez bilo kakvog eksplicitnog dogovora među njima. U međuvremenu su se predrasude ljudi po pitanju zlata promijenile, usled čega su ljudi bili spremniji da razmotre neke druge alternative u odnosu na zlatni standard.

Kao jedan od problema zlatnog standarda, Hajek navodi sporost kojom se njegova ponuda prilagođava promjenama u tražnji. Ukoliko bi u zemlji koja je na zlatnom standardu došlo do rasta tražnje za likvidnim sredstvima, to bi najčešće izazvalo rast cijene zlata, dok bi se ponuda zlata prilagođavala sporo i dogodila bi se najčešće kada bi rast tražnje za zlatom prestao da postoji. Zakašnjeli rast u ponudi zlata, kao odgovor na privremeni rast tražnje, bi kasnije izazvao samo veći problem, usled činjenice da bi omogućio pretjeranu ekspanziju kredita, čim bi tražnja za zlatom pala.

Drugi nedostatak zlatnog standarda je taj da kada bi u javnosti postojala opšta želja da se posjeduje više likvidnih sredstava, ogroman dio nje ne bi bio u stanju da ispuni tu potrebu. Ovaj problem naročito dolazi do izražaja u situacijama kada postoji realna potreba za likvidnim sredstvima, najčešće izazvana povećanom neizvjesnošću po pitanju određenih dešavanja u budućnosti. Hajek smatra da je najveća ironija zlatnog standarda ta što u trenucima kada u javnosti raste želja za likvidnim sredstvima, umjesto da dođe do rasta proizvodnje nekih dobara koji imaju najširu moguću upotrebu, poput recimo sirovina, dolazi do rasta proizvodnje zlata, koje nema neku drugu svrhu osim te da obezbijedi likvidne rezerve za pojedince. Istovremeno, tempo kojim se njegova ponuda povećava više utiče na povećanje njegove cijene nego na povećanje njegove količine, dovodeći do opšteg pada cijena, koje ponovo porastu kada se ponuda zlata poveća, ali tražnja za njim opadne.

3.5 Drugi vidovi konkurencije među valutama

Pored ideje da se privatni emitenti u konkurenciji sa državom bore da obezbijede što bolji novac, postoji takođe ideja o sistemu u kojem se jedino centralne banke različitih zemalja takmiče između sebe sa sa istim ciljem. Hajek smatra da bi ovaj predlog mogao biti prvi korak ka denacionalizaciji novca i prilika da se stekne neophodno iskustvo, kako bi se kasnije formirao bolji monetarni sistem. Ideja podrazumijeva da se zemlje između sebe obavežu da će na svojoj teritoriji ukinuti barijere, koje se tiču upotrebe ostalih vrsta novca, i da će omogućiti građanima da sami odlučuju koji novac žele da koriste. Protivnici ideje smatraju da je monopol jednog novca na teritoriji jedne zemlje dobar, jer znači i manju ponudu novca na tržištu, što dovodi do toga da njegova cijena, tj. kupovna moć, budu veća, a inflacija manja. Problem ovakve pretpostavke je taj što „brka cijenu sticanja novca (inverznu od nivoa cijena) sa cijenom (oportunitetnim troškom) držanja novca“ (Vaubel, 1986, str. 928). Naime, novac, sem ako nije investiran, ne nosi nikakav prinos, ali istovremeno nosi sa sobom oportunitetni trošak u vidu inflacije. Veličina inflacije će uticati na to i kolika će biti tražnja za novcem, tj. što je ona veća, manja će biti želja pojedinaca da ga posjeduju, s obzirom da trpe gubitke držeći ga. U stanju otvorene konkurencije između više centralnih banaka, za očekivati je da će centralna banka, koja je sklonija inflaciji, početi da gubi korisnike, u korist centralne banke, koja je manje sklona inflaciji. Inflantorna banka „gubi oboje, prihode i moć da utiče na nacionalnu ekonomiju, preko monetarne politike“ (Vaubel, 1986, str. 928), dok istovremeno biva kažnjena što je „pokušala da ponudi svoj prozivod po previsokoj cijeni“ (Vaubel, 1986, str. 930).

Uprkos benefitima, koji bi mogli proizići iz konkurencije među centralnim bankama, one se same ne zalažu za primjenu u praksi date ideje, smatrajući da bi u takvoj situaciji upravljanje monetarnom politikom na nacionalnom nivou bilo teže i riskantnijie. Treba imati u vidu da kao i u svakom biznisu, tako i na polju novca, „monopolista uživa u tišem životu u odnosu na konkurentskog proizvođača“ (Vaubel, 1986, str. 930). Centralnim bankarima u novom sistemu ne bi bilo dovoljno da samo obrate pažnju na tražnju za novcem i da na bazi toga donose odluke o ponudi, već bi bile primorane da vode računa i o potezima koje vuku druge centralne banke. Ukratko, „benefiti valutne konkurencije pritiču privatnim nosiocima novca i korisnicima (niži inflantorni porez i rizik inflacije) i poreznicima (veća spoljna seinoraža), ali trošak, veća poteškoća određivanja optimalne stope monetarne ekspanzije mora biti nošen od strane centralnih bankara“ (Vaubel, 1986, str. 930).

Poslednjih par godina, sa razvojem tehnologija, je došlo do inovacije po pitanju novca, za koju se može reći da ima dosta sličnosti sa Hajekovom idejom. Radi se o nastanku kriptovaluta (cryptocurrency), koje predstavljaju „prenosivu digitalnu aktivu, osiguranu kriptografijom“, nastalu „od strane privatnih individualaca, organizacija i firmi“ (White, 2015, str. 383). Kriptovalute su potpuno povjerilački novac, tj. novac za koji emitent nema nikakvu obavezu da ga u bilo kom trenutku otkupi od korisnika, za neku nacionalnu valutu. Trenutno ne postoje nikakve barijere ulaska na tržište kriptovaluta, ali se tržište još uvijek nalazi u začetku i sa jako malim udjelom u ukupnim transakcijama. Bitcoin predstavlja prvu i najpoznatiju, ali ne i jedinu kriptovalutu. Na tržištu postoji oko 500 različitih valuta, pri čemu treba naglasiti da Bitcoin dominira tržištem, mada njegovo učešće ima tendenicju pada poslednjih godina, usled sve većeg broja novih učesnika na tržištu. Ostale kriptovalute su poznate po nazivu Altcoin.

Kriptovalute se za sada koriste za kupovinu raznih proizvoda i usluga, pri čemu su se mnoge respektabilne kompanije odlučile da ih prihvate kao sredstvo plaćanja. Njihovi emitenti su već ponudili određene inovacije, gdje i te kako dolaze do izražaja pogodnosti kriptovaluta u odnosu na tradicionalan novac. Jedna od takvih prednosti kriptovaluta se odnosi na pošiljke novca, koje ukoliko se obavljaju uz upotrebu kriptovaluta budu i do 10 puta jeftinije, po pitanju provizije u odnosu na tradicionalne metode slanja novca. Dodatna prednost kriptovaluta je ta što denominacije nisu fiksirane, tj. korisnik kriptovalute može jednu jedinicu da izdijeli na koliko god hoće manjih djelova.

Mada je Bitcoin, kao prva kriptovaluta, nastao kao određeni sociološki eksperiment, veliki broj ostalih kriptovaluta koji se pojavio na tržištu je posledica želje investitora za profitom. Osnivači ostalih kriptovaluta uglavnom očekuju da ostvare zaradu, očekujući da vrijednost njihove kriptovalute u budućnosti poraste, tako što će se ona sve više koristiti u transakcijama. Oni pokušavaju da se nametnu u odnosu na Bitcoin tako što su preuzeli njegove funkcije i unaprijedili ih najbolje što znaju. Tako nove kriptovalute omogućuju bržu obradu transakcija u odnosu na Bitcoin, veći nivo povjerljivosti, jednostavniji sistem puštanja novih valuta u opticaj itd.

Razlike kriptovaluta i ideja koje je Hajek iznio u denacionalizaciji novca tiču se najviše kontrole u ponudi novca. Hajek naime smatra da bi za emitenta novca bilo dovoljno da pruži čvrsto obećanje da će nastojati da kupovnu moć valute održi konstantnom, a da istovremeno za sebe zadrži diskreciono pravo o donošenju odluke o količini novca u opticaju i eventualnim promjenama na njoj. Emitenti kriptovaluta su se odlučili za drugačiji pristup, sličan onome koji slikari koriste da bi garantovali kupcima svojih slika da će sačuvati vrijednost njihove slike, na način što neće proizvesti više od unaprijed određenog broja kopija. Isto rješenje su primijenili i emitenti kriptovaluta, odlučivši da unaprijed definišu maksimalnu količinu novca koja može da se nalazi u opticaju uopšte. Oni se na maksimalnu ponudu novca doduše nisu obavezali ugovorm, već sistemom koji su programirali, koji se istovremeno koristi za puštanje kriptovaluta u opticaj. Ova strategija bi na određeni način trebala da ih spriječi ili ograniči u namjeri da srozaju vrijednost novca koji emituju.

Uprkos činjenici da su se obavezali na maksimalan broj jedinica koji će pustiti u opticaj, vrijednost kriptovaluta je u dosadašnjem periodu i te kako oscilirala. Za mnoge od njih se na kraju ispostavilo da su „baloni“, s obzirom da je njihova cijena naglo porasala, da bi jako brzo izgubila i do 99% svoje vrijednosti. Vajt ovo objašnjava tvrdnjom da kod kriptovaluta, za razliku od zlata i srebra, ili na prethodnom primjeru umjetničkih slika, ne postoji određena korist koja je nezavisna od njhove cijene. Osim za preprodaju, zlato i srebro se mogu koristi i za pravljenje nakita, dok se veliki broj kupaca umjetničkih djela odlučuje za njihovo posjedovanje kako bi uživali u estetskom zadovoljstvu, koje to umjetničko djelo proizvodi za njih. Najveći broj kriptovaluta ne proizvodi ovakav vid koristi, koji bi na određeni način mogao da spriječi srozavanje njegove cijene. Ljudi će koristiti kriptovalutu i uticati na njenu cijenu „u mjeri u kojoj oni očekuju da će ona imati buduću tržišnu vrijednost“, pri čemu „tržišna vrijednost usidrena ničim sem očekivanjima o tržišnoj vrijednosti je balon po definiciji“(White, 2015, str. 393).

Nije se doduše za sve kriptovalute ispostavilo da su baloni, a prije svega ne za Bitcoin. Vajt ponovo to objašnjava činjenicom da neki ljudi posjeduju Bitcoin ne samo kako bi trgovali sa njim, već i iz nekih drugih razloga: jer su zaljubljenici u nove tehnologije, veliki protivnici države i državnog novca, pa posjedovanje Bitcoin- a za njih predstavlja posebno zadovoljstvo itd. Ovakvi razlozi mogu da spriječe srozavanje vrijednost Bitcoina. Oni su mogli da se rode i prije nego što je Bitcoin zaživio kao medijum razmjene i značajno dobio na vrijednosti, što može dodatno objasniti činjenicu da njegova vrijednost za sada nije dotakla dno. Drugi razlog leži u činjenici da Bitcoin, ali i ostale kriptovalute koje opstaju na tržištu, svojim korisnicima nude pogodnosti koje ostale kriptovalute nisu bile u stanju da ponude, što ih čini primamljivijim u odnosu na konkurenciju i održava njihovu vrijednost.

Iako kriptovalute predstavljaju osvježenje po pitanju novca, treba biti jako oprezan sa projekcijama o njihovoj budućnosti. Postoje jako kratko da bi neki veći zaključci mogli da se donesu, a njihov udio na tržištu je još uvijek zanemarljiv, da bi korist od njihove upotrebe mogla biti evidentna. One ipak mogu da posluže kao dobar eksperiment za sticnje novih znanja i ideja o novcu koji bi bio dobar za budućnost.

Kritike na račun ideje o denacionalizaciji novca su u najvećem dijelu posledica činjenice da ona predstavlja „revolucionarno“ rješenje, u odnosu na postojeći monetarni sistem. Kritičari je pokušavaju osporiti sa tezama da su rješenja koja Hajek predlaže previše ekstremna i da njihovo sporovđenje u praksi može da stvori još veću pometnju i probleme, s obzirom da bi se ljudi i novac našli u okruženju u kakvom nikad nisu bili do sad, a prije njih malo ko. Nedostatak navedenih argumenata protiv denacionalizacije novca se ogleda u tome što često proizlaze iz pogrešnog tumačenja same idejeali i pogrešne interpretacije argumenata, koji su se pokušali iskoristiti protiv nje. Grišemov zakon se kao argument na kraju ispostavio kao neupotrebljiv zbog površnog i pogrešnog tumačenja. Ekonomisti koji su pokušali da ga iskoriste, su istovremeno ignorisali drugi podjednako bitan dio zakona, koji kaže da će lošiji novac istisnuti iz opticaja bolji, tek pošto država nametnene (fiksira) među njima odnos koji nema veze sa tržišnim, što Hajek svakako ne predlaže, već se izričito protivi takvoj ideji. Argument javnog dobra takođe nije utemeljen, s obzirom da novac ne posjeduje nijednu od karakteristika javnog dobra - ni nerivalstvo, ni neisključivost u potrošnji. Argument prirodnog monopola pada u vodu kada se uzme u obzir činjenica da je monopol na emitovanje novca silom nametnutod strane države i da ona ne dozvoljava slobodnu upotrebu i emitovanje bilo koje druge valute osim njene. Fridmanovi predlozi tek djelimično mogu da riješe problem inflacije i biznis ciklusa, jer se strogo fokusiraju na dužničko-povjerilačke odnose i tiču se jedino transakcija sa većim iznosima. Njegov predlog međutim ne nudi nikakvo rješenje za drugi, bitniji i mnogo veći porblem koji proizvodi inflacija, a to je kreiranje biznis ciklusa. Istovremeno su napadi na ideju denacionalizacije i suviše fokusirani na Hajekovo viđenje svijeta, u kojem je prisutna denacionalizacija i zašto njegova vizija nikad ne bi mogla da zaživi u realnom svijetu. Nijedan od ponuđenih kontra argumenata nije uspio da pruži odgovor na pitanje zbog čega ne bi trebalo ukinuti monopol na štampanje novca i dopustiti cirkulaciju više privatnih i državnih valuta na jednom prostoru. Ako su argumenti svih ekonomista, koji se protive denacionalizaciji, tačni sigurno da ne postoji bolji način da se oni potvrde u praksi od onog da se monopol ukine i tako se stvori osnovni preduslov da ideja denacionalizacije proba da zaživi u praksi. Ukoliko do toga ne bi došlo, to bi definitivno predstavljalo najbolju potvrdu njihovih argumenata protiv same ideje, tj. potvrdu da je ona neodrživa u praksi. Zlatni standard definitivno predstavlja dokazano i efikasnije monetarno rješenje od onog koje je danas na snazi. Nedostatak zlatnog standarda, u odnosu na koncept denacionalizacije, se ogleda u čvrstoj povezanosti ponude novca sa ponudom zlata, pa samim tim i manjim stepenom fleksibilnosti. Promjena u ponudi novca bi bila uslovljena uspjesima u iskopavnju zlata, što može da utiče loše na ponudu na dva načina: da ne može da je poveća kada na tržištu postoji potreba za tim, budući da nije iskopana dovoljna količina novog zlata, ili da je naglo poveća usled novih otkrića kada to nije potrebno i tako proizvede naglu inflaciju. U denacionalizaciji su odluke o promjeni ponude novca u rukama emitenata i njihova odgovornost, pri čemu oni nisu u obavezi da zavise od drugih činilaca (poput uspjeha u iskopavnju zlata), nad kojima imaju jako malo ili nkakave kontrole.

Zaključak

Iz dosadašnjeg pisanja se da zaključiti da država definitivno nije dobro odigrala ulogu glavnog i jedinog snabdijevača novca za svoje građane. Istorija novca, u najvećoj mjeri, predstavljala
„istoriju inflacija, i to obično inflacija dizajniranih od strane vlada, za dobit vlada“ (Hayek F. , 1990, str. 34). To nikako ne čudi kada se uzme u obzir činjenica da je „inflacija snažno i suptilno sredstvo za državno sticanje javnih resursa, jedan bezbolniji i time opasniji oblik oporezivanja“ (Rothbard M. , 1999, str. 65). Inflacija omogućava državi da oporezuje građane, a da oni toga nisu svjesni, zbog čega se oni gotovo nikad ni ne bune protiv nje (inflacije).

Pored redistributivnih, inflacija mnogo veće probleme izaziva kreiranjem biznis ciklusa, usled činjenice da proizvodi „različit efekat na različite cijene, koje se mijenjaju sukcesivno, po jako nepravilnom redosledu i mnogo dugačijem stepenu, a rezultat toga je da cijela struktura relativnih cijena postaje iskrivljena i navodi proizvodnju u pogrešnom pravcu“ (Hayek F. , 1990, str. 78). Dodatna posledica državne kontrole nad novcem je i konstantno prisustvo budžetskog deficita, rast javnih dugova i sve veće učešće državne potrošnje u mnogim državama, i sve to kao posledica „braka“ koji postoji između vlade i centralne banke.

Treba imati u vidu da je novac došao u današnje stanje prije svega zato što su „vlade sukcesivno monopolizovale kovanje, monopolizovale emisiju novčanica, kroz kreiranje centralnih banaka, i trajno suspendovale konvertabilnost obaveza centralne banke“ (White, 1983, str. 291). Svjet je štaviše, nakon Drugog svetskog rata, došao u stanje koje do tada nije bilo tipično, a ogledlo se u tome da je svaka država imala monetarni sistem, koji počiva na sistemu naredbe, tj. sistemu gdje država sama i bez ikakvih ograničenja donosi odluke o ponudi novca i kako će uticati na nju. Država kroz vjekove uspješno štiti svoju poziciju monopoliste i uspjeva da koncentriše u svojim rukama sve veću moć, po pitanju kontrole nad novcem, uproks činjenici da loše upravlja njime.

Postavlja se onda pitanje, kako to da postojeći sistem opstaje i jača, uprkos evidentnim problemima koje proizvodi? To se da objasniti činjenicom da je novac vremenom postao jako kompleksna tematika, sa velikim brojem različitih pogleda, ne samo u ekonomiji i nauci uopšte, već i u drugim oblastima života. Rotbard taj problem objašnjava na sledeći način:

„Vavilon različitih gledišta na pitanje novca možda potiče od ljudske sklonosti za „realizmom“, tj. od interesovanja samo za neposredne političke i ekonomske probleme. Ako potpuno uronimo u dnevna pitanja prestajemo da pravimo fundamentalne razlike, ili da postavljamo stvarno suštinska pitanja. Uskoro se suštinske stvari zaboravljaju i besciljni tok nadomješta čvrsto pridržavanje nekog načela. Često nam je potrebno da steknemo perspektivu da stanemo sa strane, u odnosu na naše svakidašnje poslove, da bismo potpunije mogli da ih shvatimo.“ (Rothbard M. , 1999, str. 12).

Nemogućnost ili nepostojanje želje da se sagleda „krupna slika“ i da se postave „prava pitanja“ i te kako olakšavaju državi u upravljanju novcem, na način na koji upravlja. Godinama se glavni problemi o kojima se raspravlja u monetarnoj ekonomiji tiču pokušaja definisanja optimalne ponude novca, kamatnih stopa, deviznog kursa, ciljeva monetarnih politika centralnih banka i strategija za njihovo ostvarivanje. Kod svih pitanja se pretpostavka države, kao glavnog i jedinog emitenta novca, uzima zdravo za gotovo, uprkos činjenici da ona tu ulogu ne igra na zadovoljavajući način. Sve je utoliko čudnije kada se uzme u obzir činjenica da je novac „prirodni proizvod pojedinaca koji su tragali za složenijim ekonomskim odnosima nego što je Barter“ (Rockwell, 1990, str. 8), nikako nečija svjesna tvorevina, a naročito ne državna.

Puno vremena je trebalo da prođe da bi se Hajek, prije par decenija, prvi usudio dovede u pitanje ulogu države u obezbjeđivanju novca. Njaveći uspjeh djela „Denacionalizacija novca“ se ogleda u tome što je raspravu o odnosu države i novca poveo u sasvim drugom pravcu i na taj način otvorio pitanja koja su do tada jedva bila razmatrana. On nije doveo u pitanje samo temelje sistema naredbe, već i temelje monetarnih sistema koji su mu prethodili, jer je u svima njima država gotovo uvijek igrala glavnu ulogu, bez ikakve alternative. Određeni sistemi, poput zlatnog standarda, su uspjevali da nametnu određena ograničenja kojima su disciplinovali monetarnu politiku države, ali je država i dalje vodila glavnu riječ. Hajek se usudio da predloži monetarni sistem u kojem bi pojedinac po prvi put trebao da ima slobodu, da sam bira između alternativa, po pitanju novca koji će da koristi i sistem u kojem država neće biti jedina koja će raditi na obezbjeđivanju novca. On svako nema namjeru da „spriječi vladu da radi bilo šta osim da sprečava ostale da rade stvari koje bi mogli raditi bolje“ (Hayek F. , 1990, str. 17) od nje same.

Njegovo viđenje sistema u kojem postoji denacionalizacija novca ne treba doživjeti kao jedini mogući scenario takvog događaja. Za njega i bilo kojeg drugog ekonomistu je jako teško da precizno predvide njegovo funkcionisanje iz dva razloga. Prvi razlog je taj što istorija ne poznaje postojanje sistema u kojem se država u konkurenciji sa privatnim emitentima bori da obezbijedi najbolji mogući novac za svoje građane, pa samim tim ne postoji ni iskustvo na bazi kojeg bi se mogli izvući adekvatni zaključci. Drugi razlog je taj što su slobodno tržište i konkurencija osnov ideje o denacionalizaciji novca, a konkurencija, kako kaže Hajek predstavlja „proces otkrića“. Ona je nepredvidiva, a svoju nepredvidivost duguje sposobnosti za otkrivanjem dobara i načina za obezbjeđivanje dobara, koji su prethodno bili nepoznati, ili se za njih prethodno nije znalo da su profitabilni, a oni to zapravo jesu, smatra Vajt. U slučaju denacionalizacije novca, konkurencija će biti ta koja će definisati koliko će novca biti u opticaju, koji će biti najbolji novac i ko će biti najuspješniji emitent na tržištu, niko drugi. Zbog toga Hajekovo viđenje sistema treba shvatiti isključivo kao određenu pretpostavku, nagađanje autora, „preduzetničku špekulaciju“, nikako kao definitivan i jedini mogući ishod tog scenarija.

Nekoliko argumenata, kojima se pokušava opravdati vladin monopol, nije se pokazalo najubjedljivijima. Grišemov zakon i ideja da će, u slučaju konkurencije, loš novac iz opticaja istisnuti dobar važi jedino u situaciji državne intervencije i nametanja ili fiksiranja odnosa među valutama, ne u stiuaciji kada njihov odnos slobodno definiše tržište, što je svakako Hajekov predlog. Ideja da će konkurencija srozati cijenu (kupovnu moć) novca više nego što bi to učinio monopol, takođe nije opravdana, usled činjenice da miješa trošak sticanja novca sa oportunitetnim troškom posjedovanja novca, tj. inflacijom. U slučaju konkurencije, logično je očekivati od javnosti da posjeduje i koristi novac koji karakteriše niža inflacija, u odnosu na ostale, usled činjenice da će oportunitetni tošak posjedovanja takvog novca biti mnogo niži. Mogućnost izbora bi, u konačnom, trebala da istisne sa tržišta novac čija je cijena srozana i zadrži onaj čija je vrijednost konstantna.

Tvrdnja da je novac javno dobro i da jedino država može da ga obezbijedi u dovoljnim količinama, a da za njim ne postoji nestašica takođe ne stoji. Svako javno dobro naime ima dvije glavne karakteristike - nerivalstvo i neisključivost u potrošnji, pri čemu se nijedna od njih ne može pripisati novcu. Tvrdnja da povjerilački novac ima karakteristike prirodnog monopola takođe nije opravdana iz dva razloga. Prvi se ogleda u tome da je postojeći papirni povjerilački novac nametnunt državnim dekretom, istovremenim potiskivanjem iz upotrebe robnog novca, usled čega nije sigurno da bi javnost, u slučaju da može da bira, izabrala postojeći u odnosu na robni novac. Drugi razlog se ogleda u tome da postojanje prirodnog monopola ne opravdava istovremeno postojanje barijera koje svakom drugom, sem državi, brane da proizvodi novac i plasira ga na tržište. Kao što to kaže njemački ekonomista Roland Vaubel (Roland Vaubel), najbolji način za vladu da dokaže da će najefikasniji sistem biti taj u kojem postoji jedan zajednički novac, koji obezbjeđuje ona sama, je da dozvoli slobodnu konkurenciju u obezbjeđivanju novca za njene građane.

Fridmanova tvrdnja da za obezbjeđivanje stabilnog novca nisu potrebne tako revolucionarne ideje, poput Hajekove, i da se potrebna rješenja već mogu naći na finansijskim tržištima, tek donekle riješava probleme koje proizvodi postojeći monetarni sistem. Mada se datim rješenjima pojedinac može zaštiti od inflacije, Fridmanov predlog ponovo ignoriše glavni problem koji proizvodi inflacija, a to je problem formiranja biznis ciklusa. On ne nudi rješenje problema da inflacija remeti cijene i signale koje one šalju investitorima, navodeći ih da rad i ostale resurse uposle u projekte koji su profitabilni jedino dok je inflacija prisutna i raste. Njegova ideja može da pomogne pojedincima da se u transakcijama većih iznosa zaštitie od inflacije, ali nikako ne sprečava i ne disciplinuje državu u namjeri kojoj je i te kako sklona, da uz pomoć inflacije proizvodi biznis cikluse.

Teško se može očekivati da će postojeći sistem biti u stanju da riješi probleme koje je sam sklon da proizvodi, prije svega problem inflacije, a potom sve ostale probleme, koji proističu iz nje. Rješavanje problema inflacije se u postojećem sistemu čini utoliko težim kada se uzme u obzir da inflacija pruža mogućnost pribavljanja velike ekonomske koristi onima koji je proizvode. Osim što se teško uočava, i što jako malo ljudi shvata njene posledice, poslednjih decenija je i te kako prisutno, možda čak i dominantno mišljenje da je inflacija u nekoj manjoj mjeri čak i poželjna. Ekonomisti i centralni bankari imaju sasvim legitimno pravo da zastupaju takvo mišljenje o inflaciji i da misle da centralna banka treba da upravlja novcem, na način da će njen primarni cilj biti stimulisanje ekonomije, postizanje određenog nivoa zaposlenosti, zarada i kamatnih stopa, iako se ovakvo upravljanje novcem toliko puta u istoriji pokazalo kao kontraproduktivno. Oni, međutim, ničim ne mogu opravdati činjenicu da njihove odluke i posledice njihovih odluka moraju biti nametnute svim pojedincima u zemlji. Novac nije neutralan i promjene u njegovoj ponudi će pogoditi svakoga ko ga posjeduje i koristi, sa jako limitiranim mogućnostima da ih izbjegne. Centralne banke i vlade, pri tom, ni u jednom trenutku ne snose odgovornost za posledice svojih odluka, bez obzira na to što se za njih često ispostavi da su proizvele mnogo nesreće po društvo.

Denacionalizacija novca nudi ono što nije ponudio postojeći monetarni sistem, a ni sistemi prije njega, a to je sloboda izbora, tj. sloboda i mogućnost za pojedinca da sam izabere novac koji će koristiti i mogućnost za svakoga da se nadmeće na tržištu, sa ciljem da obezbijedi najbolji novac za javnost. Tržište i konkurencija će vremenom sami definisati koji je to optimalan broj valuta, koji će se koristiti i ko će proizvesti najbolji novac: država ili privatni emitenti. Emitenti će konačno početi da snose odgovornost i da se suočavaju sa posledicama loših poslovnih odluka, usled činjenice da će njihov biznis zavisiti od toga koliko su uspješni u namjeri da obezbijede kvalitetan novac. Pojedinici će, uz prisustvo alternativa na strani ponude, imati mogućnost da brzo reaguju i jednostavnim prelaskom na drugi novac izbjegnu ili ublaže negativne efekte korištenja lošeg novca. Istovremeno se stvara osnova za rješavanje problema inflacije, s obzirom da država više neće imati monopol nad novcem i efekti njenih odluka neće pogađati svakog, već najviše one koji koriste njen novac. Kao što zaključuje sam Hajek: „Novac je jedna od stvari koje konkurencija ne bi napravila jeftinim, zato što njegova atraktivnost počiva na očuvanju njegove „dragocjenosti““ (Hayek F. , 1990, str. 94).

Ideja denacionalizacije novca otvara mnoga bitna pitanja na koje je teško dati odgovor u ovom trenutku. Ona će u budućnosti zasigurno otvoriti i neka pitanja o kojima niko još uvijek nije razmišljao. Sama ideja u ovom trenutku mnogima izgleda neprihvatljivo, suludo i neizvodljivo, usled čega će biti jako teško da naiđe na veću podršku javnosti, kako be se realizovala. Sve to ipak ne treba da obeshrabri, već da bude izazov za dalje istraživanje, što potvrđuje i sam Hajek sledećim citatom:

„...postojeća politička neizbježnost ne bi trebala da bude briga ekonomiste. Njegov zadatak bi trebalo da bude...da učini politički mogućim šta danas može biti politički nemoguće. Da odluči šta može biti učinjeno u ovom trenutku je zadatak političara, ne ekonomiste, koji mora nastaviti da ukazuje da će istrajavanje u ovom pravcu odvesti u propast“ (Hayek F. , 1990, str. 83)

Bibliografija

Friedman, M., & Schwarz, A. (1987). Has Government any role in Money? In S. A. J., Money in Historical Perspective (pp. 289 - 314). Chicago: University of Chicago Press.

Hayek, F. (1990). Denationalisation of Money: The Argument Refined. London: The Institute of economic affairs.

Hayek, F. (1999). A Commodity Reserve Currency. In F. Hayek, Good Money Part II; The Collected works of F.A. Hayek (pp. 106 - 127). Chicago: The University of Chicago Press.

Rockwell, L. H. (1990). Uvod u četvrto izdanje. In M. N. Rothbard, Šta je država uradila našem novcu; Preveo Miroslav Prokopijević (pp. 7 - 10). Novi Sad: Global Book.

Rothbard, M. (1999). Šta je država uradila našem novcu; prevod Miroslav Prokopijević. Novi Sad: Global Book.

Vaubel, R. (1986). Currency competition versus governmental money monopolies. Cato Journal, 927 - 942.

White, L. H. (1983). Competitive money inside and out. Cato Journal, 281 - 299.

White, L. H. (2015). The market for Cryptocurrencies. Cato Journal, 383 - 402.

Аутор: Срђан М. РАДУЛОВИЋ - Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици (Србија), Правни факултет

Сажетак

Тенденција трансформације појединачних друштвених заједница у јединствено, унификовано друштво, које унутар себе не познаје никакве границе (или барем не инсистира на њима), можемо, уз неопходну дозу симплификације, сматрати појмовним одређењем глобализације, која, будући да је доживљавамо као тенденцију, по природи ствари има и своје темпорално одређење. Мада одређење временских координата ове појаве умногоме зависи од угла из којег је посматрамо, начелно је могуће постићи консензус око тога да овај процес није континуиран, већ да се одвијао у неколико засебних фаза.

Нама је блиско становиште да је ова тенденција имала три фазе. Но, верујемо да ће се и присталице нешто другачије периодизације усагласити са тим да је у периоду од 31. октобра 2008. године, када је објављен тзв. бели папир (white paper) под називом Bitcoin: A Peer-to-Peer Electronic Cash System, до момента проглашења пандемије SARSCoV-2 вируса од стране Светске здравствене организације започела сасвим нова, по потенцијалним дометима најефикаснија и најсвеобухватнија фаза глобализације.

У овом раду, због усмерености и обима рада, представљамо део резултата раније спроведеног теоријско-емпиријског истраживања о социолошко-правним моментима који су погодовали почетку нове фазе глобализације. Други део прикупљених резултата, усмерен на потенцијални обим и ефекте промене коју доноси нова фаза, биће представљен у неком од наредних радова. Сазнања су у оба дела истраживања прикупљена употребом аналитичко-синтетичких метода, уз нарочит ослонац на предности апстракције. У раду су, такође, коришћене и различите технике нормативног метода, као и специфичне технике интерпретације правних норми.

Кључне речи: глобализација; биткоин; криптовалуте; криптоимовина; новчане облигације; SARS-CoV-2 пандемија.

Уместо увода

Уколико идеју о глобализацији генерализујемо и интерпретирамо је као трансформацију самосталних друштвених заједница са релативно јасно одређеним државним, културним, економским и/или другим границама, у унификовано друштво које не познаје ниједну од поменутих граница, или барем није њима спутано (Радуловић, 2017), можемо доћи до неколико закључака.

Први у низу закључака био би да је овај процес иманентан људском друштву. Иако се израз не појављује у научној литератури до средине XX века (Попић, 2018; Џамић, 2014; Chumakov, 2010), мишљења смо да тенденција интензивирања људских односа кроз смањење просторних, временских, културних, а нарочито економских баријера одувек постоји. Доиста делује као да друштво тежи свеобухватности и да је глобализацију немогуће избећи (2) (Domišljanović, 2000), а да је несклад између научног конституисања појма и тренутка када се глобализација појавила чак и природан. (3) (Џамић, 2014)

Облик и, нарочито, интензитет глобализације разликују се кроз епохе. Начини постизања ефеката глобализације, такође, сукцесивно су се смењивали (Антић, 2013). Можемо уочити и периоде стагнације, чак и радикалних, темпорално или географски одређених фаза у којима се промовише изолација у односу на „нетрадиционалне” вредности. То, међутим, не значи да тенденција пораста степена међузависности процеса, појава и односа не постоји (Џамић, 2014). Напротив. Управо виши степен радикализма у „традиционалистичким” (4) одговорима подстиче активности усмерене ка стварању више форме друштвене заједнице (Марковић и Булатовић, 2014). Уосталом, push and pull ефекти (Giddens, 1990) глобализације нису нимало необични. Они природно произлазе из осећаја апатије, изгубљености, угрожености коју кроскултурни начин организовања доноси (5) (Chumakov, 2010).

Даље, глобализација спаја прошлост и садашњост, представља будућност, мада сама не подлеже никаквим временским ограничењима (Попић, 2018; Chumakov, 2010). Но, глобализација није униформна појава (Радуловић, 2017). Она, уколико је доживљавамо као процес, има своје фазе. Њих је могуће разликовати и определити периодизацију.

Критеријуми периодизације врло су хетерогени и није једноставно определити се за један, тим пре јер историјска димензија глобализације није сасвим јасна (Антић, 2003). Уз напомену да би закључци принципијелно били исти и да смо одабрали другачију хронологију, бирамо модификовану трофазну периодизацију глобализације (Печујлић, 2002; Радуловић, 2017). Прва фаза започиње успоном најстаријих цивилизација и траје до XVI века. Други талас глобализације траје до пада Берлинског зида (6). Најзад, трећи талас турбоглобализације започиње падом Берлинског зида и траје до данас без прекида [sic!].

2. Штавише, степен достигнуте повезаности и свеобухватности могуће је и изразити релативно прецизно кроз глобалност као меру дешавања на глобалу (Cifrić, 2009).
3. Природно је да свест о одвијању процеса, следствено и научно интересовање, у делу људске историје нису постојали, то јест да су се јавили у некој од фаза већ започетог процеса. Овакав закључак произлази из петофазне периодизације промишљања о проблемима и трендовима на нивоу човечанства као органске целине, а која почиње тек од средине XVIII века (Chumakov, 2010).
4. Ваља бити нарочито обазрив уколико између појмова глобализације и модернизације, односно традиционализма и конзервативизма, постављамо знак једнакости. Социолошка теорија нуди врло деликатно упутство за употребу ових термина, нарочито онда када их употребљавамо као вредносне судове (Giddens, 1990; Шуваковић, 2013).
5. Глобалистичке пројекције своје постојање, па и смисао уопште, потврђују тек кроз однос са изолационистичким тенденцијама. Однос глобалистичких тежњи друштва и регресивни одговори на те тежње само истичу контроверзну дуалну природу глобализације као процеса (Џамић, 2014). Утолико и синтагма „уједињено-разједињени свет” под којом је, како се сматра, Радомир Лукић проучавао глобализацију (Печујлић, 2002; Попић и Шуваковић, 2014; Џамић, 2014) има више смисла.
6. Творац трофазне периодизације од које полазимо, период од XVI века до пада Берлинског зида не види као континуиран сегмент, већ унутар њега разликује две засебне фазе (Печујлић, 2002). Ми на њима нећемо инсистирати, будући да (не)прихватање ове поделе није релевантно за касније извођење закључака.

Корени четвртог таласа глобализације

Настанак и развој протоглобалних цивилизација, њихово ширење, те јављање тежње за унификацијом друштва нераскидиво су повезани са техничким открићима (Антић, 2003). Не само први већ сви таласи глобализације (а сваки наредни интензивнији је од претходног) узроковани су примарно модернизацијом у технолошком смислу. Увек када се појави технологија која има капацитет да обезбеди ефикасније умањење просторне и/или временске дистанце, за последицу имамо комплексне промене у друштву које, уз дозу генерализације, проучавамо као (нове) таласе глобализације. Изузетак није ни четврти талас на чије постојање желимо да укажемо.

Концепт новца и његова еволуција, такође, нераскидиво су везани за технолошки напредак, иако је он, будући да није спутан правним нити културним ограничењима, неупоредиво бржи (Calcaterra et al., 2020). Природно, кроз разраду идеја о дигитализацији традиционалних форми новца које су се појавиле већ у раним осамдесетим (Cavalhiero & Cavalhiero, 2022), у монетарним порецима започет је постепени прелазак са банкнотног на систем електронског плаћања (Димитријевић, 2018). Прелазак је био потпуно логична, чак и очекивана фаза у процесу еволуције новца усмерене ка његовој апстракцији. Безбројне предности апстрахованог инструмента – ефикасност, ефективност и погодност коришћења само су неке од њих (Ruslina, 2019) – учиниле су да се за мање од три деценије од појаве електронског (7), затим и виртуелног новца на глобално интегрисаном финансијском тржишту (Димитријевић, 2018), економски токови глобализују најпре у смислу да промет велике количине новца не трпи значајнија ограничења и да се одвија за релативно кратко време.

У таквом окружењу отвара се широк простор на међународном нивоу који теоретски може да попуни само наднационални, потенцијално недржавни новчани систем (Nahorniak et al., 2016). У том смислу, криптовалуте, базиране на блокчејн технологији, представљају занимљив новитет. Оне су створиле суштинске изазове за правне поретке и довеле у питање генералну улогу новца и различитих валута (Ronaghi, 2023). Такође, подстичу иновације и стварају нове прилике у свету који је створен у првим годинама интернета (Calcaterra et al., 2020; Cavalheiro & Cavalheiro, 2022).

Уз то, оне представљају облик дигиталног новца, но, нису исто што и електронски новац (Nahorniak et al., 2016). Оне су, заправо, нови правац у развоју дигиталног новца због тога што постојећу новчану масу комплементарно и квалитативно уздижу. Стога, криптовалуте нам се чине као најозбиљнији кандидат за задовољење потреба које на међународном тржишту новца постоје, а у мору пројеката издваја се феномен Биткоина (8).

Биткоин примарно не представља валуту, мада може преузети облик и функције новца (9), већ систем плаћања. Суштински, платформа поставља и спроводи правила усмерена на заштиту права својине (Abramowitz, 2016), која се, помало поједностављено, своди на својину на приватним кључевима (Raskin, 2015). Од момента када је постао оперативан, функционише као аутономан систем у потпуности заснован на транспарентним математичким и информатичким принципима. Прецизније, софтвер функционише искључиво према упутствима садржаним у самом коду, али она не долазе од централног ауторитета, сем иницијално, чак не ни од самог творца, већ од демократски организоване заједнице равноправних учесника у мрежи потпуно отвореног типа [нагласио аутор] (10). Као такав, практично посматрано, у потпуности је имун на постојећу међународну, а нарочито домаћу правну регулативу (која ће управо из тог разлога остати ван фокуса овог рада), јер његова поставка и није нормативна већ консенсуална.

Иако се данас стабилни коини погрешно или барем преурањено означавају као „Хајеков новац” (Syropyatov, 2021), биткоин, што се јасно види из његовог концепцијског манифеста, представља први успешан покушај оживотворења деценијама присутне идеје Ф. А. Хајека (1976) о демонополизацији државног утицаја на креирање монетарне политике кроз постепено увођење конкуренције „државном” новцу у виду новца креираног од стране приватних ентитета (Ruslina, 2019; Syropyatov, 2021), и то у форми „спољашњег новца” према прихваћеној дихотомији (Garrat & Wallace, 2018).

Биткоин мрежа је у потпуности транспарентна. Сет криптографских кључева, односно комбинација јавне адресе и приватног кључа (Raskin, 2015), омогућава да систем буде потпуно транспарентан, пре свега, у погледу начина рада, затим расподеле средстава и њиховог кретања (11), али истовремено и да буде имун на интервенције споља због апсолутне, криптографски гарантоване, анонимности учесника у мрежи. То, свакако, компромитује економски суверенитет државе, који је додатно компромитован и њеном немогућношћу да утиче на пуштање у оптицај и масе криптовалутних јединица (Raskin, 2015), затим њеном фактичком немогућношћу да их забрани или опорезује, као и немогућношћу да директно утиче на њихову курсну вредност или куповну моћ. Но, чињеница да овај систем не зависи од компарације и размене националних финансијских инструмената на интернационалном тржишту чини га суштински децентрализованим, а потпуна отвореност мреже интернационализованим, затим и глобализованим (Blaazer, 2020).

Дакле, када смо говорили о вези узрочно-последичног карактера између технолошких иновација и новог таласа глобализације, имали смо у виду примарно Биткоин. Суштински смо, заправо, имали у виду синтезу технолошких иновација први пут обједињених у оквиру функционалне целине од стране недржавног ауторитета која нема само локални већ која има и међународни домашај, а која је у време настанка идеје о новцу издатом од стране приватних ентитета била недоступна, што је саму идеју, по признању творца идеје, чинило утопистичком (Syropyatov, 2021).

7. Електронски новац је облик дигиталног новца који, по правилу, представља електронску манифестацију већ постојећег новца у оптицају (Nahorniak et al., 2016; Ström, 2020). Појавио се најпре у Јапану средином осамдесетих година као припејд картица за плаћање неких врста „масовних услуга”, а замах је добио на западу где је коришћен као замена за кеш трансакције мале вредности (Димитријевић, 2018).
8. Будући да је њихова правилна дистинкција од кључне важности, за потребе овог рада систем плаћања означаваћемо као Биткоин, дакле великим почетним словом „Б”, а виртуелне јединице унутар система малим почетним словом „б” (биткоин).
9. Биткоин је најпре препознат као новац од стране специјализованих органа САД који се баве финансијским криминалитетом (Mirjanich, 2014), а тај став потврђен је у чувеном случају Silk Road (Raskin, 2015; Zebec, 2018) и широј јавности мање познатом, али правнополитички врло значајном случају SEC vs Shavers (Raskin, 2015).
10. Кроз овакву поставку, творац и иницијални издавач решио је два кључна проблема – нежељене додатне продукције новца и његово кривотворења (Garrat & Wallace, 2018).
11. Биткоин користи блокчејн технологију и hash функцију како би створио трајни запис свих трансакција које су се у оквиру мреже реализовале (Cavalheiro & Cavalheiro, 2022; Ruslina, 2019). У том контексту интересантан је податак да се чак и биткоини који су заплењени у случају Silk Road, то јест њихово кретање кроз заплену и каснију аукцију, могу пратити у потпуности кроз записе у блокчејну (адреса новчаника који припада FBI: lFfmbHfnpaZjKFvyilokTjJJusN455paPH), те да су оба поступка морала да буду потврђена кроз процес верификације специфичан за биткоинов блокчејн протокол (Raskin, 2015).

Проблем одређења временских координата четвртог таласа

Уколико уопште прихватимо идеју о новом таласу, чврсто стојећи на том становишту, можемо рећи да је блокчејн технологија темељ модерних глобалистичких активности, тим пре ако имамо у виду ситуационо и територијално неограничене могућности њене примене. Штавише, иако има оних који су у том смислу резервисани (Horvatić i Tafra, 2022), сматрамо да је овај вид технологије, по потенцијалним дометима и брзини усвајања, импресивнији од интернета. Компарације криптовалутног тржишта и интернета с почетка деведесетих година то потврђују (Syropyatov, 2021).

Почетак овог таласа глобализације, међутим, не можемо стриктно везати за моменат настанка блокчејн технологије а да тиме успешно разрешимо све недоумице које евентуално могу настати. Разлога је неколико, а два су, сматрамо, нарочито битна.

Најпре, блокчејн технологија није нова технологија per se. Блокчејн је први успешан спој технолошких идеја које су постојале и биле коришћене значајно пре формирања првих „низова података груписаних у блокове” (12).

Друго, први случајеви имплементације блокчејн технологије, иако успешни, прошли су незапажено ван информатичке заједнице. Блокчејн остаје потпуно непознат вид технологије широј јавности све до њене уградње у основе система плаћања (13) познатог под називом Биткоин (Horvatić i Tarfa, 2022). Тек од тренутка када је Биткоин мрежа постала оперативна, иако њена дистрибутивност симболизује универзалност (Ronaghi, 2023), блокчејн технологија суштински постаје глобални, доцније и мејнстрим феномен. Следи моменат настанка блокчејн технологије, иако кључне у техничком и суштинском смислу, због иницијално скромних домета, дакле, пре првих примера функционалне имплементације, не би га исправно било узети за почетак четвртог таласа глобализације.

Иако је творац система пажљиво одабрао тренутак како би истакао поенту у свом манифесту револуционарне реформе монетарног система (Sławiński, 2019), више је разлога због којих не можемо везати почетак четвртог таласа глобализације стриктно ни за крај 2008. године, када је објављен тзв. бели папир (14) (Raskin, 2015) нити за почетак 2009. године, када је мрежа постала оперативна.

Први разлог је тај што је кибернетизација и глобализација новца, следствено капиталистичког облика привређивања, суштински започела још 1971. године (Ström, 2020). Даље, Биткоин, ма колико импресивна идеја била, посматрано из перспективе нашег рада, суштински није ништа друго до тек први успешан пројекат имплементације блокчејн технологије на начин који промовише децентрализовану глобализацију. Биткоин је први приказ потенцијала технологије која у монетарној сфери омогућава поуздано креирање и трансфер дигиталних добара (Ronaghi, 2023), мада и то на начин који због читавог низа објективних околности компромитује његово усвајање као мејнстрим економског феномена (Syropyatov, 2021). Дакле, стварни домети блокчејн технологије биће спознати тек кроз пројекте који су се појавили значајно касније или који ће се тек појавити (15).

Штавише, потпуно смо сагласни са тим да биткоин не само да није једини, већ да није ни најнапреднији пројекат те врсте (Teomete Yalabik & Yalabik, 2019). Примера ради, из перспективе финансијског тржишта, stable coin пројекти, којима се покушава решити проблем волатилности, тренутно су иновација која највише обећава (Syropyatov, 2021). Трећи разлог је тај што је крај 2008. године, због економске кризе која је тај период обележила, исправније интерпретирати као посртање антидржавне, laissez faire глобалистичке методологије и јачање државног интервенционизма, него као нови талас глобализације (Mellor, 2020). Коначно, исправно интерпретирање Биткоина као феномена могуће је једино у контексту врло хетерогене групе догађаја међу којима нарочито место заузима проглашење пандемије изазване SARS-CoV-2 вирусом.

Наиме, 11. марта 2020. године Светска здравствена организација прогласила је пандемију SARS-CoV-2 вируса. Вирус који је узрок обољења познатог под називом ковид 19, постао је катализатор читавог низа процеса. Због природе пандемије, пре свега чињенице да је током трајања пандемије било неопходно свести физичке контакте на минимум, природно је да је потрага за алтернативним моделима функционисања свакодневних активности убрзала процес дигитализације (Mijatović, 2022).

У ред појава и процеса код којих је промена карактера и интензитета најизраженија на првом месту налази се процес трансформације новца, генерално и финансијског тржишта, што је уосталом и научно доказано (Vareško i Deković, 2022). Наиме, систем размене добара какав је карактеристичан за монетарне економије данашњице није одувек постојао, нити је кроз различите епохе функционисао на исти начин. Од скромних почетака неформалног робноновчаног промета, базираног на локализованом личном контакту (Ström, 2020), евентуално на једноставним бартер аранжманима (Calcaterra et al., 2020; Mellor, 2020; Ström, 2020), преко увођења ретких метала као опште мере вредности робе, до појаве првог кованог новца, затим банкнота, коначно и електронског новца као репрезентације новца који се већ налази у оптицају, новац је кроз сопствену апстракцију (Ström, 2020) пратио интензивирање друштвених односа. Његова социјална и материјална апстракција погодовала је интензивном и екстензивном ширењу капиталистичког начина привређивања (Ström, 2020). Последица је континуирано смањење просторне, временске, а затим и културне дистанце. Смањење различитих видова дистанце иницирало је ново апстраховање новца, што је, у складу с потребама све интензивнијег привредног живота, резултирало његовом метаморфозом у врло софистициран финансијски инструмент.

Биткоин осећа и прати тенденције у развоју новца, а у контексту савремених друштвених релација има савршен смисао. Најпре, очигледно је постојање тенденције изградње електронских облика чувања новца и система плаћања. Њихове предности су неспорне и сматра се да такви системи повећавају ефикасност и у виртуелном и у реалном свету (Vareško i Deković, 2022). Оно што је у почетку деловало као крајње несигурна концепција, прихваћено је и раширено у тој мери да монетарни системи најразвијенијих земаља, по правилу, функционишу без било какве физичке репрезентације новца, то јест као cashless заједница (Calcaterra et al., 2020). Како Биткоин промовише употребу најновијих информационих технологија за чување и трансфер новца, јасно је да је претходна тенденција уважена у потпуности. Штавише, Биткоин не само да уважава тенденцију дематеријализације новца већ је и наставља и уздиже на квалитативно виши ниво.

Кроз peer-to-peer систем на којем почива промовише се digital trust, што омогућава директне трансакције међу корисницима (Ruslina, 2019). Иако се то може тумачити као разлог несигурности система (Ruslina, 2019), на овај начин елиминише се потреба за акредитованим посредницима који су есенцијални у традиционалним системима плаћања (Živanović i Vitomir, 2022; Raskin, 2015; Ronaghi, 2023; Horvatić i Tafra, 2022; Cavalheiro & Cavalheiro, 2022). Такође, елиминише се и могућност да се деси „двострука потрошња” (Ruslina, 2019), све то уз истовремено унапређење брзине обављања трансакција и смањење провизија (Teomete Yalabik & Yalabik, 2019). Трошкови чувања средстава, осим уколико се корисник не одлучи да криптографске кључеве похрани на напреднији cold wallet, практично не постоје. Иако би интуитивнији кориснички интерфејс олакшао употребу, Биткоин мрежа промовише апсолутну монетарну инклузију свих заинтересованих лица, омогућава лак приступ средствима и њиховом управљању. Најзад, овај систем плаћања имун је на државну и међународну регулативу (16), а самим тим и на границе држава – практично их не познаје, што иде у прилог тенденцији апстракције, универзализације и денационализације средстава плаћања.

Иако је начин његове примене константно еволуирао (17) (Vareško i Deković, 2022), инсистирамо на томе да Биткоин није валута, већ да је у питању систем плаћања. Уосталом, у том капацитету је и коришћен примарно, конкретно ради куповине и продаје робе и услуга путем интернета (Vareško i Deković, 2022). Ипак, будући да је временом постајао све глобалнији и разноврснији као инструмент (Karabulut & Sari, 2022), Биткоин је најавио крупне промене на међународном, глобализованом тржишту роба и капитала (Živanović i Vitomir, 2022). Неке од њих су се и десиле у претходном периоду. Но, како објашњавамо везу између пандемије SARS-CoV-2 вируса, Биткоина и четвртог таласа глобализације (18)?

Биткоин је привукао масовно интересовање 2017. годинe када су „Биткоин” и „како купити биткоин” били најчешће коришћени појмови у популарним претраживачима попут Гугла (Cavalheiro & Cavalheiro, 2022). Разлог је једноставан. Уз уважавање осталих квалитета, основна снага Биткоина лежи у одсуству могућности повећања количине јединица у оптицају (19), затим одсуству могућности копирања појединачних јединица које „циркулишу” унутар система, најзад и математички пројектованој динамици „пуштања у оптицај” предвиђене количине јединица (20) (Raskin, 2015). На основу тога, можемо рећи да се биткоин понаша као изразито дефлаторна валута, свакако под условом да га уопште посматрамо као валуту.

С друге стране, модерне државе имају суверенитет у погледу одређења средства плаћања, а ексклузивитет одређивања куповне моћи тог средства, након аброгације „златног стандарда”, делегирале су својим централним монетарним установама. Традиционални новац у потпуности је завистан од одлука и регулативе централних банака (Ronaghi, 2023). Поверење у централне банке и њихову пројекцију суштински je једини принцип за одређење вредности новца. Принцип тржишне привреде, златни стандард, лимитирани златни стандард, величина привредног раста и други механизми за одређење вредности новца замењени су „принудним курсом”. Није, дакле, претеривање рећи да не постоје „природне” или барем концептуалне границе продукције новца (Mellor, 2020).

Модел може ефикасно функционисати у време када нема потреса, но све несавршености поставке до изражаја долазе управо у време криза, нарочито оним глобалних размера као што је пандемија вируса SARS-CoV-2, и то из разлога што на овакве кризе, када је привредни живот успорен или чак стопиран, а буџетска потрошња повећана, неоптерећене обавезом да за то обезбеде покриће, државе посежу за непопуларним мерама које подразумевају повећање количине новца у оптицају. (21) У таквом амбијенту, природно, систем који се базира једино на поверењу у централну монетарну институцију показује инфериорност у односу на систем који се базира на поверењу у математичке гаранције лимитиране понуде и сигурности плаћања. Следствено, тврдња о томе да се поверење у јавне (државне) институције не може поверити технологији (Sławiński, 2019) показује се као, благо речено, застарела. Ово је нарочито тачно након аброгације Bretton Woods споразума и „златног” стандарда када је окончана дефлаторна и започела инфлаторна ера у економској историји (Syropyatov, 2021). Дакле, иако је читав систем, након ере „слободног банкарства”, организован са циљем да обезбеди стабилност у временима кризе (Sławiński, 2019), парадоксално, управо у временима кризе показује се да је прерогатив државе у продукцији новца пре случајан него што је заиста потребан (Blaazer, 2020). Уосталом, случајеви Ел Салвадора (22) и Централноафричке Републике (23), у којима је усвојен низ прописа којима је Биткоин признат као средство плаћања у готово неограниченом капацитету, иако ове потезе треба тумачити као отворени економски експеримент, принципијелно потврђују капацитет ове иновације (24) (Cavalheiro & Cavalheiro, 2022) и стање у монетарним порецима.

У доба здравствене и економске кризе изазване пандемијом, повећана је потреба за укључењем реалне финансијске активе у портфолио (Živanović i Vitomir, 2022). Мисли се на тзв. safe haven имовину попут злата, затим и сребра (Živanović i Vitomir, 2022; Wen et al., 2022). Но, поред традиционалних облика заштитне финансијске активе, интересовање инвеститора усмерено је све више ка модерним облицима активе – примарно оне базиране на блокчејн технологији (Živanović i Vitomir, 2022). У њима, пре свега биткоину, могуће је наћи сличне, потенцијално чак и боље safe heaven особине него код злата (Ronaghi, 2023; Wen et al., 2022) или деоница (Vareško i Deković, 2022). Штавише, иако је истина да се биткоин суштински налази негде између злата и америчког долара (Syropyatov, 2021), истраживања недвосмислено потврђују како је диверсификација кроз биткоин, под условом да је у портфолио укључен и неки од традиционалних облика активе, добар потез чак и код оних инвеститора који нису склони ризику (Šoja i Senarthne, 2019).

Релативно ниска базна вредност биткоина у првим годинама трговања, услед огромног интересовања инвеститора за ову до тада непознату финансијску активу, у 2019. години мења се и постаје изузетно висока, а наставља да расте напоредно са негативним утицајем пандемије у наредном периоду (Živanović i Vitomir, 2022). У условима кризе изазване пандемијом, због изразитог државног интервенционизма и централизације у свим областима, биткоин као инструмент имун на државну регулативу и аполитичан, па и у односу на злато, испољава и неке додатне предности (Wen et al., 2022).

Истовремено са испољавањем првих слабости традиционалних централизованих монетарних система под притиском пандемије, изразито дефлаторна природа биткоина бива додатно истакнута кроз тзв. трећи halving event који се догодио 11. маја 2020. године. У таквим условима вредност биткоина иницијално расте безмало 10 пута и у наредном периоду достиже вредност од готово 65.000 америчких долара за један биткоин.

Цена биткоина изузетно је интересантан показатељ. Познато је, наиме, да цена биткоина зависи једино од односа понуде и тражње, односно потражње, будући да је понуда програмски ограничена и укупно и периодично. Прецизније, укупна количина биткоина који се могу наћи у оптицају је ограничена кодом на 21.000.000, али је, због програмиране динамике пуштања у оптицај, тренутно у промету тек нешто више од 90% укупне количине. Дакле, према ценама формираним на специјализованим платформама, у условима двоструко ограничене понуде, произлази да је тражња за биткоином у једном тренутку била многоструко већа од тражње за најјачом класичном валутом.

Тачно је да таква цена није била одржива, па је јењавањем пандемије и консолидацијом финансијских токова тражња за биткоином опадала. У тренутку израде рада креће се око 20.000 америчких долара. У том смислу, сасвим се чини рационалном критика волатилности цене биткоина, али и шпекулативног карактера овог облика имовине (Šoja i Senarathne, 2019). Критика нестабилности, иако постоји сасвим рационална и до детаља описана аргументација зашто се суштински дешава (Syropyatov, 2021), апсолутно је на месту. Нагли пораст и пад цене није нешто што је неуобичајено када је у питању криптоимовина, а оваква тенденција ће се засигурно наставити барем до момента када тржиште достигне критични волумен. То природно подгрева неповерење. Међутим, само на први поглед.

Наиме, када би подухват који је апсолутна новина, на иначе врло ригидном финансијском тржишту, била номинално барем једнака најјачој валути, то би био изузетан резултат по себи. Но, без обзира на значајан пад цене у односу на 2021. годину, садашња цена показује да су субјекти на финансијском тржишту, грубо речено, у 19.999 трансакција пре вољни да прихвате биткоин него амерички долар. Из реторичког питања „какво је онда стање са поверењем у остале, релативно слабије валуте?” произлази као сасвим логичан закључак да биткоин и други слични пројекти неспорно преузимају примат и савремено финансијско тржиште постепено обликују у децентрализовано окружење имуно на државну регулативу, следствено државне и све друге врсте граница.

12. Технолошке иновације о којима говоримо подразумевају, без претензија да их све обухватимо, имплементацију TCP/IP технологије, изградњу напреднијих програмских језика, напредак криптографије, нарочито hash функција, конструисање тзв. Меркеловог дрвета. Творац Биткоина, такође, успешно је комбиновао искуства неких ранијих покушаја изградње дигиталних валута, примера ради B-money и HashCash (Antonopoulos, 2010).
13. Иако има елемената на основу којих је Биткоин могуће исправно интерпретирати као валуту, идеја творца била је заправо најпре да створи економичнији и ефикаснији систем плаћања, пре свега код трансфера мале вредности (Živanović i Vitomir, 2022). Зато смо склонији ка томе да овај софтвер означимо као систем плаћања.
14. Исто важи и за моменат регистрације интернет домена www.bitcoin.org, за који неки аутори (Živanović i Vitomir, 2022) везују укључивање Биткона на међународно финансијско тржиште.
15. Могућност употребе блокчејн технологије није ограничена на изградњу система плаћања. У (децентрализованом) финансијском систему она се већ сада користи за формирање штедних улога, издавање полиса осигурања, пласирање кредита, трговање и управљање акцијама и обвезницама, прикупљање оснивачког капитала. Ван финансијског система она има потенцијал да се искористи за формирање катастара, вођење и чување медицинских картона или праћење пређене километраже коришћених аутомобила. Штавише, почетком јула 2020. године на референдуму је, поводом предложених уставних промена у Русији, део становништва са правом гласа своје активно бирачко право реализовао кроз софтвер базиран на блокчејн технологији. Детаљније о другим облицима коришћења блокчејн технологије видети у Ronaghi, 2023.
16. У том контексту, Ронаги (2023) нуди опсежну студију о томе како је увођење санкција Ирану од стране САД и ЕУ погодовало промоцији криптовалута, пре свега Биткоина, са циљем превазилажења негативних ефеката забрана које су у вези са интернационалним пословањем привредних субјеката, али и са свакодневним активностима појединаца на територији ове земље.
17. Ово потврђује и свеобухватна студија о броју, врстама и дистрибуцији патената који се односе директно на Биткоин, а који унапређују софтверску поставку на којој функционише. О томе детаљније видети у Cavalheiro & Cavalheiro, 2022.
18. Ипак, слажемо се у потпуности са ауторима који указују на то да је због релативне краткоће времена трајања врхунца пандемије и дневних флуктуација тешко извести сигурне закључке, не толико да ли је, већ у којој мери је пандемија заправо иницирала промене на традиционалном финансијском тржишту (Vareško i Deković, 2022).
19. Укупна количина биткоина која се може наћи у оптицају ограничена је на 21.000.000 кроз тзв. source code који се сматра непроменљивим. Ипак, будући да је Биткоин суштински особени софтвер, он није апсолутно затворен за измене, но, да би се таква измена десила у потпуно децентрализованом систему, потребно је да већина „нодова” у мрежи изрази сагласност са предложеним повећањем волумена биткоина. Сасвим је основано закључити да у мрежи са хиљадама „нодова” који су„DeFi ентузијасти” није вероватно формирати већину око става да се мрежа одрекне „ограничене понуде” као особине која је чини апсолутно супериорном у односу на традиционалне монетарне системе.
20. Мрежа је програмирана тако да се комплексност математичког проблема који је потребно решити у процесу „рударења” управља према количини већ изрудареног биткоина. Сваки блок има капацитет од 1МВ, што му омогућава да у себи меморише око 4.000 трансакција. Блок плански бива попуњен сваких 10 минута у просеку. Сваким додатим блоком у оптицај се пушта одређена количина нових биткоина. На сваких 210.000 доданих блокова, број биткоина који ће бити пуштен у оптицај по блоку смањује се за једну половину (halving). То нам омогућава да имамо извесну динамику пуштања јединица у оптицај (Antonopoulos, 2014; Horvatić i Tafra, 2022).
21. Примера ради, процена је да су само Сједињене Америчке Државе у последњих неколико месеци у оптицај пустиле преко 3,5 трилиона нових банкнота, а да је Европска централна банка дала зелено светло за штампање преко једног трилиона евра.
22. Ley Bitcoin, Diario Oficial ES, 110/2021, Decreto No 57.
23. République Centrafricaine Cryptomonnaie, Journal Officiel CAF, 22/2022.
24. Ова настојања, иако и она потврђују капацитет криптовалута заснованих на блокчејн технологији, суштински не треба мешати са настојањима држава или наддржавних институција да изграде своје дигиталне и криптовалуте. О томе детаљније видети у Mijatović, 2022.

Закључна разматрања (увод у наредни рад)

Процес дигитализације новца реорганизује постојећу пословну праксу и доноси социјалне, политичке, онтолошке, чак и еколошке промене, a истовремено интензивира концетрацију и централизацију у процесу доношења одлука на глобалном нивоу (Ström, 2020). Но, криптовалуте, пре свега Биткоин, иако јесу дигиталне по свом карактеру, не прате ову тенденцију. Управо супротно, Биткоин почива на идеји свесног одрицања контроле управљачких механизама у корист мреже компјутера која покреће софтвер (Magnuson, 2022; Ruslina, 2019). Он представља модел утопијског нивоа глобалне децентрализације, и то не само у финансијском сектору. То је темељна идеја која је окупила највећи, свакодневно растући број учесника у систему (25).

Иако је због новине феномена и непостојања адекватне временске дистанце у односу на коју бисмо процењивали стварне ефекте незахвално изводити закључке или правити пројекције, сматрамо, а то је уједно став и у академским круговима, да криптовалуте представљају изванредну новину (Karabulut & Sari, 2022). Оне засноване на блокчејн технологији, а које нису централизоване, имају моћ да национална тржишта претворе у регионална, а регионална даље у глобална. У том смислу заиста делује као да историја глобализације не памти инструмент који у тој мери интензивира дешавања и процесе.

Уколико то ипак није довољно за закључак да су криптовалуте, засноване на блокчејн технологији, изванредан катализатор процеса глобализације, онда треба нагласити следеће. Изградња и пуштање у рад Биткоина, али и читавог низа других пројеката, објективно, у другом је плану у односу на изградњу такозваног DeFi система, којем су пут трасирала техничка и економска решења имплементирана у Биткоин. Систем је осмишљен тако да у својој идеалној форми, уз напомену да је систем још увек у изградњи, обезбеђује: 1) пуну контролу средстава; 2) апсолутну инклузивност; 3) децентрализовану верификацију исправног рада система; 4) неограничену могућност изградње нових финансијских услуга и производа (Werner et al., 2021). Андреас Антонопулос у својим многобројним предавањима прави аналогију у односу на интернет из времена када је једина апликација унутар система била имејл. Он истиче да уколико DeFi монетарни систем упоредимо са интернетом, Биткоин, иако импресиван по својим технолошким решењима, био би тек имејл, односно прва функционална апликација унутар система. Данас, верујемо, не најбоља и дефинитивно не једина.

Иако идеја делује футуристички, делови DeFi система постају видљиви. Унутар њега је већ могуће успешно куповати, продавати, штедети, закључити уговор о осигурању или кредиту, трговати акцијама, инвестирати, водити хуманитарне фондове, све без интервенције државе, без посредника, без територијалних ограничења, уз криптографски гарантовану безбедност (26). Према доступним подацима, простор је у сталном порасту: конкретно, за непуне две године укупна вредност у промету је порасла са 700 милиона на 150 милијарди америчких долара (Werner et al., 2021). Систем је у повоју и потребно је још много рада да би он постао потпуно оперативан и одржив на нормативном нивоу (Werner et al., 2021). Но, чињеница је да на идеолошком нивоу представља озбиљну претњу постојећем ригидном финансијском систему.

Ипак, степен глобализованости којем данашње друштво тежи не окончава се ни окончањем радова на изградњи DeFi система. Ако уз извесну дозу апстракције пратимо претходно поменуту аналогију Андреаса Антонопулоса, слично као што Биткоин налази примену као један од функционалних елемената DeFi система без обзира на ком блокчејну је изграђен, DeFi систем је тек један од механизма, односно апликација унутар далеко већег пројекта познатог под називом Web 3.0. Блокчејн технологија сматра се есенцијалном за реализацију сада већ мејнстрим идеја у технолошком свету познатих као „интернет ствари” (IoT) и „интернет свега” (IoE) (Horvatić i Tafra, 2022). Ови пројекти децентрализовану глобализацију промовишу шире, тј. ван економских токова, наравно, примарно у дигиталном свету. Но, како су свакодневне активности данас неодвојиво везане за интернет, остварени ефекти глобализованости у дигиталном свету, очекивано, прелиће се у све сфере друштвеног живота.

25. И не само да је број учесника у мрежи и корисника у сталном порасту, већ је и тржиште криптовалута све веће према економским критеријумима. Процена је да само тржиште биткоина достиже размере од 1,2 трилиона америчких долара (Cavalheiro & Cavalheiro, 2022).
26. Приказ појединих маркантних решења са техничким специфичностима, мада нису сви део DeFi система, видети у Mijatović, 2022.

Литература

• Антић, Ч. (2003). Глобализација и историја. У: М. Вучинић (ур.), Аспекти глобализације (стр. 42−49). Београд: Београдска отворена школа. http ://www.bos. rs/materijali/aspekti.pdf
• Димитријевић, М. (2018). Електронски новац у савременом монетарном праву. Зборник радова Правног факултета у Нишу, 57 (81), 221–236. https ://doi. org/10.5937/zrpfni1983061D
• Марковић, Д. Ж. и Булатовић, И. Ж. (2014). Социологија – основни појмови и савремено друштво. Београд: Београдска пословна школа − Висока школа струковних студија.
• Печујлић, М. (2002). Глобализација – два лика света. Београд: Гутенбергова галаксија. Попић, С. (2018). Идеје о глобализацији у часопису „Социолошки преглед” – могућност примене Хелдове поделе школа мишљења. Социолошки преглед, 52 (1), 147–180. https ://doi.org/10.5937/socpreg52-16798
• Попић, С. и Шуваковић, У. (2014). Академик Радомир Д. Лукић – претеча проучавања глобализације у Србији. Теме, 1 (38), 377−390.
• Радуловић, С. (2017). Аутономни концепт односа лекара и пацијента као продукт другог таласа глобализације. Зборник радова Правног факултета у Нишу, 56 (76), 467−478.
• Џамић, В. (2014). Глобализација: њено теоријско утемељење и њене противречности. Зборник Матице српске за друштвене науке, 149, 1001−1011. https:// doi.org/10.2298/ZMSDN1449001D
• Шуваковић, У. (2013). Традиција и модернизација. Српска политичка мисао, 41
  (3), 57−75.
• Abramowitz, M. B. (2016). Cryptocurrency-based law. Arizona Law Review, 58(2), 359–420. Antonopoulos, A. (2010). Mastering Bitcoin: Unlocking Digital Cryptocurrencies. Sebastopol: O’Reilly Media, Inc.
• Blaazer, D. (2020). Bitcoin in the longue durée: Money, the state and cryptocurrency.
  Australian Humanities Review, 66, 196−203.
  Calcaterra, C., Kaal, W. A., & Rao, V. (2020). Stable cryptocurrencies. Washington University Journal of Law & Policy, 61, 193−227.
• Cavalheiro, G. M. do C., & Cavalheiro, M. B. (2022). Assessing technological trends through patent landscaping: The case of bitcoin. Journal of World Intellectual Property, 25(1), 206–219. https ://doi.org/10.1111/jwip.12216
• Chumakov, A. N. (2010). Philosophy of Globalization. Moscow: MAKS Press.
• Cifrić, I. (2009). Kultura i okoliš. Zaprešić: VŠPU.
• Domišljanović, M. (2000). Globalizacija i mogućnost izbora. Diskrepancija, 1 (2), 41−45.
• Garratt, R., & Wallace, N. (2018). Bitcoin 1, Bitcoin 2, ...: An experiment in privately issued outside monies. Economic Inquiry, 56(3), 1887−1897. https: //doi.org/10.1111/ecin.12569
• Giddens, A. (1990). The Consequences of Modernity. Stanford: Stanford University Press Hayek, F. A. (1976). Denationalization of Money (An Analysis of the Theory and Practice of Concurrent Currencies). London: The Institute of Economic Affairs.
• Horvatić, H. i Tafra, V. (2022). Identifikacija komercijalne blockchain tehnologije te izazovi i opasnosti primjene kroz konkretne primjere. Obrazovanje za poduzetništvo – E4E, 12 (2), 105−120. https
  ://doi.org/10.38190/ope.12.2.7
• Karabulut, T., & Sari, S. S. (2022). The attitude of academic staff towards bitcoin. Ekonomski vjesnik, 35 (1), 55−67. https ://doi.org/10.51680/ev.35.1.5
• Magnuson, J. W. (2022). The failure of market efficiency. Brigham Young University Law Review, 48(3), 827−908. http ://dx.doi.org/10.2139/ssrn.4096270
• Mellor, M. (2020). Bitcoin and the myths of neoliberalism. Australian Humanities Review, 66, 204−209.
• Mijatović, N. (2022). Pravna (ne)uređenost kriptovaluta i njihov utjecaj na industriju osiguranja. Hrvatski časopis za osiguranje, 6, 93−106.
• Mirjanich, N. (2014). Digital money: Bitcoin’s financial and tax future despite regulatory uncertainty. DePaul Law Review, 64(1), 213–248.
• Nahorniak, I., Leonova, K., & Skorokhod, V. (2016). Cryptocurrency in the context of development of digital single market in European Union. InterEULawEast, 3(1), 107–124.
• Raskin, M. I. (2015). Realm of the coin: Bitcoin and civil procedure. Fordham Journal of Corporate & Financial Law, 20(4), 969–1011.
• Ronaghi, M. H. (2023). A contextualized study of blockchain technology adoption as a digital currency platform under sanctions. Management Decision, 61(5), 1352−1373. https ://doi.org/10.1108/MD-03-2022-0392
• Ruslina, E. (2019). Legal protection for bitcoin users in E-commerce transactions.
  Journal of Internet Law, 23(4), 3–6.
• Sławiński, A. (2019). Will IT technologies and globalisation change the mechanism of money creation?. Zarządzanie Publiczne / Uniwersytet Ekonomiczny w Krakowie, 4(50), 5–14. https ://doi.org/10.15678/ZP.2019.50.4.01
• Šoja, T. i Senarathne, C. W. (2019). Bitcoin i diversifikacija portfolija – perspektiva globalnog investitora. Bankarstvo, 48 (4), 44−63. https ://doi.org/10.5937/bankarstvo1904044S Ström, Т. Е. (2020). Abstracting money: Cryptocurrencies, cybernetics and contradictions. Australian Humanities Review, 66, 188−195.
• Syropyatov, V. A. (2021). Stablecoins as an implementation of Hayek’s private money theory. Russian Journal of Economics and Law, 2, 318–331. http ://dx.doi. org/10.21202/1993-047X.15.2021.2.318-331
• Teomete Yalabık, F., & Yalabık, İ. (2019). Anonymous bitcoin v enforcement law. International Review of Law, Computers & Technology, 33(1), 34–52.
• Vareško, A. i Deković, D. (2022). Utjecaj pandemije COVID 19 na povezanost kretanja cijena bitcoina i vodećih svjetskih burzovnih indeksa. Zbornik radova Međimurskog veleučilišta u Čakovcu, 13 (2), 89−99.
• Wen, F., Tong, X., & Ren, X. (2022). Gold or bitcoin, which is the safe haven during the COVID-19 pandemic?. International Review of Financial Analysis, 81, 102–121. https ://doi.org/10.1016/j.irfa.2022.102121
• Werner, S. M., Perez, D., Gudgeon, L., Klages-Mundt, A., Harz, D., & Knottenbelt, W. J. (2021). SoK: Decentralized finance. arXiv preprint arXiv:2101.08778, 1−17.
• Zebec, S. (2018). Pravna regulacija bitcoina i ostalih virtualnih valuta u nekim neeuropskim zemljama i hrvatskom zakonodavstvu. Zbornik radova Međimurskog veleučilišta u Čakovcu, 9 (1), 87−91.
• Živanović, V. i Vitomir, J. (2022). Nove tehnologije i uloga kriptovaluta na nivou in- vesticionog portfolija. Megatrend revija, 19 (1), 1−16. https ://doi.org/10.5937/ MegRev2201001Z

Autor: Dr Srđan Radulović, docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici

Rezime

Bitkoin kao virtuelni sistem za plaćanje predstavljen je krajem 2008. godine. Ipak, i danas nedostaju odgovori na neka od fundamentalnih pitanja. Jedno od tih pitanja je da li je Bitkoin zaista novac ili nešto sasvim drugo.

Bitkoin kao sistem primarno je dizajniran ne sa ciljem da se stvori „nova vrsta novca“ u najužem smislu već sa ciljem da se stvori platforma koja obezbeđuje da se transfer vrednosti izvrši na što je efikasniji način moguće. Ipak, iako to nije suštinski, bitkoin ima kapacitet da preuzme ulogu novca, a taj kapacitet je prepoznat i u sudskim odlukama. Prepoznajući i uvažavajući taj kapacitet, u ovom radu prezentujemo rezultate pretežno empirijskog istraživanja sprovedenog prethodno o nestabilnoj, ali opet izrazito deflatornoj prirodi bitkoina i njenom uticaju na novčane obligacije. Konkretno, iako bi ideja mogla biti kontroverzna iz više razloga, a volatilna priroda „cene” bitkoina je svakako jedan od njih, smatramo da periodična depresijacija njegove vrednosti ne znači da je bitkoin inflatoran. Naprotiv, bitkoin je deflatoran po prirodi. Različiti ugrađeni mehanizmi, ali i novi načini primene ističu tu prirodu. Dakle, u radu koristimo različite tehnike analitičkog metoda, najpre da izdvojimo različite deflatorne mehanizme, kako one programirane tako i one faktičke, a zatim i da ih opišemo. Dalje, u radu koristimo sintetičke metode, najpre generalizaciju i apstrakciju, da sumiramo rezultate istraživanja koji potvrđuju kao tačnu polaznu hipotezu da je bitkoin po prirodi izrazito deflatoran i pored njegove nestabilnosti, te da se može koristiti kao zaštitni mehanizam u monetarnim obligacijama.

Ključne reči: Bitkoin, novčane obligacije, ugovor, valutne klauzule, kriptovalutne
klauzule, deflacija.

1. Uvod

Evolucija novca neraskidivo je povezana sa tehnološkim napretkom, iako je novac evoluirao značajno sporije zbog pravnih ili kulturnih ograničenja (Calcaterra, Kaal, Rao, 2020: 202-203). Prirodno, pojava digitalne tehnologije podstakla je ideju o generisanju imovine slične gotovini (1) koja se može deponovati i prenositi u digitalnom formatu. Zanimljivo, treća industrijska revolucija oživela je teoriju da su privatni entiteti, ako im se dozvoli, sposobni da obezbede barem jednako pouzdane „kovanice“ kao i one koje stvara država (Hayek, 1976: 24). Kako se kompleksna visokotehnološka infrastruktura koja omogućava potpuno transparentno i unapred određeno izdavanje postepeno razvijala, teorija se činila manje utopijskom (Syropyatov, 2021: 324). Treća industrijska revolucija donela je uzbudljive projekte od kojih su neki postali vrlo uspešni i oni su, u zavisnosti od istorijske interpretacije, inicirali četvrtu ili čak petu veliku promenu novca (Radulović, 2021: 30). Smatra se da DigiCash postavlja tehničku i ideološku osnovu za moderne digitalne valute (Turudić, Milić & Štulina, 2017: 193; Roth, 2015: 528). Ipak, nijedan od ranijih projekata, uglavnom zbog svoje neefikasne centralizovane infrastrukture (Cavalhiero, Cavalhiero, 2022: 209), nije postao ni približno uspešan kao najradikalniji (Hutchinson & Dowd, 2015: 357) – „Bitkoin: Peer-to-peer sistem elektronskog novca“ (Nakamoto, 2008: 1-9).

Bitkoin je prvi uspešan primer demonopolizacije tržišta fiat valuta kroz postepenu implementaciju novca koji izdaju privatni entiteti (Syropyatov, 2021: 319-320). Kako savremeno društvo teži decentralizovanim rešenjima za ljudsku interakciju (Calcaterra, Kaal, Rao, 2020: 193), u gotovo savršenom okruženju za svoj uspeh (Đorđević, 2018: 96), Bitkoin (2) se pokazao kao koristan ekonomski (Đorđević, 2018: 100), ali i pravni instrument (3).

1. Za više o različitim imovinama sličnim novcu, videti: Karame & Androulaki, 2016: 11-13.

2. U ovom članku, kako bismo precizno razlikovali Bitkoin kao operativni softver, sistem ili mrežu od bitkoina kao digitalne imovine (podataka ili valute određene vrednosti), na Bitkoin kao sistem ćemo se pozivati koristeći veliko slovo „B“, a na bitkoin kao imovinu koristeći malo slovo „b“ (Antonopoulos, 2014: xvii, 18, 116; Cvetković, 2018: 120; Hutchinson & Dowd, 2015: 357 fn.).

3. Od juna 2021. godine, Salvador je postao prva zemlja koja je legalno priznala Bitkoin kao zakonsko sredstvo plaćanja u gotovo punom kapacitetu, podržala ga tehnički impresivnom digitalnom infrastrukturom (prilagođeni novčanik, specijalizovana vladina platforma za razmenu, različite besplatne aplikacije, pa čak i posebna mreža) i uvela razne podsticaje za promovisanje ovog prilično zanimljivog eksperimenta (Ley Bitcoin, Diario Oficial ES, 110/2021, Decreto No 57). Centralnoafrička Republika je bila druga nacionalna ekonomija koja je uvela Bitkoin kao zakonsko sredstvo plaćanja i rezervnu valutu (République Centrafricaine Cryptomonnaie, Journal Officiel CAF, 22/2022).*

Strogo govoreći, Bitkoin nije ni roba ni valuta (Abramowicz, 2015: 3). Bitkoin nije novac. To je sistem plaćanja. Može se izneti čvrst argument da je Bitkoin zapravo institucija ili platforma koja stvara i sprovodi imovinska prava (Abramowicz, 2015: 3). Ali onda, sudska praksa je utvrdila da bitkoin ima sposobnost da preuzme ulogu novca (Raskin, 2015: 980). Dakle, ako ga posmatramo kao novac, on je oblik „spoljnjeg novca“ (Garrat, Wallace, 2018: 1887), što posebno cene korisnici novca koji su već naviknuti na bezgotovinska elektronska ekonomska okruženja (Dimitrijević, 2018: 224-225) (4).

Dubinska analiza potvrđuje da je vrednost bitkoina veoma volatilna kako u kratkim tako i u dužim periodima (Baur, Dimpfl, 2021: 2663–2683). Ipak, očekivano je da mlada valuta bude volatilna (Đorđević, 2018: 100). Spisak razloga za njenu volatilnost je dobro opisan (Mirjanich, 2014: 223; Syropyatov, 2021: 320-322, 326-327). Može se izneti i čvrst argument da je volatilnost bila veća na početku, što u krajnjoj liniji može biti dobra vest za potencijal Bitkoina da se razvije u (stabilniju) valutu (Baur, Dimpfl, 2021: 2668-2669).

Ipak, u vremenima kada njegova volatilna priroda dolazi do izražaja, izuzetno je važno razumeti šta deflatorna priroda bitkoina zapravo znači. Volatilnost je izraz koji opisuje koliko se vrednost sredstva razmene menja tokom vremena, ili preciznije, kojom stopom. Ako deflaciju posmatramo kao apresijaciju vrednosti izazvanu neskladom u ponudi i potražnji koja podiže kurs valute (Antonopoulos, 2014: 180), bitkoin je po prirodi deflatoran, ali i dalje volatilan. Različiti mehanizmi čine ga otpornim na inflaciju. To je tačno čak iako je bitkoin spekulativna imovina ili se barem može tumačiti kao takva (Šoja, Senarathne, 2019: 46) jer nije podržan nikakvom imovinom ili garancijom (Šoja, Senarathne, 2019: 46), niti predstavlja trenutno stanje ekonomije neke zemlje (Vareško, Deković, 2022: 91). Konkretno, vrednost bitkoina nije imuna na sopstvenu depresijaciju, iznenadnu apresijaciju i različite vrste manipulacije. U ovom trenutku, gotovo je nemoguće sprečiti ih jer Bitkoin sistem funkcioniše kao slobodno i u suštini neregulisano (5) tržište. Vremenski trošak korišćenja Bitkoina (Garrat, Wallace, 2018: 1889) je stvarna opasnost i, pored toga, vrednost bitkoina je gotovo potpuno nepredvidiva (Garrat, Wallace, 2018: 1896; Syropyatov, 2021: 320). To dodatno otežava odbranu hipoteze o njegovoj deflatornoj prirodi.

Bilo kako bilo, čak i kada njegova cena dramatično padne, to ne znači da je bitkoin inflatoran. Ovo je ključno razumeti ako želimo da razjasnimo svojstva i pravnu prirodu novčanih obaveza nominovanih u bitkoinu, a posebno ako nameravamo da ih pravilno regulišemo. U tom smislu, ovaj rad je samo uvod u ovu temu.

4. Elektronski novac je oblik digitalnog novca i faza u njegovoj evoluciji, a isto su i kriptovalute; ipak, kriptovaluta nije elektronski novac i ne treba je brkati sa elektronskim novcem (Dimitrijević, 2018: 228).

5. Iako postoje nacionalni propisi (Cvetković, 2018: 127-128; Zebec, 2018: 90-93), kao i međunarodni propisi (Cvetković, 2018: 126-127; Mijatović, 2022: 95-100), Bitkoin, i kao sistem i kao valuta, apsolutno je imun na nacionalne i međunarodne propise. Međutim, postoji doza optimizma da stabilni novčići, konceptualno govoreći, mogu da naglase da je optimizacija kreiranja politike pod vođstvom tehnologije zapravo moguća u složenim monetarnim sistemima (Calcaterra, Kaal, Rao, 2020: 194). Ali, adekvatan model prvo mora biti otkriven od strane sudske prakse (Raskin, 2015: 972), a zatim potvrđen u sigurnijem okruženju, kao što su „Sandbox“ ili „Innovation Hubs“ (Jović, Nikolić, 2022: 48-51).

2. Fiksna ponuda

Bitkoin je softver otvorenog koda koji se koristi decentralizovanim dizajnom mreže (Caetano, 2015: 103-104; Đorđević, 2018: 97) (6). Tačnije, to je elektronski, dvosmerni, decentralizovani (Đorđević, 2018: 97) platni sistem zasnovan na kriptografskom dokazu (Nakamoto, 2008:1) koji je razvijen sa ciljem isključivanja ovlašćenih posrednika kroz koncept „digitalnog poverenja“ (Cavalheiro, Cavalheiro, 2022: 207; Horvatić, Tafra: 2022 108-109; Syropyatov, 2021: 325) bez kompromitovanja sigurnosti i privatnosti tokom transakcije (7), po nižim troškovima i što je brže moguće (Roth, 2015: 529).

Da bi prenos vrednosti bio moguć, vrednost je morala biti povezana sa sredstvom unutar sistema. Kako je sistem potpuno digitalizovan, ovo sredstvo je moglo postojati samo u digitalnom obliku, tj. virtuelne novčane jedinice predstavljaju vrednost (Đorđević, 2018: 97). Uobičajena je zabluda da je naziv ovog sredstva Bitkoin. Bitkoin je peer-to-peer monetarna mreža, to je program, softver, platforma, ali ne valuta. Bitkoin kao valuta ne postoji izvan ili bilo gde unutar mreže (Cvetković, 2018: 124). Osnovna jedinica ovog platnog sistema je satoši, digitalizovani deo informacije koji je trajno povezan sa digitalnom platformom (Antonopoulos, 2014: xvii, 18, 116). Ipak, iako tehnički netačno, postalo je norma koristiti bitkoin kao jedinicu sa odnosom prema Satošiju od 1:100.000.000 (Radulović, 2021: 32).

6. Postoji prirodna tendencija ka monopolu u Mreži (Hutchinson Dowd, 2015: 364-368). Ipak, mogućnost stvaranja apsolutnog monopola je samo teorijska. Kako cela zajednica entuzijasta aktivno koristi prostor preostao za poboljšanje Mreže, postoji niz predloga protokola za rudarenje („getblocktemplate“ je najuspešniji) koji sprečavaju centralizaciju.

7. Privatnost i sigurnost nisu sinonimi. Ovo su dva različita aspekta efikasnosti platnih sistema, svaki sa svojim prepoznatljivim individualnim karakteristikama (Karame, Androulaki, 2016: 14-17).

Da bismo razumeli ovaj koncept, možemo uporediti bitkoin sa tradicionalnim načinima izvršavanja novčanih obaveza (Cvetković, 2018: 121; Đorđević, 2018: 100-102). Po svojim karakteristikama, bitkoin je u suštini negde između zlata i dolara (Syropyatov, 2021: 323) ali primarna ideja je bila da se stvori digitalna imovina koja imitira zlato. Najlakši način da se novostvorenoj imovini da vrednost je da se učini retkom. Stoga su protokoli Bitkoin mreže postavljeni tako da ukupna ponuda bude pažljivo izračunata, konačna i ograničena (8). Fiksiranjem ukupnog broja bitkoina u opticaju na 21.000.000, početni izdavalac i pronalazač rešio je dva glavna problema – dodatno izdavanje i falsifikovanje (Garrat, Wallace, 2018: 1887). Dakle, „štampanje“ novog novca u Bitkoin mreži iznad očekivane stope izdavanja je nemoguće što znači da bitkoin kao valuta nije podložan inflaciji (Antonopoulos, 2014: 2).

Budući da je Bitkoin softver, on nije „ništa više“ od skupa unapred programiranih pravila. Kako se ta pravila mogu ažurirati, tehnički postoji mogućnost promene izvornog koda kako bi se omogućilo kvantitativno povećanje ponude novčića. Ipak, kako mi to vidimo, ovo je samo teoretski moguće. Zašto?

Bitkoin je konstruisan na revolucionarnoj tehnologiji koja se zove blokčejn. Blokčejn je digitalna baza podataka koja sadrži informacije o svakoj promeni u mreži (Cvetković, 2020: 128; Teomete Yalabik, Yalabik, 2019: 37). Jednom uneti i potvrđeni, podaci o promeni koja se dogodila trajno se čuvaju u bloku, koji se zatim povezuje sa postojećim lancem gde su blokovi ravnomerno poređani, hronološki vremenski obeleženi, suštinski nepromenljivi (Cvetković, 2020: 129; Catanzaro & Kain, 2020: 52; Horvat, Tafra, 2022: 108) (9). Lanac dodatih blokova distribuira se kroz mrežu, a upravljanje njime je u potpunosti zasnovano na konsenzusu (Radulović, 2021: 36) što znači da niko ne vrši kontrolu nad lancem (Magnuson, 2022: 883) (10). Ovo je vrlo važna tačka jer svaki blok u lancu sadrži određeni broj bitkoina, a ukupna ponuda se postepeno povećava konsenzusnim dodavanjem novih blokova (11), ali ne više od 13.230.000 njih.

8. Procenjuje se da u svetu postoji 171.000 metričkih tona zlata (Đorđević, 2018:101), ali to je samo pretpostavka. S druge strane, Bitkoin sistem se ne zasniva ni na kakvoj sličnoj pretpostavci. Kreatori sistema su otišli korak dalje i ponudili kriptografsko uverenje o njegovoj ograničenoj ponudi (Cvetković, 2018: 121). To znači da nema opasnosti od bilo kakvih neočekivanih otkrića ove robe koja može doneti nestabilnost monetarnom režimu (Cachanosky, 2019: 371). Takođe, za razliku od zlata, nemoguće je manipulisati „čistoćom“ bitkoina i tako kompromitovati ideju o njegovoj ograničenoj ponudi (Cvetković, 2018:121).

9. Bitkoin koristi blokčejn kao javnu knjigu koja sadrži potpuni zapis svih javnih transakcija u istoriji Bitkoin mreže (Cavalhiero, Cavalhiero, 2022: 209). U tom kontekstu, zanimljivo je da je bitkoin koji je zaplenjen u slučaju „Silk Road“ prebačen u FBI novčanik (lFfmbHfnpaZjKFvyilokTjJJusN455paPH) od strane čvorova putem regularne procedure verifikacije na Bitkoinovom blokčejnu; štaviše, ovaj transfer ali i kasnija aukcija novčića i njihov transfer kupcima je potpuno transparentan i može se pratiti jednostavnom proverom promena u lancu (Raskin, 2015: 982-983).

10. Satoši Nakamoto se povukao iz javnosti u aprilu 2011. godine, prepuštajući odgovornost razvoja koda i mreže rastućoj grupi volontera (Antonopoulos, 2014: 4).

11. Po analogiji sa Fridmanovim "Ostrvom kamenog novca", Bitkoin funkcioniše putem decentralizovane (digitalizovane) kolektivne memorije (Hutchinson & Dowd, 2015: 358).

U tradicionalnim ekonomskim sistemima, monetarna vlast garantuje kvalitet, količinu i vrednost novca, dok banke i drugi posrednici vrše kontrolu nad transakcijama (Pernice, 2021: 770). Bitkoin funkcioniše kao protokol, tj. skup unapred programiranih pravila (Raskin, 2015: 971) bez arbitra (Abramowicz, 2015: 3). U Bitkoin mreži ne postoji centralna vlast bilo koje vrste koja nadzire i upravlja platformom (Catanzaro, Kain, 2020: 52; Teomete Yalabik, Yalabik, 2019: 37). Prvo, to znači da ne postoji jedna kritična tačka (eng. single point of failure) (Hutchinson & Dowd, 2015: 359). Drugo, nema potrebe za trećom pouzdanom stranom za sprovođenje procesa registracije i/ili garantovanje tačnosti stanja transakcija, sve to zato što se poverenje u mrežu zasniva na kriptografiji kao nauci (12) (Cvetković, 2018: 121; Dinić, 2014: 110; Đorđević, 2018: 97; McGinnis, 2020: 60; Raskin, 2015: 974). Ovde dolazi do izražaja genijalni koncept: upravljanje je dodeljeno samoj Mreži, zapravo računarima koji vrše proces verifikacije transakcija (Đorđević, 2018: 98; Hutchinson & Dowd, 2015: 360). Iz toga sledi da je sistem gotovo u potpunosti samoregulišući i potpuno decentralizovan. Dalje, ne samo pokrenute transakcije već i svaka druga promena u mreži mora biti rezultat konsenzusa među svim pojedinačnim učesnicima u mreži (naglasak autora). Dakle, da bi se promenio izvorni kod nakon zatvaranja obavezne debate u zajednici, potrebno je da većina čvorova u mreži izrazi svoje odobrenje. Sa desetinama hiljada čvorova koji pokreću mrežu, može se sigurno pretpostaviti da je gotovo nemoguće postići konsenzus za promenu osnovnog protokola koda, posebno dela koji ovaj sistem čini superiornim u odnosu na većinu kripto projekata (13).

Ovaj protokol čini Bitkoin superiornim u odnosu na druge kripto projekte. Naime, ranih 1970-ih postalo je jasno da možda ne postoji bilo kakva prednost niti potreba (barem više ne) za neupitnim i univerzalno prihvaćenim državnim prerogativom proizvodnje novca, te da bi to moglo biti štetno za razvoj nacionalne ekonomije ako se ne podržava valutna konkurentnost (Hayek, 1976: 20). Posebno se ovo odnosi na nacionalne ekonomije koje su potpuno zavisne od strane valute što je bio slučaj u Salvadoru (potpuno zavisan od USD).

12. Poverenje u mrežu zavisi od funkcionisanja većine rudarskih računara u mreži. Logičan zaključak koji proizilazi iz ove činjenice ukazuje na to da povećani obim bitkoin transakcija implicira veću sigurnost; povećanje prometa mreže povećava poverenje (Dinić, 2014: 110).

13. Posmatrajući istoriju pokušaja iniciranja čak i „manjih“ tehničkih promena (protokola) oličenih u Bitkoin "hard forkovima" (Bitcoin XT, Bitcoin Classic, SegWit), možemo videti da nijedan od ovih projekata (čak ni „BitcoinCash“) nije nadmašio uspeh i stopu prihvatanja Bitkoin forka.

14. Prateći više od 2000 godina dugu istoriju državnih prerogativa u izdavanju novca, nobelovac Hayek je nabrojao legitimne razloge za dodeljivanje monopola izdavanja novca državnim institucijama (Hayek, 1976: 21-26).

Možemo ići čak i dalje. Mogu se izneti snažni argumenti koji podržavaju tvrdnju da se apsolutna državna kontrola nad novcem može tumačiti čak i kao oblik ugnjetavanja koji je ništa manji od uskraćivanja građanskih sloboda (McGinnis, 2020: 60). Iako je „komplementarna valuta“ (Pernice, 2021: 769), bitkoin je najmoćnije oružjeu onome što se čini kao „fundamentalni napad“ na ostatke ove zastarele ugnjetavajuće ideje u modernom monetarnom poretku (McGinnis, 2020: 61).

Ako postoji bilo kakva istina u ovoj smeloj tvrdnji, onda je ograničena ponuda najvažnija karakteristika koja čini bitkoin, ako ne superiornim, onda barem konkurentnim fiat valutama [15]. Ovo je posebno tačno ako imamo u vidu kolektivno ukidanje monetarnog aranžmana iz Breton Vudsa i zlatnog standarda koji su, prema ekonomskim ekspertima (Syropyatov, 2021: 324), započeli inflatornu eru u ekonomskoj istoriji. Stoga, ne postoji ekonomska ili pravna logika koja bi opravdala transformaciju sistema iz „digitalnog zlata“ u nejedinstveni kvazi-demokratski fiat monetarni poredak, posebno među čvorovima koji su generalno pravi entuzijasti „decentralizovanih finansija“ [16].

15. Ideja Bitkoina duboko je ukorenjena u Austrijskoj ekonomskoj školi mišljenja koja je poznata po oštroj kritici državnih intervencija koje zapravo pogoršavaju ekonomske i poslovne cikluse i uzrokuju značajnu inflaciju (Zebec, 2018:89).

16. Bitkoin mreža ne nameće protokole i pravila članovima koji se ne slažu sa njima. Omogućava im da se bezbedno odvoje iniciranjem takozvanog "hard forka". Postoji čak i poseban deo softvera nazvan Git ugrađen u mrežu, kreiran da omogući korisnicima forkovanje izvornog koda (Caetano, 2015:104-105). Rezultat je više od stotinu (manje-više poznatih i uspešnih) projekata u kripto prostoru koji su započeti na ovaj način – kao Bitkoin fork (Caetano, 2015: 104).

3. Halving

Kreator(i) Bitkoina su imali za cilj da stvore digitalnu imovinu koja se ponaša kao zlato [17]. Stoga su doneli ideološku odluku da ne puste sav bitkoin u opticaj odjednom (Cachanosky, 2019: 371). Ukupan broj bitkoina je unapred određen ali je raspored njegovog stvaranja fiksiran (Raskin, 2015: 971) jer je mreža postavljena tako da može postupno povećavati ponudu novčića po opadajućoj stopi kroz proces nazvan „rudarenje“.

Odgovornost dodavanja verifikovanih transakcija u blok i ažuriranja lanca blokova poverena je posebnoj grupi učesnika mreže – rudarima. Da bi izvršili dodeljeni zadatak, rudari moraju rešiti niz složenih matematičkih problema što zahteva ogromnu računarsku snagu. Da bi ih podstakao da svoju računarsku snagu stave na raspolaganje za potrebe mreže, u Bitkoin protokol je ugrađen sistem „dvostruke nagrade“. Prvo, rudar prikuplja mali procenat svake transakcije koja je upisana u novokreirani blok. Pored toga, „pobednički“ rudar dobija novi bitkoin od mreže kao nagradu kada se transakcija „coin base“ postavi u novi blok (Antonopoulos, 2014: 115: Hutchinson & Dowd, 2015: 361; Nakamoto, 2008:4). To znači da izdavalac bitkoina nije banka, vlada, nadzorna institucija, pojedinac ili kompanija; izdavaoci su sami korisnici (Dinić, 2014: 110). Trećeg januara 2009. godine, iskopan je „genesis blok“ (Horvatić, Tarfa, 2022:107-108). Rudar(i) ovog bloka su dobili 50 bitkoina. Od tog trenutka, svaki put kada je kreiran novi blok, rudar je dobijao 50 novostvorenih bitkoina.

Ukupna ponuda raste postepeno ali ne istom brzinom. Kao što je već napomenuto, svaki blok sadrži određeni broj bitkoina, a ukupna ponuda novčića se povećava dodavanjem novih blokova. Međutim, blokovi nemaju isti kapacitet, tj. ne sadrže istu količinu bitkoina. Mreža je unapred programirana, najpre da smanji nagradu rudarima za 50% nakon svakih 210.000 dodatih blokova, ali i da prilagodi složenost matematičkog problema količini koja je već iskopana, tako da novi blok od 1MB koji sadrži otprilike 4000 upisanih transakcija (Horvatić, Tafra, 2022:109) nastaje u proseku svakih deset minuta (Antonopoulos, 2014:2, 177-178; Đorđević, 2018:97-98; Raskin, 2015:976; Roth, 2015:528). Jednostavna matematika pokazuje da se nagrada za rudarenje smanjuje otprilike svake četiri godine. Od 11. maja 2020. godine, nagrada za rudarenje po bloku iznosi 6.25 bitkoina. Stopa po kojoj se novi blokovi (pa samim tim i bitkoini) dodaju postojećem lancu postepeno se smanjuje (dok ne dostigne broj od 21.000.000).

Čin smanjenja rudarske nagrade za polovinu naziva se „halving“. Ideja iza procesa halvinga bila je da se bitkoin oponaša zlato čak i kada je u pitanju dinamika njegovog iskopavanja (Đorđević, 2018: 98). Sa ekonomskog i pravnog stanovišta, kroz proces halvinga, deflatorna priroda bitkoina dolazi do izražaja jer se već ograničena ponuda novčića dodatno smanjuje. Radi poređenja, u vreme pisanja ovog rada, više od 18.5 miliona (od 21 miliona) bitkoina je pušteno u opticaj, ali će poslednji bitkoin biti pušten u opticaj kada se iskopa blok 13.230.000. Prateći dinamiku Mreže, procenjuje se da će se to dogoditi otprilike 2137. godine (Antonopoulos, 2014:178; Raskin, 2015:976). To znači da je procenat inflacije kontrolisan, ne samo kroz konačnu ponudu već i kroz 64 događaja halvinga, nakon čega se stopa izdavanja novog bitkoina smanjuje.

17. "Bitkoin pravilo, logo i tekstualni opis sugerišu da je projekat inspirisan zlatnim standardom. Uzmite u obzir, na primer, da se Bitkoini proizvode kroz proces nazvan „rudarenje“ sa opadajućim prinosima koji podseća na vađenje zlata iz podzemlja, te da je logo zlatnik" (Cachanosky, 2019: 371).

4. Superhalving

Bitkoin je prvi put priznat kao novac na osnovu regulatornog stanovišta "Mreže za suzbijanje finansijskog kriminala" (Financial Crimes Enforcement Network) (Mirjanich, 2014: 214), zatim u sudskoj praksi u čuvenim slučajevima „Silk Road“ (Raskin, 2015: 981-982; Zebec, 2018: 89) i u slučaju SEC protiv Shaversa (Raskin, 2015: 979-980). Ipak, iako nije pogrešno smatrati bitkoin valutom, kao što je već napomenuto, mi volimo da razmišljamo o Bitkoinu kao o sistemu plaćanja. To je bila prvobitna ideja (Syropyatov, 2021: 325) i Bitkoin je zapravo korišćen u tom svojstvu u prvim godinama, uglavnom za male online transakcije (Vareško, Deković, 2022: 91).

Pravi potencijal ovog sistema, koji je sam po sebi impresivan, može se u potpunosti shvatiti samo ako se posmatra kao deo budućeg decentralizovanog finansijskog sistema (DeFi). U svojim brojnim predavanjima i intervjuima, Antonopoulos pruža sjajnu analogiju upoređujući DeFi prostor sa internetom iz ranih dana. U toj analogiji, Bitkoin se poredi sa elektronskom poštom koji je bio prva i (dugo vremena) jedina funkcionalna aplikacija na internetu. U DeFi prostoru, Bitkoin je prva i (na mnogo načina) najvažnija, ali ne i jedina funkcionalna aplikacija. Upravo način na koji Bitkoin mreža koristi tehnologiju distribuirane knjige (eng. distributed ledger) nije ništa drugo do jedan mogući prikaz istinskog potencijala neverovatnog dela računarskog inženjeringa zvanog blokčejn. Imajući u vidu bezbroj funkcija interneta danas, ova analogija nudi najbolji uvid u razmere i potencijal DeFi prostora.

Korišćenje ove i drugih srodnih tehnologija svakako prevazilazi stvaranje različitih platnih, pa čak i finansijskih sistema. Blokčejn tehnologija i kriptovalute, protokoli decentralizacije uopšte, deo su dugoročnog ciklusa proliferacije i imaju priliku i kapacitet da dalje prošire inovacije i mogućnosti koje su započete u ranim godinama interneta (Calcaterra, Kaal, Rao, 2020: 204; Syropyatov, 2021: 320). Sa pravnog stanovišta, nema sumnje da će blokčejn tehnologija reorganizovati svaku aktivnost koja zahteva javni prikaz informacija (Cvetković, 2018: 122). Takođe ima kapacitet da reformiše sve aktivnosti oko donošenja odluka od strane sporog i skupog državnog aparata kroz „peer-to-peer“ odlučivanje (Abramowitz, 2015: 7-9). Predstavlja izazov konvencionalnoj pretpostavki da su centralizovane institucije, poput zakonodavnih tela i sudova, potrebne za donošenje zakona dovoljne jasnoće da bi bili primenljivi (Abramowitz, 2015: 9). Konačno, dokazano je da je blokčejn tehnologija suštinska za budući razvoj današnjih opšteprihvaćenih ideja, poput IoT (Interneta stvari) i IoE (Interneta svega) (Horvat, Tafra, 2022: 108). Dakle, koliko god da su impresivni, čak i DeFi prostor, IoT ili IoE biće samo fragmenti, ili aplikacije takozvanog „Web 3.0“."

„Međutim, ako to posmatramo strogo sa monetarnog stanovišta, verujemo da je postojeći centralizovani finansijski sistem zastareo, neefikasan, nepouzdan i nepotrebno skup; kao takav, biće zamenjen efikasnijom ekonomskom strukturom. Naučno je dokazano da sadašnja veličina tržišta kriptovaluta i njegova rastuća snaga imaju kapacitet da poremete čitav finansijski sistem (Vareško, Deković, 2022:91). Sa ideološkog stanovišta, DeFi sistem izgleda kao najočiglednija zamena. Međutim, u ovom trenutku, više od decenije nakon što je Bitkoin mreža postala potpuno operativna, DeFi struktura zvuči pomalo futuristički. Ipak, obrisi sistema su sada jasno vidljivi. Određeni delovi sistema su više nego funkcionalni, a efekti koje stvaraju oživljavaju osnovnu ideju DeFi-ja. To je vidljivo u procesu zvanom „superhalving“.

Prema našem saznanju, termin superhalving je prvi put korišćen u biltenu koji je svetski poznati stručnjak za kriptovalute Teeka Tiwari poslao svojim čitaocima i pretplatnicima. Da bi objasnio svoje otkriće, koristio je analogiju sa halvingom. Superhalving se odnosi na smanjenje broja novčića u opticaju ali, za razliku od halvinga, superhalving nije vezan za Bitkoin kod. Prema gospodinu Tiwariju, to je hipotetička situacija povezana sa mogućnostima koje rudari sada imaju u DeFi ekosistemu (Tiwari, 2021).

Rudari obezbeđuju računarsku snagu neophodnu za funkcionisanje Bitkoin blokčejna, a podsticaj za raspodelu njihovih računarskih resursa Mreži dolazi u obliku novoizdatog bitkoina. Donedavno, rudari nisu bili u poziciji da zadrže novčiće kojima su nagrađivani. Da bi ostali u „trci“ za novim novčićima u sve konkurentnijem okruženju, nisu imali drugog izbora osim da prodaju zarađene novčiće kako bi finansirali nadogradnju računarskih resursa za dalje operacije. To je bila njihova jedina opcija jer vlasništvo bilo koje vrste kripto-imovine nije značilo ulaz u (tradicionalne) izvore kapitala (Tiwari, 2021).

Danas je situacija izvanredno drugačija. Prvo, finansijske institucije su sada visoko uključene u kripto-tržište (Magnuson, 2022: 884). One nude finansijske usluge i stvaraju visoko profitabilne prostore za svoje klijente u vezi sa Bitkoinom, Ethereumom i drugim projektima. Drugo, fondovi kojima se trguje na berzi, kripto-menjačnice i rudari, svi koji služe industriji kriptovaluta, razvili su se u velike industrije (Magnuson, 2022: 884). Prema Tiwariju, rudari su po prvi put u mogućnosti da prikupe novac putem tržišta kapitala. Prema njegovoj studiji, rudari i kripto-kompanije su već prikupili više od deset puta više kapitala za svoje buduće poduhvate nego prethodnih godina (Tiwari, 2021).“

Nadalje, rudari danas čak ne moraju da imaju pristup investicionim bankama, kapitalnim fondovima ili drugim odabranim institucijama ili individualnim investitorima. Slično Bitkoinu, DeFi je monetarno inkluzivan prostor u apsolutnom smislu. Preko alternativnog decentralizovanog modela finansija zasnovanog na blokčejnu, moguće je zaobići nepotrebne posrednike i ući u virtuelne peer-to-peer kapitalne odnose. Moguće je pozajmljivati, štedeti, zakazivati plaćanja, trgovati, kupovati osiguranje, investirati, dokazivati vlasništvo, pa čak i automatski rebalansirati portfolio na finansijskom tržištu koje je uvek otvoreno, potpuno decentralizovano, izuzetno sigurno i gotovo potpuno imuno na ljudske greške. Pomoću inovativnog investicionog aparata, ovaj finansijski ekosistem čini prikupljanje kapitala jednostavnim, neformalnim, direktnim i samim tim jeftinijim za rudare širom sveta, i svakoga ko želi da finansira svoje buduće ideje i poduhvate. Kroz kriptovalute, pametne ugovore i tokene kreirane na različitim blokčejn platformama za potencijalne investitore i finansijere, bez obzira na to gde se trenutno nalaze, rudari mogu obezbediti neophodan kapital za ažuriranje svoje opreme za rudarenje ili druge aktivnosti. To dalje znači da rudari ne moraju odmah da prodaju bitkoin koji su dobili kao nagradu za rudarenje. Oni ga sada mogu zadržati (što najčešće i čine) sa namerom da alociraju svoj portfolio, realno očekujući da će mu cena porasti. To znači još manje novčića u opticaju, posledično smanjenu ponudu i konačno nižu stopu inflacije. Ukratko, ovo je proces superhalvinga.

Smatramo da je ideja superhalvinga veoma zanimljiva. Ipak, iako je dobro razrađena, verujemo da se ovaj fenomen može i treba tumačiti u širem smislu nego što je sugerisao Tiwari. On ne mora biti strogo povezan samo sa izgradnjom novog kripto-finansijskog digitalnog sveta i prilikama u njemu. Druge okolnosti mogu stvoriti sličan efekat i uzrokovati smanjenje prometa bitkoina. One bi trebalo da se istražuju pod istim imeniocem, tj. superhalvingom. U tom kontekstu, možemo pomenuti dve okolnosti koje imaju najveći deflatorni uticaj na tržište.

Prvo, u tehničkom smislu, Bitkoin se može tumačiti na različite načine: kao softver, kao mreža, kao aplikacija. U ekonomskom smislu, bitkoin može preuzeti ulogu valute, platnog sistema, (digitalne) imovine, pa čak i ulogu robe ili sirovine (Cvetković, 2018:129-133; Pernice, 2021:772). Uzimajući u obzir njegovu primenljivost i ulogu generalno, različite studije su nedvosmisleno potvrdile da se bitkoin konstantno razvijao (18) (Vareško, Deković, 2022:91). Postao je raznovrsniji i globalizovaniji (Karabulut, Sari, 2022: 56). S obzirom na to da je ideja iza stvaranja ovog sistema bila da se transfer vrednosti učini što efikasnijim, odnosno da platni sistem bude efektivan, sve veća rasprostranjenost bitkoina potvrđuje da se on može okarakterisati kao kolektivno priznati medij razmene (Pernice, 2021:777). Međutim, u ovom trenutku postoje kripto-projekti koji omogućavaju efikasniju, bržu i jeftiniju alokaciju vrednosti; stoga se bitkoin retko koristi u tu svrhu. Ipak, bitkoin ima niz superiornih karakteristika (redak je; ima ograničenu ponudu i predodređenu smanjenu stopu izdavanja; omogućava privatnost, poverljivost i stoga je imun na zaplenu; lako je 'prenosiv', lako se skladišti i zahteva malo ili nimalo održavanja; prilično je jednostavan za korišćenje i nije ničija obaveza). Zahvaljujući ovim karakteristikama, bitkoin se ponaša kao digitalno zlato i uglavnom se koristi kao sredstvo očuvanja vrednosti. Drugim rečima, uprkos očiglednoj volatilnosti, i deflatorni dizajn Bitkoina i njegova decentralizovana i globalna priroda poboljšavaju njegove osobine sredstva očuvanja vrednosti (Baur, Dimpfl, 2021:2681). Stoga, bitkoin se većinom traži više kao imovina nego kao valuta, pa se uglavnom ponaša kao sredstvo očuvanja vrednosti (Đorđević, 2018:100). Ovo posebno postaje očigledno u vremenima ekonomskih, geopolitičkih ili zdravstvenih kriza, kao što je ona izazvana pandemijom SARS-CoV-2, ili tekuća energetska kriza.

18. To je nedvosmisleno potvrđeno sveobuhvatnom studijom o broju patenata strogo vezanih za Bitkoin i njegov lanac (Cavalhiero, Cavalhiero, 2022: 211-216).

Zbog toga pojedinci, velike finansijske institucije, kompanije, pa čak i neke vlade uključuju određeni iznos bitkoina u svoje portfelje kako bi zaštitile svoju štednju i investicije. Oni se osiguravaju od inflacije jer se očekuje da se imovina poput zlata ponaša suprotno akcijama i fiat valutama u vremenima kriza. Naučna istraživanja potvrđuju da diverzifikacija portfelja putem bitkoina (ako su uključena i tradicionalna sredstva) može biti odličan izbor ulaganja čak i za one investitore koji nisu skloni preuzimanju viših rizika (Syropyatov, 2021:323; Šoja, Senarathne, 2019:54-58). To znači da svi ti entiteti ne kupuju bitkoine (ili ih u ređem slučaju rudare) sa namerom da ih koriste za plaćanje ili prenos vrednosti. Oni preferiraju dugoročno držanje umesto vršenja transakcija i puštanja u opticaj, što dovodi do ukupnog smanjenja ponude. Budući da je ovo prirodna tendencija u mreži, sigurno je reći da je i ovo vrsta superhalvinga.

Na kraju, postoji još jedna tendencija u kripto ekosistemu koja se može tumačiti kao oblik superhalvinga, a time i deflatorni mehanizam, iako je prilično slučajna. Kao što je već napomenuto, bitkoin je prilično jednostavan za korišćenje, skladištenje i održavanje. Međutim, neophodan je određeni stepen praktičnog znanja. Bitkoin može postati nedostupan ako se 'novčanikom' (hardverskim ili online) loše upravlja. Najčešći način da se bitkoin učini nedostupnim jeste da se izgubi.

U stvari, nemoguće je izgubiti bitkoin jer su novčići trajno povezani sa mrežom. U svakom trenutku, učesnici Mreže mogu odrediti na kojoj se adresi nalazi svaki pojedinačni novčić. Ali tada, privatni ključevi koji omogućavaju pristup novčićima sačuvanim na određenoj adresi su „simbol“ vlasništva (Raskin, 2015: 977, 1002) i oni se mogu izgubiti (Hutchinson Dowd, 2015:361). Bitkoin „novčanici“, naročito hardverski, takođe se mogu izgubiti. Prema procenama, oko 20% bitkoina koji su pušteni u opticaj postalo je trajno nedostupno (Mijatović, 2022:103). Dalje, razumno je očekivati da će se više bitkoina „izgubiti“ tokom vremena; stoga, stvarna ponuda bitkoina, iako nepoznata zbog rizika od trajnog gubitka (Hutchinson & Dowd, 2015: 361), definitivno je manja nego što je prethodno programirano i postepeno će se smanjivati. To čini bitkoin još deflatornijim nego što se ranije predviđalo.

5. Zaključci

Dobro je poznata činjenica da je novac obično, ali ne nužno, podložan državnom monopolu (Pernice, 2021: 773). Do nedavno, šira javnost nije bila spremna da preispituje dogmu o povlašćenosti vlada da „proizvode” novac (Hayek, 1976:20). Danas, šira javnost nije voljna da bezuslovno prihvati koncept lex monetae i državni monopol na izdavanje novca. Konkurentske ideje su dobro formulisane, a relevantni izvori su „na samo nekoliko klikova”. Ipak, ideja predstavljena u belom papiru pod naslovom „Bitkoin: Peer-to-peer sistem elektronskog novca" je nesumnjivo najinspirativnija. Nedavno sprovedena sveobuhvatna statistička analiza potvrđuje da je ovo opšte mišljenje u akademskim krugovima (Karabulut, Sari, 2022: 58-66). Čak i kritičari tehno-ekonomske arhitekture Bitkoina slažu se da Bitkoin nedvosmisleno demonstrira praktičnu mogućnost potpuno decentralizovanog monetarnog sistema zasnovanog prvenstveno na distribuiranom poverenju (Hutchinson & Dowd, 2015:380).

Iako se stabilni novčići nazivaju „Hayekovim novcem” (Syropyatov, 2021: 322-323), oni koji su podržani plemenitim metalima (kao što je zlato), ali prvenstveno oni koji su podržani matičnim fiat valutama, ne mogu se koristiti za konačnu implementaciju Hayekove teorije u realnoj ekonomiji (Syropyatov, 2021: 328). Verujemo da je upravo Bitkoin pravo oličenje stare ideje o izdavanju različitih vrsta novca koje predstavljaju različite apstraktne jedinice koje fluktuiraju u svojoj vrednosti jedna u odnosu na drugu (Hayek, 1976: 25) i koje se jasno mogu razlikovati po različitim denominacijama između kojih bi javnost mogla slobodno da bira (Hayek, 1976: 21). Ceo Bitkoin sistem promoviše ovu ideju na način kao nijedno drugo sredstvo nalik novcu nikada ranije. Štaviše, oslanjajući se isključivo na napredne tehnološke koncepte, Bitkoin ne zavisi od bilo kakve državne dozvole i nije ograničen državnim granicama (19). Ovaj intrigantni sistem je bezbroj puta testiran na stres. Iako nije u potpunosti stabilan i daleko je od savršenog, sve turbulencije su sistem učinile samo otpornijim. To se ne može reći za njegove direktne konkurente – valute koje izdaju države. Zapravo je sasvim suprotno. U kratkom vremenskom periodu, posebno od trenutka kada je Svetska zdravstvena organizacija prepoznala izbijanje pandemije SARS-CoV-2 izazvane novim tipom koronavirusa, bitkoin je transformisan iz potkulturnog fenomena u najpopularniju i najcenjeniju (digitalnu) imovinu za ne više od nekoliko meseci. Sama priroda pandemije SARS-CoV-2, prvenstveno potreba za ograničavanjem fizičkog kontakta, pogodovala je digitalizaciji svih modela obavljanja svakodnevnih aktivnosti i posledično stvorila savršeno okruženje za sve kripto-projekte (Mijatović, 2022:94). Ipak, sama činjenica da je bitkoin na slobodnom tržištu oko 20.000 puta vredniji od USD sugeriše da tu ima još mnogo toga. Ovo važi bez obzira na to da li se bitkoin percipira kao novac ili ne.

Teorija konkurentskih valuta, posebno valuta koje ne izdaju države ili bilo koji centralni autoritet, pokazala se održivom - u najmanju ruku. Zapravo, ako s jedne strane imamo centralizovan i prisilan poredak, a s druge strane dobrovoljan i decentralizovan sistem (McGinnis, 2020: 59), čini se da „dobrovoljni sporazum o korišćenju određenog predmeta kao sredstva plaćanja“ (Đorđević, 2018:97; McGinnis, 2020:61) može čak biti superiorniji od dogme „valutnog monopola“. Ipak, kako mi to vidimo, otkrivanje deflatornih mehanizama ugrađenih u izvorni kod Bitkoina i njihovo prepoznavanje kao nepromenljivih od strane šire javnosti, najveća je tajna njegovog uspeha. Očigledno, ovo nije jedina zanimljiva karakteristika Bitkoin sistema, ali u vremenima kriza poput one izazvane virusom SARS-CoV-2 i njegovim brojnim varijantama, te karakteristike dolaze do izražaja, posebno kada se uporede sa načinom funkcionisanja „imperativnih“ valuta. U svakom slučaju, ovo zapažanje je podržano sudskom praksom. U određenim slučajevima, sudovi su precizno naveli da je bitkoin po prirodi deflatoran i da bi mogao biti bolje skladište vrednosti od brojnih zvaničnih valuta širom sveta koje su veoma podložne inflaciji (Pernice, 2021: 778).

Bitkoin sistem dovodi u pitanje univerzalno prihvaćenu ideju državnog suvereniteta po pitanju izdavanja novca. Teoretski, Bitkoin ne potkopava monetarni suverenitet; u stvari, zajednica čak može doprineti ostvarivanju ove vrste suvereniteta dajući poverenje sredstvu razmene koje se razlikuje od zakonski nametnutih (Pernice, 2021: 775). Prirodno je da ovaj pristup deluje sumnjivo, još više zato što ovaj sistem ne nudi odgovore na sva pitanja koja se javljaju na potpuno decentralizovanom i neregulisanom tržištu slobodnih valuta. Ipak, ovo je fascinantan finansijski sklop. Brojne tehnološke i ekonomske karakteristike čine ga privlačnim za sve one koji su željni da istraže moguće alternative dominaciji države u ovoj oblasti. Na pitanje da li su te alternative održive i u kojoj meri - ostaje da se odgovori. Ipak, zaista verujemo da deflatorni mehanizmi, čak i jednostavni poput onih ugrađenih u Bitkoin sistem, moraju biti dobrodošli kao parametri u trenutnoj ili sledećoj fazi evolucije novca i monetarnih obaveza.

Reference

• Abramowicz, M. B. (2015). Peer-to-Peer Law, Built on Bitcoin. GWU Law School Public Law Research Paper 2015-9, GWU Legal Studies Research Paper. No. 2015-9, Retrieved 02 March 2023 from https: ssrn.com/abstract=2573788 or http: dx.doi.org/10.2139/ssrn.2573788
• Antonopoulos, M. A. (2014). Mastering Bitcoin: Unlocking Digital Cryptocurrencies. Sebastopol: O’Reilly Media, Inc
• Baur, D. G., Dimpfl, T. (2021). The volatility of Bitcoin and its role as a medium of exchange and a store of value. Empirical Economics. 61 (5). 2663–2683.
• Cachanosky, N. (2019). Can Bitcoin become money? The monetary rule prob- lem. Australian Economic Papers. 58 (4). 365–374.
• Caetano, R. (2015). Learning Bitcoin. Birmingham: Packt Publishing
• Calcaterra, C., Kaal, W. A., Rao, V. (2020). Stable Cryptocurrencies. Washington University Journal of Law & Policy. 61, 193-227
• Catanzaro, Z. L., Kain, R. (2020). The Revolution Will Be Memorialized: Selected Blockchain-Based Smart Contract Use Cases. Florida Bar Journal. 94 (5). 52–56
• Cavalheiro, G. M. do C., Cavalheiro, M. B. (2022). Assessing technological trends through patent landscaping: The case of Bitcoin. Journal of World Intellectual Property. 25 (1). 206–219
• Cvetković, M. (2018). Novčane obaveze i kriptovalute. Zbornik radova Pravnog fakulteta u Nišu. 57 (81). 119-138
• Cvetković, P. (2020). Blokčejn kao pravni fenomen – uvodna razmatranja. Zbornik radova Pravnog fakulteta u Nišu. 59 (87). 127-144
• Dimitrijević, M. (2018). Elektronski novac u savremenom monetarnom pravu. Zbornik radova Pravnog fakulteta u Nišu. 57 (81). 221-236
• Dinić, V. (2014). Bitkojn kao decentralizovana valuta. Bankarstvo. 43 (2). 108-137
• Đorđević, A. (2018). The Application of Advanced Technologies in the Field of International Finances: Bitcoin Phenomenon. Ekonomika. 64 (1). 95-104
• Garratt, R., Wallace, N. (2018). Bitcoin 1, Bitcoin 2, An Experiment in Privately Issued outside Monies. Economic Inquiry. 56(3). 1887-1897
• Hayek, F. A. (1976). Denationalization of Money (An Analysis of the Theory and Practice of Concurrent Currencies). London: The Institute of Economic Affairs. Retrieved 10 March 2023 from https: iea.org.uk/wp-content/uploads/2016/07/ Denationalisation%20of%20Money.pdf
• Horvatić, H., Tafra, V. (2022). Identifikacija komercijalne blockchain tehnologi- je te izazovi i opasnosti primjene kroz konkretne primjere. Obrazovanje za poduzetništvo - E4E. 12 (2), 105-120
• Hutchinson, M., Dowd, K. (2015). Bitcoin Will Bite the Dust. CATO Journal. 35 (2). 357–38. Retrieved 1 March 2022; https: www.cato.org/sites/cato.org/files/ serials/files/cato-journal/2015/5/cj-v35n2-12.pdf
• Jović, Ž., Nikolić, I. (2022). The Darker Side of Fintech: the Emergence of New Risks. Zagreb International Review of Economics & Business. 25 (SCI). 46-63
• Karabulut, T. Sari, S.S. (2022). The attitude of academic staff towards Bitcoin. Ekonomski vjesnik. 35 (1), 55-67
• Karame, G., Androulaki, E. (2016). Bitcoin and Blockchain Security. Boston, London: Artech House
• Magnuson, J. W. (2022). The Failure of Market Efficiency. Brigham Young Univer- sity Law Revew. 48 (3). 827-908 Retrieved 21 April 2023 from https: papers. ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=4096270
• McGinnis, J. O. (2020). Bitcoin’s Nature and Its Future. Harvard Journal of Law & Public Policy. 43 (1). 59–66. Retrieved 11 February 2022 from https: ezproxy. nb.rs:2076/login.aspx?direct=true&db=aph&AN=141404064&site=eds-live
• Mijatović, N. (2022). Pravna (ne)uređenost kriptovaluta i njihov utjecaj na in- dustriju osiguranja. Hrvatski časopis za OSIGURANJE. (6). 93-106
• Mirjanich, N. (2014). Digital Money: Bitcoin’s Financial and Tax Future despite Regulatory Uncertainty. DePaul Law Review. 64 (1). 213–248
• Nakamoto, S. (2008). Bitcoin: A Pear-to-Pear Electronic Cash System. [Electronic version]. Retrieved 29 January 2021 from https: bitcoin.org/bitcoin.pdf
• Pernice, C. (2021). Bitcoin: Civil Law Topics and Issues. Italian Law Journal. 7(2). 769–802
• Radulović, S. (2021). Bitcoin and Cryptocurrency Clauses. Zbornik radova Prav- nog fakulteta u Nišu. 60 (93). 29-44
• Raskin, M. I. (2015). Realm of the Coin: Bitcoin and Civil Procedure. Fordham Journal of Corporate & Financial Law. 20 (4). 969–1011
• Roth, N. (2015). An Architectural Assessment of Bitcoin: Using the Systems
  Modeling Language. Procedia Computer Science. 44. 527-536.
• Syropyatov. V. A. (2021). Stablecoins as an implementation of Hayek’s private money theory. Russian Journal of Economics and Law. (2). 318–331. Retrieved 10 March 2023, from https: doi.org/10.21202/1993-047X.15.2021.2.318-331
• Šoja, T., Senarathne, C. W. (2019). Bitcoin i diversifikacija portfolija - perspektiva globalnog investitora. Bankarstvo. 48 (4), 44-63
• Teomete Yalabık, F., Yalabık, İ. (2019). Anonymous Bitcoin v enforcement law. In- ternational Review of Law, Computers & Technology. 33(1), 34–52 Retrieved 13 January 2023 from https: ezproxy.nb.rs:2076/login.aspx?direct=true&db=bu h&AN=134805585&site=eds-live
• Tiwari, T. (2021). The Super Halving Explained. Palm Beach Daily, editors letter to subscribers dated 18.05.2021.
• Turudić, D.A., Milić, J., Štulina, K. (2017) Korištenje kriptovaluta u međunarod- nom poslovanju. Zbornik sveučilišta Libertas. 1-2 (1-2). 191-210
• Vareško, A., Deković, D. (2022). Utjecaj pandemije COVID 19 na povezanost kretanja cijena bitcoina i vodećih svjetskih burzovnih indeksa. Zbornik radova Međimurskog veleučilišta u Čakovcu. 13 (2). 89-99
• Zebec, S. (2018). Pravna regulacija bitcoina i ostalih virtualnih valuta u nekim neeuropskim zemljama i hrvatskom zakonodavstvu. Zbornik radova Međimur- skog veleučilišta u Čakovcu. 9 (1). 87-91

Autor: mr Vladimir Dinić (student doktorskih studija; vladimirdinic88@gmail.com)

Rezime

Bikojn je prva decentralizovana „peer-to-peer“ kriptovaluta nastala 2009. godine. Osnovna specifičnost ove valute jeste činjenica da njen emitent ne postoji. Sa druge strane, ponuda ove valute je softverski programirana i ograničena. Između ostalog, njene osnovne karakteristike su i relativno sigurna plaćanja, niski transakcioni troškovi, anonimnost korisnika, praktično nemoguće falsifikovanje, nereverzibilnost transakcija, ali i izuzetno nestabilan devizni kurs. I pored brojnih prednosti, korišćenje ove valute je predmet brojnih diskusija, budući da ova valuta nudi mogućnost različitih zloupotreba i obavljanja kriminalnih aktivnosti. Budućnost ove i sličnih valuta u tom smislu zavisi kako od sigurnosti korišćenja tih valuta, tako i od zakonske regulacije ovakvih plaćanja.

Uvod

Razvoj informacione tehnologije, kao jedne od najpropulzivnijih privrednih grana današnjice, doveo je do pojave novih oblika alternativnih valuta. Njihove osnovne karakteristike su decentralizovanost, odnosno nepostojanje centralne banke, države, opštine, kompanije ili bilo koje druge centralne institucije koja bi vršila emisiju te valute, kao i stoprocentno oslanjanje na informacionu tehnologiju u procesu njihove emisije i realizacije transakcija.

Predmet istraživanja ovog rada biće bitkojn, decentralizovana valuta nastala pre 4 godine koja među ostalim alternativnim valutama trenutno zauzima najznačajnije mesto i privlači najviše pažnje. Putem analize dostupne akademske literature, statističkih podataka i ostalih relevantnih izvora pokušaćemo da izdvojimo osnovne karakteristike bitkojn valute, prednosti, nedostatke, efekte i perspektive njegovog korišćenja kao oblika decentralizovane kriptovalute. Budući da je broj radova u kojima su opisane karakteristike i efekti korišćenja bitkojn valute relativno mali, cilj ovog rada će biti da na sveobuhvatan način prezentuje osnovne specifičnosti bitkojn valute i kontroverze povezane s njenim korišćenjem.

Struktura rada je sledeća. Prvo će biti opisane osnovne karakterisike bitkojn valute i način na koji se realizuju transakcije u ovoj valuti. Zatim će biti opisan sam proces, tok i efekti njene emisije, kao i formiranje i kretanje deviznog kursa bitkojna, a zatim će biti izdvojene osnovne prednosti i nedostaci bitkojn valute. U nastavku rada će biti opisana uloga finansijskih institucija koje posluju sa bitkojnima, kao i problemi funkcionisanja bitkojna, gde pre svega imamo u vidu različite zloupotrebe i ostale izvore nestabilnosti. Na samom kraju rada će biti prezentovani regulatorni aspekti korišćenje ove valute.

Karakteristike bitkojn valute

Bitkojn (engl. “Bitcoin” - BTC) predstavlja oblik elektronskog novca koji omogućuje plaćanja putem Interneta direktno između transaktora bez učešća finansijskih institucija. Ova valuta je nastala 2009. godine. Ono po čemu je bitkojn valuta specifična jeste činjenica da je u pitanju decentralizovana valuta, tj. ona funkcioniše bez centralne banke ili druge kompanije koja bi predstavljala emitenta. Takođe, praktično i ne postoje čak ni klasične banke i druge finansijske institucije kao finansijski posrednici. Stoga, da bi se osigurala sigurnost plaćanja i onemogućile različite zloupotrebe, koristi se sama mreža kao sistem koji će kontrolisati regularnost transakcija.

Kao osnovne karakteristike ove virtuelne valute možemo izdvojiti sledeće:

• U pitanju je P2P valuta (engl. „peer-to-peer“). Drugim rečima, za razliku od svih ostalih virtuelnih valuta, BTC je zasnovan na P2P mrežama. Inače, “Peer-to-peer” predstavlja mrežu računara koji nisu zasnovani na „klijent-server“ tehnologiji, već su svi računari ravnopravni članovi mreže. Obično se koristi za deljenje informacija na taj način što kada jedan računar “podeli” neki sadržaj, svi ostali računari u mreži će imati pristup tom fajlu.

• Takođe, to je prva “kriptovana valuta” ili „kriptovaluta“ (engl. “crypto-currency”), tj. zasnovana je na primeni kriptografije sa ciljem kontrole emisije i prometa konkretnog elektronskog novca (Bitcoin.org/en/ about n.d.). Drugim rečima, poverenje u ovu valutu se bazira na sigurnosti koju obezbeđuje kriptografija kao nauka koja se bavi metodama zaštita informacija putem šifrovanja i korišćenjem digitalnog potpisa (Sh.wikipedia.org/wiki/Kriptografija n.d.).

• Emitent ove valute nije ni centralna banka ni neka kompanija, već sami korisnici, tj. vlasnici “mining” računara (engl. “mining” - “rudarenje”). To praktično znači da na emisiju i promet ove valute ne utiče nijedna centralna banka, odnosno centralni entitet od čije monetarne politike ili bilo čega vezanog za njega može zavisiti vrednost valute. Poverenje u bitkojn zavisi od „poštenog“ funkcionisanja većine tzv. “mining” računara u mreži (Barber i saradnici 2012, p.400), a koji su inače zaduženi za verifikaciju transakcija. Logički zaključak koji proističe iz ove činjenice ukazuje na to da se sa rastom obima transakcija u BTC valuti može očekivati veća sigurnost, jer što je veći obim transakcija u bitkojn valuti, praktično će biti teže vršiti zloupotrebe.

• - U pitanju je “open-source” valuta, budući da je kod koji upravlja emisijom i transakcijama otvorenog karaktera, i svi zainteresovani mogu imati pristup.

• U bitkojn sistemu plaćanja praktično ne postoje računi nalik onima koji postoje u bankama. BTC valuta bi mogla biti shvaćena kao sef u kome se nalazi određena vrednost. Ono što formalni vlasnici određene količine BTC valute praktično poseduju jeste ključ koji im omogućuje jedinstven i ovlašćen pristup tom sefu, odnosno plaćanje.

Navedene osnovne karakteristike bitkojna mogu se ilustrovati kroz sledeću rečenicu: „Temelj bitkojn filozofije je u kombinaciji kriptografske sigurnosti digitalnog sveta koju čini veliki broj računara povezanih u jaku i neuništivu peer to peer mrežu i ograničenoj količini raspoloživih resursa kao što je to slučaj sa srebrom i zlatom (maksimalan broj bitkojn novčića je 21 milion, trenutno u opticaju je oko 11,5 miliona (prim. aut.)) čineći tako jaku i stabilnu takozvanu kriptovalutu koja se nalazi na Internet mreži ali fizički nije prisutna ni u jednoj zemlji na svetu“ (Bitcoinbalkan.com 2012).

Šema transakcije u bitkojn valuti

Bitkojn valuta može biti kreirana na Internetu od strane bilo koga, tj. od bilo kog člana mreže čiji računar vršu verifikaciju transakcija. Pritom, svaki računar u mreži može predstavljati tzv. “node”, tj. „mining“ računar koji zajedno sa ostalim računarima učestvuje u verifikaciji iniciranih transakcija. Sam proces verifikacije transakcija predstavlja dodavanje digitalnog zapisa u tzv. “glavnu knjigu” izvršenih bitkojn transakcija, odnosno u “lančani zapis blokova transakcija” (En.bitcoin. it n.d.). Pod blokom transakcija se podrazumeva skup nedavno generisanih transakcija koje čekaju verifikaciju od strane ostalih računara u mreži. Inače, sam bitkojn se može smatrati lancem digitalnih potpisa. Naime, svaka transakcija se verifikuje od strane određenog broja ostalih računara u mreži, pri čemu se sve te transakcije u digitalnom zapisu čuvaju u samom elektronskom formatu koji reprezentuje bitkojn valutu.

Ovaj proces verifikacije transakcija se u tom smislu obavlja od strane većeg broja računara u mreži, kako bi se obezbedila veća sigurnost i regularnost verifikovanih transakcija. Dodatnu sigurnost pruža “vremenski pečat” (engl. “timestamp”) kao integralni deo svakog lanca digitalnih potpisa (Nakamoto n.d., p.2), čime se obezbeđuje autentičnost transakcija, odnosno sprečava mogućnost višestrukog korišćenja jedne iste količine bitkojna za kupovinu različitih dobara i usluga. Takođe, svaki blok sa sobom nosi i određeni matematički problem koji računar mora da reši. Svaki od tih zadataka je moguće rešiti na više načina, a dovoljno je pronaći jedan kako bi transakcija bila realizovana. Za svaki uspešno rešeni zadatak generiše se određen broj bitkojna kao nagrada za vlasnike računara koji su „rešili zadatak“. Ovo je istovremeno i način na koji bitkojn privlači nove korisnike. Nakon prijema bitkojna po osnovu određene transakcije, potrebno je da protekne određeni vremenski period od 10 minuta do 1h, da bi primalac mogao da koristi taj novac. Kao razlog ovog čekanja navodi se činjenica da je potreban određeni vremenski period za pronalaženje bloka transakcija koji će se verifikovati (En.bitcoin.it n.d.). Inače, bitkojn novac nastaje u računarskom programu koji se zove “Bitkojn rudar” (engl. “Bitcoin miner”).

Kao što Šema 1 pokazuje, svaka transakcija između dva računara u mreži zahteva verifikaciju ove transakcije od strane određenog broja računara u mreži. Nakon uspešno verifikovane transakcije dolazi do proširenja lanca digitalnih zapisa koji predstavljaju bitkojn. Oni “mining” računari koji vrše tzv. “hashing” i verifikaciju transakcija dobijaju, tj. generišu određen broj BTC kao nadoknadu za tu svoju ulogu i koji mogu koristiti po svom nahođenju. U tom smislu, trošenje električne energije i rad “mining” računara, uslovno rečeno, predstavlja realno pokriće za emitovani bitkojn. Pritom se u velikoj meri zanemaruje činjenica da vrednost utrošene električne energije i hardverskih resursa može prevazilaziti vrednost generisanih BTC valuta, pa se može postaviti pitanje ekonomske isplativosti, tj. održivosti takve valute. Kao jedan od faktora koji opravdava ove troškove može se navesti anonimnost koju korišćenje ove valute pruža. Međutim, danas se na tržištu mogu pronaći uređaji koji višestruko povećavaju kapacitet “mining” računara, tako da se “rudarenje” BTC valute može smatrati profitabilnim. Primera radi, sredstva investirana u kupovinu “GPU” (grafičkih kartica) ili “ASIC Bitcoin Miner” uređaja koji se koriste u te svrhe se mogu povratiti u roku od nekoliko meseci (Barber i saradnici 2012, p.400).

Faktor koji određuje verovatnoću da će “mining” računar pronaći blok transakcija koje treba verifikovati poznat je kao “difficulty” faktor. On u suštini predstavlja meru težine pronalaženja tog bloka (En.bitcoin.it n.d.). U slučajevima kada je relativno veliki broj računara na mreži spreman da vrši verifikaciju, ovaj faktor se povećava, i obrnuto. Uloga ovog faktora se ogleda u podsticanju korišćenja bitkojn valute onih koji bi želeli da zarade putem “rudarenja”, jer se smanjenjem “difficulty” faktora povećava verovatnoća pronalaženja bloka u uslovima kada je mali broj učesnika zainteresovan da verifikuje transakcije. Sa druge strane,, “difficulty” faktor se povećava u slučajevima kada je veliki broj članova mreže spreman da vrši verifikaciju naloga, kako bi se ograničila stopa monetarnog rasta u željenim okvirima (Nakamoto n.d., p.3). Vrednost “difficulty” faktora se menja nakon svakih 2016 blokova.

Pritom sama mreža, odnosno algoritam na kome se zasnivaju transakcije u bitkojn valuti, definiše koliko bitkojna svako pojedinačno može kreirati, u skladu sa pravilom “kontrolisane ponude” (engl. “controlled supply”). Broj bitkojna koji se na ovaj način može generisati je u samom nastanku iznosio 50 BTC po bloku, dok od 2013. godine nagrada iznosi 25 BTC po bloku. Broj generisanih bitkojna po bloku transakcije biće prepolovljen na svake 4 godine, što će tokom vremena dovoditi do usporene stope rasta količine bitkojna u opticaju.

Emisija bitkojna i njeni efekti

Emisija bitkojna je u potpunosti isplanirana, odnosno programirana, i njeno upravljanje
je dodeljeno samoj mreži, odnosno onim računarima koji vrše verifikaciju transakcija. Ovakav algoritam je izabran jer on u najvećoj meri aproksimira stopu rasta ekstrakcije pojedinih ruda kao što je zlato, budući da je ograničena količina bitkojna koja u jednom trenutku može postojati u sistemu i maksimalna količina koja se može „izrudariti“.

Programiranim tempom rasta količine BTC novca u opticaju određeno je da maksimalna količina emitovanih bitkojna nikada ne pređe nivo od 21.000.000 BTC. Budući da je za verifikaciju jednog bloka transakcija potrebno u proseku 10 minuta, to je ujedno i period tokom kojeg se broj bitkojna poveća za malopre pomenutih 25 (od početka 2013. godine do kraja 2017.), da bi se broj novoemitovanih BTC u jedinici vremena programirano smanjivao tokom vremena.

Međutim, primena ovakve programirane stope ograničenog i usporenog monetarnog
rasta za posledicu može imati rast deviznog kursa bitkojna, kao i pad cena proizvoda izraženih u bitkojn valuti, što bi u konačnom trebalo da utiče na rast tražnje za ovom valutom. Prema nekim shvatanjima, upravo je ekspanzivna monetarna politika mnogih centralnih banaka nakon 2008. godine sa ciljem ublažavanja negativnih efekata krize i strah od inflacije jedan od najvažnijih faktora koji su uticali na relativno veliku tražnju za bitkojn valutom (Christin, Moore 2013, p.1). Po shvatanju kejnzijanaca, pad cena izraženih u jednoj valuti i istovremena apresijacija te valute može motivisati transaktore da više štede, a manje troše, što u konačnom može imati recesione efekte. Težnja ka štednji bi dovela do smanjenjog korišćenja ove valute, pa bi sve veći broj „mining“ računara napuštao mrežu, zbog čega bi došlo do ugrožavanja stabilnosti i slabljenja deviznog kursa ove valute (Barber i saradnici 2012, p.404). Sa druge strane, po shvatanju predstavnika austrijske škole, pad cena ne obuhvata samo pad cena finalnih prozvoda, već i inputa, tako da ne bi trebalo da dođe do smanjenja profita i recesije (En.bitcoin. it n.d.). Koja će se shvatanja pokazati ispravnim, zavisiće od niza faktora, pre svega stabilnosti i sigurnosti bitkojna kao valute.

Naime, trenutno se ova valuta može smatrati sigurnom za realizaciju transakcija, ali ne i dovoljno stabilnom u pogledu otpornosti na spekulativne udare i druge izvore nestabilnosti, budući da je trenutno njena kapitalizacija relativno mala, pa veoma mali poremećaji mogu uticati na značajna kolebanja cena i kursa. Naime, ova valuta može u velikoj meri biti podložna različitim spekulativnim napadima, budući da ne postoje regulativne odredbe i sankcije za one članove mreže koji bi trgovanjem pokušali da utiču na devizni kurs i tako ostvarili spekulativni profit i ugrozili integritet same valute. Treba imati u vidu i da su same transakcije anonimne, tako da bi se moglo postaviti pitanje određene regulacije ovih transakcija. Međutim, to bi moglo ugroziti anonimnost kao jednu od osnovnih prednosti ove valute. Sa rastom tržišta može se očekivati veći imunitet na spekulativne udare. Međutim, budući da će u narednom periodu stopa monetarnog rasta biti relativno mala, rast tržišta bi se mogao ostvariti jedino putem jačanja deviznog kursa ove valute, tj. ova valuta bi mogla postati stabilnija ukoliko bi dovoljno apresirala.

Deflaciona tendencija bi bila dodatno intenzivirana i usled delovanja sledećih faktora:

• Centralne banke svih zemalja bi u manjoj ili većoj meri povećavale količinu novca
u opticaju svake godine, dok bi sa druge strane ponuda bitkojna bila relativno sporo rastuća. Pritom, treba imati u vidu da bi kurs bitkojna pre svega zavisio od tražnje za tom valutom. Iako je 2010. godine u odnosu na početnu 2009. stopa monetarnog rasta BTC valute iznosila 100%, trenutno oko 13% na godišnjem nivou, zbog same prirode proizvoda i usluga koje se njime mogu kupiti i usled sve većeg broja kompanija koje primaju bitkojn (En.bitcoin.it n.d.) kao sredstvo plaćanja, ovaj monetarni rast ne izaziva inflaciju.

• Paralelno sa padom cena izraženih u bitkojn valuti povećavala bi se granična sklonost štednji, pa bi povećanje brzine opticaja novca, kao potencijalni faktor koji bi mogao da utiče na smanjenje deflacionih procesa, izostalo (ECB 2012, p.25).

Kalkulacijom se takođe može doći do zaključka da će već 2025. godine stopa
monetarnog rasta iznositi manje od 1% (tačnije 0,83%), a 2037. godine manje od 1‰ (tj. 0,095%). Nakon čega, monetarni rast će se i dalje nastaviti zanemarljivo malim stopama, ali nikada neće preći programiranu granicu od 21.000.000 BTC. Kretanje ponude bitkojna tokom vremena je prikazan na Grafikonu 1:

Inače, već 2035. godine. će u opticaju biti 99% programirane gornje granice bitkojna
(približno 20.800.000 BTC), tj. do 2040. godine će nestati interes za daljim “rudarenjem” u današnjem smislu, jer bi bili potrebni ogromni resursi da bi se stvorio čak i minimalni deo jednog bitkojna. Nakon toga, predviđeno se da vlasnici “mining” računara zarađuju po osnovu nalaćivanja transakcionih troškova za verifikovane transkcije u određenom procentu (ECB 2012, p.25), tako da se dugoročno ovaj sistem može oceniti kao održiv. Stopa monetarnog rasta tokom vremena bi se u polulogaritamskom grafikonu sa prirodnom osnovom mogla predstaviti na Grafikonu 2:

Inače, broj generisanih bitkojna dnevno koje jedan pojedinac može ostvariti po osnovu
“mining” aktivnosti je implementiran u samom kodu bitkojn valute i određuje se po sledećoj formuli (Bitcoin.stackexchange.com 2011):

Ukoliko bismo uprostili ovu formulu time što bismo deo formule sačinjen od više konstanti sveli na jedan realan broj dobili bismo njenu skraćenu verziju:

U ovom izrazu značenje parametara je sledeće:

• X predstavlja broj generisanih bitkojna,

• D predstavlja trenutni „difficulty“ faktor,

• H predstavlja trenutni „hash-rate“, odnosno brzinu kojom konkretan uređaj koji pojedinac poseduje vrši „rudarenje“,

• B predstavlja nagradu u bitkojnima za realizovan blok transakcija,

• 20,11626 predstavlja konstantu u formuli.

Kao što se može zapaziti, pored toga što zarada po osnovu “mining” procesa zavisi od tzv. “difficulty” faktora, predviđene brzine stvaranja BTC u jedinici vremena (trenutno iznosi 25 BTC po jednom bloku, odnosno na svakih 10-ak minuta), ovaj proces zavisi od brzine kojom računari vrše “rudarenje”. Brzina se izražava u h/s (engl. “hash per second”), odnosno u Mh/s ili Gh/s. Na osnovu kalkulacija se može zaključiti da zarada i brzina otplate po osnovu “mining” procesa zavisi od kvaliteta uređaja koji se koristi za taj proces. Inače, zarada po osnovu korišćenja klasičnih grafičkih kartica koje su se do nedavno koristile za ovaj proces je trenutno neuporedivo manja (nekoliko desetina do nekoliko hiljada puta) u odnosu na najsavremenije uređaje za “rudarenje” (En.bitcoin.it n.d.)). Budući da se tokom narednih godina može očekivati povećanje “difficulty” faktora (u skladu sa dosadašnjom tendencijom (Bitcoinx.com n.d.)) i smanjenje broja generisanih bitkojna po bloku transakcija, profitabilnost će se, pod pretpostavkom nepromenljivog kursa i nepromenjenih cena uređaja za “rudarenje” i električne energije višestruko smanjivati.

U Tabeli 1 su prikazani osnovni statistički podaci o bitkojn valuti na dan 22.03.2013. i na dan 30.08.2013. godine:

Kao što se može zapaziti, u odnosu na period pre 5 meseci, došlo je do povećanja
bitkojn novčanih jedinica u opticaju, što je i očekivano, budući da je u pitanju programiran proces. Takođe, došlo je do povećanja tržišne kapitalizacije BTC valute, što je pre svega posledica njene apresijacije. Uvećanje kapitalizacije tokom vremena od samog nastanka 2009. godine, a naročito tokom 2013. godine, kako usred povećanja broja bitkojna, tako i usled apresijacije njegovog deviznog kursa može se uočiti sa Grafikona 3:

Može se reći da BTC valutni sistem ima određene sličnosti sa zlatnim standardom, jer postoji gornja granica rasta količine valute u opticaju, tako da, slično sistemu zlatnog važenja, može postati kočnica daljem razvoju, budući da onemogućuje povećanje tražnje putem povećanja količine novca u opticaju. Povezano sa pravilom “kontrolisane ponude”, poželjno je naglasiti da je čak i sam Milton Fridman smatrao da je monetarnu politiku programirane ili konstantne stope monetarnog rasta moguće uspešno implementiratu pomoću računara (Econlib.org 2006). Inače, pristalice bitkojna kritikuju sistem frakcionih rezervi. Takođe, smatraju da je nastanak ove valute početni korak u ukidanju monopola centralne banke kao ekskluzivnog emitenta novca (ECB 2012, p.22). Postoje i shvatanja da je kreator ove valute kao inspiraciju imao zlatni standard. Međutim, ono po čemu se ovaj sistem razlikuje od zlatnog standarda jeste nedostatak unutrašnje, tj. materijalne vrednosti koja je svojstvena robnom novcu kao što su to plemeniti metali, dok bitkojn poseduje samo funkcionalnu vrednost koja zavisi od njegove kupovne snage.

Postoje, međutim, i shvatanja da bitkojn valuta u suštini funkcioniše kao Ponzijeva šema, budući da onima koji ranije počnu sa njenim korišćenjem pruža mogućnost ostvarenja značajnog profita ukoliko prodaju svoje bitkojne u uslovima rasta cena. Međutim, kao razlike ovog sistema u odnosu na Ponzijevu šemu možemo izdvojiti (ECB 2012, p.27):

• Ne postoji očekivani finansijski prinos koji se može ostvariti niti se prilikom prvog korišćenja bitkojn valute potpisuje ugovor koji garantuje visok prinos, čak ni za početne ulagače. U praksi, profit se može ostvariti kako po osnovu rudarenja, čime nastaju novi bitkojni, tako i po osnovu jačanja deviznog kursa ove valute. Međutim, taj profit je neizvestan, pre svega komponenta koja se odnosi na apresijaciju deviznog kursa.

• Ne postoji centralna institucija ili kompanija koja bi mogla da pokupi novac od korisnika
sistema i „nestane“. Iako u praksi oni koji su prvi počeli da „rudare“ uspevaju da
najviše i zarade, svaki profit ostvaren po osnovu „rudarenja“ i kasnijeg izlaska iz sistema bi se pre mogao okarakterisati kao spekulacija („kupiti jeftino, prodati skupo“) nego Ponzijeva šema. Međutim, u praksi je ipak postojao primer koji demantuje ovaj argument, a u pitanju je slučaj kompanije „Bitcoin Savings and Trust“ (“BTCST”) koja je tokom 2011. i 2012, godine koristeći klasičnu Ponzijevu šemu proneverila novac svojih korisnika. Ipak, ovaj primer se može oceniti samo kao izuzetak, odnosno kao zloupotreba sistema, ali ne i kao dokaz da bitkojn valuta funkcioniše kao Ponzijeva šema.

Devizni kurs bitkojna

Devizni kurs bitkojna se, kao i u slučaju bilo koje druge valute formira na berzi, na bazi sučeljavanja ponude i tražnje za tom valutom. U odnosu na početak godine kada je BTC/USD kurs iznosio približno 13, krajem avgusta je vrednost bitkojna prema američkom dolaru približno 10 puta veća i BTC/USD kurs iznosi oko 130. Očigledno je da 1 BTC ima višestruko veću vrednost od bilo koji zvanične svetske valute, pri čemu se njegova vrednost uglavnom izražava u USD, budući da se na bitkojn berzama najveći deo bitkojna razmeni za američki dolar.

Krajem avgusta se u opticaju nalazi ukupno skoro 12 miliona BTC, pri čemu njihova ukupna vrednost izražena u USD približno iznosi preko 1,4 milijarde USD. Konkretno, to znači da je ukupna vrednost svih emitovanih bitkojna nominalno veća od bruto društvenog proizvoda pojedinih zemalja. Budući da je cena zlata približno 50 USD/g, možemo zaključiti da 1 bitkojn vredi nešto više od 2,5 grama zlata. Prevedeno u RSD po kursu od približno 85 RSD/USD, za kupovinu jednog bitkojna je na dan 29.08.2013. godine potrebno više od 11.000 RSD. Pritom, 1 bitkojn je jednak 100.000.000 „satoshis“-a (naziv „satoshis“ potiče od pseudonima Satoshi Nakamoto, tj. pseudonima kreatora ili grupe ljudi koji su stvorili bitkojn).

Inače, kurs bitkojna zavisi od ponude i tražnje za ovom valutom. Kretanje srednjeg ponderisanog dnevnog kursa BTC valute u odnosu na USD može se uočiti na osnovu Grafikona 4:

Na osnovu dostupnih podataka od početka 2013. godine statističkom analizom može se
doći do zaključka da linearna funkcija trenda najbolje opisuje kretanje vrednosti BTC valute. Ocenjena linearna funkcija trenda glasi:

BTC/USD = 27.95 + 0.45t

pri čemu je bazni period 1. januar 2013. godine, a to je ceo broj koji predstavlja broj dana nakon 1.januara. Međutim, budući da je koeficijent determinacije svega r²= 0.52, ocenjena funkcija trenda se ne može primeniti za ekstrapolaciju, odnosno ne bismo mogli sa velikim stepenom sigurnosti da procenimo kretanje vrednosti bitkojna u budućnosti. Ovako nizak koeficijent determinacije ukazuje na činjenicu da je devizni kurs bitkojna veoma nestabilan. Nestabilnosti deviznog kursa bitkojna u velikoj meri doprinosi i podložnost različitim šokovima, o čemu će više reči biti kasnije.

Prednosti i nedostaci bitkojn valute

Kao osnovne prednosti bitkojna u odnosu na ostale, kako nacionalne, tako i alternativne valute, obično se navode:

• Za razliku od transakcija klasičnim elektronskim novcem koji se nalazi na računima banaka, u slučaju bitkojna ne postoje transakcioni troškovi ili su oni svedeni na minimum, dok sa druge strane ne postoji ograničenje u pogledu minimalnog iznosa transakcije koju je moguće realizovati (Nakamoto n.d., p.1).

• Kontrolu transakcija i emisiju BTC valute vrše kompjuterski algoritmi, čime se
onemogućava pojava veštački izazvane inflacije. Takođe, ovom verifikacijom se izbegava “duplo plaćanje” (engl. “double-spending”), čime bi se mogao zloupotrebiti sistem (Bitcoin.org/en/ about n.d.) i nekontrolisano povećavala količina novca u opticaju. Sigurnost plaćanja je pritom zasnovana na korišćenju kriptografije.

• Praktično je gotovo nemoguće falsifikovati bitkojn. Teoretski, to bi bilo moguće ukoliko bi se isti BTC iskoristio za istovremeno obavljanje dva plaćanja. Međutim, lanac digitalnih potpisa onemogućava takve transakcije (Stanford Bitcoin Group n.d.).

• Omogućena je potpuna anonimnost transaktora. Međutim, iako ovo predstavlja pogodnost za određene grupe ekonomskih subjekata, sa aspekta poreskih i regulatornih organa ova osobina bitkojna bi se definitivno mogla oceniti kao njen nedostatak. Za razliku od elektronskog novca u platnom prometu kod kojeg su informacije o učesnicima u transakciji javnog, a informacije o transakcijama privatnog karaktera, u slučaju bitkojn valute su informacije o transaktorima privatnog karaktera, tj. veoma često ni samim transaktorima nije poznato kome vrše plaćanja, dok su same karakteristike realizovane transakcije javnog karaktera.

Sa druge strane, kao neke od osnovnih nedostataka bitkojn valute možemo izdvojiti sledeće:

• Bitkojn nije široko prihvaćen kao sredstvo plaćanja. Naime, veoma je mali broj privrednih subjekata koji primaju bitkojn za prodaju prodaju robe, odnosno pružanje usluga. Iako je broj ovih subjekata sve veći, uloga bitkojna kao sredstva plaćanja je još uvek veoma ograničena. Razlog ovoj pojavi leži kako u činjenici da postoji niz proizvoda koji se ne mogu kupiti za bitkojn, tako i u činjenici da ova valuta ne postoji u svojoj fizičkoj verziji, tako da se može koristiti jedino za elektronska plaćanja.

• Devizni kurs bitkojna je veoma nestabilan. Tome u velikoj meri doprinosi i nepostojanje centralnog entiteta poput centralne banke koja bi putem intervencija na deviznom tržištu ili nekom drugom merom monetarne politike mogla pozitivno da utiče na njegovu stabilizaciju.

• Transakcije bitkojn valutama nisu reverzibilne, što znači da nije moguće poništiti već realizovanu transakciju. Iako se ova osobina bitkojn valute može smatrati njenim nedostatkom, značajno je zapaziti da bitkojn u suštini više liči na keš nego na elektronski novac, pa samim tim nema nikakvu mogućnost poništavanja transakcija, jer po definiciji ne postoji sistem za praćenje toka novca. Drugim rečima, transakcije realizovane elektronskim novcem koji se nalazi na računima banaka se mogu poništiti u određenom roku. Sa druge strane, u najvećem broju slučajeva gotovinu potrošenu u prodavnici uglavnom nećemo moći da povratimo, osim ukoliko nije u pitanju roba sa garancijom i sl. Upravo u ovome i leži jedan od najvećih problema vezan za korišćenje bitkojn valute, a koji se odnosi na teškoće prilikom povraćaja novca u slučaju kupovine neispravnih proizvoda bez adekvatno regulisane garancije. Sa druge strane, ovo je odličan mehanizam zaštite prodavaca od zloupotreba, jer im ovaj mehanizam omogućuje sigurnu i momentalnu naplatu svojih potraživanja po osnovu prodate robe (Nakamoto n.d., p.1). Vezano za reverzibilnost transakcija, značajno je naglasiti da je osnovni uzrok ove osobine bitkojna činjenica da, u opštem slučaju, ne postoji posrednik u plaćanju, odnosno, sve plaćanja se vrše direktno između tržišnih subjekata. Iako se nererzibilnost može oceniti kao nedostatak bitkojna, treba imati u vidu da nepostojanje posrednika za posledicu ima nepostojanje provizija koje bi u suprotnom naplaćivale banke ili drugi posrednici u platnom prometu. Međutim, ne treba zanemariti činjenicu da postoje opcione provizije koje plaćaju oni koji žele da transakcija u bitkojn valuti bude brže realizovana (Stanford Bitcoin Group n.d.).

• Iako je reč o vidu elektronskog novca, postoji mogućnost njegovog gubitka. Naime, jedna od specifičnosti ove valute jeste da ona postoji samo u svojoj elektronskoj verziji. Pritom se nalog koji se koristi za plaćanja razlikuje od klasičnog transakcionog računa u banci po tome što ne postoji institucija poput banke koja bi transaktorima zatvorila ili blokirala nalog. Takođe, ne postoje nikakva ograničenja u pogledu korišćenja bitkojna. Nalog mogu deaktivirati sami korisnici sistema time što bi prestali da ga koriste i time što bi se oslobodila svih BTC valuta na svom nalogu. Nalog se inače gubi i ukoliko se prilikom oporavka operativnog sistema na računaru ne obezbedi skladištenje (engl. “backup”) bitkojna. Time se faktički taj novac trajno gubi iz sistema. U tome se faktički i ogleda sličnost između bitkojn valute i običnog novca, budući da on praktično može biti izgubljen ili uništen (Kaplanov 2012, p.116). Međutim, za razliku od običnog novca koji može biti dodatno otštampan od strane centralne banke, u slučaju bitkojna ne postoji entitet koji bi emitovao novu količinu novčanih jedinica koje bi zamenile nestale ili uništene bitkojne.

• Kao poslednji nedostatak bitkojna bismo mogli navesti sve one probleme koji se odnose na zloupotrebe kojima je on podložan, a koji se odnose na mogućnost obavljanja nelegalnih aktivnosti, pranje novca, stvaranja “crnih tržišta”, ali i poreskih rajeva, mogućnost poreske evazije, ali i neotpornost na različite napade kompjuterskih virusa itd.

Korišćenje BTC valute se preporučuje manjim kompanijama i preduzetnicima, budući da im omogućuje prodaju proizvoda i njihovu naplatu uz niže transakcione troškove, tj. bez provizija različitih finansijskih institucija, kao i zahvaljujući činjenici da je veoma lako implementirati ovaj oblik prodaje i naplate prodaje putem Interneta. Međutim, time se može dovesti u pitanje legalnost obavljanja takvih aktivnosti, naročito kada je reč o prodaji digitalnih proizvoda (softvera, muzike,…) koji se mogu neograničen broj puta umnožavati i prodavati bez ikakve evidencije, čime se može izbeći izvršenje poreske obaveze.

Finansijske institucije koje posluju sa bitkojnima

Trenutno postoji oko 50 aktivnih berzi na kojima se zvanične valute mogu razmeniti za bitkojn, od kojih je najznačajnija “MtGox” na kojoj se dnevno razmeni oko 64% ukupnog prometa bitkojn valutom za ostale zvanične valute i obrnuto. Inače, bitkojn se najviše razmenjuje za USD (74%) i EUR (14%), dok je značaj svih ostalih valuta zanemarljiv (Bitcoincharts.com n.d.). Inače, statistička analiza aktivnih i ugašenih bitkojn berzi je pokazala nekoliko zakonitosti (Christin, Moore 2013, p.7):

• Sa povećanjem prometa na nekoj berzi smanjuje se verovatnoća da će doći do njenog zatvaranja

• S druge strane, što je promet na nekoj berzi veći, postojaće i veća šansa da dođe do različitih oblika zloupotreba i prekršaja.

Pritom treba imati u vidu da je u ovoj analizi apstrahovan niz faktora koji bi potencijalno mogli da utiču na dobijanje drugačijih rezultata. Primera radi, nije uzeta u obzir reputacija samih berzi, odnosno činjenica da će atraktivnost same berze zavisiti od sigurnosti koju ona pruža svojim korisnicima.

Takođe, iako je kao jedna od osnovnih karakteristika kriptovaluta, a samim tim
i bitkojna, navedena činjenica da ovakve valute u opštem slučaju funkcionišu bez posredovanja finansijskijh institucija, ne treba zanemariti činjenicu da se marta 2013. godine pojavio prvi hedž fond „Exante“ koji investira u bitkojn. Treba međutim naznačiti da ovaj fond ima širok portfolio aktivnosti, pri čemu su operacije sa bitkojnom samo jedna od njih. Fond kao naknadu za svoje usluge ne naplaćuje procentualni deo ostvarenog profita, već fiksnu proviziju od 0,5% neto vrednosti Bitcoin Fund-a. Pritom, ovaj fond ogroman akcenat stavlja na zaštitu podataka i sigurnost fonda. Marta 2013. godine vrednost fonda je iznosila približno 3,2 miliona USD. Inače, za pristup fondu su neophodna inicijalna ulaganja od minimum 100.000 USD (Forbes.com 2013). Ovaj fond ostvaruje zaradu po osnovu kapitalnih dobitaka na kupljene bitkojne, pri čemu jedna akcija ovog fonda vredi tačno jedan BTC. S obzirom na vrtoglavi rast vrednosti bitkojn valute, očekuju se visoki prinosi po osnovu plasmana ovog fonda. Kao osnovne prednosti investiranja u fond umesto direktne kupovine BTC valute navode se (Exante.eu/press/news2013[a]):

• Lakše je kupiti akcije/investicione jedinice fonda nego bitkojn.

• Sredstva investirana u fondove umesto u direktnu kupovinu bitkojn valute se smatraju sigurnijim, budući da takvi fondovi, između ostalog i Exante, značajan akcenat stavljaju na kriptografsku sigurnost sredstava svojih korisnika.

Inače, od juna 2013. godine ovaj fond svojim klijentima nudi „Automatic Trading Platform“ (ATP), odnosno elektronsku platformu za trgovinu koja im omogućuje niz usluga koje se, između ostalog, odnose na različite statističke alate i portfolio menadžment (Exante.eu/press/news 2013[b]).

Međutim, ovaj fond nije prva finansijska institucija koja je radila sa bitkojn valutom. Naime, ne treba zaboraviti ni na „Bitcoin Savings and Trust“ (“BTCST”) kompaniju koja je, koristeći klasičnu Ponzijevu šemu, od 2011. do septembra 2012. godine prikupila oko 700.000 BTC (vrednih više od 4,5 miliona USD) od svojih klijenata obećavši im nedeljne stope prinosa od čak 7%, a zatim taj novac proneverila. Tim povodom je jula 2013. godine američka “Komisija za hartije od vrednosti i berzu” (engl. “Securities and Exchange Commission” - SEC) optužila ovu kompaniju i Trendon Shaversa, njenog osnivača (Wang 2013).

Takođe, postoje i najave da će vlasnici BTC valute moći da na realnim bankomatima da povlače zvaničan novac čiji je emitent centralna banka u ekvivalentnom iznosu (eventualno umanjenom za određenu proviziju), kao i da će se moći koristiti prilikom kupovine u prodavnicama na POS terminalima (Newscientist.com 2012).

Kao što se može zaključiti, iako je bitkojn po svojoj prirodi decentralizovana valuta koja čak i eliminiše potrebu za finansijskim posrednicima, same potrebe njegovih korisnika očigledno nameću potrebu za odgovarajućim finansijskim institucijama koje bi imale različite funkcije u bitkojn transakcijama. Kao neke od finansijskih institucija koje za sada posluju sa bitkojn valutom za sada su se izdvojile berze koje omogućuju razmenu najpoznatijih svetskih valuta za bitkojn i obratno. Takođe, sve češće se javljaju i druge finansijske institucije kao posrednici u plaćanju bitkojnima, a koje svojim klijentima nude veći stepen zaštite podataka i sigurnosti pri obavljanju transakcija u odnosu na direktna plaćanja bez korišćenja usluga finansijskih posrednika. U tom smislu, ukoliko izvršimo komparaciju razvoja decentralizovane bitkojn valute sa razvojem klasičnog novca, pojava nekog oblika centralnog entiteta u ovom sistemu (po osnovu ekonomske moći ili po osnovu nekih zakonskih odredbi) koji bi preuzeo neke od funkcija klasične centralne banke više ne deluje kao naučna fantastika. Naime, prvi oblici novca su, kao što je poznato, bili stoka, koža, so, med, krzno, kasnije metali kao što su gvožđe, bakar i plemeniti metali (srebro i zlato), a zatim i novčanice. Paralelno sa razvojem sredstava plaćanja javljali su se novi učesnici u privrednom životu kao što su zlatari koji su izdavali certifikate po osnovu deponovanog novca i međusobno vršili kliring potraživanja svojih klijenata. Nakon toga nastaju i privilegovane banke koje su bile jedine ovlašćene od strane države da emituju banknote, da bi prve centralne banke nastale tek u 17. veku (Đurović-Todorović 2010, str.18- 23). U tom smislu, iako prve oblike novca nije emitovala nijedna centralna institucija, već sami ljudi, nije isključena mogućnost da nekada u budućnosti kriptovalute kao što je bitkojn, koje su po svojoj prirodi decentralizovane, dobiju centralnu instituciju. Međutim, budući da, prema mnogim shvatanjima, upravo decentralizovanost ovakve valute predstavlja faktor koji u najvećoj meri pozitivno utiče na tražnju za takvom valutom, postoji verovatnoća da bi u slučaju pojave centralnog entiteta u takvim sistemima opala tražnja za tim valutama, a povećala se tražnja za drugim valutama koje još uvek nisu centralizovane. U konačnom, ceteris paribus, pokušaj regulacije i centralizacije neke kriptovalute bi u konačnom samo mogao dovesti do napuštanja tih valuta, erozije njihovog značaja i migracije korisnika i tranfera njihovih sredstava u druge valute.

Problemi funkcionisanja i regulacija bitkojna

Bitkojn valuta je gotovo u potpunosti van regulacionog spektra centralne banke i poreskih organa. Stoga je pojedini autori pogodnim instrumentom za stvaranje “crnog tržišta” različitih roba i usluga, a najznačajnija opasnost postoji ukoliko bi se koristila za obavljanje nelegalnih aktivnosti. Primera radi, zabeleženi su slučajevi kada se bitkojn valuta koristila za kupovinu droge putem Interneta (Manchin. senate.gov 2011).

Takođe, ništa beznačajniji nisu problemi po osnovu krađe (koje su se već dešavale) ili potencijalnog nekontrolisanog umnožavanja ove valute od strane cyber-kriminalaca (što je za sada praktično neizvodljivo). Usled toga, može doći i do značajnih fluktuacija kursa bitkojn valute. Između ostalog, postoje i procene stručnjaka za kriptografiju i sigurnost podataka na Internetu da se sigurnost ove valute može oceniti kao veoma niska (Economist.com 2012). Primera radi, 2011. godine se pojavio kompjuterski virus, tj. „Trojanac“ koji “krade bitkojn novčanike” (engl. „Bitcoin wallet“), tj. koji, ukoliko se nađe na računaru onog ko koristi bitkojn valutu, preuzima i šalje putem Interneta na odgovarajuću adresu kompjuterske fajlove pomoću kojih je moguće sa nekog drugog računara koristiti tuđ bitkojn novac (Symantec.com 2011). Usled tog sigurnosnog kolapsa, vrednost bitkojna je pala sa 30,99 USD 08.06.2011. na svega 0,10 USD 20.06.2011. Do decembra 2011. godine vrednost valute se vratila na nešto više od 3 USD (ECB 2012, p.38). Sledeći značajan udarac na bitkojn valutu dogodio se 10. aprila 2013. godine. Tog dana je trgovina BTC valutom otpočela po ceni od 200 USD, da bi tokom dana dostigla svoj istorijski maksimum od čak 266 USD, da bi u roku od par sati njena vrednost pala ispod 100 USD. Iako su se prve sumnje odnosile na dv. DDoS napad, zvaničnici MtGox berze su izjavili da je uzrok ovog problema preveliki obim trgovine.

Inače, DDoS napad (engl. „distributed denial- of-service attack“) predstavlja napad na tržišni centar putem masovnog ispostavljanja naloga za trgovinu kako bi se izazvala blokada u trgovini i izvršio uticaj na cenu. Međutim, pravi DDoS napad je ubrzo zaista usledio, pa je berza prekinula proces trgovanja u periodu od 2 sata, mada je i narednih 8 sati postojao problem u pristupu mreži. Prekid trgovanja se desio na još nekim bitkojn berzama. Ovaj kolaps je ukazao na neke od osnovnih slabosti bitkojn valute, a koje se odnose kako na dominantan položaj MtGox berze, tako i na činjenicu da je veliki broj elektronskih berzi za trgovanje bitkojn valutom razvijan od strane web developer-a koji jesu iskusni profesionalci, ali nisu poznavali u dovoljnoj meri način funkcionisanja finansijskih berzi (Bitcoinmagazine.com 2013).

Jedno od osnovnih pitanja koje se postavlja od same pojave bitkojn valute odnosi se na legalnost njegove primene. Inače, kao razlozi zbog kojih bi bitkojn trebalo smatrati potpuno legalnom valutom navode se: pravo na slobodnu razmenu, činjenica da bitkojn ne predstavlja alternativu američkom dolaru kao zvaničnoj valuti, odnosno ni na koji način ne predstavljaju njegov falsifikat, niti se nalaze u širokoj upotrebi. Sa druge strane, kao razlozi zbog kojih bi trebalo zakonski preciznije regulisati korišćenje bitkojna navode se povećana mogućnost poreske evazije i činjenica da bitkojn otvara mogućnost za kreiranje poreskih rajeva i crnog tržišta različite robe (pre svega droge), kao i za pranje novca.

Naime, transakcije u bitkojnima prema nekim ocenama imaju klasične elemente bartera, odnosno trampe, a takve transakcije su oporezive. Međutim, bitkojn po svojoj prirodi nudi anonimnost i mogućnost prikrivanja brojnih transakcija od poreskih organa čime se izbegava izvršenje poreske obaveze. Takođe, značajno pitanje se odnosi i na nadležno zakonodavstvo u slučaju transakcija u bitkojn valuti na međunarodnom nivou, kada bi bilo veoma teško utvrditi nadležnu poresku vlast. Sa jedne strane, kriptovalute (među kojima je trenutno najaktuelniji bitkojn) su sve popularnije. Sa druge strane, finansijske institucije su pod sve većim pritiskom da dostavljaju potrebne informacije o svojim klijentima poreskim organima i sarađuju sa njima kako bi se sprečila poreska evazija. Iako je reč o potpuno nezavisnim procesima, činjenica je da oni u sve većoj meri konvergiraju (Marian 2013, p.38). U tom smislu, korišćenje kriptovaluta je po svojim efektima dosta slično poslovanju u ofšor zonama, budući da profit ostvaren u, primera radi, bitkojn valuti nije predmet oporezivanja, a takođe korisnici ovih valuta imaju obezbeđenu anonimnost. Praktično, sa nastankom kriptovaluta poreski obveznici su dobili novo oružje za poresku evaziju. Štaviše, ne postoji ni institucija od koje bi poreski organi mogli da zahtevaju dostavljanje informacija o vlasnicima računa u toj valuti. U sistemima plaćanja zasnovanim na kriptovalutama ne postoje ni centralne banke kao emitenti, ni klasične finansijske institucije koje bi mogle biti predmet različitih pritisaka poreskih organa. Drugim rečima, korišćenje kriptovaluta za sada, uslovno rečeno, poreske vlasti ne mogu uspešno da kontrolišu, odnosno da detektuju korišćenje ovih valuta na sistematičan način, osim eventualno u pojedinačnim slučajevima. Prema nekim shvatanjima, postoji opasnost da će se u budućnosti poreska evazija sve više odvijati putem korišćenja kriptovaluta, a na štetu sadašnjih ofšor zona, odnosno mogu im predstavljati direktnu konkurenciju. Međutim, sa druge strane treba imati u vidu relativno malu vrednost virtuelne ekonomije u okviru koje se koriste te vrituelne valute, tako da je za sada prisutno i relativno malo interesovanje nadležnih poreskih organa za većom kontrolom ovih tokova. Takođe, trenutni ekonomski potencijal kriptovaluta im ne omogućuje da postanu značajnija konkurencija ofšor zonama.

Pored poreske evazije, anonimnost koja je imanentna bitkojn valuti pruža i niz mogućnosti za prikrivanje različitih kriminalnih aktivnosti. Pod tim pre svega imamo u vidu trgovinu drogom, pranje novca, i niz drugih kriminalnih aktivnosti.

Stoga, kao potencijalna rešenja za rizike koje primena ove valute sa sobom
nosi mogu se izdvojiti sledeći predlozi (www-cs-faculty. stanford.edu n.d.[2]):

• Forsirano licenciranje

• Budući da u slučaju bitkojna ne postoji centralni entitet niti klasične finansijske institucije koje bi mogle biti primorane da izvrše registraciju kao posrednici u plaćanju (engl. „money transmitters“), postoje predlozi da bi se registracija trebala odnositi samo na vlasnike „mining“ računara. Međutim, to bi predstavljalo isuviše komplikovanu proceduru, a takođe bi postojao problem vezan za regulaciju ukoliko bi se „rudarenje“ vršilo iz drugih zemalja u kojima ne postoji ovakav oblik regulacije.

• Zahtevi za poreskim izveštajima - Postoji ideja da bi svi korisnici bitkojna trebalo da automatski budu u obavezi da poreskim organima dostavljaju sve izveštaje o transakcijama u ovoj valuti. Međutim, primenom ovakve mere poreski organi bi se suočili sa preprekama kao što su: mogućnost obavljanja transakcija iz inostranstva, teška izvodljivost s obzirom na neophodnost saglasnosti korisnika, nestabilna vrednost bitkojn valute i niz drugih.

• Prinudno gašenje - Kao jedan od načina za gašenje ove i sličnih valuta može se navesti i formalna zabrana korišćenja ovakvih valuta kao sredstava plaćanja i donošenje niza restriktivnih zakonskih odredbi kojima bi se suzbijalo ili kontrolisalo korišćenje ovih valuta. Takođe, postoje ideje da bi virtuelne valute, s obzirom na relativno mali ekonomski značaj, mogle da budu u potpunosti otkupljene od strane centralne banke ili da centralna banka angažuje resurse koje bi koristila za „rudarenje“ tih valuta, čime bi one bile eliminisane iz dalje upotrebe (Marian 2013, p.47). Međutim, to bi uvek iziskivalo manje ili veće troškove. Takođe, tu bi se možda pojavila i mogućnost različitih zloupotreba.

Međutim, i pored izdvojenih teorijskih shvatanja o nužnosti i načinu regulacije transakcija u bitkojn valuti, zanemarljivo mali broj zemalja je učinio nešto konkretno po tom pitanju. Primera radi, u slučaju SAD-a ne postoji nijedna zakonska odredba kojom se izričito zaključuje zabrana korišćenja ove valute i definiše njeno korišćenje ilegalnom aktivnošću (www-cs-faculty.stanford.edu n.d.[1]). Sa druge strane, postoje i određeni pokušaji da se različitim preporukama, direktivama i podzakonskim aktima daju smernice za regulaciju alternativnih valuta, uključujući i decentralizovane virtuelne valute kao što je bitkojn. Jedan od njih je i „Primena FinCEN- ove regulacije na osobe koje administriraju, razmenjuju i koriste virtuelne valute” (engl. „Application of FinCEN’s Regulations to Persons Administering, Exchanging, or Using Virtual Currencies”). U pitanju je preporuka kojom je “Financial Crimes Enforcement Network” kao departman Trezora SAD-a pokušao da da sugeriše način implementacije „Bank Secrecy Act“ regulative na virtuelne valute. Prema ovoj preporuci, ekonomski subjekt koji kreira virtuelnu valutu i koristi je za kupovinu realnih dobara i usluga se smatra korisnikom te valute i njegove aktivnosti nisu predmet regulacije. Sa druge strane, subjekt koji kreira virtuelnu valutu i prodaje je za zvanično sredstvo plaćanja se smatra posrednikom u plaćanju i njihove aktivnosti su predmet regulacije (Fincen.gov 2013, p.5). Međutim, osim ovog pojmovnog razgraničenja ovom preporukom nije dat odgovor na niz dodatnih pitanja vezanih za regulaciju ovih transakcija.

U Nemačkoj je ove godine bitkojn dobio status „privatnog novca“ (engl. „private money“), čime je načinjen značajan korak napred ka širem zakonskom obuhvatu i masovnijem korišćenju ove valute. Korišćenje bitkojna i njegova emisija nisu zabranjeni, međutim, profit po osnovu korišćenja bitkojna podleže poreskim zakonima. Naime, prihodi ostvareni po osnovu prodaje proizvoda i pružanja usluga ostvareni u bitkojn valuti se oporezuju porezom na dodatu vrednost, dok se sav ostali profit po osnovu emisije ili korišćenja bitkojna oporezuje porezom na dohodak, odnosno dobit (Dw.de 2013). Međutim, nije naglašeno na koji bi način bilo rešeno pitanje poreske evazije.

Iako po pitanju regulacije bitkojna nije mnogo učinjeno ni u Francuskoj, značajno je zapaziti činjenicu da su regulatorni organi Bitcoin-Central-i, jednoj od bitkojn berzi, dali dozvolu za obavljanje određenih bankarskih poslova, pre svega onih vezanih za usluge platnog prometa. Time će njenim klijentima biti omogućeno da deponuju sredstva u evrima ili bitkojnima i da ih jednostavno konvertuju (Tagteam.harvard.edu n.d.). Takođe, ova sredstva su deponovana na računu druge finansijske institucije, i u skladu sa tim su osigurana do iznosa od 100.000 EUR od strane francuskog “Fonda za garanciju depozita” (franc. „Fonds de garantie des dépôts “) (En. bitcoin.it n.d.).

Međutim, i pored ovih pojedinačnih izuzetaka, u opštem slučaju područje alternativnih valuta, a pre svega decentralizovanih kriptovaluta kao što je bitkojn do sada nije adekvatno, nedvosmisleno i u potpunosti regulisano ni u jednoj od relevantnih jurisdikcija.

Zaključak

Bitkojn predstavlja specifičnu valutu koja se po svojim karakteristikama razlikuje od svih svojih prethodnika. Otkad se pojavila pokrenula je niz kontroverzi vezanih za pozitivne i negativne efekte njene primene. Emisija ove valute je kompjuterski programirana i ograničena, zasnovana na „peer-to-peer“ tehnologiji i tehnologiji enkripcije podataka čime se faktički eliminiše mogućnost dvostrukog plaćanja, falsifikovanja i sličnih zloupotreba. To je ujedno i jedan od glavnih razloga zbog čega se ova valuta smatra sigurnom iako ne postoji centralna emisiona institucija. Transakcioni troškovi su veoma niski, gotovo su zanemarljivi, ali same transakcije nisu reverzibilne, što se može oceniti značajnim nedostatkom ove valute.

Međutim, s obzirom na činjenicu da je makroekonomski značaj bitkojna zanemarljivo mali, čak i manji šokovi mogu negativno uticati na njegovu stabilnost i izazvati drastične fluktuacije deviznog kursa. Pritom ne postoji centralna institucija koja bi mogla svojim merama pozitivno da utiče na njegovu stabilizaciju, a što može predstavljati značajnu prepreku za masovnije korišćenje ove valute. Budući da ova valuta svojim korisnicima praktično pruža potpunu anonimnost i netransparentnost njihovih aktivnosti, postoje kritike da se na taj način kreira pogodan ambijent za pranje novca, kreiranje crnih tržišta nelegalne robe, poresku evaziju i niz drugih kriminalnih radnji. Takođe, postojali su slučajevi različitih zloupotreba poput Ponzijevih šema i kompjuterskih Trojanaca koji su korišćeni za krađu elektronskih novčanika korisnika bitkojn valuta.

Stoga se vodi sve češća diskusija o potrebi regulisanja ovakvih kriptovaluta. Iako je određen broj zemalja počeo da reguliše bitkojn transakcije, i dalje je relativno malo učinjeno po tom pitanju budući da ovakvo pitanje zahteva veliku opreznost. Naime, bilo koji oblik kontrole i regulacije ovakvih valuta bi za posledicu mogao imati preusmeravanje korisnika tih valuta na korišćenje drugih kriptovaluta koje još uvek nisu predmet regulative ili transfer bitkojn transakcija u one jurisdikcije u kojima one nisu regulisane. U tom smislu, jedan od najvećih izazova za centralne banke i nacionalne regulatorne organe u budućem periodu će se vrlo verovatno odnositi na praćenje efekata korišćenja ovakvih valuta i njihovu regulaciju, odnosno preduzimanje adekvatnih mera u slučaju različitih zloupotreba ili izazivanja nestabilnosti. Kakva će biti budućnost bitkojna i sličnih kriptovaluta zavisiće kako od regulacije ovakvih valuta, tako i od njihove sigurnosti i stabilnosti.

1. Barber Simon, Boyen Xavier, Shi Elaine, Uzun Ersin, “Bitter to Better - How to Make Bitcoin a Better Currency”, Financial Cryptography, Volume 7397 of Lecture Notes in Computer Science, page 399-414. Springer (2012), crypto.stanford.edu/~xb/fc12/bitcoin.pdf, Vreme pristupa: 02.08.2013.

2. Bitcoin.org/en/about, “About Bitcoin”, n.d., bitcoin.org/en/about, Vreme pristupa: 01.08.2013.

3. Bitcoin.stackexchange.com, “How Much Bitcoin Will I Mine Right Now With Hardware X?”, 2011, bitcoin.stackexchange.com/questions/118/how-much-bitcoin-will-i-mine-right-now-with-hardware-x, Vreme pristupa: 08.08.2013.

4. Bitcoinbalkan.com, “Uvod u Bitcoin”, 2012, bitcoinbalkan.com/uvod-u-bitcoin, Vreme pristupa: 24.08.2013.

5. Bitcoincharts.com, n.d., bitcoincharts.com, Vreme pristupa: 28.08.2013.

6. Bitcoinmagazine.com, “The Bitcoin Crash:An
   Examination”, 2013, bitcoinmagazine.com/markets/the-bitcoin-crash-an-examination-1365911041, Vreme pristupa: 22.08.2013.

7. Bitcoinx.com, n.d., bitcoinx.com/charts/, Vreme pristupa: 29.08.2013.

8. Christin Nicolas, Moore Tyler, “Beware the Middleman: Empirical Analysis of Bitcoin Exchange Risk”, Financial Cryptography, Volume 7859 of Lecture Notes in Computer Science, pages 25-33. Springer (2013), andrew.cmu.edu/user/nicolasc/publications/MC-FC13.pdf, Vreme pristupa: 07.08.2013.

9. Dw.de, “Germany lends real value to bitcoin virtual money”, 2013, dw.com/en/germany-lends-real-value-to-bitcoin-virtual-money/a-17038675, Vreme pristupa: 25.08.2013.

10. Đurović-Todorović Jadranka, „Monetarna ekonomija“, Ekonomski fakultet u Nišu, Niš, 2010.

11. ECB, “Virtual Currency Schemes”, 2012, ecb.europa.eu/pub/pdf/other/virtualcurrencyschemes201210en.pdf, Vreme pristupa: 01.08.2013.

12. Econlib.org, “An Interview with Milton Friedman”, 2006, econlib.org/library/Columns/y2006/Friedmantranscript.html Vreme pristupa: 21.08.2013.

13. Economist.com, “Monetarists Anonymous”, 2012, economist.com/node/21563752, Vreme pristupa: 24.08.2013.

14. En.bitcoin.it, “Bitcoin Central”, n.d., en.bitcoin.it/wiki/Bitcoin-Central, Vreme pristupa: 22.08.2013.

15. Exante.eu/press/news , “Bitcoin Fund aims to make Bitcoin Investing easy”, 2013[a], exante.eu/press/news/297/, Vreme pristupa: 27.08.2013.

16. Exante.eu/press/news, “EXANTE Opens Up an Automatic Trading Platform for Bitcoin Funds”, 2013[b], exante.eu/press/news/314/, Vreme pristupa: 27.08.2013.

17. Fincen.gov Fincen.gov, “Application of FinCEN’s Regulations to Persons Administering, Exchanging, or Using Virtual Currencies”, 2013, fincen.gov/statutes_regs/guidance/pdf/FIN-2013-G001.pdf, Vreme pristupa: 15.8.2013.

18. Forbes.com, “First Bitcoin Hedge Fund Launches From Malta”, 2013, Vreme pristupa: 27.08.2013. forbes.com/sites/jonmatonis/2013/03/08/first-bitcoinhedge-fund-launches-from-malta/, Vreme pristupa: 28.08.2013.

19. Kaplanov Nikolei M., “Nerdy Money: Bitcoin, The Private Digital Currency, And The Case Against Its Regulation”, Temple University Legal Studies Research Paper, 2012, luc.edu/media/lucedu/law/ students/publications/clr/pdfs/kaplanov. pdf, Vreme pristupa: 05.08.2013.

20. Manchin.senate.gov, “Manchin Urges Federal Law Enforcement to Shut Down Online Black Market for Illegal Drugs”, 2011, manchin.senate.gov/public/ index.cfm/press-releases?ID=284ae54a-acf1- 4258-be1c-7acee1f7e8b3, Vreme pristupa: 25.08.2013.

21. Nakamoto Satoshi, “Bitcoin: A Peer-to-Peer Electronic Cash System”, n.d., bitcoin.org/bitcoin.pdf, Vreme pristupa: 04.08.2013.

22. Newscientist.com, “Bitcoin credit card to let users withdraw cash”, 2012, newscientist.com/blogs/onepercent/2012/08/bitcoincredit-card-to-let-use.html, Vreme pristupa: 27.08.2013.

23. Marian Omri Y., “Are Cryptocurrencies 'Super' Tax Havens?”, 112 Michigan Law Review First Impressions (2013), ssrn.com/abstract=2305863, Vreme pristupa: 23.08.2013.

24. Sh.wikipedia.org/wiki/Kriptografija, “Kriptografija”, n.d., sh.wikipedia.org/wiki/Kriptografija, Vreme pristupa: 12.08.2013.

25. Stanford Bitcoin Group, “The Basics of Bitcoin”, n.d., bitcoin.stanford.edu/basics, Vreme pristupa: 15.08.2013.

26. Symantec.com, “Infostealer. Coinbit”, 2011, symantec.com/security_response/writeup.jsp?docid=2011-061615-3651-99, Vreme pristupa: 23.08.2013.

27. Tagteam.harvard.edu, “Feed Item: Bitcoin going mainstream? Exchange approved to operate as a bank”, n.d., tagteam.harvard.edu/hub_feeds/1785/feed_items/69431, Vreme pristupa: 26.08.2013.

28. Wang Mengyi, “SEC Charges Texas Man with Running a Bitcoin Ponzi Scheme”, 2013, jolt.law.harvard.edu/digest/patent/flash-digest-news-in-brief-144, Vreme pristupa: 23.08.2013.

29. Www-cs-faculty.stanford.edu, “Current Legal Status”, n.d.[1], cs- faculty.stanford.edu/~eroberts/cs181/ projects/2010-11/Bitcoins/current-legal- status.html, Vreme pristupa: 21.08.2013.

30. Www-cs-faculty.stanford.edu, “Regulating Bitcoin”, n.d.[2], cs.stanford.edu/people/eroberts/cs201/projects/2010-11/Bitcoins/regulating-bitcoin.html, Vreme pristupa: 21.08.2013.

Apstrakt

Kriptovalute (engl. "cryptocurrency") su digitalne (virtualne) valute, koje iako su sredstvo razmene, još uvek nisu strogo regulisane zakonom u većini država, a u pojedinim su čak i zabranjene. Veliki broj ljudi, uključujući i IT stručnjake i programere ne znaju mnogo o ovoj temi, a šira javnost izjednačava pojmove blokčejna i bitkoina. Tržište kriptovaluta danas iznosi gotovo 770 milijardi dolara. Od pojave prvih digitalnih valuta do danas, nastalo je preko 1.300 aktivnih kriptovaluta koje se razlikuju prema svojim svojstvima i upotrebi. Pre bitkoina bilo je mnoštvo neuspelih pokušaja stvaranja digitalnih valuta (digikeš, heškeš, Fejsbuk kredit i dr.). Utopistička ideja da matematika i fizika mogu rešiti društvene probleme započela je svoj život kroz pojavu bitkoina. Genijalna ideja po kojoj funkcioniše bitkoin zasnovana je na tehnologiji blokčejna, čiji kapacitet doseže daleko iznad kripto valuta. Iako se još uvek vode polemike ko stoji iza pseudonima Satoši Nakamoto, njegova zaostavština ima potencijal da promeni svet. Uspeh bitkoina leži u prednostima koje ima u odnosu na druge slične valute, ali njegov značaj prevazilazi i pogodnosti koje je doneo. Banke nisu potrebne za čuvanje podataka o novcu, evidenciju o imovini i svakoj transakciji bitkoina čuvaju računari svih korisnika mreže u zajedničkoj bazi podataka blokčejnu. Sve transakcije su mnogo brže od bankarskih, bez taksi, uz drastično lakše plaćanje preko državnih granica. Bitkoin svojim korisnicima pruža bezbednosti bez identifikacije, iako blokčejn beleži transakciju, ne beleži ko stoji iza nje. U radu su predstavljeni osnovni principi na kojima su zasnovani bitkoin i druge kriptovalute, pojašnjen odnos između blokčejna i bitkoina.

1 UVOD

Ideal o novcu koji se ne oslanja na centralne institucije (koje mogu propasti, ali i koje vrše nadzor nad korisnicima), postojao je decenijama. U digitalnom svetu prvi ga je uobličio pisac naučne fantastike Nil Stivenson 1999. godine u svojoj noveli Kriptonomikon. On je opisao podzemni svet koji funkcioniše zahvaljujući digitalnom zlatu zasnovanom na kriptografiji, pri čijoj upotrebi korisnici ne moraju odavati ko su i šta su (Popper, 2016).

Kriptovalute (engl. cryptocurrency) su digitalne (virtualne) valute, koje iako su sredstvo razmene, još uvek nisu strogo regulisane zakonom u većini država, a u pojedinim su čak i zabranjene (Jovanović, 2014).

Da bi se razumeo nastanak i funkcionisanje kriptovaluta, neophodno je sagledati ih iz različitih uglova na kojima su one bazirane: matematici, sociologiji, ekonomiji, pravu i politici. To je verovatno i glavni razlog zbog koga veliki broj ljudi (uključujući i IT stručnjake i programere) ne znaju mnogo o ovoj temi. Takođe, šira javnost izjednačava pojmove blokčejna i bitkoina.

Sve kriptovalute su bazirane na jedinstvenom nizu brojeva za svaku jedinicu valute, koje korisnici mogu jedni drugima slati preko mreže. U prošlosti su se ti nizovi mogli lako kopirati i trošiti više puta, zbog čega nisu imali vrednost. Kriptograf Dejvid Čaum je taj problem rešio stvaranjem jedinstvene centralizovane knjige, u kojoj su se čuvale beleške o transakcijama svakog korisnika, čime ni jedna jedinica valute više nije mogla da se nalazi na dva mesta istovremeno (Bertlet, 2016).

Kriptovalute svoj nastanak duguju težnjama levo orijentisanih utopističkih posvećenika IT tehnologija koji su sanjali o univerzalnom novcu koji bi svako mogao da poseduje i troši, čija je vrednost onolika koliko su korisnici voljni da plate (na principu ponude i potražnje), ali pre svega na liniji fronta za onlajn anonimnost i slobodu, bez cenzure i nadzora. Pojavi bitkoina prethodio je Sajberpankerski manifest Done Haravej (Haraway, 1985) koji počinje rečima: „U elektronsko doba, privatnost je neophodan uslov za postojanje otvorenog društva“.

Kriptovalute su univerzalni novac koji se može koristiiti bilo gde u svetu, one su lako prenosive i teško se krivotvore.

Neki podaci pokazuju da tržište kriptovaluta danas iznosi gotovo 770 milijardi dolara. Od pojave prvih digitalnih valuta do danas, nastalo je preko 1.300 aktivnih kriptovaluta koje se razlikuju prema svojim svojstvima i upotrebi.

Prema odredbama Zakona o Narodnoj banci Srbije celokupni unutrašnji promet u Republici Srbiji izražava se u dinarima, osim ako nekim zakonom nije drukčije određeno. „Zakonom o platnom prometu propisano je da se poslovi platnog prometa obavljaju u dinarima, a Zakonom o deviznom poslovanju da se plaćanje, naplaćivanje i prenos između rezidenata i između rezidenata i nerezidenata u Republici Srbiji vrši u dinarima, a izuzetno se može vršiti i u devizama u slučajevima koji su propisani ovim zakonom“ (NBS, 2014).

Tržište kriptovaluta u Srbiji postoji, sve je veći broj rudara. Iako trgovanje kriptovalutama nije nelegalno, Narodna Banka Srbije - NBS je u više saopštenja navela da one ne predstavljaju zakonsko sredstvo plaćanja u Republici Srbiji. Takođe, zbog toga što ih ne izdaje centralna banka, NBS za korišćenje virtuelnih valuta, ulaganje u njih, kao ni za njihovu vrednost. Narodna banka Srbije je više puta upozoravala javnost da virtuelne valute ne predstavljaju zakonsko sredstvo plaćanja u Republici Srbiji (NBS, Politika – u vezi s bitkoinom, 2017).

Ukoliko kriptovalute promatramo kao novac onda njihove tranksakcije mogu biti upitne shodno Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, gde je propisana obaveza preduzimanja radnji i mera za sprečavanje pranja novca, kao što su identifikacija stranaka koje trguju preko tih platformi, uzimanjem kopije ličnog dokumenta. Kako poslovanje platformi na kojima se vrše transakcije kriptovalutama nije zakonom regulisano u Republici Srbiji, a uglavnom ni u uporednom pravu, a čl. 552. Zakona o obligacionim odnosima Republike Srbije ((„Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93 i „Sl. list SCG“, br. 1/2003 - Ustavna povelja) predviđa razmenu robe kao jedan od načina trgovine, otvara se put ka legalnoj trgovini kriptovalutama (Bubanja, 2017).

Praksa je pokazala da su se korisnici kriptovaluta kada su imali problem sa njima, obraćali vlastima i njihovim regulatornim telima, zbog čijeg su zaobilaženja i smišljeni. Nažalost, korisnici ne uživaju pravnu zaštitu čak i kada je reč o trgovini putem registrovanih privrednih subjekta.

2 BITKOIN

Prva decentralizovana kriptovaluta koja se pojavila je bitkoin (eng. „Bitcoin“). Termin bitkoin označava istoimenu organizaciju, softver i protokol, kao i jedinicu mere ove kriptovalute (skraćeno BTC) (Bertlet, 2016). Koncept na kome se zasniva bitkoin prvi put je predstavljen 2008. godine u članku "Bitcoin: A Peerto-Peer Electronic Cash System", a u januaru 2009. godine bitkoin je pušten u promet. Njegov tvorac nije poznat do danas i krije se iza pseudonima Satoši Nakomato. Novu vrstu digitalne kriptovalute formirao je tako što je stvorio distribuirani sistem verifikacije. Bitkoin nastaje u procesu koji se naziva „rudarenje“ (engl. mining). Njegova jedinstvenost je u tome što je decentralizovana valuta, iza koje ne stoji nijedna država, niti banka. Bitkoin je digitalna valuta, koja nastaje i čuva se elektronski. Kriptovalute u cilju maksimizacije bezbednosti, upotrebljavaju metod - dokaz o radu (engl. proofof-work), metod baziran na informacijama koje je teško stvoriti, ali koje ostalim učesnicima u rudarenju obezbeđuju laku proveru i verifikaciju transakcija.

Kriptovalute se čuvaju na bitkoin adresama za koje ključ predstavlja jedinstven niz slova i brojeva. Svaka transkacija bitkoinom se beleži u blokovima koji se zovu blokčejn. Transakcije se hronološki ređaju u blokove, u svakom se nalazi digitalni potpis prethodnog bloka, time se uređuje redosled i garantuje da novi blok može da se pridruži lancu samo ako počne na mestu na mestu završetka prethodnog. Jedan od osnovnih činilaca bezbednosti bitkoina je da se kopija svake izvedene transakcije beleži na svakom nalogu na kome je instaliran bitkoin softver. Blokčejnove neprekidno verifikuju računari svih korisnika softvera, tako sistem zna u bilo kom trenutku, koliko bitkoina svaki korisnik u svom novčaniku poseduje. Novčanik je program koji služi za slanje, primanje i skladištenje kriptovaluta. Digitalni novčanik sadrži prikaz količine kriptovalute koju korisnik poseduje, zapise o svim njegovim transakcijama, korisnički tajni ključ i njegove adrese (Bertlet, 2016). Novčanik je moguće instalirati na računar, mobilni telefon i tablet.

Falsifikovanje bitkoina nije moguće, jer iako vlasništvo može da se menja ono se ne može nikada duplirati (Bertlet, 2016). On je pseudoanoniman, bitkoin mreža čuva sve podatke o svakoj transakciji koja se dogodila unutar mreže. Svako ko ima bitkoin softver i adresu na bitkoin mreži, može videti koliko novca ima na mreži, ali ne i kome oni pripadaju. Za razliku od otvaranja računa u bankama, otvaranje bitkoin računa (adrese) je brzo, bez troškova i „papirologije“. Jedna od glavnih prednosti bitkoin mreže je brzina transakcija.

Svako ko snagu svog računara posveti verifikaciji transakcija u blokčejnu može biti „rudar“. To je proces dodavanja transkacija u registar svih bitkoin transkacija. Rudarenje čini rešavanje matematičkog algoritma za čije se uspešno rešavanje dobija određena količina bitkoina.

Iako bitkoin ima reputaciju nestabilnosti, velikih fluktuacija i nezakonitog poslovanja, čemu mnogi pridodaju i urušavanje tradicionalnog koncepta nacionalnih država, ipak većina se slaže u tome da je njegova pojava najvažnija nova ideja od stvaranja Interneta (Vigna & Casey, 2016).

Razloga za uspeh bitkoina ima više. Finansijska kriza povoljno je uticala na njegov razvoj, poverenje u postojeći finansijski ali i politički sistem je bilo poljuljano i brojni korisnici su u njemu prepoznali drugačije rešenje.

Anonimnost koju pruža prilikom transakcija jedan je od ključnih razloga njegovog uspeha. Prilikom digitalnog plaćanja bitkoinom u većini slučajeva nije potrebno davanje ličnih podataka. Ovakva vrsta anonimnosti, nažalost pogodovala je i usponu tamne strane upotrebe i popularnosti bitkoina u kriminalnim krugovima.

Računi u bitkoinu nisu opterećeni visokim bankarskim dažbinama.

Takođe, nije beznačajan ni potencijal plaćanja izdataka koji su manji od trenutnih ograničenja u konvencijalnim transakcijama na internetu (npr. naplata čitanja jednog novinskog članka ili preskoči reklamu, koji koštaju manje od 20 ili 30 centi kolika je najmanja transakcija) (Popper, 2016).

Kao što su svi učesnici na internetu povezani protokolima (TCP/IP, FTP, SMTP, HTTP i dr.) zahvaljujući kojima mogu međusobno da komuniciraju, bitkoin je stvorio svoje softverske protokole koji uređuju funkcionalna pravila upravljanja sistemom.

Bitkoin je omogućio novi način stvaranja, čuvanja i transfera novca.

Od svog nastanka bitkoin se unapređivao, podržan od internet zajednice, posebno od posvećenika slobodi interneta i anonimosti, mnogi od problema koji su uočeni su rešavani zajedničkim naporom internet zajednice.

3 BLOKČEJN

Blokčejn (engl. blockchain) nije samo bitkoin, on je tehnologija za koju mnogi predviđaju da će promeni svet (OECD, 2018).

Ukoliko bismo pojednostavljeno opisivali blokčejn mogli bismo da kažemo da je to nova vrsta baze podataka, iako bi to bilo pojednostavljeno objašnjenje slično kao kada bi smo imejl (email) opisali kao novi način za slanje pisama.

Iako blokčejn jeste nova vrsta baze podatka, to ne objašnjava u dovoljnoj meri genijalnost načina na koji funkcioniše.

Kada bilo gde i bilo kada položimo novac, oslanjamo se na zapis u bazi podataka treće strane, banke, firme i sl. Poverenje u banke zasnovano je na zakonu koji reguliše rad banke, poverenju u državu da će u slučaju propasti banke država nadoknaditi klijentima njihov ulog.

Kada plaćamo on line usluge ili vršimo neku drugu transakciju kreditnim karticama, poklanjamo poverenje kompanijama koje posreduju u našem plaćanju (Mastercard, VISA i dr.) koje za to uzimaju određenu materijalnu nadoknadu. Čak i prilikom tradicionalnih oblika plaćanja gotovinom u papirnom novcu, mi dajemo papir na kome je ispisana vrednost za koju prodavac veruje da će mu biti isplaćena (ili garantovana) od strane vlade koja ju je štampala. Digitalno plaćanje zbog prisustva trećih strana (banke, kreditne kompanije i dr.) uvek je bilo moguće pratiti. I kod plaćanja gotovinom klijenti veruju bankama i kreditnim kompanijama koje rukovode platnim karticama, da imaju pouzdane baze podataka. I vlade država veruju da banke i kreditne kompanije vode baze podataka koje su tačne i pouzdane.

Baze podataka sadrže mnoštvo ličnih podataka, od npr. medicinske dokumentacije u domu zdravlja koja sadrži važne informacije o nama i našem zdravstvenom stanju, kada smo i od koje bolesti bolovali, koje lekove smo koristili i sl. I druge baze podataka sadrže mnoštvo naših ličnih podataka koje su važne ne samo za nas, već i za državu, grad, privredu, druge građane itd.

Osim što omogućava anonimne i sigurne transakcije, blokčejn ima i potencijal da sačuva sve vredne informacije, od podataka o rođenim i umrlim, preko osiguranja, do katastara nepokretnosti, pa čak i glasova (Tapscott, 2018).

Sagledavši mogućnosti koji blokčejn nudi u transformaciji industrija i tržišta, povećanju transparentnosti i poverenja između građana, kao i olakšanom pristupu tržištu (uz bolju efikasnost transakcija), ali i rizicima koje sa sobom nosi, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj - OECD organizovala je od 4. do 5. septembra 2018. godine Forum politike OECD-a za blokčejn. To je bila ujedno i prva glavna međunarodna konferencija na kojoj se razmatrao uticaj blokčejna na aktivnosti vlada i javnih prioriteta. Forum se bavio prednostima i rizicima blokčejna za ekonomiju i društvo, pokušajem određivanja adekvatnog regulatornog pristupa, kao i javnih politika prema blokčejnu.

Učesnici Foruma su diskutovali o mogućnostima globalnog ekonomskog uticaja blokčejna, njegovim implikacijama na privatnost i sajber bezbednost, upotrebi blokčejn tehnologija za povećanje inkluzivnosti, njegovoj upotrebi u promovisanju zelenog rasta i održivosti, kao i jačanju kapaciteta javne uprava i primene u praksi (OECD, 2018).

4 ZAKLJUČAK

Pre bitkoina bilo je mnoštvo neuspelih pokušaja stvaranja digitalnih valuta (digikeš, heškeš, Fejsbuk kredit i dr.). Uspeh bitkoina leži u prednostima koje ima u odnosu na druge slične valute, ali njegov značaj prevazilazi i pogodnosti koje je doneo.

Svaki korisnik bitkoina ima potpunu kontrolu nad novcem na svom računu (adresi), jedino osoba sa privatnim ključem može pristupiti bitkoinima na toj adresi. Banke nisu potrebne za čuvanje podataka o novcu, evidenciju o imovini i svakoj transakciji bitkoina čuvaju računari svih korisnika mreže u zajedničkoj bazi podataka blokčejnu. Sve transakcije su mnogo brže od bankarskih, bez taksi, uz drastično lakše plaćanje preko državnih granica.

Bitkoin svojim korisnicima pruža bezbednosti bez identifikacije, iako blokčejn beleži transakciju, ne beleži ko stoji iza nje. Zahvaljujući peer-to-peer komunikaciji i kriptografiji, povezivanje bitkoin transakcija sa osobom u stvarnom životu je veoma teško. To je u ujedno možda i njegova najveća mana, jer su oporezivanje i nadzor nad korisnicima krajnje teški.

Garancija vrednosti bitkoina osmišljena je po uzoru na plamenite metale kojih ima ograničeno u prirodi. Zbog toga je Satoši u kodu bitkoina odredio da ih ima maksimalno 21 milion, te da ukoliko bitkoin protokol ostane isti, poslednji bitkoin će biti izrudaren 2140. godine.

Do sada je izrudareno oko 17 miliona bitkoina, što znači da je ostalo 4 miliona, ili oko 19%. Do sada je bitkoin uspeo da prevlada sve krize koje su ga zahvatile (u više slučajeva nestajali su iznosi koji su dostizali i 400 miliona dolara). Kakva god sudbina bitkoina bila u budućnosti, njegova uloga se neće moći zanemariti, prvenstveno zbog toga što je zahvaljujući njemu iznedren blokčejn. Bez obzira na skepticima u vezi sa kriptovalutama, teško se mogu osporiti mogućnosti koje blokčejn pruža, pre svega u zaštiti baza podatka.

Jun 2018 / Autor: Aleksandar Radivojević

APSTRAKT:

Kripto valute, kao pod kategorija virtuelnih valuta, predstavljaju nastavak inovacija zasnovanih na tehnološkom napretku na finansijskim tržištima. Ovaj put predmet inovacije je sam novac. Nagli porast interesovanja za ovu vrstu valuta u svetu uticao je na potrebu regulacije, pre svega na nacionalnom, a zatim i nadnacionalnom nivou. Međutim, problem pri regulaciji posledica je nekoliko faktora: nivo tehnološke kompleksnosti sistema kripto valuta, činjenica da se kripto valute tek nalaze u početnoj fazi razvoja, kao i činjenica da bi pogrešna regulacija mogla da dovede do potencijalnog tehnološkog zaostatka za drugim državama. Stoga ne čudi raznolikost u regulisanju istog fenomena od strane različitih država, u nekim slučajevima čak i potpuna suprotnost. Važno je napomenuti da kripto valute treba posmatrati kao inovaciju, odnosno fenomen koji je u razvoju. Shodno tome svaka kritika, pozitivna ili negativna, samo je kritika trenutnog koraka u procesu razvoja, pa je treba uzeti sa rezervom. U dugom roku kripto valute će napustiti nedefinisanu sferu i iskazati svoj potencijal i vrednost, tek tada ćemo sa sigurnošću moći da ocenimo njihov doprinos razvoju društva.

1. UVOD

Virtuelna valuta predstavlja valutu denominiranu u sopstvenoj jedinici mere iza koje ne stoji država niti bilo koji centralizovani autoritet, a čija se vrednost određuje na tržištu u čistom odnosu ponude i tražnje, bez uplitanja monetarnih vlasti.

Postoji nekoliko definicija virtuelnih valuta, pa tako Međunarodni monetarni fond (MMF) virtualnu valutu definiše kao „Digitalni predstavnik vrednosti, izdat od strane privatnih aktera i denominiran u sopstvenoj jedinici vrednosti“2. Evropska centralna banka (ECB) koristi sledeću definiciju „Digitalni predstavnik vrednosti, koji nije izdat od strane centralne banke, kreditne institucije ili institucije elektronskog novca, koji u nekim situacijama može biti korišćena kao zamena za novac“3. ECB je u odnosu na definiciju iz 2012. godine4 uvela dve promene. Izbačen je termin neregulisan, usled činjenice da su određene države regulisale virtuelne valute, ali još važnije ECB prema novoj definiciji ne definiše više virtuelne valute kao novac.

Upravo ove dve promene u definiciji ECB ukazuju na trenutno najznačajnija pitanja vezana za virtuelne valute, pitanje regulacije i pitanje klasifikacije ovih valuta kao novac ili finansijsku imovinu.

Karakteristike pojedinačnih virtuelnih valuta klasifikuju ih u podgrupe. Neke od njih postoje već duži niz godina bez ikakvih potreba regulacije, usled činjenice da njihov uticaj na globalnu ekonomiju nije značajan. Uticaj kripto valuta, kao jedne od potkategorija, postao je toliki da zahteva uključivanje kreatora ekonomskih politika u njihovo regulisanje. Bilo da ograniči ili podstakne njihovu upotrebu.

U osnovi, kripto valute u potpunosti preispituju sistem monetarnog funkcionisanja zasnovanog na fiducijarnom novcu iza čije vrednosti stoji država ili određeni viši centralizovani autoritet. Kako iza virtuelne valute ne stoji država, a sistem funkcionisanja je zasnovan na kompleksnoj tehnologiji, postavlja se pitanje uloge centralne banke, komercijalnih banaka i ostalih finansijskih institucija koje su u poslednjih nekoliko decenije bili dominantni akteri finansijskog sektora.

2. BITKOIN

Bitkoin predstavlja kripto valutu koja je pokretač i nosilac trenutnog stanja na tržištu kripto valuta sa učešćem od preko 40%. Prema karakteristikama virtuelnih valuta ovu kripto valutu svrstavamo u potpuno decentralizovanu i konvertibilnu, a njena ukupna, buduća, ponuda je unapred određena. Nastanak bitkoina vezuje se za članak koji je objavljen od strane autora pod pseudonimom Satoši Nakamoto 2008. godine pod nazivom „Bitkoin – Elektronski sistem gotovine između jednakih“. Satoši Nakamoto, za sada nepoznati pojedinac ili grupa pojedinaca, 2009. godine pustio je u promet prvi bitkoin softver i prve jedinice valute. S obzirom da se radi o tehnologiji baziranoj na otvorenom kodu (open source technology) sistem je nastavio da radi bez potrebe uključivanja njegovog osnivača.

Ukupna tržišna vrednost bitkoin valute u trećem kvartalu 2017. godine iznosila je 75 milijardi dolara, taj iznos je početkom 2018. godine dostigao 232 milijarde dolara, dok je početkom juna 2018. godine on iznosio 115 milijardi. U poređenju sa monetarnim agregatima dominantnih fiducijarnih valuta ovaj iznos nije značajan ( EUR M3 11804 milijardi5, USD M3 13701 milijardi6). Međutim bitkoin posmatramo kao novi fenomen koji beleži snažni rast (tržišna vrednost na kraju 2016. godine iznosila je 15,5 milijardi dolara).

Celokupni proces koji stoji iza kreiranja, transfera, čuvanja i trošenja virtualne valute obavlja se elektronski. Osnovni elementi sistema svake virtualne valute jesu sama valuta (Bitkoin, Ethereum, itd.) i tehnologija beleženja i sprovođenja transakcija. Mehanizam na osnovu koga funkcioniše određena valuta definiše i sprovodi: izdavanje valute; sprovođenje internih pravila koja su osnova funkcionisanja valute; transfer novca i poravnanja. Mehanizam na osnovu kojeg funkcionišu kripto valute jeste decentralizovani mehanizam koji koristi kriptografiju (šifrovanje) u obavljanju ovih funkcija.

Decentralizovani mehanizam podrazumeva da ne postoji centralna jedinica koja izdaje novac, vrši proveru i realizaciju plaćanja, poravnanja, itd., već se ove funkcije sprovode od strane većeg broja nezavisnih jedinica (pojedinaca, udruženja ili kompanija). Ove jedinice zovu se „rudari“ (miners) i oni svojim uključivanjem u online mrežu virtualne valute obavljaju ove aktivnosti koristeći kapacitete svoje računarske opreme. Rudari su pojedinci ili kompanije raspoređeni po celom svetu koji ovu aktivnost obavljaju u cilju dobijanja vlasništva nad novim jedinicama kripto valute. Ovako decentralizovani sistem koji stoji iza obrade transakcija eliminiše mogućnost ljudske greške koja je prisutna u bankama i ostalim finansijskim institucijama. Naime, da bi pojedinac ili grupa pojedinaca promenila bilo koju informaciju u sistemu mora raspolagati sa 51% računarskog kapaciteta koji stoji iza mreže, što je skoro neizvodljivo.

Neophodan element sistema kripto valuta jeste digitalni novčanik (wallet) koji predstavlja softver koji čuva informacije o količini i iznosu kripto valuta koje su u posedu vlasnika novčanika. Korišćenje bilo koje kripto valute podrazumeva prethodno registrovanje novčanika. Pružaoci usluga novčanika su privatne firme koje funkcionišu u sistemu kripto valuta pa je ovaj deo sistema u određenoj meri rizičan, jer se informacije o vlasništvu nad kripto valutom mogu izgubiti lošim upravljanjem kompanije koja pruža usluge ili tehnološkim rizicima kojima je ona izložena7.

Jedan od najinteresantnijih i najznačajnijih elemenata sistema kripto valuta jeste „lanac blokova“ (blockchain) koji predstavlja decentralizovanu bazu podataka sačinjenu od manjih baza (blokova) koji su digitalno povezani na mreži. Ovi blokovi sadrže informacije o transakcijama koje se kriptografski generišu u jedan blok koji se zatim povezuje sa ostalim već generisanim blokovima koji sadrže prethodne informacije. Celokupna procedura na kojoj je zasnovan blockchain onemogućava bilo kakvu promenu informacija u bloku, jer su blokovi međusobno povezani kodom, pa je za promenu podataka potrebno hakovati ceo lanac blokova.

Bitkoin, ostale kripto valute, njihov značaj u budućnosti i primena i dalje su pod znakom pitanja. Međutim, isto se ne može reći za blockchain tehnologiju. Ova tehnologija i njene moguće primene već su zainteresovale veliki broj značajnih aktera na tržištu, pa i država. Goldman Sachs je još u 2015. godini prijavio i registrovao patent za sistem virtuelnog poravnanja finansijskih transakcija koje će u velikoj meri olakšati bankarske transakcije, a koji je upravo zasnovan na blockchain tehnologiji. Blockchain tehnologija nije ograničena samo na finansije. Nepromenljivost informacija čini tehnologiju primenljivom i u drugim sferama. Švedska je najdalje otišla u primeni ove tehnologije, a planovi za primenu u imovinskim transakcijama i katastru su već u toku. Primene ove tehnologije su višestruke i rast njene zastupljenosti u različitim sferama se može očekivati u budućnosti.

3. POTREBA REGULACIJE

Navedene osobine kripto valuta prikazane na primeru najpopularnije valute, bitkoin-a, ukazuju na složenost problema njihove regulacije. Reč je o globalnom fenomenu u čijoj dosadašnjoj regulaciji pojedinačne zemlje ne samo da nemaju zajednički stav, već se ti stavovi u pojedinim slučajevima potpuno razlikuju. Pored toga, na nacionalnom nivou postavlja se pitanje nadležnosti regulacije, s obzirom da još uvek postoji nerazumevanje da li je reč o valuti ili imovini i koji deo sistema treba regulisati (transakciju, vlasnika, posrednika, prodavca,..). Tehnološki faktori takođe utiču na mogućnosti regulacije, usled teškoća u praćenju operacija sa virtuelnim valutama.

Dinamičan rast trgovine virtuelnim valutama u poslednjih godinu dana uticao je i na sve veći broj pokušaja regulacije od strane pojedinačnih država, ali i na rast zahteva za usaglašavanjem i regulacijom na međunarodnom nivou. Dosadašnji načini regulacije u velikoj meri su različiti od zemlje do zemlje. Većina zemalja izdala je upozorenje potrošačima, a neke od zemalja odlučile su se i za nametanje zahteva za izdavanje dozvola za određene učesnike na tržištu, dok je jedan broj zemalja potpuno zabranio upotrebu valuta.

Osnovni rizici koje kripto valute i rast njihove popularnosti i upotrebe sa sobom nose posledično definišu načine regulacije. Ti rizici jesu finansiranje terorizma, pranje novca, izbegavanje poreza, neregulisano kretanje kapitala, zaštita potrošača, itd. Pored toga, karakteristike mehanizma koji pokreće sistem, odnosno akteri i njihove međusobne veze, drugi su osnovni faktor koji definiše način regulacije. Stoga su dosadašnje regulative najčešće bile usmerene na učesnike u trgovini kripto valutama i finansijske institucije koje sa njima posluju.

Transakcije između korisnika virtuelne valute nije moguće regulisati, usled činjenice da je jedan od osnovnih principa virtuelnih valuta upravo anonimnost vlasništva. Međutim kompanije koje prihvataju plaćanje za svoje usluge ili dobra u virtuelnim valutama mogu biti predmet regulacije. Takođe, mada transakcije među vlasnicima valuta jesu anonimne, konverzija virtuelnih valuta u fiducijarne valute najčešće se sprovodi preko posrednika, koji može biti, i za sada u velikom broju slučajeva i jeste, predmet regulacije. U primeru Srbije, kupovina virtuelne valute vrši se preko posrednika, koji za svoje usluge uzima naknadu od 4-7% po transakciji.

Za sada, ove kompanije predstavljaju očigledne ciljeve regulacije. Određene zemlje regulišu i pružaoce „novčanik“ servisa, jer su oni neophodni činioci sistema virtuelnih valuta. Razlog za ovo jeste trenutni, ali u budućnosti možda i izraženiji, odnos obima transakcija između vlasnika kripto valuta (koji je anoniman) i transakcija vlasnika valuta i pružaoca usluga i dobara za te valute (prodavaca). Regulacija kroz pružaoce usluga „novčanika“ nije česta usled činjenice da se ona odnosi na regulacije između učesnika bez konverzije virtuelnih valuta u realnu ekonomiju (dobra, usluge ili fiducijarne valute).

Ubrzan razvoj virtuelnih valuta izazvao je brzu potrebu regulacije, pa su se određene države odlučile za unilateralne regulacije na sopstvenom tržištu, dok je za međunarodni konsenzus i regulaciju potrebno vreme. Međunarodna regulacija biće postepena iz više razloga. Pre svega reč je o promenljivom fenomenu pa shodno tome nije moguće odlučiti se za konkretnu trajnu regulaciju pre sagledavanja i razumevanja celokupnog fenomena. Dodatno, različite države drugačije sagledavaju ovaj fenomen i njegov potencijal. Dok neke države zabranjuju njegovu upotrebu (Kina) druge je u potpunosti podržavaju (Australija, Kanada, itd.).

Razvoj virtuelnih valuta predstavlja revoluciju na valutnom tržištu koja može imati značajan uticaj na celokupno funkcionisanje svetske ekonomije. Pri regulisanju potrebno je voditi računa da se primenom postojećih načina regulacije ne ograniči ili promeni smer ove inovacije.

Budući da virtuelne valute pružaju veću slobodu pojedincu, od njega zahtevaju i veću odgovornost. Naime, transakcija za određenu robu (primer kupovina preko interneta) beleži se putem blockchain-a i u tom trenutku je finalna. Plaćanje tim putem na pogrešan račun tradicionalni sistem rešava zahtevom za povraćaj novca sa jednog računa na drugi u okviru komercijalne banke, odnosno korigovanje u procesu poravnanja. Sistem plaćanja virtuelnim valutama nema ovu mogućnost, usled činjenice da nema centralnog regulatora koji može izvršiti promenu i činjenice da je vlasništvo nad računom anonimno.

Još jedan rizik je kvar sistema na kome su virtualne valute bazirane. Do kvara može doći usled tehnoloških problema sa kojima se suočava sama mreža, pružaoci usluga „novčanika“ ili platforma za trgovinu virtuelnim valutama. Mada stvarni i potencijalno veoma opasni, ovi rizici svojstveni su i trenutnom sistemu pa tako može doći do „kvara“ samog finansijskog sistema, banaka (pružaoca usluga „novčanika“) ili berzi (platformi za trgovinu). Ove kvarove smo i pored regulacija već doživeli, a reakcija je bila podrška države sistemu u kvaru, pa bi u regulaciji kripto valuta trebalo razmotriti i snažniju podršku države u funkcionisanju osnova postojećeg sistema i stvaranju mreža zaštite u slučaju pojedinačnih kvarova aktera na mreži.

Jedina realna opasnost virtuelnih valuta u ovom trenutku jeste njihov neuspeh i krah investitora koji su uložili u njih, što ni u kom slučaju ne bi trebalo da bude pitanje kojim se kreatori ekonomske politike bave. Naime, krah investitora, pojedinaca i kompanija, u slučaju da se vremenom pokaže da kripto valute nemaju nikakvu vrednost, ne bi imao uticaj međunarodni finansijski sistem jer ne bi doveo do lančanog kraha osnovnih finansijskih institucija, kao što je slučaj bio sa krahom tržišta nekretnina 2008. godine. Većina zemalja koje su se do sada bavile pitanjem kripto valuta objavilo je saopštenja za javnost kojima se građanima ukazuje na potencijalne rizike korišćenja i ulaganja u ove valute. Slično obaveštenje objavila je i Narodna banka Srbije samo u užem obliku pozivajući se i usmeravajući građane na obaveštenja Evropske unije.

Jedan od najčešće pominjanih rizika široke rasprostranjenosti virtuelnih valuta jesu mogućnost finansiranja terorizma i pranje novca. Ovi rizici se pominju u skoro svima analizama uticaja kripto valuta, a njihova regulacija upravo predstavlja preteranu regulaciju koja ograničava inovacije. Sprečavanje finansiranja terorizma kontrolom finansija pojedinaca u okviru postojećeg sistema rezultat je prilike koju je način funkcionisanja sistema pružio institucijama koje su zadužene za nacionalnu sigurnost i borbu protiv terorizma. Uvođenje boljeg i efikasnijeg sistema ne treba biti ograničavano činjenicom da je prethodni sistem olakšavao određenim institucijama izvršavanje svojih dužnosti. Naprotiv, druge institucije bi trebalo da, umesto ograničavanja tehnološkog napretka u drugim sferama, podstiču napredak tehnologije u svom delovanju i traže načine za uspešnije obavljanje svojih dužnosti korišćenjem inovacija i novih sistema.

Ni fiducijarni ni virtuelni novac nemaju funkciju sprečavanja terorizma. Sloboda pojedinaca i anonimnost u raspolaganju sopstvenom imovinom trebalo bi da bude jedna od osnova demokratije pa je njeno regulisanje uskraćivanje ovih prava zarad drugog cilja. Sankcionisanje korišćenja imovine pojedinca ili kompanije za finansiranje terorizma treba biti sprovedeno od strane nadležnih institucija, uz pomoć finansijskog sistema ukoliko on pruža mogućnosti za to, ali ne ograničavanjem razvoja društva da bi se te mogućnosti zadržale.

Korišćenje kripto valuta, i anonimnost i lakoća transfera iz jedne u drugu državu koju one pružaju, takođe otežava borbu protiv izbegavanja oporezivanja sakrivanjem bogatstva i prihoda. Još jedan problem u oporezivanju jeste i šta se oporezuje – kripto valuta kao imovina ili novac. Jedno od trenutnih rešenja pri definisanju ovog pitanje jeste klasifikacija prema vremenu držanja valute. Odnosno, da li se valuta drži duži period u cilju sticanja kapitalne dobiti u slučaju porasta njene vrednosti ili se često koristi kao sredstvo plaćanja. Pitanje je i kako i po kojoj vrednosti oporezovati novo stvorenu valutu, dobijenu procesom „rudarenja“, da li po tržišnoj vrednosti u trenutku ostvarivanja prava na novu jedinicu valute (SAD) ili tek po vrednosti u trenutku prodaje te jedinica (Australija).

Takođe postoji rizik i da će razvijanje samog sistema blokchain-a uticati na smanjenje prihoda drugih finansijskih institucija kao što su berze, ali ovde je reč o riziku tehnološkog napretka na profitne kompanije koje zaostaju u razvoju i inovacijama i koje ni u kakvom slučaju ne bi trebalo regulacijom štiti od neuspeha na slobodnom tržištu.

Prvobitni fokus treba da bude na najhitnijim pitanjima vezanim za kripto valute, uključujući finansijski integritet, zaštitu potrošača/investitora i utaju poreza, uz istovremeno ostavljanje manje neposrednih rizika (na primer, finansijsku stabilnost, monetarnu politiku) za kasniju fazu. Pravi pristup regulaciji zavisiće od budućeg razvoja virtuelnih valuta, koji za sada nije predvidiv. Međutim, sam razvoj virtuelnih valuta zavisiće od sadašnje reguacije, pa je potrebno veoma pažljivo pristupiti regulaciji u cilju zaštite tržišta i građana od rizika, ali ne na uštrb ekonomskog napretka.

Za razliku od samih virtuelnih valuta primena blockchain mehanizma ne predstavlja problem regulatorima.

4. REGULACIJA U SVETU

Najliberalnija država na svetu po pitanju operacija sa bitkoinom i ostalim kripto valutama jeste Japan. Bitkoin je u Japanu definisan kao legalno sredstvo plaćanja što je dovelo do brzog rasta broja kompanija koje primaju bitkoin kao sredstvo plaćanja, kao i do brzog razvoja kompanija koje se bave razvojem blockchain tehnologije. Za razliku od nacionalne valute banke nemaju obavezu obavljanja operacija sa bitkoinom, ali je upotreba bitkoina neograničena ukoliko se strane u upotrebi o tome slažu. Kao zemlja sa najliberalnijom regulacijom i najvećim učešćem u ukupnoj trgovini na dnevnom nivou trgovina kripto valutama u Japanu je takođe najčešće bila meta značajnih hakerskih napada i krađa8.

Još jedna zemlja sa veoma liberalnim pogledom na ovu tehnologiju jeste Australija. Operacije sa bitkoinom i ostalim kripto valutama nisu ograničene, niti su ICO9 ograničene, ali se svaka pojedinačna ICO posmatra od strane države u cilju povećavanja sigurnosti i smanjivanja rizika. Poreska politika bitkoin i ostale slične valute posmatra kao imovinu, i na osnovu toga definiše kapitalnu dobit u zavisnosti od operacija sa ovom imovinom10.

Predsednik Belorusije koga mnogi nazivaju poslednjim evropskim diktatorom, Aleksandar Lukašenko, potpisao je krajem decembra 2017. godine zakon čijim je stupanjem na snagu, krajem marta 2018. godine, regulisano poslovanje sa kripto valutama. Preduzeća u skladu sa ovim zakonom mogu da kreiraju svoje kripto valute, poseduju druge kripto valute i vrše sve operacije sa njima isključivo preko berzi kripto valuta. Građani mogu slobodno da obavljaju aktivnosti „rudara“, da kupuju, prodaju i menjaju kripto valute, kao i da ih kupuju i prodaju za beloruske rublje. Ostvareni profit od svih ovih operacija neće biti oporezivan sve do januara 2023 godine, niti će se aktivnosti rudarenja i trgovanja kripto valuta smatrati preduzetničkim poduhvatom11. Ovaj zakon posebnu pažnju posvećuje blokchain tehnologiji pa se aktivnosti zasnovane na ovoj tehnologiji posebno oporezuju. Ova preduzeća biće oslobođena poreza na dobit i poreza na dodatu vrednost. Umesto toga plaćaće porez u iznosu od 1% ukupnog prihoda.

Rusija je početkom 2018. godine predstavila nacrt zakona kojim će biti regulisane operacije sa kripto valutama12. Mada zakon definiše kripto valute kao imovinu, a ne kao novac, njegove odredbe pomak su ka razvoju kripto valuta, s obzirom da su informacije o regulaciji kripto valuta od strane ruskih vlasti u prethodnom period bile pre svega usmerene ka potpunoj zabrani operacija sa ovim valutama. Trgovina kripto valutama kao imovinom, međutim, najverovatnije neće biti podložna porezu na dodatu vrednost s obzirom da će se suštinski posmatrati kao finansijska imovina. U poslednje vreme se sve više i govori i o aktivnostima ruskih vlasti ka kreiranju državne kripto valute – kriptorublje13. Trenutno je nepoznato da li će ova valuta, ukoliko bude kreirana, biti jedna od dozvoljenih kripto valuta na ruskom tržištu ili jedina dozvoljena, ali njeno eventualno kreiranje će svakako biti pomak u razvoju kripto valuta.

Vlada Kanade je prva zemlja koja je formalno regulisala digitalne valute, u junu 2014. godine. Bitkoin definiše kao elektronski novac koji građani mogu koristiti kao sredstvo plaćanja u kompanijama koje to sredstvo prihvataju. Takođe, dozvoljena je kupovina i prodaja bitkoina kao finansijske imovine u cilju ostvarivanja zarade. Sa druge strane bitkoin nije zakonsko sredstvo plaćanja, pa je time njegova upotreba ograničena u kompanijama koje prihvataju da svoje usluge ili robu prodaju za tu kripto valutu. Poreska regulacija transakcija u bitkoin-u ista je kao i za transakcije u nacionalnoj valuti. Sve poreske obaveze nastale iz promene vlasništva bitkoina podložne su već postojećim poreskim obligacijama. Takođe, svaki gubitak ili dobitak od trgovine bitkoinom kao finansijskom imovinom mora biti prijavljen pri obračunu poreza na dohodak građana14.

Sjedinjene Američke Države prepustile su svakoj državi u okviru svog sastava da odrede kako će njihovi građani moći da učestvuju u operacijama sa kripto valutama. Na nivou nacije regulacija definiše virtualne valute kao imovinu i obavezuje građane da prijave ostvareni profit na osnovu operacija sa virtualnim valutama poreskoj administraciji15. Različite državne agencije takođe regulišu u određenoj meri operacije sa kripto valutama koje su u njihovoj nadležnosti, ne regulišući same kripto valute već operacije sa njima koje nisu dozvoljene. Pa tako Mreža za primenu regulacija u oblasti finansijskog kriminala (Financial Crimes Enforcement Network - FinCEN) kao deo Ministarstva finansija SAD nalaže svim berzama koje trguju kripto valutama i drugim kompanijama koje se bave operacijama sa kripto valutama da se registruju kao kompanije koje se bave prenosom ili konverzijom novca i time budu regulisane Zakonom o sigurnosti bankarskog sistema.

Regulacija u Ujedinjenom Kraljevstvu je u toku i u ovom slučaju je najpre usmerena ka rešavanju problema koje popularizacija ovih valuta donosi u oblasti borbe protiv terorizma i pranja novca. U skladu sa time pre svega će biti regulisane platforme za trgovinu valutama i kompanije koje pružaju usluge virtuelnih novčanika u okviru direktiva za suzbijanje pranja novca i finansiranje terorizma16.

Evropska unija kao celina nije jasno regulisala kripto valute. Usaglašavanje većeg broja zemalja oko regulisanja pojma koji se i dalje razvija i koji i dalje nema jasnu definiciju zahteva određeno vreme i iskustvo, ali aktivnosti pojedinačnih zemalja EU povodom ovog pitanja mogu nam ukazati na pravac razvoja kripto valuta i tehnologija koje stoje iza njih u EU u budućnosti. Početkom 2018. godine francuski ministar finansija najavio je formiranje radne grupe čiji ce cilj biti definisanje regulatornih normi kriptov valuta. Estonija je već zatražila od EU komentar na pokretanje ICO za sopstvenu kripto valutu estcoin, što je možda moglo biti i očekivao od države sa veoma razvijenim digitalnim društvom i e-upravom. Članovi Nacionalne banke Finske objavili su septembru 2017. godine istraživački dokument17 u kome navode da ne postoji potreba za regulacijom bitkoina. U Nemačkoj nije doneta regulativa koja se odnosi na sam bitkoin i ostale kripto valute već se primenjuju već postojeće regulative na „sredstvo razmene“ kako je bitkoin definisan u Nemačkoj. Značajno je napomenuti da pri kupovini bitkoina za euro bitkoin mora biti uvećan za PDV, čime je njegova popularizacija donekle ograničena.

Švajcarska takođe nije posebno regulisala bitkoin niti je na bilo koji način ograničila njegovu upotrebu. Pored toga što su ovakvi uslovi doveli do razvoja kompanija koje se bave razvojem blockchain tehnologije, država je kroz stvaranje asocijacije18 ovih kompanija dodatno doprinela njihovom razvoju i pokazala svoj interes u daljem razvoju tehnologije koja stoji iza kripto valuta. U januaru 2018. godine Državni sekretarijat za međunarodna finansijska pitanja (SIF) uspostavio je radnu grupu za blockchain / ICO koja e pregledati zakonski okvir i identifikovati bilo kakvu potrebu za aktivnostima uz učeše Federalnog ureda pravde (FOJ), Švajcarskog nadzornog organa za finansijsko tržište (FINMA)19.

Nasuprot ovim zemljama, koje regulisanjem ne zabranjuju upotrebu bitkoina, Narodna banka Kine je u septembru zabranila inicijalne ponude virtuelnih valuta (initaila coin offering - ICO)20 i donela odluku o zatvaranju domaćih berzi za prodaju bitkoina. Međutim, regulacijom nije zabranjeno „rudarenje“ novih jedinica postojećih valuta. Razlozi za ovakav stav Kine prema kripto valutama mogu se pronaći u jedinstvenim okolnostima u kojima je regulacija doneta. Naime, Kina se u trenutku regulacije nalazila u situaciji u kojoj se dominantan deo trgovine bitkinom obavlja od strane kineskih građana21, dve od tri kineske berze za trgovinu kripto valutama koje su zatvorene u trenutku donošenja regulacije (Bitfinex, OkCoin, i BTCC) zauzimale su drugo i treće mesto na svetu prema obimu trgovine kripto valutama22, a gore navedene regulacije u drugim zemljama u tom trenutku nisu bile donete. U takvim okolnostima Kina je morala da reguliše tržište kako ne bi došlo do ozbiljnijih ekonomskih posledica kao rezultat kombinacije navedenih faktora. Kako se kripto valute budu razvijale, a različiti oblici regulacije davali rezultate i preporuke za dalju regulaciju, možemo očekivati relaksaciju tržišta kripto valuta u Kini.

Indija još uvek nije regulisala kripto valute, ali sa primljenim iznosom doznaka u vrednosti od 72 milijarde dolara u 2015. godini23 predstavlja poseban izazov za regulatore jer bitkoin omogućuje nesmetan trenutni priliv doznaka iz virtuelnog novčanika pošiljaoca na račun primaoca potpuno netransparentno. Filipini kao zemlja koja se nalazi na trećem mestu liste sa 29 milijardi dolara primljenih kroz doznake u 2015. godini takođe su najavili regulaciju, posebno pri konverziji bitkoina u nacionalnu valutu.

U Srbiji su operacije sa Bitkoinom su slobodne i moguće je slobodno ih razmenjivati za dinare. Kao i većina zemalja Srbija (Narodna banka) je objavila upozorenje o upotrebi kripto valuta24 još u 2014. godini, pozivajući se na obaveštenja Evropske unije. Bitkoin je u Srbiji moguće slobodno razmenjivati za dinare. Za Srbiju je regulacija bitkoina važna i iz ugla primanja doznaka, čija je vrednost procenjena na 2 milijarde američkih dolara.

5. ZAKLJUČAK

Za sistem kripto valuta se ne može reći da predstavlja realnu opasnost, a da to ne bude zasnovano samo na pretpostavkama. Takođe, kao što smo već naveli, najveći deo kritika, kao što su finansiranje terorizma, izbegavanje poreza, itd., nisu realne kritike jer se ovim problemima bave institucije, a ne novac. Da je moguće vršiti aktivnosti borbe protiv ovih problema bez ograničavanja ili zabrane korišćenja kripto valuta pokazuje primer kažnjavanja kompanije BTC za pranje novca putem operacija sa kripto valutama u Sjedinjenim Američkim Državama, od strane državne agencije Mreža za primenu regulacija u oblasti finansijskog kriminala 25

U radu smo videli nekoliko načina regulacije kripto valuta u nekim od najrazvijenijih svetskih ekonomija. Neke od navedenih regulacija su iskazane formalno, dok je u nekim slučajevima regulacija izvršena jednostavnim prihvatanjem operacija sa kripto valutama. Nakon regulacija i prihvatanja operacija sa kripto valutama u ovim zemljama teško je verovati da će druge zemlje u bliskoj budućnosti moći da zabrane upotrebu i ograde se od tehnološkog razvoja zasnovanog na blockchain tehnologiji i kripto valutama. Ovakva mogućnost svakako postoji, ali je ona verovatna isključivo na tržištima na kojima trgovina kripto valutama bude značajno pozitivno odstupala od svetskih trendova, kao što je bio slučaj sa Kineskim tržištem.

Kripto valute predstavljaju značajnu tehnološku evoluciju u okviru međunarodnog finansijskog sistema. I postojeći sistem zasnovan je na prethodnim tehnološkim evolucijama, pa je tako i u ovom slučaju potrebno pratiti njen razvoj, prihvatiti i primeniti sve pozitivne aspekte. Uključivanje države kroz regulaciju ovde je možda i najpotrebnije. Kao i kod svakog tehnološkog napretka najveći otpor daljem napretku stvaraju oni koji najviše uživaju u postojećem sistemu. U slučaju da se pokaže da kripto valute pružaju značajnu korist građanima na štetu finansijskih institucija ovaj otpor će svakako biti snažan.

Videli smo da su kritike koje se odnose na finansiranje terorizma, pranje novca, itd., neosnovane. Sa druge strane kritike da se ne radi o novcu su prerane. Fluktuacije vrednosti koje kripto valute iskazuju na dnevnom nivou nisu svojstvene pravim valutama, pa ih pre svega treba posmatrati kao imovinu kojom se trguje. Međutim i ovde se može postaviti pitanje fluktuacija valuta u uslovima inflacije i hiperinflacije, odnosno u uslovima nestabilnosti i nemogućnosti predviđanja, čak i kratkoročnih, kretanja na tržištu valute koja je u pitanju. Upravo takve okolnosti trenutno karakterišu tržište kripto valuta. Klasifikacija kripto valuta kao imovine u ovom trenutku možda je i opravdana sa aspekta da se njima više trguje nego što se koriste u trgovini, ali u tom smislu bi i klasifikacija interneta u sličnoj fazi razvoja kao „sistem za razmenu naučnih informacija“ bila opravdana. Upotreba i mogućnosti kripto valuta tek su u ranoj fazi razvoja. Šta one trenutno predstavljaju, imovinu ili novac, može biti predmet debate, ali samo na nivou pojedinačnih zemalja, usled njihove različite primene na ovim nivoima, i samo u trenutku razmatranja.

Kako su kripto valute iskazale otpornost na negativne regulacije, pritisak velikih igrača na obaranje cena, medijski pritisak ekonomskih analitičara, i opstale kao još uvek u potpunosti nedefinisani fenomen realno je očekivati da ćemo u narednih nekoliko meseci videti pozitivne promene u regulaciji kripto valuta kao i verovatno uključivanje berzi u trgovinu kripto valutama kao imovinom. U srednjem roku ovo bi trebalo da dovede do rasta vrednosti kripto valuta. U dugom roku kripto valute će preći iz nedefinisane sfere i u funkciji četvrte industrijske revolucije iskazati svoj potencijal i vrednost.

Posebnu pažnju treba obratiti na činjenicu da se ovo odnosi samo na mali broj kripto valuta, koje će nivoom tehnološkog razvoja najpre i najbolje odgovoriti na zahteve tržišta. Dominantan broj kripto valuta i u ovom trenutku nema nikakvu vrednost, već se u potpunosti bazira na već široko rasprostranjenoj tehnologiji i snažnom marketingu. U tom smislu kretanje na tržištu kripto valuta možemo poistovetiti sa kretanjem na tačka-com tržištu krajem devedesetih godina 20. veka. Početak razvoja interneta doveo je do ogromnih rasta ulaganja u kompanije koje su bile bazirane na internetu, bez obzira na činjenicu da ta ulaganja nisu bila opravdana ekonomskim podacima i činjenicama. Nakon pucanja balona veliki broj ulagača ostao je bez celokupnog ulaganja, ali oni koji su uložili u E-bay, Amazon, i dr. ostvarili su i verovatno i dalje ostvaruju značajan profit.

Ovde možemo napraviti još jednu vezu. U trenutku razvoja interneta moglo se takođe postaviti pitanje njegovog budućeg uticaja na razvoj terorizma, pornografije, i dr. i smanjivanje mogućnosti odgovarajućih službi u borbi protiv ovih problema. Da li su ovi razlozi trebali da spreče razvoj internet tehnologije ili ne?

Narodna banka Srbije, kao i ostali kreatori ekonomskih politika u Srbiji, trebalo bi da prate sve promene na tržištu kripto valuta i regulacije i aktivnosti drugih država kako bi mogli da procene potencijalne rizike i prednosti ranog uvođena i regulacije kripto valuta. Uzevši u obzir moguće legalne načine kupovine i prodaje kripto valuta u Srbiji, NBS bi u ovom trenutku mogla da uloži napore u regulisanje kupo-prodaje ovih valuta i oporezivanje dobiti nastale ne osnovu ovih transakcija.

6. LITERATURA

• Ernest and Young Global Consumer Banking Survey, 2014, http://www.ey.com/Publication/vwLUAssets/EY_-_Global_Consumer_Banking_Survey_2014/$FILE/EY-Global-Consumer-Banking-Survey-2014.pdf
• European Central Bank, 2012, Virtual currency schemes, Frankfurt.
• European Central Bank, 2015, Virtual currency schemes – a further analysis, Frankfurt.
• Financial Action Task Force, 2014, Virtual Currencies Key Definitions and Potential AML/
• CFT Risks, Pariz.
• International Monetary Fund, 2016, Virtual Currencies and Beyond: Initial Considerations, Washington.
• Houy, N., 2014, The Bitcoin mining game, Groupe d’ Analyse et de Théorie Économique
• Lyon-St Étienne, Lyon.
• Houy, N., 2014, The economics of Bitcoin transaction fees, Groupe d’ Analyse et de
• Théorie Économique Lyon-St Étienne, Lyon.
• Nakamoto, S., 2008, Bitcoin: A Peer-to-Peer Electronic Cash System, https://bitcoin.org/
• bitcoin.pdf
• Rainer, B. et all., 2015, Bitcoin: Economics, Technology, and Governance, Journal of
• Economie Perspectives, Vol. 29, str. 213-238.
• Vondrackova, A., Regulation of Virtual Currency in the European Union, 2016, Charles
• University Law Faculty, Prag
• Swan, M., Blockchain – Blueprint for a new economy, 2015, O’Reilly, Sebastopol.

Internet izvori:

• https://en.wikipedia.org/wiki/Satoshi_Nakamoto#Development_of_bitcoin
• www.blockchain.info
• https://bitcoin.org/en/
• https://coin.dance/poli
• www.coinmarketcap.com

...

1. Fondacija za razvoj ekonomske nauke
2. Virtual Currencies and Beyond: Initial Considerations, 2016, International Monetary Fund, Washington, USA
3. Virtual currency schemes – a further analysis, 2015, European Central Bank, Frankfurt, Germany
4. Neregulisani digitalni novac koji je najčešće izdat i regulisan od strane svog osnivača i prihvaćen od strane određene virtuelne zajednice
5. http://sdw.ecb.europa.eu/reports.do?node=1000003478 Podatak za oktobar 2017. godine.
6. https://fred.stlouisfed.org/series/MABMM301USM189S Podatak za septembar 2017. godine.
7. Primer Mt. Gox, https://en.wikipedia.org/wiki/Mt._Gox
8. Mt. Gox Exchange i Coincheck
9. Inicijalna ponuda virtuelnih valuta
10. https://www.ato.gov.au/General/Gen/Tax-treatment-of-crypto-currencies-in-Australia---specificallybitcoin/#TransactingwithBitcoin
11. https://media.dev.by/decree_media_kit_en.pdf
12. https://ria.ru/economy/20171221/1511414652.html
13. http://www.dailymail.co.uk/news/article-4989410/Russia-launches-cyber-currency-CryptoRuble.html
14. https://www.canada.ca/en/financial-consumer-agency/services/payment/digital-currency.html
15. https://www.irs.gov/newsroom/irs-virtual-currency-guidance
16. https://www.parliament.uk/business/publications/written-questions-answers-statements/written-question/Commons/2017-10-27/110111
17. https://helda.helsinki.fi/bof/bitstream/handle/123456789/14912/BoF_DP_1727.pdf;jsessionid=2F1E2EDBF1180739B5C13906CA99260E?sequence=1
18. https://cryptovalley.swiss/
19. https://www.sif.admin.ch/sif/en/home/dokumentation/medienmitteilungen/medienmitteilungen.msg-id-69539.html
20. Inicijalna ponuda virtuelne valute (ICO) podrazumeva neregulisano finansiranje razvoja novih virtuelnih valuta prikupljanjem sredstava od zainteresovanih investitora. Investitori (pojedinci ili kompanije) ulažu fiducijarni novac ili već postojeće virtuelne valute u zamenu za vlasništvo nad određenim brojem jedinica novostvorene valute, u nadi da će u budućnosti njena vrednost biti višestruko veća. Ukoliko se prikupi unapred definisana potrebna suma u okviru ICO investitorima se dodeljuje pripadajući broj jedinica nove valute, ukoliko ne investirani novac se vraća investitorima.
21. Prema nekim procenama 45% ukupne trgovine bitkoinom.
22. http://data.bitcoinity.org/markets/volume/6m?c=e&t=b
23. https://siteresources.worldbank.org/INTPROSPECTS/Resources/334934-1199807908806/4549025-1450455807487/Factbookpart1.pdf
24. http://www.nbs.rs/internet/latinica/scripts/showContent.html?id=7605
25. https://www.fincen.gov/news/news-releases/fincen-fines-btc-e-virtual-currency-exchange-110-million-facilitating-ransomware