Originalni tekst na linkedin.com / Autor: Aleksandar Matanović

Juče smo imali sjajno druženje na temu bitkoina na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Profesor Petar Kočović se pokazao kao sjajan organizator. Puno truda i entuzijazma je uložio i uspeo je da na tribinu dovede preko 250 ljudi, što je apsolutni rekord u Srbiji kad su tribine o bitkoinu u pitanju. Takođe, uspeo je da dovede govornike koji su svi stručnjaci u svojim oblastima, a na bitkoin gledaju iz potpuno različitih uglova, što je raspravu učinilo veoma zanimljivom. Pored toga, on i naš poznati novinar, Zoran Stanojević, su tribinu vodili na profesionalan i nepristrasan način. Zaista sve pohvale za organizaciju!

Bitkoin je kao tema vrlo kompleksan i dva sata je premalo da bi se ta tema dovoljno obradila. Ljudi su kućama verovatno otišli sa više pitanja nego odgovora, ali uvek je tako kada se priča o bitkoinu. Jedan od bitnih zaključaka, barem za mene, je da nema ozbiljnih pravnih prepreka za korišćenje bitkoina kao sredstva plaćanja u Srbiji. To je zbog toga što se bitkoin u Srbiji ne tretira kao valuta. Da se tretira kao valuta, bitkoinom se ne bi moglo ništa plaćati, jer je dinar jedina valuta kojom se može plaćati u Srbiji. Međutim, zakon dozvoljava plaćanje usluge ili robe drugom uslugom ili robom, to jest “trampu” ili “prebijanje”. Činjenica je da bi takav način plaćanja zadao mnogo glavobolja knjigovođama i poreskim inspektorima, ali barem sa pravne strane – stvari su relativno čiste.

Bilo je i priča o tome kako se bitkoin može zloupotrebljavati i koristiti za ilegalne transakcije. Niko to ne spori, ali za to nije kriv bitkoin. Bitkoin je kao valuta i kao tehnologija neutralan, ni dobar ni loš, on je samo alat. Može se koristiti za dobre i loše stvari, kao i svaki drugi alat.

Jedan od pozitivnijih utisaka je bio da se predstavnicima Narodne Banke Srbije (NBS) sviđa blokčein tehnologija i da u njoj vide veliki potencijal. Međutim, kao i većina bankara, pričaju sve najbolje o blokčeinu, a sve najgore o bitkoinu, kao da su to dve potpuno odvojene stvari, a ne deo istog sistema.

Malo ću se više zadržati na mišljenju NBS o bitkoinu, jer mi je ta tema posebno zanimljiva. NBS upozorava ljude na rizičnost investiranja u bitkoin, jer je valuta vrlo nestabilna, podložna manipulacijama na berzama i iza nje ne stoji centralna banka koja vodi računa o njegovoj stabilnosti i konvertibilnosti. A kako to izgleda kad centralna banka vodi računa o stabilnosti nacionalne valute? Setimo se ranih devedesetih u bivšoj Jugoslaviji. Ili pogledajmo svežije primere… uticaj rata u Ukrajini na njihovu valutu, uticaj sankcija Rusiji na vrednost Rublje. Zaključak je da su centralne banke potpuno nemoćne u nastojanjima da sačuvaju stabilnost valute tokom političkih ili ekonomskih kriza, a istorija nas je naučila da takve krize nisu anomalije već redovne, ciklične pojave. Dakle, uopšte se ne postavlja pitanje da li će se centralna banka neke države suočiti sa krizom tokom koje neće moći da kontroliše stabilnost svoje valute, već se samo postavlja pitanje kad će se to desiti. U nekim delovima sveta se takve krize dešavaju ređe. Kod nas, ne postoji generacija koja nije prošla barem kroz jedan rat, a u ratu su neminovne ekonomske krize, koje sa sobom donose i volatilnost valute. Svi oni koji tokom ranih devedesetih nisu još bili rođeni, mogu da računaju na to da će i oni za svog života verovatno biti svedoci neke nove krize naše valute, u poređenju sa kojom će volatilnost bitkoina delovati kao dečija igra.

Hajde da vidimo šta se dešava u periodima relativne ekonomske i političke stabilnosti (koliko god je to na Balkanu moguće), to jest, da vidimo kako u tim situacijama centralna banka vodi računa o stabilnosti valute. Pre tačno 10 godina, USD je vredeo 60.57 RSD. Danas vredi 117.47 RSD. Dakle, RSD je za 10 godina izgubio 48.5% vrednosti u odnosu na glavnu svetsku valutu!!! Uzgred budi rečeno, USD je, kao i svaka nacionalna valuta, dizajniran tako da vremenom gubi vrednost (forsira se inflacija kako bi se stimulisala potrošnja). U prevodu, RSD je izgubio 48.5% vrednosti u odnosu na valutu koja je tokom tog perioda takođe izgubila na vrednosti, tako da se realna vrednost dinara u pomenutom periodu više nego prepolovila. I onda iz NBS kažu da je rizično investirati u bitkoine jer možete izgubiti. Da, ali možete i dobiti. Za razliku od toga, ako investirate u RSD, gubitak nije mogućnost, već izvesnost. Nešto ne mogu da se setim da smo na to ikad bili upozoreni.

Nije NBS tu ništa bolja ili lošija u odnosu na druge centralne banke. Sve one manje-više pričaju istu priču… rizično je investirati u bitkoine jer mu je vrednost nestabilna, možete izgubiti, niko ne stoji iza bitkoina itd. Sa druge strane imamo tradicionalne valute koje su po svojoj prirodi inflatorne i koje su dizajnirane tako da vremenom gube na vrednosti. Dakle, isti oni koji stvaraju valute sa namerom da one vremenom gube na vrednosti nas upozoravaju na bitkoin jer za njegovu vrednost niko ne može da nam garantuje, pa zbog toga možemo izgubiti. Nije li to apsurd? Ako biram da li da investiram u bitkoin, gde mogu vremenom i da dobijem, ali i da izgubim ili da investiram u neku tradicionalnu valutu, gde mi je, ako je vremenski period dovoljno dug, gubitak zagarantovan… pa onda bitkoin i ne deluje kao tako loš izbor. Bolje da biram valutu sa kojom mi je gubitak MOGUĆNOST, nego valutu sa kojom mi je gubitak NEMINOVNOST. Pitam se zašto brižne centralne banke širom sveta ne upozoravaju svoje građane da ne čuvaju tradicionalne valute jer će vremenom sigurno izgubiti. Ako nas upozoravaju na nešto što nam MOŽE prouzrokovati gubitak, red je da nas upozore i na ono što će nam ZAGARANTOVANO prouzrokovati gubitak. Ne pozivam nikoga da investira u bitkoin, samo ukazujem na apsurd da oni koji ciljano obezvređuju sopstvenu valutu upozoravaju na to da možete izgubiti ako investirate u neku drugu valutu.

Investiranje u bitkoin je rizično, to je činjenica. Ako investirate, investirajte samo onoliko koliko ste spremni da izgubite. Pre investiranja, dobro se informišite. Investiranje u svaku valutu je rizično. Investiranje u bilo šta je rizično. Ko nije spreman da preuzme taj rizik, ne treba da investira.

Bitkoin nije za svakoga. To je velika inovacija koja će promeniti svet, ali kao takvoj, treba joj vremena. Bitkoin je tek napunio 8 godina. Ni automobil nije bio za svakoga 8 godina nakon što je stvoren. Ni mobilni telefon. Ni internet. Bitkoin je trenutno samo za one koji su spremni da preuzmu odgovornost za sve rizike koje nova tehnologija nosi sa sobom. Za one koji su spremni da izgube, da se razočaraju, da budu osporavani. Bitkoin mora da preleži sve dečije bolesti koje je i svaka druga krupna inovacija morala da preleži. Nema prečica. Bitkoin je za hrabre, za avanturiste, za vizionare. Oni zajedno sa bitkoinom moraju da prođu sve njegove uspone i padove da bi jednog dana bitkoin bio za sve. A biće, samo je pitanje vremena.

Napomena: Većina stvari koje sam napisao za bitkoin važe za kriptovalute uopšte. Kad kažem da će jednog dana svi koristiti bitkoin, zapravo mislim na kriptovalute. Možda neće baš bitkoin biti ta valuta koju će svi koristiti, ali jednog dana, u ne tako dalekoj budućnosti, svi će koristiti kriptovalute. Da li će to biti bitkoin, Itirijum ili nešto treće – manje je bitno!

Originalni tekst na vreme.com / Autor: Dr Saša Marković

Činjenica da bitkoin ne zavisi ni od jedne države čini ovu valutu neosetljivom na politička dešavanja. Bitkoin je, takođe, otporan na inflaciju, s obzirom da je unapred određen broj bitkoina koji će biti emitovan (21 milion i nijedan više). Ne treba zaboraviti ni sigurnost: učesnici u transakciji ne ostavljaju za sobom nijedan podatak koji bi kasnije mogao da bude zloupotrebljen

Kako piše portal „Infoliga“, a prenose i brojni drugi mediji, „u prostorijama Dražinog doma u Ivanjici pronađeni su uređaji za rudarenje kriptovaluta na internetu u vrednosti preko 5000 evra, koji su bili složeni u ručno pravljene ormariće i podešeni na daljinske komande. Celokupna oprema prikačena je na merno mesto izvedeno za eventualne potrebe grada, koje nije korišćeno pa samim tim ni evidentirano u Elektrodistribuciji. Prevara je otkrivena kada su opštinski radnici pokušali da uđu u podrum Dražinog doma kako bi prikačili struju za osvetljenje parkića tokom Nušićijade.“ Kako piše isti portal, ukradeno je oko 55.000 kilovat-sati i pričinjena šteta od oko 22.000 evra.

Vest je, reklo bi se, prilično konfuzna. Jer, kakvo je to „merno mesto“ koje „nije korišćeno“ pa samim tim nije „ni evidentirano“? I odakle struja u podrumu u koji su „opštinski radnici“ ušli upravo da bi „prikačili struju“? I po kojoj tarifi 55.000 kilovat-sati vredi 22.000 evra, sa sve troškovima popravke obijene brave? Osim toga, oprema za rudarenje kriptovaluta koja vredi samo 5000 evra je obična igračka – iza ove investicije verovatno se kriju neki samouki kompjuterski talibani. A nisu mnogo pametniji ni oni koji ih gone: umesto da isključe deo opreme i naprave „čeku“ dok se ne pojavi neko da opremu vrati u život, oni su na sva zvona rastrubili da je unutra bilo 40°C (kao da na se na toj temperaturi topi beton) i da je „istraga u toku“. Ako su nepoznati prestupnici za pristup svojoj opremi koristili nekakav VPN (način da se sakrije internet adresa, samim tim i lokacija sa koje se kontroliše cela operacija), istraga će ostati bez rezultata.

DRAŽIN DOM U IVANJICI: Samo da je struja besplatna (foto: Saša Šljukić)

Pojeo vuk magarca, kao što ga pojede i za mnogo veće stvari u ovoj zemlji. Ipak, od cele smešne vesti još smešniji su novinski naslovi: „Još jedna zloupotreba bitkoina“, „Kriptovalute napravile astronomsku štetu“ i slični. Neki su čak izmontirali i sliku đenerala Draže u oluji bitkoin novčića, kao da je čitav posao obavila armija njegovih četnika. Istina je, međutim, da je rudarenje kriptovaluta u ovoj zemlji (još uvek) legalan posao. Ovde je reč je o klasičnoj krađi struje, relativno maloj za srpske standarde, a da li je ona potrošena na bitkoin ili na pečenje nadaleko čuvene četničke gibanice, potpuno je svejedno.

Ipak, cela vest, hiljadu puta ponavljana zbog svoje bizarnosti, još jednom je otkrila koliko domaća javnost, a i novinari, koji po prirodi posla imaju dužnost da tu javnost informišu, pojma nemaju šta su kriptovalute, kako funkcionišu i čemu tu kompjuteri uopšte služe. Na pomen bitkoina, najpoznatije kripto-valute, svi učeno klimaju glavom, ali retko ko zna makar elementarne činjenice.

OD „SMEĆA“ DO VRTOGLAVIH VISINA

U daljem tekstu, „bitkoin“ je sinonim za sve ostale kriptovalute. Iako ima razlika u rasprostranjenosti i konceptu funkcionisanja, osnovni principi su identični. Da počnemo od osnovnih stvari.

Novac je sredstvo razmene iza koga obično stoji država, koja garantuje njegovu vrednost: ukoliko svoju robu prodate za novac, sutradan ćete za taj isti novac moći da kupite nešto drugo. Iako novac često poistovećujemo s papirom i kovanicama, on ne mora da ima svoju fizičku formu. Zamislite državu u kojoj se sve transakcije obavljaju preko banke i platnim karticama – u tom slučaju, novac je samo skup brojeva uskladišten u bankarskim bazama podataka. Zato i nije preterano zanimljivo to što bitkoin i druge kriptovalute postoje samo u virtuelnom svetu. Ono što je, međutim, fascinantno je činjenica da ove valute imaju opipljivu vrednost. Nekada vam je bila potrebna gomila bitkoina da kupite jednu picu, pod uslovom da uopšte nađete mesto koje to „smeće“ od novca hoće da primi. Danas jedan bitkoin vredi okruglo 50.000 dolara. Ta vrednost vrtoglavo raste: na početku 2020. godine bitkoin je vredeo 7700 dolara, a godinu dana kasnije 38.000 dolara. Na internet menjačnicama kurs je uvek nešto niži, ali ko god je pre godinu, dve ili tri uložio evre u kupovinu bitkoina (zapravo „satošija“, delova bitkoina), danas može da se hvali velikim dobitkom.

Dakle, mora biti da iza uspeha bitkoina stoji neko moćan: Amerika, Japan, Rusija, Kina, CIA, KGB, Mosad, iluminati, masoni, antivakseri, templari, ravnozemljaši, Aleksandar Vučić… U stvarnosti, iza bitkoina ne stoji niko! Softver koji koristi bitkoin napisao je 2009. godine Satoši Nakamoto (njegov identitet nikad nije utvrđen), a zatim ga pustio u svet. Ne postoji institucija koja garantuje stabilnost bitkoina i brine o njegovoj budućnosti. Štaviše, u prošlosti se vrednost bitkoina više puta drastično srozavala, obično nakon sigurnosnih propusta posle kojih se mnogo bitkoina našlo u džepovima lopova. Ipak, iako mu je više puta proricana skora propast, bitkoin se svaki put oporavljao i danas je vredniji nego ikad. Odakle potiče volja ljudi da svoju robu i „tvrd novac“ (dolare i evre) menjaju za bitkoin?

JEFTINIJE I SIGURNIJE

Razlozi su višestruki. Pre svega, troškovi transakcije su niži u odnosu na kreditne kartice ili servise kao što su „Pay Pal“ i „Western Union“. Sama transakcija je tehnički jednostavnija, a tehnologija je dostupna svima, uključujući i tek osnovane, male kompanije, koje generalno imaju problem sa troškovima usluge koje naplaćuju njihove poslovne banke. Takođe, kada se plaća bitkoinima, ne postoji nikakva razlika između domaćih i međunarodnih transakcija, čak i kada se radi o velikim svotama. U svetu realnog novca, transfer para u inostranstvo uvek je skopčan s velikim troškovima, uz neizbežne kursne razlike koje inostrana plaćanja čine još skupljim.

Činjenica da bitkoin ne zavisi ni od jedne države čini ovu valutu neosetljivom na politička dešavanja. Bitkoin je, takođe, otporan na inflaciju, s obzirom da je unapred određen broj bitkoina koji će biti emitovan (21 milion i nijedan više). Ne treba zaboraviti ni sigurnost: učesnici u transakciji ne ostavljaju za sobom nijedan podatak koji bi kasnije mogao da bude zloupotrebljen (broj kreditne kartice, matični broj ili broj lične karte). Koncept bitkoina ne zahteva da njegovi vlasnici na bilo koji način budu legitimisani.

Ako je davanje i primanje novca anonimno i ako u tom pogledu ne postoje nikakva ograničenja, onda praktično da ne postoji roba koja se ne može trampiti za bitkoine, što olakšava njenu cirkulaciju. Nažalost, dobar deo bitkoin-transakcija otpada na robu koja nikako ne bi smela slobodno da se prodaje (lekovi za koje je potreban recept, narkotici, oružje), ali je tome praktično nemoguće stati na put. Upravo zbog ovoga kriptovalute se često pojavljuju u vestima vezanim za svetski kriminal.

Kada se dobre i loše strane virtuelnih valuta stave na kantar, ispada da one dobre pretežu. Bitkoin je tako postao novac, skoro kao i svaki drugi. Ipak, mnoge države ne gledaju dobronamerno na ovu činjenicu, a prednjači Kina koja je polovinom ove godine zabranila „rudarenje“ (primarnu emisiju) bitkoina i sve transakcije bazirane na njemu, uz masovna hapšenja trgovaca koji su prodavali „sumnjivu“ robu isključivo za kriptovalutu. Kina, jednostavno, više nije htela da gleda kako se ogromna količina juana odliva iz zemlje kroz konverziju u bitkoin. Preko 50 odsto svetske bitkoin infrastrukture prestalo je da funkcioniše. Kineski biznismeni, vlasnici ogromne količine hardvera koji je preko noći stavljen van zakona, morali su da potraže novo mesto za rudarenje. Ispostavilo se da ono što smeta Kini ne smeta i Teksasu. Tamošnje cene električne energije su među najnižima u svetu, za otvaranje firme dovoljno je par potpisa, kriptovalute su regulisane liberalnim zakonima, a porezi su umereni. Teksas je preko noći od Kine preuzeo posao vredan mnogo milijardi dolara.

Možete li i vi nešto da zaradite pomoću kriptovaluta, i zašto da?

NAJVEĆI TROŠAK TOKOM PROCESA: Eletrična energija

RUDARENJE I OBUČAVANJE

Jedan način je da krenete da verifikujete kripto-transakcije, tj. da rudarite tako što ćete sklopiti svoju opremu (tzv. „rig“), instalirati potreban softver, udenuti sve to u struju i svakog dana gledati kako pare padaju s neba. Teoretski, „rig“ može da bude i neki krš od laptopa ili stari računar, ali time možete da iskopate samo stare fotografije sa hard-diska. Moraćete da sklopite novi računar, i to tako što ćete u njega staviti nekoliko jakih procesora poput „AMD Ryzen Threadripper 3990X“ (komad košta oko 5500 dolara).

Alternativno, umesto jakog procesora možete da kupite nekoliko (bar šest) jakih grafičkih kartica tipa „GeForce RTX 3090“ (2300 dolara po komadu). Na to treba dodati još par hiljada evra za kućište, memoriju, matičnu ploču i napajanje.

Ipak, da biste nešto zaista postigli (iskopali), preporučljivo je da svoj „rig“ napravite od hardvera specijalizovanog za rudarenje kriptovaluta. Takvi uređaji poznati su pod skraćenicom ASIC (Application-Specific Integrated Circuit), a dobar primer je „WhatsMiner M10“, koji računa 33 biliona heševa u sekundi i košta „samo“ 13.000 dolara. Naravno, što više hardvera imate, to su vaše šanse da nešto zaradite veće. Imajte samo u vidu da svi ti uređaji troše mnogo struje: jedan ASIC „vuče“ iz utičnice koliko i TA-peć od 2,5 kilovata. Čime god da rudarite, smislite kako ćete to da ohladite pre nego što napravite požar. Vaš „rig“ takmičiće se sa udruženom snagom svih svetskih rudara (vidi okvir „Rudarski posao“). Za svaki verifikovani blok bitkoin-transakcija nagrada je, trenutno, 6,25 bitkoina ili 315.000 dolara. Da se ne lažemo, šanse su vam male, ali postaju znatno veće ako se opredelite za rudarenje neke druge, manje poznate valute. Dobitak je mnogo manji, ali češći.

Drugi način je da, umesto da sami rudarite, naučite druge kako se to radi. Napravite nekom „rig“ od njegovih para, pustite ga u rad i uzmite solidan honorar za taj posao, možda i procenat od zarade koju „rig“ ostvari. Na kraju, ako ste zaista majstor za berze i valutne kurseve, ako ste zaista sigurni da će se sadašnji vrtoglavi rast vrednosti bitkoina nastaviti, konvertujte svoju ušteđevinu, auto, stan ili dedinu kravu u bitkoine i posle godinu dana, kada kurs poraste, pokupite debeo kajmak. Naravno, pod uslovom da pre toga bitkoin ne propadne (u tom slučaju nećete imati kome da se žalite).

Izlazak Kine iz „rudarskog biznisa“ eliminisao je, bar nakratko, više od polovine hardverskih resursa koji su bili korišćeni za verifikaciju bitkoin transakcija. Koliko je bitkoin otporan na ovakve, naizgled katastrofalne udarce govori činjenica da njegova vrednost nije drastično pala, i da cirkulacija bitkoina nije zastala ni na sekund, naprotiv. Štaviše, potvrđena je teza da je bitkoin fizički neuništiv – sve dok postoji makar jedna osoba na svetu koja se bavi njegovim rudarenjem, postojaće i bitkoin. Kineski preduzetnici sada započinju da obnavljaju svoje rudarske operacije u drugim zemljama sveta, a u međuvremenu, zbog drastično smanjene konkurencije, rudarenje bitkoina postalo je mnogo atraktivnije nego pre. Toliko atraktivno da mu nisu odoleli ni Ivanjičani, sa đeneralom Dražom i njegovim četnicima na čelu.

Rudarski posao

KRAĐA STRUJE: Nacionalni sport u Srbiji

Postupak potpisivanja blokova transakcija je ono što se u laičkoj literaturi naziva „rudarenjem kriptovaluta“. Zašto? Pomalo liči na traženje grumena zlata: neko ga nađe a neko ne, dobitak nije zagarantovan. Za svaki blok transakcija koji ste potpisali, sistem vam automatski dodeljuje određeni novčani iznos u kriptovaluti koju „rudarite“. To je nagrada za onaj „nons“ koji ste srećno pronašli i objavili ga na internetu (tzv. „proof of work“). Iako se proces često upoređuje sa kopanjem zlata, postoje značajne razlike. Kada kopač zlata naiđe na zlatnu žicu, on u kratkom roku može da stekne ogromno bogatstvo, dovoljno je da sledi njen trag. U svetu kriptovaluta stvar je drugačija: ako ste rešili jedan blok, nema nikakve garancije da ćete u bliskoj budućnosti rešiti i neki od narednih. Težina pronalaženja „nonsa“ automatski se podešava tako da potpisivanje narednog bloka transakcija uvek traje oko 10-15 minuta, bez obzira na to koliko je ljudi i računarske snage angažovano na ovom poslu. Ne postoji nagrada za obično učešće u rudarenju. Ko god da reši blok pre vas, taj nosi celokupnu nagradu, a svi ostali dobijaju šipak: niko vam neće vratiti vreme koje ste potrošili i struju koju ste pogoreli.

Ukratko, da biste nešto zaradili rudarenjem potrebno je da bude dovoljno srećni pa da u pogađanju prave vrednosti „nonsa“ preteknete ceo svet. Šansa da se tako nešto desi proporcionalna je snazi vašeg hardvera u odnosu na ukupnu snagu ostatka sveta koji se takođe bavi rudarenjem. Kolika god da je, vaša snaga je mizerna jer se u svakom trenutku takmičite sa stotinama hiljada računara, od kojih su mnogi specijalno napravljeni samo da bi računali heševe munjevitom brzinom. Velike firme koje se bave rudarenjem kriptovaluta imaju sposobnost da u jednoj sekundi sračunaju trilione heševa.

Ima li „rudara“ u Srbiji? O, da! Malo je onih koji rudare bitkoin, jer je tu svetska konkurencija najveća. Srpski rudar više voli manje poznate kriptovalute, kao što su „litecoin“, „ethereum“, „monero“ ili „dogecoin“, gde su nagrade za „knjigovodstvo“ manje, ali i lakše dostižne. Cene hardvera jesu prepreka za siromašnog ekonomskog tigra kao što smo mi, ali se to najčešće rešava tako što više pojedinaca udruži svoja finansijska sredstva kako bi sklopili pristojan „rig“. Oni domišljati uposliće dokone kancelarijske mašine nakon kraja radnog vremena, struju ionako plaća firma: iako skromne snage, ovakvi sklepani rigovi mogu da donesu neku malu dobit na duge staze.

Jednom kada se upustite u kopanje, najveći operativni trošak upravo je onaj za utrošenu električnu energiju: mnogi pošteno plate svoj račun na kraju meseca, ali se struja za ove potrebe često krade, baš kao u Ivanjici. Krađa struje kod nas odavno je prerasla u nacionalni sport, krade se po zgradama, od komšija, sa bandera, sa gradilišta, javne rasvete… Čaršija priča da takoreći nema zapuštenog državnog preduzeća ili službe u čijim podrumima i zapuštenim halama po ceo dan i noć veselo ne bruji po nekoliko „rigova“, uz simboličnu nadoknadu koja se isplaćuje noćnim čuvarima, stečajnim i likvidacionim upravnicima… Naročito su popularni stari i propali socijalistički giganti koji često imaju ogroman prostor za skrivanje opreme. Tu u blizini obično je i neka slabo praćena trafo-stanica, koja je napajala fabrička postrojenja u vreme kada nismo samo motali kablove kao danas, već smo nešto ozbiljno proizvodili i izvozili. Dakle, lako dostupne i „besplatne“ struje ima, samo je treba „potražiti“. I, na kraju, s obzirom da su skoro sve stare fabričke hale potpuno devastirane, bez prozora, i da kroz njih neprekidno duva promaja, problem klimatizacije ne postoji tokom većeg dela godine.

Ukratko, Srbija ima skoro idealnu infrastrukturu za rudarenje. Posla u ovo zlatno srpsko doba ima, samo ako neko hoće da radi.

Kako funkcioniše bitkoin

RAST CENA KRIPTO VALUTA: Od trnja do zvezda

Bitkoin je virtuelna valuta, pa je za nju potreban i virtuelni „novčanik“. To je, u suštini, najobičnija softverska aplikacija koja može da funkcioniše na vašem laptopu, mobilnom telefonu ili tabletu. Većina tih aplikacija izgleda prilično spartanski: u njima se vidi stanje vašeg računa, imate dugmiće „pošalji“ i „primi“ i to je sve. Aplikacija je tu, pre svega, da od vas sakrije višak detalja i pojednostavi obavljanje novčanih transakcija.

Najvažnija funkcija aplikacije je da kreira vaš tzv. „privatni“ i „javni ključ“. Privatni ključ ostaje u vašem trajnom vlasništvu, u suštini liči na lozinku koju koristite za Gugl ili Fejsbuk, ali je neuporedivo složeniji. Vaši bitkoini su bezbedni onoliko koliko je bezbedan privatni ključ koji ih kontroliše. Javni ključ predstavlja vaš identifikator u bitkoin univerzumu. Kada nekom šaljete novac, vi zapravo šaljete novac na „adresu“ koja je definisana njegovim javnim ključem. Privatni i javni ključ međusobno su upareni – postoji samo jedan privatni ključ koji odgovara javnom ključu neke osobe. Međutim, mehanizam generisanja ovakvih ključeva toliko je složen da je nemoguće rekonstruisati privatni ključ neke osobe na osnovu onog koji je javno dostupan.

Javni ključ je jedini trag koji ostavljate iza sebe u bitkoin transakcijama. Potrebne ključeve za vas generiše aplikacija za koju ste se opredelili i za to nije potrebna nikakva internet konekcija, lična karta, broj mobilnog telefona, čak ni ime. Ne postoji centralni registar javnih ključeva, niti postoji nešto što bi ličilo na bazu podataka o korisnicima (ako vam je takva baza potrebna, moraćete sami da je napravite).

Kako onda sistem zna da meni i vama treba da dodeli različite parove ključeva, ako ne postoji centralno mesto za njihovu evidenciju? Zapravo, sistem i ne garantuje da će naši ključevi biti različiti, ali je broj mogućih ključeva toliko veliki da je praktično nemoguće da na svetu postoje dva identična para. Ako biste čitavu Zemljinu kuglu napunili zrncima peska, veće su šanse da u dva uzastopna izvlačenja iz nje izvučete jedno te isto zrno nego da vam bitkoin dodeli par ključeva koji neko već koristi.

Okej, instalirali ste bitkoin softver na svoj pametni telefon i negde u njemu kriju se potrebni ključevi. Pretpostavimo da ste već nekako stekli jedan bitkoin i da želite da ga pošaljete svom prijatelju koji može da bude bilo gde. Potrebno je da sačinite virtuelnu uplatnicu u kojoj, otprilike, piše da osoba X šalje osobi Y ukupno Z bitkoina. Osobe koje učestvuju u transakciji identifikovane su na uplatnici isključivo svojim javnim ključevima, a ne imenima ili imejl adresama. Šta vas sprečava da sastavite uplatnicu kojom ćete, na primer, svom prijatelju da pošaljete bitkoine koje poseduje neka treća osoba? Zloupotreba se sprečava time što svaka uplatnica mora da bude digitalno potpisana od strane onoga ko šalje novac.

Digitalni potpis kreira se matematičkom formulom koja pomoću vašeg tajnog, privatnog ključa i podataka koji opisuju transakciju kreira njen „sažetak“ u vidu šifrovanog teksta, koji se dodaje na kraj digitalne uplatnice. Digitalni potpis je unikatan, svaki put drugačiji, čak i kada se ista svota šalje istoj osobi. Verodostojnost digitalnog potpisa može svako da proveri korišćenjem vašeg javnog ključa. Potpis istovremeno štiti i integritet čitave transakcije: ako bi neko promenio neki detalj u njoj (recimo tako što bi preusmerio novac na sebe ili promenio navedeni iznos), digitalni potpis se više ne bi slagao sa podacima navedenim u uplatnici i transakcija bi bila odbijena.

Ako vam ovo zvuči komplikovano, treba da znate da ste pročitali najjednostavniji deo.

Elem, popunili ste uplatnicu (uz pomoć aplikacije koju koristite) i putem interneta uputili je u bitkoin mrežu, kako bi transakcija bila realizovana i proknjižena. Kako sistem uopšte zna da vi posedujete bitkoine koje nameravate nekom da prenesete? Za to je potrebna „glavna knjiga“ („ledger“), u kojoj su evidentirane sve do sada napravljene transakcije. U toj knjizi ne postoji specijalan list koji se odnosi na vas. Umesto toga, glavna knjiga sadrži naizgled beskonačan popis svih bitkoin transakcija još od dana kada je „iskovan“ prvi virtuelni novčić i proknjižen prvi, tzv. „genesis“ blok. Ta knjiga je javno dostupna svakom i možete je analizirati do mile volje uz softver koji je takođe besplatan, ali budite spremni da na njeno inicijalno preuzimanje potrošite čitav dan. Za razliku od banaka koje stanje na računu i promet na njemu mogu da otkriju samo vlasniku računa, kod bitkoina je sve „na izvol’te“.

U glavnoj knjizi ne postoji podatak kao što je nečije „stanje na računu“. Da biste saznali koliko bitkoina imate vi ili bilo ko drugi, moraćete da saberete sve uplate i isplate i da sračunate razliku. Kad god vam neko pošalje bitkoine, u glavnu knjigu se za vaš javni ključ veže jedan „ulaz“ (tzv. input). Kad god nekom šaljete novac, morate da se pozovete na jedan ili više nepotrošenih „ulaza“ iz prethodnog perioda.

Iz gorenavedenog izgleda kao da „glavna knjiga“ predstavlja najslabije mesto čitavog sistema. Onaj ko vodi glavnu knjigu ima, zapravo, vlast nad bitkoinom. On može da prihvata i odbija transakcije, da generiše nepostojeće uplate na sopstveni račun ili nametne „porez na promet“. Ako bi se neko dočepao glavne knjige, uništio je ili nepovratno kompromitovao, ceo sistem bi se u trenutku nepovratno raspao.

Ko, zapravo, održava „glavnu knjigu“ bitkoin sistema? Genijalnost bitkoina zasniva se pre svega na činjenici da „glavnu knjigu“ može, sa jednakim pravima, da održava svako kome se ćefne, uključujući mene i vas. Ne postoji „glavna kopija“, pa ni mogućnost da ona bude kompromitovana. Svako ko želi da „knjiži“ javno dostupne transakcije, može da preuzme bilo koju od postojećih kopija glavne knjige i „knjigovodstveni“ softver. Sve postojeće kopije su u suštini potpuno ravnopravne.

Ovakav demokratski koncept suočava nas s jednim naizgled nerešivim problemom: ako na internetu postoji milion kopija glavne knjige, kako da znamo koja kopija je trenutno važeća? Neke od tih kopija su zapuštene ili nekompletne usled hardverskih otkaza ili problema na mreži. Neke su i „frizirane“ od strane prevaranata koji će pokušati da istu svotu novca potroše nekoliko puta.

I tako dolazimo do najsuptilnijeg detalja bitkoin arhitekture, koji se zove „blockchain“. Verifikovane bitkoin transakcije knjiže se u tzv. blokovima, nalik na registratore u koje knjigovođe odlažu proknjižene fakture. Glavna knjiga je, zapravo, kolekcija registratora (blokova) poređanih jedan pored drugog. Da bi bitkoin definitivno promenio vlasnika neophodno je da se transakcija verifikuje, smesti u registrator (blok), da registrator bude „potpisan“ i odložen na policu. Sve dok se to ne desi, transakcija nije kompletirana.

Punjenje registratora je jednostavno (podaci o novim transakcijama vam neprekidno pristižu), ali ga nije lako potpisati. Da biste generisali potpis (tzv. „heš“, u suštini jedan broj sa mnogo cifara), morate da uzmete sve podatke iz registratora, zatim heš sa korica prethodnog registratora i jedan slučajno izabrani broj (tzv. „nons“), i primenom matematičke formule sračunate sledeći heš. Postoji, međutim, „catch“: da bi novi heš bio priznat a registrator zaključen, potrebno je da novi heš bude manji od neke unapred definisane vrednosti. Što znači da ćete heš morati da sračunate mnogo puta, svaki put sa drugom vrednošću „nonsa“, sve dok slučajno ne „nabodete“ validni heš. Formula kojom se računa „heš“ toliko je komplikovana da je slučajno pogađanje „nonsa“ jedini način da potpišete blok, i nikakav genijalni matematičar ili informatičar ne može da vam pomogne u tome. Tek kada nasumično pogodite „nons“ možete da kažete da ste „rešili blok“, čime ste istovremeno verifikovali i sve transakcije koje se u njemu nalaze. S obzirom da se svaki blok poziva na heš onog prethodnog, rešeni blokovi formiraju neraskidivi lanac, pa otud i termin „blockchain“.

Informacija o novom rešenom bloku distribuira se putem interneta svima koji se bave verifikacijom transakcija. Oni će od vas preuzeti rešeni blok, utvrditi da je vaše rešenje tačno i nastaviti da rešavaju onaj sledeći. Sistem je tako podešen da u mreži uvek preovladava najduži lanac blokova, dok se svi kraći odbacuju. U retkim, malo verovatnim situacijama sistem može da divergira, recimo kada dve osobe na dva kraja sveta istovremeno reše blok. Ta konfuzija (ko ima „pravu“ verziju) obično traje deset minuta, dok se ne reši naredni blok, nakon čega će najduži lanac ponovo prebrisati sve one koji su kraći.

Originalni tekst na vreme.com / Autor: Dr Saša Marković

Lako je shvatiti zašto vlasti i banke sa negodovanjem gledaju na rast vrednosti i popularnosti bitkoina. Nijedna država ne voli da se suoči sa sistemom kome ne može ama baš ništa. Anonimnost je skoro potpuna, plaćanje bitkoinom jednostavan je način da se u potpunosti zaobiđu regularni finansijski tokovi, uključujući paprene bankarske provizije i plaćanje poreza na promet. I na kraju, sistem je praktično nemoguće zabraniti

Iako postoji već godinama, bitkoin je pažnju domaće javnosti privukao tek nedavno, kada je SBPOK u Beogradu uhapsio izvesnog M. Đ. pod optužbom da je ucenio dve poznate holivudske kuće. On je od američkih producenata zatražio 25 bitkoina kako ne bi „pustio u promet“ tek završeni film Bos bejbi.

Od tražene sume uplaćeno mu je ukupno devet bitkoina, ali je na kraju ipak završio u zatvoru. Najbolji komentar do sada? „Budala, trebalo je da traži pare!“

STABILNI SISTEM BEZ POVERENJA: Šta je, zapravo, bitkoin i zašto su srpski lopovi i hohštapleri među prvima u regionu prepoznali njegovu vrednost? U suštini, bitkoin je virtuelna valuta, sredstvo direktnog plaćanja između dve strane bez posrednika i bez državne kontrole. Za razliku od dolara ili evra, bitkoin postoji samo u virtuelnom svetu nula i jedinica. Zašto jedan bitkoin danas vredi 1000 dolara? Jednostavno zato što postoje ljudi koji su spremni da za jedan bitkoin daju 1000 dolara ili robu u ekvivalentnoj vrednosti.

Fenomen bitkoina nemoguće je shvatiti ukoliko niste spremni da makar malo zagnjurite u tehničke detalje implementacije. Za taj trud bićete višestruko nagrađeni. Otkrićete da iza bitkoina stoji fascinantan sistem koji se ne zasniva na poverenju niti na tom poverenju insistira. Sistem je, naprotiv, zasnovan na pretpostavci da sve vreme trgujete sa potencijalno zlonamernim ljudima čiji vam je identitet potpuno nepoznat. Bitkoin nema sedište, centralu, upravni i nadzorni odbor i nema diktatora koji upravlja njegovim razvojem. Iako iza bitkoina ne stoji nijedna značajna državna ili internacionalna ustanova ili kompanija, sistem se i dalje uspešno odupire pokušajima bankarskih špekulanata i drugih (ne)formalnih grupa da u ekonomiju bitkoina ugrade svoje interese.

Šta je to što bitkoin čini sve privlačnijim i značajnijim? Možda činjenica da se umesto na bankarskim mahinacijama i berzanskim špekulacijama zasniva na jednostavnim, jasnim, nepodmitljivim i nepromenljivim matematičkim formulama. Većina nas je celog života bežala od matematike, ali nas sada ta matematika sustiže ponovo, ovoga puta u obliku bitkoina.

Bitkoin je virtuelna valuta pa je za nju potreban i virtuelni „novčanik“. To je, u suštini, najobičnija softverska aplikacija koja može da funkcioniše na vašem laptopu, mobilnom telefonu ili tabletu. Većina tih aplikacija izgleda prilično spartanski: u njima se vidi stanje vašeg računa, imate dugmiće „pošalji“ i „primi“ i to je sve. Aplikacija je tu, pre svega, da od vas sakrije višak detalja (naročito onih komplikovanih) i pojednostavi obavljanje novčanih transakcija.

KLJUČEVI BITKOIN UNIVERZUMA: Najvažnija funkcija aplikacije je da kreira vaš „privatni“ i „javni ključ“. Privatni ključ ostaje u vašem trajnom vlasništvu, u suštini liči na lozinku koju koristite za Gugl ili Fejsbuk, ali je neuporedivo složeniji. Vaši bitkoini su bezbedni onoliko koliko je bezbedan privatan ključ koji ih kontroliše.

Javni ključ predstavlja vaš identifikator u bitkoin univerzumu. Kada nekom šaljete novac, vi zapravo šaljete novac na „adresu“ koja je definisana njegovim javnim ključem. Privatni i javni ključ međusobno su upareni – postoji samo jedan privatni ključ koji odgovara javnom ključu neke osobe. Međutim, mehanizam generisanja ovakvih ključeva toliko je složen da je nemoguće rekonstruisati privatni ključ neke osobe na osnovu onog koji je javno dostupan.

Javni ključ je jedini trag koji ostavljate iza sebe u bitkoin transakcijama. Potrebne ključeve za vas generiše aplikacija za koju ste se opredelili i za to nije potrebna nikakva internet konekcija, lična karta, broj mobilnog telefona, čak ni ime. Ne postoji centralni registar javnih ključeva niti postoji nešto što bi ličilo na bazu podataka o korisnicima (ako vam je takva baza potrebna, moraćete sami da je napravite).

Kako onda sistem zna da meni i vama treba da dodeli različite parove ključeva ako ne postoji centralno mesto za njihovu evidenciju? Zapravo, sistem i ne garantuje da će naši ključevi biti različiti ali je broj mogućih ključeva toliko veliki da je praktično nemoguće da na svetu postoje dva identična para. Ako biste čitavu Zemljinu kuglu napunili zrncima peska, veće su šanse da u dva uzastopna izvlačenja iz nje izvučete jedno te isto zrno peska nego da vam bitkoin dodeli par ključeva koji neko već koristi.

Ok, instalirali ste bitkoin softver na svoj pametni telefon i negde u njemu kriju se potrebni ključevi. Pretpostavimo da ste već nekako stekli jedan bitkoin i da želite da ga pošaljete svom prijatelju koji može da bude bilo gde. Potrebno je da sačinite virtuelnu uplatnicu u kojoj, otprilike, piše da osoba X šalje osobi Y ukupno Z bitkoina. Osobe koje učestvuju u transakciji identifikovane su na uplatnici isključivo svojim javnim ključevima a ne imenima ili email adresama. Šta vas sprečava da sastavite uplatnicu kojom ćete, na primer, svom prijatelju da pošaljete bitkoine koje poseduje neka treća osoba? Zloupotreba se sprečava time što svaka uplatnica mora da bude digitalno potpisana od strane onoga ko šalje novac.

Digitalni potpis kreira se matematičkom formulom koja pomoću vašeg tajnog, privatnog ključa i podataka koji opisuju transakciju kreira njen „sažetak“ u vidu šifrovanog teksta koji se dodaje na kraj digitalne uplatnice. Digitalni potpis je unikatan, svaki put drugačiji, čak i kada se ista svota šalje istoj osobi. Verodostojnost digitalnog potpisa može svako da proveri korišćenjem vašeg javnog ključa. Potpis istovremeno štiti i integritet čitave transakcije: ako bi neko promenio neki detalj u njoj (recimo tako što bi preusmerio novac na sebe ili promenio navedeni iznos), digitalni potpis se više ne bi slagao sa podacima navedenim u uplatnici i transakcija bi bila odbijena.

Ako vam ovo zvuči komplikovano, treba da znate da ste pročitali najjednostavniji deo.

MILIONI KNJIGOVOĐA: Elem, popunili ste uplatnicu (uz pomoć aplikacije koju koristite) i putem interneta uputili je u bitkoin mrežu kako bi transakcija bila realizovana i proknjižena. Kako sistem uopšte zna da vi posedujete bitkoine koje nameravate nekom da prenesete? Za to je potrebna „glavna knjiga“ (ledger) u kojoj su evidentirane sve do sada napravljene transakcije. U toj knjizi ne postoji specijalan list koji se odnosi na vas. Umesto toga, glavna knjiga sadrži naizgled beskonačan popis svih bitkoin transakcija još od dana kada je „iskovan“ prvi virtuelni novčić. Ta knjiga je javno dostupna svakom i možete je analizirati do mile volje uz softver koji je takođe besplatan, ali budite spremni da na njeno inicijalno preuzimanje potrošite čitav dan. Za razliku od banaka koje stanje na računu i promet na njemu mogu da otkriju samo vlasniku računa, kod bitkoina je sve „na izvol’te“.

U glavnoj knjizi ne postoji tako običan podatak kao što je „stanje na računu“. Da biste saznali koliko bitkoina imate moraćete da saberete sve svoje uplate i isplate i da sračunate razliku. Kad god vam neko pošalje bitkoine, u glavnu knjigu se za vaš glavni ključ veže jedan „ulaz“ (tzv. input). Kad god nekom šaljete novac morate da se pozovete na jedan ili više nepotrošenih „ulaza“ iz prethodnog perioda.

Iz gore navedenog izgleda kao da „glavna knjiga“ predstavlja najslabije mesto čitavog sistema. Onaj ko vodi glavnu knjigu ima, zapravo, vlast nad bitkoinom. On može da prihvata i odbija transakcije, da generiše nepostojeće uplate na sopstveni račun ili nametne „porez na promet“. Ako bi se neko dočepao glavne knjige, uništio je ili nepovratno kompromitovao, ceo sistem bi se u trenutku nepovratno raspao.

Ko, zapravo, održava „glavnu knjigu“ bitkoin sistema? Genijalnost bitkoina zasniva se pre svega na činjenici da „glavnu knjigu“ može, sa jednakim pravima, da održava svako kome se ćefne, uključujući mene i vas. Ne postoji „glavna kopija“ pa ni mogućnost da ona bude kompromitovana. Svako ko želi da „knjiži“ javno dostupne transakcije može da preuzme bilo koju od postojećih kopija glavne knjige i „knjigovodstveni“ softver. Sve postojeće kopije su u suštini potpuno ravnopravne.

Ovakav demokratski koncept suočava nas s jednim naizgled nerešivim problemom: ako na internetu postoji milion kopija glavne knjige, kako da znamo koja kopija je trenutno važeća? Neke od tih kopija su zapuštene ili nekompletne usled hardverskih otkaza ili problema na mreži. Neke su i „frizirane“ od strane prevaranata koji će pokušati da istu svotu novca potroše nekoliko puta.

BESKRAJNI LANAC BLOKOVA: I tako dolazimo do najsuptilnijeg detalja bitkoin arhitekture koji se zove blockchain. Verifikovane bitkoin transakcije knjiže se u tzv. blokovima nalik na registratore u koje knjigovođe odlažu proknjižene fakture. Glavna knjiga je, zapravo, kolekcija registratora (blokova) poređanih jedan pored drugog. Da bi bitkoin definitivno promenio vlasnika neophodno je da se transakcija verifikuje, smesti u registrator (blok), da registrator bude „potpisan“ i odložen na policu.

Punjenje registratora je jednostavno (podaci o novim transakcijama vam neprekidno pristižu), ali ga nije lako potpisati. Da biste generisali potpis (tzv. „heš“, u suštini jedan broj sa velikim brojem cifara) morate da uzmete sve podatke iz registratora, zatim heš sa korica prethodnog registratora i jedan slučajno izabrani broj (tzv. „nons“) i primenom matematičke formule sračunate sledeći heš. Postoji, međutim, catch: da bi novi heš bio priznat a registrator zaključen, potrebno je da novi heš bude manji od neke unapred definisane vrednosti. Što znači da ćete heš morati da sračunate mnogo puta, svaki put sa drugom vrednošću „nonsa“, sve dok slučajno ne „nabodete“ validni heš. Tek onda možete da kažete da ste „rešili blok“, čime ste istovremeno verifikovali i sve transakcije koje se u njemu nalaze. S obzirom da se svaki blok poziva na heš onog prethodnog, rešeni blokovi formiraju neraskidivi lanac, otud i termin blockchain.

Informacija o novom rešenom bloku distribuira se putem interneta svima koji se bave verifikacijom transakcija. Oni će od vas preuzeti rešeni blok i nastaviti da rešavaju onaj sledeći. Sistem je tako podešen da u mreži uvek preovladava najduži lanac blokova dok se svi kraći odbacuju. U retkim, malo verovatnim situacijama, sistem može da divergira, recimo kada dve osobe na dva kraja sveta istovremeno reše blok. Ta konfuzija (ko ima „pravu“ verziju) obično traje deset minuta, dok se ne reši naredni blok, nakon čega će najduži lanac ponovo prebrisati sve one koji su kraći.

RUDNIK BITKOINA: Profesionalno rešenje,…

PARE IZ VAZDUHA: Koji je vaš interes da se uopšte bavite ovim bitkoin knjigovodstvom? Svako ko reši blok (kompletira jedan registrator) dobija malu svotu bitkoina kao nagradu za trud. Ovi bitkoini predstavljaju „primarnu emisiju“, tj. „štancovanje para“ bukvalno iz vazduha, i ne postoji nijedan drugi način da se novi bitkoini upumpaju u sistem. Zbog vrednosti koju stvaraju, ove internet „knjigovođe“ često nazivaju i „rudarima“, samo što oni ne kopaju zlato već bitkoine (što je danas skoro isto).

S obzirom na trenutnu sumanuto visoku vrednost bitkoina, šta vas sprečava da i sami krenete da knjižite bitkoin transakcije (softver to i onako radi automatski, vaše je samo da obezbedite računar i struju) i tako otvorite sopstveni „zlatni rudnik“ iz koga će svaki čas da se iskotrlja poneki bitkoin? Ništa, samo napred, ali računajte na ogromnu konkurenciju. U svakom trenutku nekoliko miliona računara bavi se rešavanjem narednog bloka (zaključavanjem novog registratora). Ukupna snaga ovih računara 250 puta je veća od ukupne snage svih svetskih superkompjutera a potrošnja struje prelazi 40 megavata. I pored toga, matematička zagonetka koju je potrebno rešiti da bi novi blok bio dodat u lanac toliko je teška da se rešenje pojavljuje samo jednom u deset minuta. Težina problema menja se na svakih par meseci kako bi vreme potrebno za rešavanje bloka uvek bilo približno isto, bez obzira na broj računara koji učestvuju u „iskopavanjima“.

Koje su vam šanse da rešite neki blok i osvojite siću od bitkoina? Praktično nikakve. Čak i ako imate „aždaju“ od računara, proći će godine pre nego što rešite jedan jedini blok. Račun za potrošenu struju biće nemerljivo veći od koristi koju ste rudarenjem pribavili. Zato se pojedinci često uključuju u „gilde“ i solidarno dele ostvarenu dobit, kao što zaposleni dele nagradu od zajednički uplaćenog listića za loto.

…istočna…

RUDARI ZA RAČUNAROM: Iza najvećih rudnika bitkoina po pravilu stoje biznismeni. Oni najveći imaju na hiljade specijalizovanih mašina i koriste silne megavate električne energije. Kada tako puno hardvera nakrcate na jedno mesto, neophodno je i adekvatno hlađenje. Zato se sve više rudnika seli u planine ili čak na Island kako bi se računari hladili prirodno hladnim vazduhom umesto skupim sistemima za klimatizaciju. Neki od tih rudnika izgledaju kao računarski centri NASA, uredni, dobro provetreni i osvetljeni, sa policama prepunim mini-računara čiji je hardver optimizovan samo za jednu stvar – da brzo sračunaju „heš“ i potpišu registrator. Rudnici bitkoina sa Dalekog istoka, međutim, često izgledaju prilično zastrašujuće: najčešće su smešteni u tek sazidane zgrade bez stolarije, sa improvizovanom mrežom i kablovima koji se vuku po podu. Buka je nesnosna a radnici dežuraju igrajući video-igrice na dušecima bačenim na goli beton. „Iskopani“ bitkoini često nisu dovoljni da podmire astronomske troškove pa se rudnici finansiraju i iz taksi, malih iznosa koje uplatilac dobrovoljno namenjuje „knjigovođama“ kako bi njegovu transakciju što pre verifikovali.

Ovakav sistem knjiženja transakcijama izuzetno je otporan na zloupotrebe. Zamislite da ste iz glavne knjige izvukli blok (registrator) i iz njega izbrisali sve transakcije koje se odnose na vaše troškove. Problem je što registrator ne možete da vratite u lanac dok ponovo ne rešite matematičku zagonetku, ne samo za izvučeni registrator, već i za sve registratore koji se nalaze iza njega. A to je praktično nemoguće, jer će svaki takav pokušaj biti suočen sa kolektivnom računarskom snagom cele bitkoin mreže. Da biste imali 50 odsto šanse da krivotvorite poslednji registrator u glavnoj knjizi potrebno je da imate na raspolaganju i 50 odsto računarskih kapaciteta celokupne konkurencije, dok je krivotvorenje starijih registratora i transakcija praktično nemoguće.

Trenutno je u opticaju 11 miliona bitkoina i njihov broj raste, ali iskopavanje bitkoina neće trajati beskonačno. Nagrada koja se dodeljuje rudarima za svaki rešeni blok smanjivaće se za 50 odsto svake četiri godine, sve dok 2140. godine ne bude iskopan i poslednji bitkoin. Nakon toga, u opticaju će biti ukupno 21 milion bitkoina a rudari će morati da žive samo od provizija na transakcije. Reklo bi se da je to malo da zadovolji potrebe svetske ekonomije, ali bitkoin se po potrebi može deliti na mnogo sitnije delove nego klasični dinar ili dolar. Jedan bitkoin ima 100.000.000 „satošija“. A o Satošiju, više u okviru.

…i kućna varijanta

DOBRODOŠLA ALTERNATIVA: Kad sve ovo saberete, lako je shvatiti zašto vlasti i banke sa negodovanjem gledaju na rast vrednosti i popularnosti bitkoina. Nijedna država ne voli da se suoči sa sistemom kome ne može ama baš ništa. Anonimnost je skoro potpuna, naročito ako se bitkoin mreži pristupa kroz „Tor“ (o čemu je „Vreme“ već pisalo). Plaćanje bitkoinom jednostavan je način da se u potpunosti zaobiđu regularni finansijski tokovi, uključujući paprene bankarske provizije i plaćanje poreza na promet. I na kraju, sistem je praktično nemoguće zabraniti. Čak i da ukinete sve najveće rudnike bitkoina na svetu, poslom će nastaviti da se bave pojedinci sa svojih privatnih računara.

Za mnoge je ovo dobrodošla promena. Nju su, nažalost, prvi prigrlili kriminalci koji koriste bitkoin kao sredstvo za realizaciju prljavih poslova, uglavnom sa drogom i lekovima (najpoznatiji među njima, Ros Ulbriht, osnivač „Silk Rouda“, trenutno je na izdržavanju doživotne robije). Ali to ne znači da bitkoin tehnologija nema i sasvim legitimnu upotrebu. Maks Kajzer, novinar Hafington posta, kaže da su današnje banke instrument „finansijskog džihada“ u rukama establišmenta koji smišlja spletke i mahinacije i od njih uzima procenat. U takvoj situaciji, bitkoin je dobrodošla alternativa.

Neki ugledni biznismeni, kao što su Bil Gejts (osnivač Majkrosofta) ili ser Ričard Brenson (osnivač Virdžin grupe) smatraju da je bitkoin nemoguće zaustaviti jer je to sistem koji je jednostavan, efikasan i potpuno transparentan. Brenson čak nudi mogućnost da svoj let u kosmos preko njegove kompanije Virdžin Galaktik platite bitkoinima. Odskora se i „lamborgini“ može kupiti za ovu virtuelnu valutu, a broj restorana, prodavnica i hotela u kojima se prihvata i bitkoin kao sredstvo plaćanja uvećava se svakodnevno (takvih mesta trenutno ima preko 100.000). Ako želite da podržite Vikiliks, to takođe možete da uradite u bitkoinima, možda preko nekog od bitkoin bankomata nedavno postavljenih u Vankuveru.

Bitkoin nije bez slabosti: magnetski privlači lopove i secikese svih vrsta i idealno je rešenje za pranje para i nedozvoljenu trgovinu. Uz to, elektronski novčanici sigurni su koliko uređaj ili sajt na kome se novčanik nalazi. Gubitak privatnog ključa predstavlja i nepovratni rastanak sa novcem. Ako vas neko prevari i ne isporuči robu koju ste platili bitkoinima, nema nikakvog načina da povratite svoje pare jer, jednostavno, nemate banku ili instituciju kojoj biste mogli da se žalite. Prethodne provale u sistem rezultovale su katastrofalnim padom vrednosti bitkoina od čega se valuta u par navrata jedva oporavila (2011. godine vrednost bitkoina pala je na svega dva dolara). Najteži udarac bitkoin je doživeo 2014. godine kada je bankrotirala najveća svetska menjačnica „Mt. Goks“, nakon što je iz nje ukradeno preko 850.000 bitkoina vrednih oko 450 miliona dolara. I na kraju, bitkoin je softver, a softver je po definiciji pun rupa i nikad se ne zna kakav fatalni nedostatak u njemu još uvek čeka da bude otkriven.

Ipak, bitkoin je preživeo i trenutno mu ide sasvim dobro. Lepota bitkoina je u njegovoj magičnoj jednostavnosti: ako neko ima bitkoin koji želi da mi pošalje i ako ja taj bitkoin želim da primim, nema tog A. V.-a, finansijske policije, države ili zakona koji bi u tome mogao da me spreči. Za ceo bitkoin mogao bih samo da kažem: „Mnogo je, kume!“ Ali ako kum hoće da mi pošalje 10.000 satošija (približno deset dinara), dovoljno je da mobilnim telefonom uslika sledeću sličicu:

Teško da može lakše.

Kako doći do bitkoina?

Na isti način kao što dolazite do evra ili dinara! Možete da prodate neku svoju robu ili uslugu za bitkoine, da otkupite bitkoine od prijatelja ili da ih kupite kreditnom karticom u nekoj internet menjačnici. Ima ih dosta, ali one najveće, sa najboljim kursem i najmanjom provizijom, kao što su „Coinbase“ ili „Bit Panda“, još uvek ne funkcionišu u Srbiji. Menjačnice koje posluju i na našem tržištu („Coinmama“, „Indacoin“) nisu najpovoljnije, naročito ako imate želju da počnete sa malim svotama i kupite nekoliko milibitkoina, čisto da osetite tehnologiju i zadovoljite znatiželju.

Na prvu kupovinu bitkoina kreditnom karticom provizija menjača ide i do 20-30 odsto, ali je kasnije znatno niža, u zavisnosti od broja i visine prethodnih transakcija. Uz to, postoje i druga ograničenja u vidu minimalne i maksimalne visine transakcija na dnevnom, mesečnom ili apsolutnom nivou. Retko koja menjačnica nudi bitkoine za manje od 50 evra pri čemu su na male iznose provizije najveće, pa se trgovina ne isplati. Drugim rečima, ukoliko niste spremni da investirate bar 100 evra i još spremniji da se sa kupljenih 0,1 bitkoina pozdravite koliko sutra (jer kurs može da se strmoglavi preko noći), najbolje da se i dalje držite dinara.

Kako pojesti 10 miliona dolara

Istorijski gledano, od svog nastanka do danas, bitkoin je veći deo vremena bio samo tehnički koncept rezervisan za štrebere, bez bilo koje praktične svrhe. U početku, ljudi su se „razmetali“ hiljadama skoro bezvrednih bitkoina koje su sami iskopali ali su posle, uglavnom, plakali.

Zabeležen je slučaj američkog turiste koji je za dve pice u Tajlandu 2010. godine platio 10.000 bitkoina, srećan što je uopšte našao piceriju koja hoće da primi tek izmišljeni elektronski novac. Onako gladan, krenuo je da ih proždire takvom strašću i brzinom da mu je zgađeni prijatelj, sedeći za istim stolom preko puta, rekao: „Dabogda ti preselo!“ Nekoliko godina kasnije, reklo bi se da je kletva ispunjena: bitkoini potrošeni na te dve pice danas bi vredeli oko 10 miliona dolara. Eto šta znači izreka: „Najeo se za sve pare!“

Pročuo se i izvesni Džejms Hauels iz Njuporta koji je 2009. godine sam iskopao 7500 bitkoina. Onda je slučajno prosuo pivo preko svog računara i onesposobio ga. Delove računara, među kojima je i hard disk sa privatnim ključem i svim bitkoinima, sačuvao je na polici, a ostatak pobacao. Godinama kasnije, pred selidbu u novu kuću, Džejms je bacio i hard-disk, rešen da se otarasi svega što godinama nije koristio.

A onda mu se javio prijatelj iz Norveške i pohvalio sjajnom zaradom na bitkoinima do kojih je došao po nekoj smešnoj ceni. Kada je Džejms shvatio da su njegovi bitkoini završili u kontejneru, umalo mu je pozlilo. Od đubretara je saznao da se njegov disk nalazi u blizini grada, na deponiji veličine fudbalskog igrališta dubokoj nekoliko metara. „Savetujem vam da nabavite kompletno zaštitno odelo i dovedete bar 10-15 pomoćnika sa opremom za kopanje ili bager“, rekao mu je čuvar deponije. „Nemam ja te pare“, rekao je Džejms, „i kad sam video veličinu deponije znao sam da nemam velike šanse. Ali, morao sam da probam.“

Epilog ove potrage vredne preko sedam miliona dolara? Kao u pesmi benda U2: „I still haven’t found what I’m looking for.“

Ko je izmislio bitkoin?

Ideja o bitkoinu pojavila se prvi put 2008. godine na jednom online forumu na kome su se okupljali stručnjaci za kriptografiju. Ispod podužeg rada bio je potpisan izvesni Satoši Nakamoto, bez pominjanja mesta u kome živi ili firme za koju radi. Ubrzo je okupio oko sebe jednu malu grupu programera i prva verzija bitkoin softvera pojavila se 2009. godine.

Satoši je sve vreme ostao sakriven i sa timom je komunicirao isključivo putem elektronske pošte. Povukao se iz rada na projektu godinu dana kasnije bez ikakve najave ili objašnjenja. Poslednji put oglasio se 2011. godine i poručio „da se okrenuo nekim drugim stvarima“. Nikad ga niko nije video uživo ni pre ni posle toga i njegov identitet ostao je misterija čak i za Gevina Andersena, Satošijevog najbližeg saradnika.

Sve što danas znamo o Satošiju skriveno je u njegovim mejlovima koji su analizirani i secirani do poslednjeg detalja, ali bez mnogo uspeha. U jednom od njih Satoši kaže da je star 37 godina i da je nekad živeo u Japanu, ali je Satošijev engleski toliko dobar da je malo verovatno da se radi o rođenom Japancu.

„Pravi“ identitet Satošija dosad je utvrđen nekoliko puta. Prvi kandidat bio je Nik Sabo, stručnjak za kriptografiju, amerikanac mađarskog porekla koji je porekao bilo kakvu vezu sa Satošijem. Drugi Satoši pronađen je u Kaliforniji i, gle čuda, njegovo pravo ime je Dorijan Nakamoto. Dorian je fizičar po obrazovanju, radio je u nekoliko navrata na tajnim projektima vezanim za državnu bezbednost. Danima je morao da trpi novinare koji su kampovali na travnjaku ispred njegove kuće, da bi na kraju kategorički demantovao da je ikad čuo za bitkoin i zapretio tužbom svima koji se usude da ga povežu sa Satošijem.

Poslednju senzaciju napravio je Krejg Stiven Rajt, kompjuterski stručnjak i biznismen iz Australije, koji je 2015. godine izjavio da je on „pravi Satoši“. Krejg je u svom obraćanju delovao prilično ubedljivo, čak je i Gevin Andersen u jednom trenutku izjavio: „Po svemu onome što sam do sada čuo i video – to je on, 98 odsto!“ Džon Garza, drugi član nekadašnjeg tima, nije bio tako ubeđen: „Poverovaću kada Krejg pusti u promet jedan Satošijev bitkoin.“ Krejg je na kraju obećao da će pred novinarima digitalno da potpiše novu uplatnicu i „pomeri“ jedan od najstarijih bitkoina iz najstarijeg, tzv. „dženezis“ bloka koji je kreirao Satoši lično. Bio bi to neoborivi dokaz za sve neverne Tome, ali je Krejg iznenada počeo da oteže da bi se na kraju i povukao: „Žao mi je. Hteo sam da sve ove godine anonimnosti ostavim iza sebe ali ne mogu. Nemam hrabrosti za to.“

Što znači da potraga za pravim Satošijem i dalje traje. Svojim povlačenjem Satoši je učinio najbolju moguću uslugu bitkoinu (pod pretpostavkom da je još uvek živ). Bitkoin je u tehničkom smislu toliko decentralizovan da ga je nemoguće uništiti jednim pametno osmišljenim napadom na infrastrukturu. Ako uz to nemate ni ključnog čoveka, poput Satošija, koga možete da zastrašujete i proganjate kao Asanža, ostajete i bez poslednje mogućnosti da kontrolišete bitkoin ekonomiju. Osim toga, Satošijev misteriozni odlazak doprineo je popularizaciji bitkoina i raspalio maštu laika, koji u Satošiju vide romantičnog genijalca kome je privatnost bila važnija od bogatstva i slave.

Ima i onih koji smatraju da je Satoši bio toliko tehnički briljantan da je nemoguće da se iza tog imena krije samo jedan čovek. „Satoši“ je možda samo drugo ime za Samsung, Tošibu, Nakamiči ili Motorolu, a tu su i teorije zavere po kojima je bitkoin samo još jedan projekat troslovnih agencija kao što su FBI, CIA, NSA, KGB…

Ko god da je, Satoši trenutno poseduje oko milion bitkoina vrednih oko milijardu dolara. Od trenutka kada se povukao u ilegalu, nijedan njegov bitkoin nije potrošen.

Preuzeto sa instagram.com/bitchamler/

Ostani skroman. Sakupljaj satošije. Uzmi motiku.

Motika nije poezija. Motika je rad. Tih, ponavljajući, pošten rad. Bez prečica. Bez magije. Upravo zato savršeno funkcioniše kao metafora za Bitcoin.

Bitcoin ne funkcioniše na obećanjima, narativima ili tvitovima. On funkcioniše na dokazu rada. Na stvarnoj, potrošenoj energiji. Kao čelik koji udara u zemlju. Nema zamaha, nema žetve.

Za obične ljude, za plebove, opcije su ograničene. Ne možemo štampati novac. Ne možemo spasavati propale sisteme. Ono što ostaje jesu rad, skromnost i skupljanje satošija jedan po jedan.

Prestani da trejduješ. Prestani da juriš brze dobitke. To je isti način razmišljanja koji nam je doneo fiat novac i beskrajnu, praznu potrošnju. Energija je bitna. Način na koji trošimo novac je bitan. Gde usmeravamo vrednost je bitno.

Bitcoin je konačan. 21 milion. Nikada više. Ako ga ne razumemo, ne držimo i ne koristimo, neko drugi hoće. A istorija pokazuje da moć uvek prvo završi u pogrešnim rukama.

Zato je širenje ideje važno. Ne da bismo pobedili tržište, već da bismo bili sigurni da Bitcoin završi tamo gde mu je mesto. Kod običnih ljudi. Kod radnika. Kod onih koji drže motiku, a ne poluge moći.

Jer ako pogrešni ljudi uzmu sve, šta nam ostaje?

Rad. Disciplina. I onoliko slobode koliko još uspemo da zaštitimo.

Satoši po satoši. Dokaz kroz rad.

26.06.2025

Kada novac više ne vredi ni kao papir na kom je štampan – narod ne čeka spas. Prelazi na Bitcoin. Neke države već su odustale od lokalnih valuta. Kada tradicionalni novac pukne - Blockchain tehnologija preuzima.

🇻🇪 Venecuela

Inflacija: 1.000.000+%. Bolivar? Bacaju ga po ulicama. Ljudi često primaju platu direktno u Bitcoinu ili USDT (kripto $). Transakcije vrše preko Binance menjačnice, Telegrama, WhatsApp-a. Lokalne prodavnice i frizeri primaju BTC.

🇸🇻 El Salvador

Prva država gde je Bitcoin zvanična valuta 2021. godine. Osnovne škole imaju BTC edukativne programe. BTC bankomati, Bitcoin plaža, kafići, McDonald’s – sve funkcioniše na blockchainu.

🇿🇼 Zimbabve

Novčanica od 100 triliona ZWD bezvredna. Ljudi nosili novac u kesama – lakše nego brojati. Danas mnogi koriste BTC za slanje novca, kupovinu SIM kartica, pa čak i goriva.

Još primera?

🇹🇷 Turska – lira pada, narod kupuje BTC

🇱🇧 Liban – banke zamrzavaju štednju, narod usvaja kripto

🇦🇷 Argentina – 300% inflacija, freelanceri traže isplatu u digitalnom novcu

Kripto nekima služi za opklade, drugima kao slamka spasa.

Zašto biraju baš BTC?

✔️ Niko ga ne može "doštampati" – broj je fiksan: 21 milion zauvek

✔️ Ne zavisi od lokalne vlade ili banke – radi globalno 24/7

✔️ Ne treba ti dozvola – za transakcije je potreban samo internet

✔️ Deflacijski

✔️ Svu imovinu prenosiš preko granice lako

27.06.2025

Mnogi i dalje misle da je Bitcoin "voz koji je već prošao" ili da je "kasno da se ulazi". Istina dolazi iz obaveštenosti. Pravi momenat diktira ono što se dešava "iza kulisa" – odnos rizik/nagrada trenutno je odličan.

Zakonska regulativa se konačno definiše - pogotovo u Americi. Najveći pomak je od poslednjih izbora krajem 2024. godine. Veliki igrači sada znaju pravila igre. Kada pravila postanu jasna, ulaze oni koji do sada nisu smeli – banke, klasični i penzioni fondovi, korporacije.

Odobreni su Bitcoin investicioni fondovi u mnogim državama. Wall Street je dobio zeleno svetlo da ubacuje milijarde u Bitcoin legalno i jednostavno. Pristup Btc sada dobijaju institucije koje barataju dobrim delom svetskog kapitala.

BlackRock, Fidelity, MicroStrategy, Ark Invest, JPMorgan – svi su već u igri. Zašto kupuju na istorijskom maksimumu? Zar Bitcoin ne puca ciklično? Zar "zaključavaju" novac iako će morati da čekaju godinama samo da bi se tržište oporavilo?

Ne biti izložen Bitcoinu je danas posebna vrsta oportunitetnog rizika. Kada najveći igrači svi uzmu po parče kolača - stvara se šok potražnje i cena će skakati. Ceo sistem šalje jedinstven signal. Da li su ti naoštrena čula?

29.06.2025

Sve što radiš u životu nalazi se negde na skali rizika. Čak i tvoj 9–5 posao koji ti deluje kao sigurica. Najboljem savetu iz vremena naših roditelja istekao je rok.

Veži se samo za jednu struku, posao i firmu, živi do sledeće plate bez uštede i nadaj se da neće biti otpuštanja, gašenja sektora ili AI automatizacije do penzije. Još samo 40 godina. Ne pokreći biznis jer većina propada. Investicije nemaju smisla ako nisi insajder.

Jedan e-mail te briše iz sistema: nema plate, benefita, plana B. To nije sigurnost – to je zavisnost prerušena u rutinu. Problem je u nesvesnom riziku – kada misliš da sve držiš u šaci, a u stvarnosti neko drugi vuče konce. Svaka kriza (bar jednom u 10 godina) to potvrdi.

Nisu te učili da praviš strategije. Učili su te da slediš proceduru. Poslušnost se nagrađuje - dok ne postaneš višak. Zbog toga je rizik kojim možeš da upravljaš povoljniji od onog kom si samo prepušten. Izostanak rizika nećeš pronaći.

Najveću sigurnost danas imaš ako

✔️ ulažeš u imovinu koja generiše novac

✔️ znaš kako da gradiš i naplatiš nove veštine

✔️ imaš više izvora prihoda

✔️ širiš konekcije/stičeš online prisustvo (social estate)

✔️ imaš fond za nepredviđene troškove

✔️ neguješ mentalnu otpornost

30.06.2025

Zlato je 5.000 godina bilo najbolji način da sačuvaš vrednost. Ne rđa, ne propada, teže se pronalazi. U digitalno doba, zlato je ažurirano na zlato v2.0 - po svim karakteristikama superiorni Bitcoin. Oba predstavljaju "robu" bez izdavača, a ne "hartije od vrednosti".

Novac je generalno alat za prenos energije (rad/trud/vrednost) kroz vreme i prostor. Kako bi sačuvao zarađeno, potrebno ti je da se ta monetarna energija skladišti bez gubitaka. Treba ti da ponuda robe u kojoj je držiš bude apsolutno ograničena, da nema curenja energije.

Zlato to ne ispunjava. Sa povećanjem tehnološke efikasnosti rudarenja i otkrivanjem novih ruda, ponuda zlata postaje razvodnjena. Naučnici su čak u laboratoriji pomoću nuklearne transmutacije stvorili zlato iz žive i platine. Skupo je i nepraktično - ali možda ne i zauvek?

Rudarenje novih Bitcoina limitirano je kodom, kao i ukupan broj koji će se naći u ponudi - tačno 21 milion. Distribucija i čuvanje zlata zahtevaju posrednike i poverenje. Bitcoin je stvoren da radi bez preduslova za poverenje u druge ljude - dovoljno je verovati matematici.

Rudarenje zlata je energetski, materijalno i logistički zahtevno. Do generisanja Bitcoina dolazi se rešavanjem kriptografskih problema. Taj rad nije vezan za fizički resurs, što omogućava decentralizovanu mrežu rudara - tamo gde je pristupačnije ili ima viška kapaciteta.

Za male svakodnevne transakcije zlato je potpuno tromo, nelikvidno i nepraktično. Kod Bitcoina, milioni svakodnevnih transakcija se već odigravaju na brzoj i jeftinoj Lightning mreži. Slanje novca je postalo ekvivalentno slanju poruke - dešava se momentalno.

Zlato se tek u velikim količinama ne transportuje lako. Bitcoin se prenosi brzinom mreže, bez obzira na količinu. Autentičnost zlata moraš proveravati - falsifikati su na svakom koraku. Autentičnost tvog Bitcoina zna svaki čvor na mreži.

Bitcoin je najstrože ograničen monetarni resurs ikada. On nije konkurencija valutama. On je konkurencija vremenu. Ako zlato uprkos manama "čuva vrednost" kroz vekove – Bitcoin ima potencijal da je čuva kroz civilizacije. To je jedini "zdrav" novac koji imamo. Vredi pažnje.

03.07.2025

Poznati slogan berze je "Važnije je koliko dugo si na tržištu nego kada si kupio." Uobičajeno je da samo nekoliko najprofitabilnijih dana u godini čine najveći deo ukupnog godišnjeg rasta. Jedini način da ih zasigurno ne propustiš je da budeš "investiran" tokom cele godine.

Iza slogana krije se i najmoćniji finansijski alat: "složena kamata" odnosno "kamata na kamatu". Prva (negativna) asocijacija su kreditne kartice i neotplaćanje istih na vreme. Neka od sada prva asocijacija bude eksponencijalni rast investicije.

10% prinosa godišnje ne zvuči kao puno - ekvivalentno množenju iznosa1,1. Ukoliko proširimo vremenski horizont investicije na N godina na kraju dobijamo iznos1,1^N (eksponencijalna funkcija). N veće = period investicije duži = eksponencijalna funkcija strmija.

Na ovaj način, investiranjem u najpoznatiji fond S&P500 za oko 7god. očekuje se dupliranje inicijalne investicije. Međutim ako uloženi iznos nije ogroman i dalje nećeš nešto revolucionarno postići i promeniti sebi život tim dupliranjem? Upoznaj Bitcoin.

Kompanija Michaela Saylora "Strategy" predstavila je predikcije daljeg rasta Bitcoina usled nastavka značajnog tržišnog prihvatanja. Bez obzira na tačnost predikcije u budućnosti, moć složene kamate kroz taj primer prikazana je veličanstveno.

Prema predikcijama, prinos bi se sa oko 50% godišnje postepeno smanjivao ka 20% tokom narednih 12 godina. To je okvirno period "Bitcoin groznice" – kada svi žele svoj udeo pre nego što se izrudari 99% ukupne ponude (od 21M ₿).

Početna investicija (pod pretpostavkom da nećeš u međuvremenu dodavati novac) se pomnoži sa (1,5 * 1,475 * 1,45 * 1,425 * 1,4 * 1,375 * 1,35 * 1,325 * 1,3 * 1,275 * 1,25 * 1,225) i uvećanje za 12god. je oko 40x. "Krenuo sam na vreme" > "nemam dovoljan kapital da krenem". 5k € -> 200k € npr.

Najviše utiču prve godine sa najvećim prinosom. Ukoliko se svakog meseca dodatno ulaže - brojevi postaju vrtoglavi. Ne mora se ispuniti baš ova predikcija, ali Bitcoin je svakako kodiran za rast i deflacijski. Treba porazgovarati sa Vašim odabranim AI oko ovoga. 🤭

20.07.2025

Kažu ti da je "mala inflacija dobra, gura ekonomiju napred". Šta ako je to mit? Pa onda si opljačkan. Šta ako inflacija ne podstiče bogatstvo već ga samo preraspoređuje? Kapital sklizne od običnih građana u ruke onih koji mogu dizati cene brže od inflacije.

U maloj količini ona bi trebalo da služi kao mazivo za sistem zasnovan na dugovima: smanjuje trenje, ali ne pokreće motor. Teorija se bazira na tome da ako očekuješ rast cena nećeš štedeti već ćeš trošiti i investirati - ekonomija prosperira.

Međutim, inflacija sama po sebi NE STVARA ništa novo: ni fabrike, ni znanje, ni resurse. Realni pokretači rasta su: produktivnost, inovacije, štednja koja se vremenom ulaže u proizvodnju. Ukoliko novac kruži brže bez stvaranja nove vrednosti – presipamo iz šupljeg u prazno.

Monetarne akrobacije kratkoročno mogu delovati kao da stimulišu sistem - dugoročno uništavaju kupovnu moć. Kada cene rastu, a plate ne prate inflaciju po nužnosti već dobroj volji - bukvalno si sve siromašniji. Ako plata poraste za neku prosečnu inflaciju, da li smo na 0?

Treba preračunati ličnu inflaciju jer svi trošimo novac na različite proizvode i usluge (sa različitim indeksima poskupljenja). Rast cena takođe ne čeka tvoju povišicu "jednom godišnje". U trenutku kada je preračunavaš inflacija se već dogodila i uticala na kupovnu moć.

Zašto onda centralne banke "ciljaju" inflaciju od 2%? Ona topi dugove. Države i banke prve dobijaju novokreirani novac i troše ga pre gubitka vrednosti. Oči su zamazane: brojevi rastu, BDP nominalno raste, akcije skaču. A ti? Moraš trčati brže samo da bi bio na istom mestu.

Tu je i fraza "bez inflacije bi došla deflacija i ljudi bi prestali da troše". A da li bi ljudi zaista prestali da troše osim u periodima velike neizvesnosti kada ih ne bi "podsticala" ni inflacija? Nema empirijskih dokaza za to u periodima zdrave deflacije usled napretka.

Kada stvoriš veću količinu/bolje proizvode ili iste proizvode jeftinije, da li prestaješ da ih kupuješ jer iščekuješ da će biti još jeftiniji? Novi modeli uređaja - bolje funkcije - povoljniji - bolji standard, ali ti to ne želiš već ćeš čekati? Pročitaj objave o Bitcoinu.

27.07.2025

Struktura vlasnika Bitcoina se menja iz korena pred našim očima. Oni koji danas kupuju - ne planiraju da prodaju pri prvom skoku. Čak 75% Bitcoina u opticaju kupci drže duže od 155 dana. Potražnja raste - ponuda se suši. Ali prema Google pretragama - interesovanje nisko.

2017 - tržištem dominiraju mali investitori - često kupuju i prodaju, prateći euforiju.

2021 - influenseri pokreću tržište, brzi profit guraju reklamirani nasumični tokeni, pozajmljeni novac i investicione poluge (10x, 50x).

2025 - grade se rezerve, zaštita od inflacije.

Dnevno se izrudari 450 novih Bitcoina. Investicioni fondovi kupe mesečnu ponudu od 13500 Bitcoina za nedelju dana. Istovremeno, sve više kompanija svakodnevno odlučuje da deo svojih keš rezervi drži u Btcu. Ponuda na menjačnicama sve manja, a neće dozvoliti da im ponestane.

Moraće da dižu cenu. Rast trenutno ne dolazi od euforije i "pumpanja cene". Rast dolazi od nestašice i lavine potražnje. Kupci sve ređe prodaju. Institucije žele rezerve, a ne brzi profit. Od malih investitora ostaju oni koji veruju dugoročno. Menjačnice poseduju sve manje.

Ne moraš biti raketni inženjer kako bi video da se istovremeno dešavaju i šok ponude i šok potražnje. Ljudi se iznenade što kupuješ sada, po najvišim cenama. Osnovna logika sugeriše da će to biti "niske cene u budućnosti". Indikator za kupovinu je sada čista matematika.

Postoji fraza "svako uzima Bitcoin po ceni koju zaslužuje". Običan čovek se neće ponovo zainteresovati dok cene ne dostignu nove nivoe koji zvuče pompezno. 500k, 1M $? Do tada neće biti Google pretraga. U trenutku kada cene ponovo budu "zvučne" propustio si značajan rast.

Ljudi i dalje smatraju da ni sa 5-10-100x rastom investicije neće promeniti svoj život. "Premali početni kapital". Moć složene kamate to demantuje. Čak i minimalnim dodatnim mesečnim ulaganjima iskorišćava se snaga "kamate na kamatu". Prepreka je u umu, ne u finansijama.

03.08.2025

Tvoj novac u banci nikada nije bio zaista tvoj. Zakonski, on sleduje banci.
Ti postaješ poverilac, a oni tvoji dužnici. Plata na računu? Automatski si je pozajmio. Banka je slobodno koristi, sve dok ne potražiš isplatu duga. Oročenje prolongira taj trenutak.

Banka ne čuva tvoj novac u sefu. Koristi ga. Pozajmljuje dalje sopstveni dug. Investira. Trguje. Tvoj račun je samo interni zapis koliko ti duguju. Banke rade po modelu "frakcionih rezervi". Samo mali deo tvog novca zaista imaju u gotovini - ostalo je uloženo.

Potpuno legalno. Ako banka propada ne možeš samo "izvaditi svoj novac". Nemaju ga kod sebe. U Srbiji su depoziti do 50k € osigurani, što je zakonska mera države i garancija da će ti novac biti vraćen. Ne garantuju, doduše, da će isplata biti odmah a ne na rate - godinama.

Jedan zanimljiv zakonski mehanizam je "spašavanje banaka" odnosno umanjenje obaveza banke prema poveriocima u vanrednim situacijama. Već se dogodilo 2013. na Kipru i putem "ograničenja pristupa" 2015. u Grčkoj, 2019. u Libanu... "Nepovoljni kursevi", "nametanje taksi" itd.

Većina ljudi ne želi samostalno da čuva svoj novac. To bi značilo da bi imali potpunu odgovornost za sopstvenu imovinu. Lakše je "verovati banci". Ako nešto krene po zlu: ukradu ti karticu, uneseš podatke na sajtu koji je prevara - imaš kome da se žališ. Umanjio si rizik?!

Komfor dolazi po ceni kontrole. Kada je sve u redu - sistem funkcioniše, "ključeve" si dao nekom drugom. Kada dođe kriza - možda ti nikada ne budu vraćeni. "Nisu tvoji ključevi, nije tvoj novac." Ova rečenica zvuči poznato, zar ne?

Mantra je Bitcoina - monetarnog sistema koji ti omogućava pravo vlasništva nad novcem, bez posrednika. Nije isto što i "slamarica" ili zlato ispod dušeka. Njihova ponuda može da se razvodnjava i time obezvređuje. Ako ništa drugo, makar rasporedi novac u više banaka.

10.08.2025

Kada tvoj uložen trud donosi nesrazmerne rezultate - koristiš finansijsku polugu. Kao dete na klackalici koje se naginje nazad i lakše podiže prijatelja. Arhimed je rekao "Dajte mi oslonac i dovoljno dugačku polugu i pomeriću svet". Postoji 7 nivoa, većina zaglavi na prvom.

Nivo 1: Vreme

Klasičan posao po satu ili plati. Najlakši za dostići, ali najteži za građenje slobode. Imaš samo 24h u danu, bez obzira koliki si radoholičar. Ogroman rizik jer u slučaju psiho/fizičke onemogućenosti da radiš u nekom periodu, prepušten si (ne)milosti države.

Nivo 2: Rezultat

Plaćen si po vrednosti koju isporučiš. Ne plaćaju tvoje prisustvo, ali i dalje potreban aktivni rad. Zanat, prodajne provizije, frilenserski projekti. Potencijal zarade je veći i možeš samostalno podizati "cenu". Prihod i dalje prestaje ukoliko ti ne radiš.

Nivo 3: Sistemi i procesi

Uspostavljaš standardizovane procedure koje ti omogućavaju više rezultata za isto vreme. Produktivnost ti raste bez dodatnih ljudi.

Nivo 4: Ljudi

Angažuješ druge. Koristiš tuđe vreme i veštine, da povećaš kapacitet i učinak. Biznis radi i bez tebe.

Nivo 5: Brend/publika

Imaš distribuciju koja radi bez dodatnog troška. Sa zajednicom si izgradio poverenje. Tvoja poruka i preporuka imaju domet.

Nivo 6: Tehnologija

Automatizacija, softver, digitalni proizvodi, veštačka inteligencija. Alat ili kod koji opslužuje milione.

Nivo 7: Kapital

Novac radi bez tvog aktivnog učešća. Investiraš u imovinu koja raste, isplaćuje prinos ili stvara prihod. Akcije, obveznice, nekretnine, investicioni fondovi, Bitcoin... Nivo otvara vrata složenoj kamati koju često spominjem. "Reinvestirano" generiše prihod.

Bitcoin je za mnoge bolji izbor od pokretanja biznisa jer je vrsta "super-poluge":

• Kapitalna poluga: ograničena ponuda uz rast
• Tehnološka poluga: decentralizovani protokol
• Distribuciona poluga: globalna mreža investirora, rudara i programera koji održavaju i promovišu

17.08.2025

Tehnologija je najdeflatornija sila u istoriji. Ona oslobađa čovekov rad, energiju, vreme.
Inovacija spušta troškove, donosi višak vrednosti. Deflacija je prirodna posledica. Umesto da čovečanstvo uživa plodove tehnološkog progresa - borimo se da zadržimo kupovnu moć.

Naš sistem novca je linearan i zasnovan na dugu. Banka odobrava kredit, dodatni novac se stvara ni iz čega i sam po sebi nosi dug. Međutim, dug se vraća glavnicom+kamatom. Novac za kamatu nije uvek emitovan. Zbog toga je često potreban novi dug kako bi se stari vratio.

Zaduživanje ne sme stati, to je uslov da sistem opstane. Inflacija prikriva unutrašnju neravnotežu postojećeg sistema. Kao napukla cev koju popravljaš selotejpom - nakon nekog vremena voda savlada selotejp i poteče kroz istu pukotinu. Da li je to i dalje "najbolje rešenje"?

Inflacija nije prirodna osobina novca kao što se u društvu podrazumeva, već alat da se dug servisira. Inflacija - lažna oskudica. Deflacija - realno izobilje. Umesto da tehnologija podigne kvalitet života ljudi, neprestano jurimo: radi više kako bi zadržao ono što već imaš.

Ovaj sukob izvor je mnogih nejednakosti, tenzija i nestabilnosti. Inflacija ne stvara samo ekonomske nejednakosti, već i političke tenzije. Valutni i geopolitički ratovi mogu prerasti u oružane. Rat postaje izgovor za veće štampanje i centralizaciju moći, rešenje za dugove.

Bez inflacije, ratovi bi bili kratki i retki - narod bi odmah video koliki je trošak. Što je lakše sakriti trošak rata kroz novac - inflacijskim finansiranjem sa kamatama koje se obezvređuju, lakše je istrajati u sukobu. Ti u stvari plaćaš dodatni, nevidljiv porez.

Za vreme hiperinflacije, ljudi čim dobiju platu menjaju je u devize, bilo šta što "bolje čuva vrednost". Posmatrajući rast cena, veruješ li da lična inflacija odgovara zvaničnim stopama? Treba ti nešto što "skladišti vrednost", a ne samo "sporije gubi". Sagledaj Bitcoin.

BitChamler Geyser.fund

BitChamler Nostr

BitChamler Youtube

BitChamler Instagram

BitChamler Coinos

Čistimo reke, vadimo metalni otpad i pretvaramo ga u Bitkoin. Ali ovo nije priča samo o đubretu i satošijima. Ovo je priča o ljudima. O onima koje nećete videti na mejnstrim ekranima.

Projekat BitChamler je posvećen zajednici, samoorganizaciji i delovanju u stvarnom svetu. Ovo je priča o onima koji dolaze, popravljaju ono što je slomljeno i prave promenu bez buke. Ovde nema altkoina, nema hajpa, nema prečica. Samo stvarni životi, blatnjave ruke i misija koju je Satoši ostavio svima nama.

Verujemo u decentralizaciju, dostojanstvo i moć lokalne transformacije.

Od otpada do satošija.
Reku po reku.
Blok po blok.
Čoveka po čoveka.

Ovo je svet koji stvaramo. I onaj koji biramo da sačuvamo.

Mislili su da samo pecamo otpad... Ali mi rudarimo slobodu. Svaki zarđali komad koji izvadimo iz reke predstavlja jedan korak bliže ka čistijoj planeti, čvršćem novcu i slobodi. ₿it po ₿it, mi gradimo budućnost.

Inicijativa BitChamler je nastala je iz potrebe da se spoji lična odgovornost prema prirodi sa ekonomskom edukacijom kroz Bitkoin. Verujemo da nas fiat sistem gura u potrošačku trku bez kraja dok nas Bitkoin uči štednji strpljenju i dugoročnom razmišljanju.

U vremenu kada se čovečanstvo suočava sa ekološkim izazovima verujemo da decentralizovana tehnologija poput Bitkoina može poslužiti kao osnova za održivije ponašanje, kako prema planeti, tako i prema sopstvenim životima.

Nadamo se da će naš primer pokrenuti i druge jer pravi pokret počinje malim koracima. Ako svako od nas pronađe način da doprinese prirodi, zajednici i znanju uz alat kao što je Bitkoin, budućnost može biti ne samo slobodnija već i čistija.

Svaki otpad zaslužuje svanuće… kada mu pravilno usmerimo vrednost. Otpad nije kraj, to je početak. U svetlu novog jutra, dajemo mu vrednost i čuvamo je. ⚡️🧡♻️🌍

Problem

Reke su arterije naše zemlje, a ipak su mnoge od njih začepljene starim metalom, zagađenjem i zaboravljenim otpadom. U Srbiji, kao i u mnogim delovima sveta, napori čišćenja su retki, nedovoljno finansirani i često prepušteni volonterima. Istovremeno, potreba za ekološkom akcijom, edukacijom i finansijskom nezavisnošću nikada nije bila veća.

Rekli su nam da se plašimo divljine. Ali pravi predator je uvek nečujan. Crvenotrbušasta zmija provlači se kroz svaki račun, svaki dug. Mi vadimo otpad. I uzvraćamo ugriz – satošijima.

Naše rešenje

BitChamler je spontana inicijativa koja kombinuje čišćenje okoline sa usvajanjem Bitkoina. Koristimo pecanje magnetom i druge alate za izvlačenje metalnog otpada iz reka, recikliramo ga i pretvaramo prihod u Bitkoin. Kroz ovaj humanitarni rad, takođe stvaramo jednostavan i pristupačan način za edukaciju ljudi o Bitkoinu.

Rđa nikad ne spava; ali ni mi. Svaki komad gvožđa koji izvučemo iz reke je korak ka čistijoj vodi; i čvrstom novcu. Otpad pretvaramo u dinare; dinare u Bitkoin; a Bitkoin u dugoročnu promenu. Ovo nije milostinja; ovo je odgovornost. To je dokaz rada; to je učenje kroz delovanje. Ulažemo u budućnost; svakom kapljom znoja, i svakim sakupljenim satošijem.

Učenje kroz akciju i podsticanje samoorganizovanja

Braca, jedan od naših glavnih likova, na početku nije znao ništa o Bitkoinu. Kroz praktične primere, zabavne ali korisne za sve, on će učiti baš kao i naša publika.

Ovde se ne radi samo o otpadu i satošijima. Radi se o ljudima. Radi se o motivisanju drugih da se samoorganizuju. Kada institucije zakažu, ljudi preuzimaju inicijativu.

Ova vizija nije naučna fantastika. Ona je moguća. Možda ne sutra, ali ako budemo istrajni, biće. Zato svaka naša akcija, svaka boca izvučena iz reke, svaki razgovor o Bitcoinu, svaka edukacija nije sitnica. To je korak. Ka rešenju. Ka budućnosti u kojoj priroda ne gubi, a mi svi dobijamo.

Youtube

Naš rad dokumentujemo kroz serijal "Od otpada do satošija" (From Scrap to Sats), prikazujući akciju u stvarnom svetu, lokalnu solidarnost i filozofiju decentralizacije u praksi. Serijal ne prati samo napredak samog projekta, već i lična putovanja svih uključenih. Svaki gost i učesnik će iskusiti edukaciju o Bitkoinu na direktan i razumljiv način, kroz pravi rad i konkretne rezultate.

Nezavisnost i autentičnost

Nemamo sponzore. Sami se finansiramo i koristimo ono što imamo. Svaki deo opreme smo polako dodavali tokom vremena, a snimamo uz pomoć alata koji nam je dostupan. Ovo je prljav posao ali posle svake akcije osećaj je sjajan. Taj osećaj je stvaran i to je vidljivo.

Svaki komad metala uklonjen iz reke je korak ka čistijim vodama, a svaki sakupljeni satoši je korak ka slobodnijoj budućnosti. Gledajući serijal, ljudi će videti da je značajna promena moguća uz jednostavne alate, zajednički trud i volju za delovanjem.

Podržavajući BitChamler, finansirate:

• Operacije čišćenja reka
• Sigurnosnu opremu i alate
• Održavanje čamaca i gorivo
• Edukativne medije o Bitkoinu i decentralizaciji

Ovaj projekat se u potpunosti sprovodi od strane volontera. Bez altkoina, bez pompe, samo blatnjave ruke, jasni ciljevi i Satošijeva misija koju živimo u stvarnom svetu.

Doprinesite odmah putem BTC Lightninga (bitchamler@geyser.fund)

BitChamler – From Scrap to Sats

Specijalno za naš sajt piše toni.ić

Pored umetnosti dizajna zvuka kojim se, ne samo bavim, nego od njega živim i u njemu uživam, ekologija me je oduvek privlačila. Možda iz one iskonske želje da pokažem zahvalnost prirodi koja na sve načine pokušava da nas razume i urazumi. Ipak, kako vreme odmiče, čini mi se da globalno sve više pričamo o tome, a da nas malo ko zaista shvata. Pružiti zahvalnost prirodi znači priznati joj da je izvor energije, preduslov za život, da je neuhvatljiva i nepredvidiva, da daje mnogo, a da je teško razumeti i još teže obuhvatiti u celini. Još kao dete posmatrao sam planetu kao nešto ogromno, što se može obgrliti jedino ako se svi udružimo i uhvatimo za ruke. Danas mi se čini da se ljudi sve više okreću sebi, koristeći prirodu zarad lične koristi, a ne kolektivnog dobra.

Magnet fishing je za mene način da joj bar malo vratim. To je u Srbiji skoro nepoznat hobi, a istovremeno čini dobro prirodi, drži te u pokretu i vodi te da što više vremena provodiš napolju. Dubina je dobar zaklon, a dno reka savršeno mesto za skrivanje otpada. I onda se pitam, zašto baš tamo? Da li je reciklaža preskupa pa nam je lakše da bacimo? Da li sistem uopšte postoji? Može li rad za prirodu doneti stvarnu vrednost? I šta je to u ljudima što ih tera da zarđalu cev bace u izvor života, u reku pored koje su naši stari gradili sela i gradove?

Ne verujem da promene dolaze odozgo. Ako želimo da obgrlimo planetu, moramo da krenemo sami. Kada institucije zakažu, ljudi se povezuju i sami organizuju. Tako nastaje mreža, ne samo tehnološka već i ljudska. Ljudi postaju čvorovi koji ne izvlače moć, već vraćaju vrednost. Bitkoin za mene nije samo digitalni novac već i alat za saradnju bez posrednika, čist i transparentan. Simbol slobode i odgovornosti. Iz te ideje rođen je BitChamler, spoj ekologije, Bitkoina i zajednice. Čistimo reke, recikliramo metal i pretvaramo prihod u satošije. Želimo da pokažemo kako lokalna akcija može prerasti u globalnu priču.

BitChamler je ime našeg projekta i čamca kojim plovimo, čistimo i učimo. Želim da preraste u platformu za učenje o Bitkoinu, mesto gde će se na jednostavan, koristan i zabavan način prikazivati sve što je potrebno za ulazak u Bitkoin svet. Na BitChamleru će gosti biti ljudi iz različitih oblasti, stručnjaci iz Bitkoina, ekologije, umetnosti, ali i svi koji žele da se uključe, pomognu projektu ili daju ideje za njegov dalji razvoj.

Serijal koji snimamo From Scrap to Sats prati nastanak ovog projekta, njegov rast kroz ekološki aktivizam i edukaciju o Bitkoinu. Glavni likovi su dva dizajnera zvuka, ljubitelji prirode i akcije. Braca je muzičar, kapetan našeg čamca i ponosni vlasnik svog Čamlera, čamca koji se već u prvoj epizodi menja i postaje BitChamler. Njegovo putovanje je metafora za orange pill trenutak. Braca ne zna ništa o Bitkoinu, ali ga privlači ideja slobode i pravde. Po prirodi je znatiželjan i spreman da uči.

Ne volim mnogo da pišem o sebi, ali mogu reći da sam zaljubljen u ideju Bitkoina. Ulažem onoliko koliko mogu. Ne bavim se trejdingom i ne zanimaju me altkoini jer verujem da odvlače pažnju od suštine. Bitkoin vidim kao jedini čvrst novac koji svima može doneti napredak i slobodu. Plan mi je da naučim Bracu, a i sve koji budu pratili projekat, onome što znam o Bitkoinu. Nisam stručnjak i još uvek učim, zato ću u serijal pozivati ljude koji znaju mnogo više i mogu da podele svoje znanje.

BitChamler nije samo čamac. On je pokret. Simbol toga da mali tim ljudi, sa malo sredstava i mnogo volje, mogu da pokrenu promenu. Nije važno odakle si, kojim jezikom govoriš ili koliko znaš o Bitkoinu. Važno je da veruješ da se stvari mogu menjati kada se ljudi okupe oko zajedničke ideje. U svakoj epizodi pratićemo stanje našeg Bitkoin balansa. Svi zajedno ćemo ulagati i graditi. Privatni ključ našeg zajedničkog novčanika podelićemo na delove i svako od članova posade imaće svoju reč. Jedino kada se svi okupimo i svako unese svoju reč moći ćemo da pristupimo sredstvima. To je i simbol poverenja i zajedništva na kome gradimo BitChamler.

Gledamo unapred. Maštamo o danu kada ćete moći da donesete gvožđe, plastiku ili staklo i dobijete Bitkoin zauzvrat. Možda to danas zvuči kao dalek plan, ali svaka velika ideja počinje malim koracima. Srbija ima svoje specifičnosti, ali upravo zato ovakvi projekti mogu da inspirišu promenu. Naša misija je jednostavna, čistiti reke, reciklirati otpad i pretvarati ga u satošije. Usput učimo, razgovaramo i širimo ideju Bitkoina kao slobodnog, čvrstog novca. Svaka akcija je nova epizoda, svaka epizoda nova lekcija.

Ako ti se dopada ono što radimo, možeš nam pomoći. Možda će tvoj doprinos biti minut vremena da podeliš video. Možda će to biti ideja, savet ili podrška preko našeg Geyser projekta. Svaki doprinos gradi BitChamler. Ovo je tek početak. Od otpada do satošija. Reka po reka. Čvor po čvor. Čovek po čovek.

🌃🌇🧡⚡️Beograd je veliki grad. U njemu postoje mesta koja bi mogla da zasijaju, samo kada bi ih se neko setio. Ali neko ih je zaboravio. Neko ko nije smeo. Čuvamo lepe slike. Vraćamo im se u mislima – to je lakši deo. Ali šta se dešava kad prestanemo da čekamo? Kad se okrenemo sebi, ne iz interesa, već zbog zajedničkog dobra? Tada počinje sloboda. Tada se formira mreža. Ne samo tehnološka, već i ljudska. Ljudi postaju čvorovi. Mali rudari smisla. Ne izvlače moć – vraćaju vrednost. Decentralizacija nije samo sistem. Ona je filozofija odgovornosti. Filozofija u kojoj ne čekamo da neko drugi reši stvari, već postajemo deo rešenja. Kada svako od nas upali svetlo u svom kraju, cela mreža zasija. To nije fikcija. To je prvi blok. Prvi korak. Od otpada do satošija. Reka po reka. Čvor po čvor.

🧡⚡️ Učili su nas da čekamo. Na dozvolu, na vođe, na rešenja. A studenti su nas podsetili da možemo da se samoorganizujemo. Svet nam nudi sve više mogućnosti, a sve manje otvorenih vrata. Satoši nije čekao. Uzeo je stvar u svoje ruke i dao je narodu. Decentralizacija nije trend. To je povratak zajedničkoj odgovornosti. Znači da zajedno odlučujemo, zajedno gradimo, da sami postajemo infrastruktura. Sada je red na nas da to negujemo, širimo i živimo.

📝⚡️🧡 Sačuvaj ovu objavu možda ti zatreba. Kada sistemi zataje, a institucije utihnu, tada ljudi stupaju napred. Ne iz fotelja vlasti, već iza tezgi, iz radionica i malih prodavnica. Danas mali biznisi postaju stubovi otpornosti zajednice. Ne čekaju reformu. Oni grade nove mreže, od čoveka do čoveka, otvoreno i slobodno. Bitkoin nije samo valuta. To je alat nezavisnosti. Omogućava pekaru, majstoru ili prodavcu na ulici da bude plaćen direktno, bez posrednika i bez odlaganja. Dok institucije propadaju pod sopstvenom težinom, zajednice se bude. Ako vodiš mali biznis, sada je tvoj trenutak. Budi primer. Prihvati slobodu. Prihvati Bitkoin. A ako ne znaš kako, pitaj nas kako.

Od starog gvožđa izvučenog iz reka, do satošija na tvom novčaniku – svaki komad je važan. Satoši (sats) su najmanja jedinica Bitkoina, i ne moraš da kupiš ceo BTC da bi počeo. Čak i mali broj satošija može rasti na vrednosti tokom vremena, baš kao i uticaj tvojih akcija. Uz Blink Wallet možeš trenutno primati Bitkoin, čuvati ga bezbedno i učiti više kroz odeljak za edukaciju gde možeš dobiti i besplatne satošije za završene lekcije.

U slučaju Srbije, podaci pokazuju da je od 2001. do 2025. godine količina novca u opticaju višestruko porasla, dostigavši istorijski maksimum krajem 2024. godine. Ovakav rast M2 obično prati pad kupovne moći dinara, jer povećana ponuda novca ne mora biti praćena proporcionalnim rastom proizvodnje dobara i usluga. Rezultat je inflacija – roba i usluge poskupljuju, a građani za isti iznos novca mogu kupiti manje. Praćenje M2 je važno jer pruža uvid u promene monetarne politike i pokazuje koliki je rizik od gubitka realne vrednosti štednje i zarade.

⸻

Ponuda Bitcoina – zašto je 21 milion važan

Za razliku od državnih valuta, Bitcoin ima unapred definisanu i nepromenljivu maksimalnu ponudu – nikada neće postojati više od 21 milion bitcoina. Ova retkost ugrađena je u sam protokol i ne može biti promenjena bez fundamentalne izmene mreže, što je u praksi gotovo nemoguće bez potpunog konsenzusa svih učesnika.

Ograničena ponuda znači da Bitcoin ne podleže inflaciji izazvanoj štampanjem novca, što je čest problem fiat valuta. Kako potražnja raste dok ponuda ostaje ista, vrednost jednog bitcoina dugoročno ima tendenciju rasta. Zbog toga se često opisuje kao „digitalno zlato“ – čuvar vrednosti zasnovan na matematičkim pravilima, a ne na odlukama centralnih banaka ili političara.

Obećavaju ti blistave aplikacije, brzu zaradu i beskrajne tokene, ali ispod svega toga nalazi se samo mulj. Ruke sistema drže pravi Bitcoin, dok te istovremeno uvlače u prevare i distrakcije osmišljene da ti oduzmu upravo ono zbog čega si i došao. Na kraju, njihova svrha je jednostavna – da uzmu deo tvog Bitcoina, sakrivenog iza šarenila i buke.

S druge strane stoji druga vizija. Polje izobilja u kojem svako doprinosi, kujući blokove zajedno i upisujući jednu zajedničku transakciju zauvek. To nije priča o profitu po svaku cenu, već o ljudima koji grade za ljude. To je Bitcoin – otvoreni kod, kolektivna snaga i put kojim niko ne može da ti oduzme ono što si sam izgradio.

Od otpada do satoshija.

Reku po reku.

Bitcoin je vrednost koja živi.

Plan ₿ Network

Plan ₿ Network je globalna Bitcoin mreža za nastavnike i edukatore koja ima za cilj da pruži najbolje alate i obrazovni sadržaj širom sveta, osnažujući ljude da povrate svoj suverenitet. Od pojedinaca do zajednica, Plan ₿ Network postoji da Vam pomogne na Vašem Bitcoin putovanju.

Plan ₿ Network podržava Bitcoin obrazovanje širom sveta. Predstavlja saradnju strastvenih Bitcoin kompanija fokusiranih na obrazovanje, softver otvorenog koda, peer-to-peer mreže i izgradnju zajednice. Zajedno, pokrenuli su ovu inicijativu da bi obezbedili Bitcoin ekosistemu esencijalne alate za rast.

Bitcoin se neprestano razvija, sa pojavom novih aktera, rešenja, protokola i tehnoloških proboja. Stoga, može biti izazovno održavati tačnu i ažuriranu bazu podataka kvalitetnih tutorijala. Ovde, u Planu ₿, upravo su to postigli. Bez obzira da li ste početnik ili napredni korisnik, možete pretraživati stotine tutorijala kako biste istražili našu industriju prema svojim potrebama.

Bitcoin Kursevi - Plan ₿ Academy nudi širok izbor kurseva o Bitcoin-u, kako besplatnih tako i premium, i za sve nivoe – od početnika do eksperata. Kurseve vode stručnjaci ili su prilagođeni samostalnom učenju, kako bi odgovarali različitim stilovima učenja. Njihova misija je jednostavna: da znanje o Bitcoinu učine jasnim, zanimljivim i dostupnim svima!

Resursi - Pokušaj razumevanja Bitcoina je kao istraživanje lavirinta koji neprestano raste. Da bi Vam pomogli u vašem putovanju, sastavili su ogroman niz resursa uključujući knjige, podcaste, video zapise i reprize konferencija. Ovaj portal sakuplja sve informacije u jednom Github repozitorijumu kako bi vam pomogao da bolje razumete Bitcoin ekosistem.

Vodiči - Bitcoin je obimna industrija, koja svakodnevno postaje sve obimnija. Da bi Vam pomogli da je istražite, sakupili su i pripremili veliki broj vodiča koji opisuju razna rešenja u svim domenima povezanim sa Bitcoinom. Svi ovi tutorijali su napisani od strane strastvenih i posvećenih bitkoinera, koji žele da šire obrazovanje o bitkoinu širom sveta. Ne zaboravite da ih lajkujete, ocenite i nagradite satošijima!

DarthCoin Vodiči

Zbirka fantastičnih vodiča legendarnog DarthCoin-a koje je preveo sjajni Lux.

Zbirka vodiča SAMO o Bitcoinu i Lightningu

Vodiči za početnike, načini korišćenja, rešenja za trgovce, novčanici, LN čvorovi, sve je do testirao DarthCoin i pokušao da ih objasni jednostavnim rečima tako da ih svako može razumeti i slediti uputstva.

Priložena web stranica je kopija svih Darthovih vodiča objavljenih na Substacku - Vodiči za DarthCoin koje su organizovane po kategorijama i jezicima.

Zašto je Darth počeo pisati ove vodiče?

Zato što je želeo da ostavi nešto u istoriji Bitcoina, tako da će njegovi i naši unuci to pročitati i znati kakve su bile prve godine Bitcoina.

Ovo je njegov skromni doprinos svetu Bitcoina. Sve što Darth radi danas, u Bitcoin prostoru, radi za buduće korisnike, radi samo za Bitcoin i za slobodu!

Opšti vodiči o Bitcoinu

Vodiči za početnike

Vodiči o novčanicima

Vodiči o čvorovima

Vodiči za trgovce

Resursi po Darthovom izboru - Ovo je zbirka Darthovih ličnih izvora SAMO o Bitcoinu i Lightningu. Dobar je popis imati ih pri ruci kada tražite nešto više od njegovih vodiča za Bitcoin. Svi su na engleskom.

Stacker News vodiči - U ovom odeljku ćete pronaći vodiče koje je Darth objavio isključivo na Stacker News-u. Uglavnom se radi o brzim vodičima, dnevnim savetima, ad hoc vodičima, kao i zanimljivim odgovorima na interesantna pitanja o Bitcoinu.

bitcoin-balkan.com

Reč autora stranice bitcoin-balkan.com

"Ja sam samo vaš prosečni komšija sa strašću za učenjem o Bitcoin-u. Kako se moje znanje poboljšava, ja pokušavam da ga vratim kroz edukaciju drugih. Nisam ni programer ni developer, niti imam bilo kakvo prethodno tehničko iskustvo. Imao sam sreće da sam naišao na neke pametne i velikodušne ljude koji su mi pomagali da razumem ove složene teme, koje sad ja pokušavam da predstavim na pristupačan način ljudima sa balkanskog govornog područja, kako bi i oni koji ne poznaju dovoljno engleski jezik bili u mogućnosti da ih nauče.

Ova stranica je kolekcija mojih doprinosa, prema kojima ja usmeravam ljude kada počinju sa ovom temom. Ako vam se učini vrednim, podelite ovo sa svojim prijateljima."

Bitchamler

BitChamler je spontana inicijativa koja kombinuje čišćenje okoline sa usvajanjem Bitkoina. Koristimo pecanje magnetom i druge alate za izvlačenje metalnog otpada iz reka, recikliramo ga i pretvaramo prihod u Bitkoin. Kroz ovaj humanitarni rad, takođe stvaramo jednostavan i pristupačan način za edukaciju ljudi o Bitkoinu.

BitChamler Youtube

BitChamler Instagram

BitChamler Nostr

BitChamler Geyser.fund

BitChamler Coinos

Path of Affluence ₿ (@putizobilja)

Profil koji menja uverenja sa ciljem trijumfa nad nepravednom 9-5 igrom. Zajedno ćemo dostići slobodu!

@putizobilja X

@putizobilja Instagram

@putizobilja Tiktok

Kriptofakt

Odlični Bitcoin-only profil na Instagramu pod vođstvom dragog prijatelja ovog sajta @n_grbovica.

sveobitkoinu.com

Sajt u razvoju sa velikim potencijalom koji vodi Lazar, takođe prijatelj ovog sajta.

algo-sphere.com

"AlgoSphere je mesto za sve koji žele da uče i upoznaju ljude sa sličnim interesovanjima kako bi se postepeno odvajali od klasičnog sistema FIAT valuta i išli prema Bitcoin standardu."

worldmein.com

"WMI | ₿ITCOIN PORTAL nastao je kao rezultat višegodišnjeg proučavanja i učenja o bitcoinu. Danas smo svakodnevno izloženi senzacionalističkim naslovima o bitcoinu i ostalim kripto valutama. Taj način informiranja sve je samo ne prava istina o bitcoinu i blockchain tehnologiji na kojoj se bazira.

Iz tog razloga pokrenut je WMI | ₿ITCOIN PORTAL na kojemu možete pronaći prave i relevante činjenice o bitcoinu i blockchain tehnologiji. Misija portala je širiti znanje i svijest o postojanju jedne puno bolje alternative."

Puno sam razmišljao o ovom pitanju i konačno se osećam spremnim da ponudim sveobuhvatan odgovor.

UKRATKO – ako imamo novac rođen na slobodnom tržištu, u slobodnom društvu, koji treba da zameni fiat novac, onda on ne može biti ravnomerno raspoređen od samog početka dok istovremeno svi ljudi cene njegovu vrednost – nužno mora proći kroz period kada ga samo nekolicina ljudi vrednuje.

Jednakost i pravičnost

Želim da počnem sa značenjem reči „pravično“. Mnogi ljudi, posebno oni koji pripadaju političkoj levici, smatraju da nešto mora biti jednako da bi bilo pravično. Na prvi pogled i bez dubljeg razmišljanja, to deluje ispravno ali zapravo je veoma netačno. Možda verujete da je jednakost instinktivno očekivanje od strane jednakih ljudi. Greška nastaje kada se taj prirodni instinkt nesvesno prenosi na druge stvari.

Zamislimo prirodan osećaj nepravde koji dete može doživeti kada njegov brat ili sestra (vršnjak) dobiju više slatkiša od njega – „Zašto on/ona zaslužuje više od mene?“ Ovo uvodi dodatnu promenljivu – „zaslužiti“, o čemu ću govoriti u kasnijem odeljku. Za sada ću se fokusirati na jednakost i pravičnost.

Nerazumno je i nelogično očekivati da sve u prirodi bude jednako. S obzirom na to da u prirodi postoje razlike u sposobnostima i drugim karakteristikama, rezultati tih razlika će, naravno, biti nejednako raspoređeni. Poricanje toga znači poricanje stvarnosti i poricanje uzročno-posledične veze. Mešati se u to znači „igrati se Boga“.

Na primer, neka stabla dobijaju više sunčeve svetlosti i kiše od drugih i bujnije napreduju; neke životinje jedu druge životinje; neki ljudi su mudriji, jači, brži, privlačniji ili produktivniji od drugih. Takva je priroda i to je srž prirodne selekcije i evolucije i na taj način prirodni ekosistemi postižu ravnotežu.

Iako biste možda želeli da se mešate u ravnotežu prirode u svojoj bašti s povrćem, primenjivanje svojih želja na živote drugih ljudi protiv njihove volje može biti nemoralno. Na primer, oduzimanje bogatstva/imetka (silom) koje je zaradio neko ko je sposobniji ili više doprinosi društvu i ustupanje tog bogatstva nekome siromašnom i manje produktivnom (suština socijalizma) je autoritativno, dugoročno kontraproduktivno za sve i vodi ka konačnom kolapsu civilizacije (Ajn Rend je ovo istraživala u svom remek-delu od 1244 strane, romanu Pobunjeni Atlas (engl. Atlas Shrugged), koji toplo preporučujem). Ovo „forsiranje“ jednakih nagrada za rezultate različitih sposobnosti koristi „pravičnost“ kao opravdanje ali je suštinski NEPRAVIČNO, jer ide protiv prirode.

Uzimanje (silom) od onih koji su zaradili više i preraspodela onima koji su zaradili manje predstavlja ideal JEDNAKOSTI u ishodima ali, da bi se to postiglo, ljude tretirate nejednako.

Nagrade raspoređene na osnovu prirodnih razlika (npr. sposobnosti, predviđanja, iskustva) ili razlika u uloženom trudu, bez mešanja spoljnih sila koje nameću svoju volju (autoritarizam) – to je PRAVIČNOST. Ovo je u skladu s jednakim tretiranjem ljudi shodno prirodnim zakonima, pa čak i zakonima vlasti.

Alternativni pogled na pravičnost je da nagrade treba da se zasnivaju na moralu – iako to zvuči lepo, to je čista fantazija.

Ljudska prava

Ništa od ovoga ne znači da neke stvari ne bi trebalo da budu jednake. Na primer, ljudska prirodna prava su zapravo jednaka. Ona NE zavise od sposobnosti, potreba, morala, kriminalne prošlosti, političkih uverenja, sreće, truda, statusa, važnosti, slave – nimalo.

Ona se zasnivaju na tome što smo ljudi.

Zašto je ovo relevantno postaće jasno veoma brzo. Svi imaju jednaka prirodna prava. Neki primeri su pravo na život, slobodu, govor i privatnost. Ova prava postoje bez potrebe za dozvolom da postoje – mogu biti prekršena ili poštovana/zaštićena – ali nisu nam dodeljena ili data, niti nam mogu biti oduzeta. Ona su nezavisna od zakona.

Da pojasnim, sva ova prava ne zahtevaju da neko drugi nešto uradi za vas. „Pravo na život“ izgleda kao da krši ovo pravilo ali zapravo bi trebalo da se zove „pravo da ne budete ubijeni“; niko nema ljudsko pravo da primorava nekoga da ga održava u životu. Slično je i sa slobodom govora, niko nema pravo da mu se obezbedi platforma za govor ali ima pravo da ne bude ućutkan. Prava značenja se mogu izgubiti u jednostavnom jeziku/rečima koje smo navikli da koristimo.

Sledeće je veoma važno razumeti: prirodno ljudsko pravo je nešto što imamo na osnovu našeg inteligentnog RAZMIŠLJANJA o tome šta je ispravno i pogrešno i ne podleže diskreciji autoritativne vlasti. Međutim, autoritativna vlast ima sposobnost da to pravo prekrši ili zaštiti.

To što imam ljudska prava ne znači da će trenutni autoritet današnjice (vlada) zaštititi ta prava. Umesto toga, odgovornost dobronamerne autoritativne vlasti je da ih zaštiti.

Da sumiram:

Prirodno ljudsko pravo je nešto što svi ljudi imaju (ali zakon ne štiti uvek).

Ovo se razlikuje od zakonskog prava:

Zakonsko pravo je nešto što daje autoritativna vlast.

Sada kada su ljudska prava površno objašnjena, želim da ponovo naglasim nešto veoma važno:

Dok je jednakost ljudskih prava prirodna stvar koju treba očekivati između svih ljudi, veoma je različito očekivati jednakost nagrada za naše sposobnosti ili trud. Da bismo postigli jednake nagrade, moramo ljude tretirati različito, što je suštinski nepravično.

Ne mislim da je potreban dalji logički argument. Ako se još uvek ne slažete, predlažem da ponovo pročitate ono što sam rekao i razmislite o tome.

Povezujući se sa temom ovog teksta, distribucijom bitkoina – bogatstvo nije ljudsko pravo, ono je NAGRADA. Jednakost bogatstva između ljudi takođe nije ljudsko pravo. Međutim, ljudsko je pravo biti slobodan da posedujete imovinu i da vaša imovina ne bude narušena. Odgovornost svake postojeće vlade je da zaštiti ta ljudska prava. Za dalje čitanje, pogledajte libertarijanizam.

Zasluživanje

Vraćajući se na „zasluživanje“ – ovo je ljudski konstrukt, zasnovan na dobru i zlu: „Dobri ljudi zaslužuju dobre stvari, a loši ljudi zaslužuju kaznu.“

U stvarnosti, međutim, loše stvari se dešavaju dobrim ljudima, a dobre stvari se dešavaju lošim ljudima. Mnogima je teško da to prihvate.

Koristeći logiku, i dalje može imati savršenog smisla zašto ljudi ne dobijaju uvek ono što zaslužuju – jer priroda ne dodeljuje nagrade savršeno na osnovu ljudskih konstrukata dobra i zla.

Čovek je taj koji pokušava da nadgleda ravnotežu između posledica i morala. Ljudi zamišljaju kako stvari treba izgledaju ali što više budu obraćali pažnju na prirodu, to će više biti razočarani stvarnošću.

Umesto toga, u prirodi postoje uzrok i posledica. Postoji određena predvidljivost ali takođe postoji i izvesna slučajnost, sviđalo se to nama ili ne. Mnogima se to ne sviđa.

Ne shvatite ovo kao poziv na ukidanje nagrađivanja i kažnjavanja u društvu. Ono što razmatram je da nije moguće da čovečanstvo uspešno nadgleda celokupnu prirodu na osnovu onoga što je zasluženo (koristeći moralnu definiciju „zasluživanja“). Pretpostavljam da bi visoko napredna autoritarna država mogla pokušati.

Pravična raspodela novog novca

Da bismo odlučili kako bi distribucija Bitkoina trebalo da izgleda u idealnom svetu, najpre razmotrimo šta je poželjno I moguće za novi novac, a zatim možemo videti koliko je Bitkoinov dizajn to veličanstveno postigao:

Kreiraćemo hipotetički novi novac. Dajmo mu neke neupitne karakteristike relevantne za ovu diskusiju (ovo nije potpuna lista):

1. Novac će biti digitalan.

• Jer fizički novac, zlato, nije uspeo.
• U globalnom društvu, sa bilo kojim fizičkim novcem (nedigitalnim), potrebne su treće strane (za digitalizaciju fizičkog novca i omogućavanje plaćanja na daljinu), što dovodi do razvoja fiat novca.

2. Novac će biti rođen na slobodnom tržištu.

• Odnosno, vrednost nije nametnuta zakonom. Setimo se da je Bitkoin izmišljen da odvoji novac od države.

3. Niko ne kontroliše njegovo izdavanje niti može promeniti ponudu novca.

4. Pristup ovom novcu dostupan je svima.

• U razumnim granicama – ne treba novoj monetarnoj jedinici nametati teret rešavanja svakog zamislivog problema u svetu

5. Zavisnost od država ili banaka za čuvanje novca u ime pojedinaca neće postojati, iako je to dozvoljeno i opcionalno.

• Ako je to obavezno, ponovo ćemo završiti sa fiat novcem.

Sada moramo distribuirati ovaj novac koji smo upravo stvorili. Kako to učiniti što je „pravičnije“ moguće? Hajde da pokušamo da damo svakom čoveku na Zemlji jednak deo, kao jedan razuman pokušaj „pravičnosti“.

Da bi to bilo izvodljivo, svaki čovek mora biti u nekoj bazi podataka – pretpostavimo da to imamo. Možda moramo prihvatiti da će neki ljudi naći način da budu višestruko upisani u toj bazi i tako prevare sistem ali zamislimo da pronađemo način da to uglavnom sprečimo.

Sada moramo dodeliti sredstva tako da svaka osoba ima privatni ključ za svoja sredstva i niko drugi – to je suština digitalnog vlasništva. Ko god ima privatni ključ ima moć da troši sredstva i time poseduje novac. Dakle, svaki čovek mora biti jedina osoba koja ima pristup svojim privatnim ključevima (uz neke izuzetke kada je u pitanju pomoć od strane pouzdanih članova porodice). Pretpostavimo da postoji neko novo tehnološko otkriće koje to nekako čini izvodljivim i lakim za sve, bez potrebe za centralnom institucijom poput banke koja bi obezbedila sigurnost.

Veoma važno i gotovo neostvarivo – svi koji imaju privatni ključ treba da ga zaštite – odnosno, ne smeju ga izgubiti, trebalo bi da znaju njegovu važnost i da im ne bude ukraden (katastrofe sa privatnim ključevima dogodile su se mnogim ranim korisnicima Bitkoina) ili da ne budu prevareni da ga poklone ili prodaju jeftino.

Za sada nam dobro ide ali uz neke optimistične pretpostavke.

Zamislimo da nekim čudom možemo efikasno preneti informacije o novim novčićima i privatnim ključevima svim ljudima na Zemlji bez obzira na njihove okolnosti (u razumnim granicama). Naravno, oni bi na početku imali NULTU vrednost (jer su besplatno stvoreni i nemaju drugu upotrebu osim kao novac).

Setimo se, kao što je navedeno u početnim uslovima, ovde nema autoritativne vlasti i ne možemo prisiliti ljude da vrednuju ovaj novac i koriste ga, kao što države koriste silu za fiat novac. Ovde je svrha oslobađanje od fiat novca.

Čestitamo, sada imamo hipotetičku alternativu Bitkoinu koja je RAVNOMERNO raspoređena svakom čoveku na Zemlji i svaki čovek ima kontrolu nad svojim novcem. Da li je ovo bolje od lansiranja/distribucije Bitkoina u januaru 2009. godine? Da li je ovo rešilo problem jednake raspodele?

Još uvek ne, a razlog je što smo distribuirali nešto što je bezvredno.

Potrebna nam je još jedna stvar – svi moraju ISTOVREMENO vrednovati novostečeni novac KAO NOVAC i prihvatati/trošiti ga na otprilike istoj vrednosti. Očigledno, ovo nije moguće u slobodnom društvu.

Ovo je veoma važno - „slobodno društvo“. Moramo dozvoliti ljudima da rade šta žele sa ovim novoraspoređenim novcem. Šta će se desiti? Neki ljudi će ga visoko vrednovati, a neki neće – ljudi koji ga visoko vrednuju kupiće ga od onih koji ga ne vrednuju. I šta nam onda ostaje? Mali deo sveta koji veruje u ovaj novac i sada poseduje većinu ponude.

Čekajte, zar nije upravo to slučaj sa Bitkoinom? Zar se ljudi nisu baš zbog toga žalili?

Kada je Bitkoin u pitanju, većina nas je imala otprilike jednak pristup početnim novčićima. Svi su mogli da rudare, a novčići su u početku bili gotovo bezvredni. Rani korisnici su trgovali troškovima električne struje, svojim vremenom i trudom u zamenu za novoizrudarene bitkoine.

Ne, Satoši nije „unapred“ rudario (eng. pre-mine), on JESTE RUDARIO zajedno sa svima ostalima (počevši od 3. januara 2009.) dva meseca nakon najave novog sistema (31. oktobra 2008.).

Nije postojalo znanje da će Bitkoin sigurno imati neku vrednost. Rani rudari su zaradili svoj deo bitkoina jer su posedovali predviđanje o njegovoj budućoj vrednost i preuzeli su RIZIK sa svojim resursima, vremenom i trudom. Vi i ja, mi smo to ignorisali. Smejali smo se tome. Nadali smo se da će propasti. „Zaslužili“ smo da propustimo priliku.

Postoji izreka među Bitkoinerima: „Svi će kupiti bitkoin po ceni koju zaslužuju.“

Zašto smo pogrešili i šta se desilo da vremenom dobije na vrednosti? Činjenica da su mu neki ljudi, rani korisnici, DAVALI vrednost (vrednost je subjektivna ljudska odluka), a zatim su se vremenom pridružili i drugi. Rani korisnici su bili u pravu što su verovali da će ga drugi kasnije vrednovati nakon što su oni preuzeli rizike, a Bitkoin nije propao. Što kasnije ulazite u Bitkoin, to je rizik manji, a cena koju plaćate za njegovo sticanje je viša – ovo je prikladno.

Zbog neizvesnosti, mnogi ljudi nisu rudarili, niti su odvojili vreme da ozbiljno razmotre ili kupe bitkoin kada su imali priliku. To bi bio slučaj sa BILO KOJIM novostvorenim novcem, čak i ako je ravnomerno raspoređen.

Drugim rečima, ponuditi ravnomernu raspodelu od samog početka je suštinski isto kao i ponuditi podjednake šanse za sticanje bitkoina.

Kao što sam rekao na početku:

Ako imamo novac rođen na slobodnom tržištu, u slobodnom društvu, koji treba da zameni fiat novac – onda on ne može biti ravnomerno raspodeljen od početka, a da ga svi ljudi istovremeno vrednuju. Neminovno mora proći kroz period kada ga samo nekolicina ljudi vrednuje.

Satoši je odlično obavio posao dizajnirajući protokol tako da se izdavanje odvija tokom vremena. Može se raspravljati o tome da li je mogao učiniti izdavanje malo drugačijim ali on/ona/oni je samo čovek (verovatno), tako da imamo ono što imamo i to se sada ne može promeniti.

U početku su rudari bili nagrađivani sa 50 novčića svakih 10 minuta (svaki blok), a ovaj iznos se prepolovljava svakih 210.000 blokova (otprilike svake 4 godine). Trenutno je nagrada za svaki blok 6.25 bitkoina, a izdato je 19.5 miliona od 21 milion novčića. U 2024. godini nagrada će biti prepolovljena na 3.125 bitkoina svakih 10 minuta.

Pored pružanja jednakih prilika tokom raspodele novčića, Satošijev dizajn postepene distribucije takođe jača kvalitet novca i njegov potencijal za uspeh. U sledećem odeljku ću diskutovati o tome kako distribucija utiče na kvalitet novca.

Idealna distribucija novca na slobodnom tržištu

Ostavljajući po strani pravičnost i moral, želeo bih ovde da iznesem argument da raspodela ne-fiat novca kroz populaciju predstavlja promenljivu koja utiče na kvalitet novca.

Da su svi bitkoini bili dostupni od samog početka, onda bi veoma mali broj ljudi posedovao celokupnu ponudu. To bi zapravo dovelo do rizika od neuspeha Bitkoina jer, da bi novac bio koristan, mora biti široko distribuiran. Jedna od funkcija rudarenja bila je distribucija novčića – Satošijev dizajn je osigurao da distribucija bude dovoljna kako bi novac vremenom stekao vrednost, što bi zatim omogućilo trošenje i dalju distribuciju.

Razmišljanje o ekstremima pomaže. Zamislite da jedna osoba poseduje celokupnu ponudu svetskog novca. U tom slučaju, da li bi ta jedinica imala ikakvu vrednost kao novac? Tvrdim bi da bi imala nultu monetarnu vrednost ali, u zavisnosti od toga šta je, mogla bi imati neku robnu vrednost (neki ljudi kažu „intrinzična vrednost“ kada zapravo misle na robnu vrednost ili nemonetarnu vrednost. Dublja diskusija o ovome može se pronaći ovde).

Možda već znate kako novac evoluira iz stanja trampe, što je detaljno objašnjeno ovde, a ukratko je sledeće: U društvu zasnovanom na trampi, potencijalno monetarno dobro inicijalno ima vrednost zbog svoje nemonetarne upotrebe (nemonetarna vrednost), pa počinje sa monetarnom premijom koja je jednaka nuli. Ako ga poseduje dovoljan broj ljudi, postaje praktično koristiti ga kao sredstvo razmene kako bi se prevazišla ograničenja trampe, čime se povećava trgovina, smanjuje rizik specijalizacije i povećava prosperitet tog društva. Kako ovaj tip razmene postaje sve rasprostranjeniji, jedinica postaje poželjnija, što povećava vrednost iznad robne vrednosti. Ova dodatna vrednost je monetarna premija. Monetarna premija zatim uzrokuje da više ljudi poseduje jedinicu i putem pozitivne povratne sprege, ona na kraju postaje univerzalno prihvaćena, što dovodi do toga da monetarna premija dostigne pun potencijal – tj. potpuno usvojena kao novac.

Vraćajući se na hipotetičku situaciju u kojoj jedna osoba drži sav raspoloživi novac na svetu – to predstavlja suprotnost celokupnom procesu gde se monetarna premija razvila iz trampe. Ako se proces potpuno obrne, završavamo na početnom stanju gde jedinica ima nultu monetarnu premiju.

Uporedite to sa suprotnim ekstremom – šta ako svi na svetu poseduju ovaj novac u podjednakoj meri? U tom slučaju, imali biste maksimalno poverenje da će jedinica biti prihvaćena u trgovini.

Sada razmotrimo sredinu između dva ekstrema – ako postoji populacija ljudi koja uopšte ne poseduje ovaj novac, vaša sigurnost u to gde i kod koga možete potrošiti svoj novac u budućnosti bila bi niža – pa je stoga i kvalitet novca niži. Vidim da bi mogao da postoji kontinuum ali u nekom trenutku raspodela će biti dovoljna da novac funkcioniše dobro, a svaka dalja promena ka ravnomernijoj distribuciji imaće zanemarljiv efekat.

Nakon što sam ovo shvatio, postavio sam pitanje: da li je zaista distribucija novca ono što je ovde važno, ili je to prihvatanje tog novca kao sredstva plaćanja, tj. potražnja? Zaključio sam da su one blisko povezane.

Čini se intuitivnim da ako jedna osoba ima sav novac na svetu, više ljudi bi odbilo tu jedinicu kao novac, bilo zato što bi se bunili protiv nejednakosti bogatstva, bilo zato što ne bi bili sigurni da li će je drugi prihvatiti. A ako svi poseduju deo novca, intuitivno je verovati da bi ga više ljudi prihvatilo.

Što se tiče Bitkoina, distribucija je počela sa jednom osobom koja je držala celokupnu raspoloživu ponudu. To se dogodilo u prvom bloku, 3. januara 2009. kada je Satoši izrudario prvi blok i bio nagrađen sa 50 bitkoina. U to vreme nije mogao dobiti više bitkoina zbog pravila protokola – morao je nastaviti da rudari i akumulira novčiće tokom vremena.

U prvim danima, samo su Satoši i Hal Fini rudarili. Zatim su se pridružili drugi i sada je to svetski fenomen. Postepeno izdavanje novih novčića značajno je pomoglo distribuciji. Kako su novi novčići izdavani tokom vremena, oni koji su kasnije ušli još uvek su mogli da se takmiče sa ranijim korisnicima.

Trinaest godina kasnije, većina digitalnih kovanica (oko 19,5 miliona od 21 milion) distribuirana je rudarenjem.

"Zar najbogatiji Bitkoineri neće samo gomilati novčiće i kontrolisati mrežu da bi uvećali svoje bogatstvo što bi dovelo do smanjene distribucije?

Shvatio sam da ono što je važno nije široka distribucija, već široka potražnja. To će povećati cenu i podstaći rane korisnike da oslobode (potroše) deo svojih novčića kako bi poboljšali kvalitet svog života i to je prirodno; na ovaj način, vlasništvo nad bitkoinima postaje ravnomernije raspoređeno tokom vremena, a sa ovom raspodelom njegova vrednost kao novca raste, što dodatno pomaže potražnji, što dalje pomaže ranim usvojiteljima da potroše novčiće.

Veoma važna razlika u poređenju sa fiat novcem je da oni sa najviše novca nemaju nepošten uticaj u cilju povećanja svog bogatstva. Šanse su jednake. U fiat sistemu, oni koji su najbogatiji prvi imaju pristup štampariji novca (npr. bailout-ovi, državne subvencije velikim kompanijama koje formiraju monopole ili pristup jeftinom kreditu koji je zapravo oblik štampanja novca) i oni troše taj novac u ekonomiji pre nego što cene porastu kako bi se prilagodile povećanju ponude novca (Kantiljonov efekat).

Kod Bitkoina nema štampanja novca. Oni sa najvećim bitkoin bogatstvom uživaju u tom bogatstvu trošeći ga onima koji rade za njega (kada bitkoin postane univerzalno prihvaćen kao novac), omogućavajući veću distribuciju.

Naravno, najbogatiji Bitkoineri mogu povećati svoje bogatstvo ali to će biti učinjeno razmenom nečega vrednog sa onima koji im plaćaju bitkoinom (tj. dobrovoljna razmena), nasuprot suštinskoj „krađi“ kao što je slučaj kod Kantiljonovog efekta.

U slobodnom svetu, ako bogati Bitkoiner pruža uslugu, a siromašni Bitkoiner mu plati, OBOJICA poboljšavaju svoju situaciju. Bogati Bitkoiner je zaradio više bitkoina, a siromašni Bitkoiner je, razmotrivši prednosti i nedostatke, odlučio da će njegov/njen život biti bolji trošenjem nešto bitkoina. Ne izmišljam ovde ništa, ovo je osnovno učenje austrijske ekonomske škole i prilično intuitivno.

Ali pogledaj, gotovo niko ne troši. Kako Bitkoin može biti novac? Novac mora da se troši

O ovome sam već pisao ali vredi ponoviti ovde jer sam siguran da će ovo pitanje iskrsnuti kada se razmatra distribucija novčića.

Pomalo je zbunjujuće jer da bi žeton/jedinica bila novac, mora se koristiti kao novac. To je drugačije od jezika – jezik je i dalje jezik čak i ako ga niko ne govori.

Da bi jedinica postala novac, ne samo da mora imati TEHNIČKE osobine novca (retkost, deljivost, prepoznatljivost, prenosivost, zamenjivost, itd.), već mora imati i DRUŠTVENE osobine – tj. mrežu ljudi koji ga vrednuju kao novac - na veoma sličan način kao što je jeziku potrebno da poseduje određene tehničke osobine (zvuci, simboli i pravila) da bi bio koristan ali i mrežu ljudi koji komuniciraju njime.

Sada kada je ovo razjašnjeno, razmotrimo Bitkoin. On ima odlične tehničke monetarne osobine ali ga nedovoljno ljudi koristi kao novac. To bi trebalo da vas navede da zaključite da on nije dobar novac u celini – ALI, to ne znači da neće postati dobar novac. Bitkoineri veruju da hoće i zato ga i prihvataju čekajući da ostatak sveta uhvati priključak.

Samo zato što možete čuti neke Bitkoinere koji promovišu Bitkoin kao novac, to ne znači da greše i da će Bitkoin zato propasti. Oni se pozivaju na superiorne tehničke osobine Bitkoina kao novca. Njihovi protivnici se raspravljaju koristeći drugačiju definiciju, žaleći se da se Bitkoin ne koristi kao novac.

Zaključak

Objasnio sam da se distribucija Bitkoina razvija otprilike onako kako bi se razvijala distribucija bilo kog novca na slobodnom tržištu i da je očekivanje ravnomerne raspodele nerealno. Priroda novca je takva kakva je, nekima se to možda ne sviđa ali to ne daje valjanost argumentu da bi od Bitkoina trebalo odustati i vratiti se novcu koji se nalazi pod neposrednom kontrolom određenih ljudi (altkoini ili fiat).

Dalje čitanje

https://www.danheld.com/blog/2019/1/6/bitcoins-distribution-was-fair

Bakšiš

Statička Lightning adresa: dandysack84@walletofsatoshi.com

Dobrodošli u Bitcoin Q+A

Naša misija je jednostavna, da vam pružimo kratke i lako svarljive odgovore na najčešće postavljana pitanja o Bitcoin-u. Ako ne možete da pronađete odgovor, obavezno nas kontaktirajte. Postoji jako puno informacija o Bitcoin-u i lako je zaglaviti se u gužvi i postati zbunjen. Da bismo se borili protiv toga, naše odgovore u ovom vodiču održavamo kratkim i preciznim. Predlažemo da započnete sa vrha stranice i prođete jedan po jedan kroz odeljke.

Kao i kod svih stvari vezanih za tehnologiju, stvari se brzo kreću, ali nastojaćemo da informacije ovde uvek budu ažurne. S tim u vezi, i mi smo ljudi, pa ako primetite nešto netačno, obratite nam se.​

• Uobičajena pitanja - Odgovori na najčešća pitanja o Bitcoin-u
• Uobičajene greške - Naveli smo uobičajene zamke da bismo vam pomogli da ih izbegnete
• Novčanici - Šta su novčanici? Čemu služe? Koji su različiti tipovi?
• Nodes (Čvorovi) - Šta je to čvor? Zašto pokrenuti jedan? Koji su različiti tipovi?
• Lightning - Odgovori na vaša uobičajena pitanja o Lightning Network-u
• Coinjoin - Odgovori na vaša uobičajena pitanja o Coinjoin-u
• Mitovi - Uobičajeni mitovi o Bitcoin-u, razotkriveni
• Rečnik - Bitcoin žargoni, pojednostavljeno

Uobičajena pitanja

Jednostavni odgovori na vaša Bitcoin pitanja

Šta je Bitcoin?

Bitcoin je peer to peer mreža u kojoj svako može da učestvuje. Omogućava vam da bezbedno čuvate vrednost tokom vremena i da je prenesete bilo kome drugom u bilo kom trenutku bez potrebe za trećom stranom. Ima fiksni i transparentni raspored inflacije koji se ne može menjati po volji poput „običnog“ novca. To je novac, za internet.

Zašto je Bitcoin važan?

Omogućava kriptografski sigurna prekogranična plaćanja koja su otporna na cenzuru. To je prvi i jedini oblik apsolutne digitalne nestašice i njime ne upravlja nijedna osoba ili grupa. Kao rezultat toga, nijedna svetska vlada se ne može mešati u njega.

Kako Bitcoin funkcioniše?

Ana šalje transakciju iz svog novčanika koju prima 1000 učesnika mreže, koji jedni drugima govore da Ana želi da pošalje Marku. Transakciju vidi rudar (majner) koji posvećuje računarsku snagu grupišući Aninu transakciju u blok, zajedno sa puno drugih transakcija. Jednom kada se Anina transakcija iskopa u blok, Marko će u novčaniku imati odgovarajuću količinu Bitcoin-a.

Ko je izumeo Bitcoin?

Svet je saznao za Bitcoin 2008. godine kada je anonimni mrežni entitet pod nazivom „Satoshi Nakamoto“ podelio Bitcoin White Paper na online mailing listu. Satoshi je nestao 2011. godine i od tada nikada nije viđen online. Tokom godina, stotine programera širom sveta nastavili su da doprinose i poboljšavaju Bitcoin protokol.

Šta daje vrednost Bitcoinu?

Oskudan je (biće ih samo 21 milion) i to može da proveri svako ko ima običan računar od 30 dolara. Ima ogromnu količinu računarske snage posvećene osiguranju svoje distribuirane knjige. Mreža doslovno plaća ljudima da zaštite njen integritet i deluju u dobroj nameri. „Cena“ Bitcoin-a u $ ili € određuje se jednostavnom tržišnom ponudom i potražnjom.

Ko kontroliše mrežu?

Pojednostavljeno, svi i niko. Svako kontroliše sopstveno učešće u mreži i mreža je strukturirana tako da loši akteri ne mogu uspeti. Nijedan programer ne može da podstakne bilo kakve promene koda. Nijedan rudar ne može cenzurisati određene transakcije. Nijedan korisnik ne može prevariti sistem i trošiti Bitcoin koji nema ili koji mu ne pripada.

Da li je Bitcoin anoniman?

Na mrežnom nivou, Bitcoin-i nisu ’označeni’ ni za jedan javni identitet. Protokol zna samo za nizove slova i brojeva poznate kao adresa. Međutim, preduzeća izgrađena na vrhu Bitcoin-a, poput KYC menjačnica, na kojima je moguće kupiti Bitcoin, mogu povezati vaš stvarni identitet sa Bitcoin-om kupljenim preko njih. Knjiga transakcija Bitcoin-a je potpuno javna, tako da je moguće pratiti poznate javne entitete preko mreže.

Šta je to blockchain?

Blockchain (lanac blokova) je javna knjiga koja sadrži kopiju svake pojedinačne bitcoin transakcije koja je ikada završena. Rudari se takmiče ko će proizvoditi blokove za naknade za transakcije i blok subvencije. Svaki uspešni blok je kriptografski povezan ili „vezan lancem” za svog prethodnika.

Mogu li vlade to zaustaviti?

Vlade bi apsolutno mogle učiniti Bitcoin nezakonitim u njihovoj nadležnosti. U stvari, Kina i Nigeria su to već učinile, više puta, ali ekosistem i dalje cveta. Distribuirana priroda Bitcoin-a znači da bi u stvarnosti bio potreban monumentalni koordinirani napad mnogih svetskih sila da zaustavi njegov rast.

Zar ga ne koriste kriminalci?

Bitcoin je novac, i bilo koji novac može biti korišćen od strane kriminalaca. U 2017. godini procenjeno je da celokupno tržište trgovine drogom vredi $500,000,000,000 (500 biliona) dolara. Po trenutnim cenama to bi moglo kupiti celokupnu Bitcoin mrežu! Verovatno je pošteno reći da se ogromna većina nelegalnih aktivnosti finansira iz tradicionalnih valuta.

Zar ne troši energiju?

Tačno je da Bitcoin mreža troši mnogo energije, ali trošenje energije za obezbeđivanje i upravljanje globalnom mrežom za plaćanja koja pružaju ogromne vrednosti milionima ljudi ne bi trebalo smatrati „rasipnim“. Rudarstvo Bitcoin-a je već počelo da podstiče inovacije u korišćenju alternativnih (često rasipanih) izvora energije kao što je gorivi gas ili obnovljivi izvori energije. Bitcoin mreža u 2021 godini troši 0.1% energije koja se proizvede.

Koliko ima bitcoin-a?

U vreme pisanja ovog dokumenta, iskopano je nešto manje od 19 miliona bitcoin-a. Može postojati samo 21 milion, a poslednji će se iskopati oko 2140. godine. Svaki bitcoin može se podeliti na 100 miliona Satošija ili "sats-ova", tako da ima mnogo toga u ponudi.

Kako nastaju bitcoin-i?

Novi bitcoin-i nastaju kao rezultat globalno distribuiranog i visoko konkurentnog rudarskog procesa. Svaki novo izrudareni blok nagrađuje uspešnog rudara subvencijom. U vreme pisanja ovog teksta, ova subvencija je 6,25 bitcoin-a. Ponovo će se prepoloviti 2024. godine na 3,125 bitcoin-a nakon još 210 000 blokova (otprilike svake 4 godine).

Šta je to rudarenje?

Proces učesnika koji doprinose velikim količinama računarske snage za obradu transakcija u blokove. Jednom kada grupišu ove transakcije, rudar izvršava ponavljajući računski zadatak na njima, pokušavajući da pronadje odgovor koji je ispod određenog cilja. Ako su uspešni, blok je iskopan - majnovan, i rudar prima naknade za transakcije i subvenciju bloka. Proces zatim započinje ponovo, kao i sledeća grupa transakcija.

Gde ga mogu kupiti?

Postoji mnoštvo online menjačnica na kojima možete kupiti bitcoin-e, mada biste trebali da obratite pažnju kada tražite mesto za kupovinu. Najbolji način da dobijete vaš prvi deo bitcoin-a je da ga kupite od pouzdanog prijatelja ili člana porodice. Zapamtite - Možete kupiti delić bitcoin-a (u svakom je 100 miliona sats-ova)! Pogledajte ovde neke od preporuka.

Uobičajene greške

Saveti kako ne biste napravili iste greške kao i mi

Bitcoin alternative

„Kripto“ prostor je preplavljen alternativnim valutama, takozvanim aplikacijama „decentralizovanog finansiranja“, i nekim čistim prevarama. Može izgledati vrlo primamljivo da se uključite u ove projekte jer oni imaju puno zvučnih reči i izgledaju „jeftino“ u poređenju sa Bitcoin-om. Gotovo svi ovi projekti nisu ništa drugo do marketinške i modne priče i treba ih istraživati sa oprezom.

Kupovina KYC bitcoin-a

Kupovina KYC bitcoin-a od nekih kao što je ECD menjačnica je dosta brz i jednostavan način kupovine bitcoin-a. Ne kažemo da to apsolutno ne bi trebalo da radite, ali želimo da znate koji su kompromisi. Kada se registrujete kod ovih kompanija, moraćete da dostavite neki oblik foto-ID-a koji označava bitcoin koji kupujete za vaš javni identitet. Zbog javne prirode Bitcoin bloka, nadzorne kompanije mogu da vas ‘prate’ i gledaju vaše buduće transakcije.

Neistraživanje drugih mogućnosti kupovine

Dakle, ne sviđa vam se zvuk KYC bitcoin-a, i koje su druge opcije? To su Peer to Peer menjačnice kao što su Bisq i HodlHodl koje koriste uslugu pratnje kako bi vam omogućile da kupujete bitcoin-e od nekoga bilo gde u svetu, ali one uglavnom nisu tako jednostavne za upotrebu kao alternative KYC. Ubedljivo najlakša opcija za počinjanje je da kupite neku količinu od prijatelja ili člana porodice. Raspitajte se, napolju je mnogo više Bitcoin-era nego što mislite!

Ne pokrećete svoj Node

Jednostavno, ako ne koristite svoj čvor (eng. node), onda koristite tuđi, bilo da ga poznajete ili ne. Tako Bitcoin funkcioniše. Povezivanje novčanika sa sopstvenim čvorom znači da se ne oslanjate na bilo koga drugog da izvršava transakcije, što daje ogromne prednosti privatnosti. Korišćenjem sopstvenog čvora takođe možete biti uvereni da su podaci prikazani u novčaniku tačni i da se pridržavaju pravila vašeg Bitcoin čvora.

Ostavljanje Bitcoin-a na menjačnicama

Da, kupio sam KYC Bitcoin i pošto nisam znao kako da upravljam novčanikom, ostavio sam ga na menjačnici. Ako imate bitcoin na menjačnici, nemate bitcoin. Imate IOU (zadužnica) i trebali biste naučiti dovoljno (uz našu pomoć, nadamo se) da taj bitcoin izvadite sa menjačnice i prebacite u novčanik nad kojim vi kontrolišete privatne ključeve. U prošlosti je bilo više slučajeva hakovanja na menjačnici, i ljudi su izgubili velike količine bitcoin-a, zato ne dozvolite da to budete vi.

Slanje vaših privatnih ključeva nekome

Srećom ja nikada nisam pao na ovo, ali mnogi ljudi jesu. Sasvim je uobičajeno u javnim čet grupama poput telegrama, da se prevaranti predstavljaju kao neko iz zajednice Bitcoin-a koji nude podršku nekome ko možda traži pomoć. NIKADA.....ALI NIKADA ne dajte svoje privatne ključeve ili seed reči nikome, posebno ne na Internetu.

Nesigurno čuvanje seed reči

Vaše seed reči su ključevi vašeg bitcoin-a, i svako ko ima kontrolu nad njima može pristupiti vašim sredstvima. Trebalo bi da ih čuvate na siguran način, ali imajte na umu da ih ne čuvate tako sigurno, da i vi zaboravite gde su. Verovali ili ne, to se jako često dešava. Nije dobra ideja da ih čuvate na računaru.

Slanje na pogrešnu adresu

Zahvaljujući QR kodovima koji se mogu skenirati i funkcijama za otkrivanje grešaka koje su implementirane u novčanike, ovo danas postaje prilično teško učiniti. Bitcoin adrese su dugi nizovi brojeva i slova, tako da je uvek dobra praksa koristiti QR kodove ili u najmanju ruku copy/paste kada šaljete nekome. Takođe je dobar savet da bar jednom vizuelno proverite adresu pre slanja.

Postajete uzbudjeni

Što više naučite, to ćete biti više uzbuđeni zbog Bitcoin-a. Meni se još uvek to dešava! Ovo se može desiti ako provedete dosta vremena na Bitcoin Twitter-u, tamo je vrlo lako postati previše uzbudjen, i kupiti više nego što možete priuštiti sebi. Bitcoin je mlada i izuzetno nestabilna imovina, trebalo bi sami da je istražite i nikada ne kupujete više nego što možete priuštiti da izgubite. Postoji izreka u zajednici koja je vrlo dobro pravilo za život ... ‘Ostanite skromni, skupljajte sats-ove’.

Pokušavaš da trguješ

Bitcoin je izuzetno nestabilan, nije neobično kada se cena od 20% kreće u bilo kom smeru u jednom danu. Ako niste iskusni i pokušate da igrate na ovim tržištima, GUBIĆETE novac. Hodajte pažljivo.

Ne tražite pomoć

Bitcoin zajednica je živahna i korisna. Postoje stotine različitih telegram grupa, GitHub ili reddit stranica i ljudi na Twitteru koji su spremni da pomognu. Slobodno nas pitajte ako vas nešto zanima. Zapamtite, ako niste sigurni, pitajte.

Nekorišćenje 2FA

Sve što danas radimo online dolazi sa nalogom povezanim sa našim e-mailom. Ako vaš nalog e-maila postane ugrožen, to mogu biti otvorena vrata u vaš život za prevarante. Dvofaktorska autentifikacija pruža i dodatni sigurnosni sloj koji vas štiti od hakovanja. Izbegavajte upotrebu SMS autentikacije, puno bolja opcija je aplikacija ili ključ. Uobičajeni primeri uključuju Authy ili Google Authenticator.

Govoriti ljudima koliko imate Bitcoina

Bitcoin živi na Internetu, koji je, slično kao što je stvarni svet, prepun ljudi voljnih da vam uzmu vaše stvari. Govoreći o posedovanju Bitcoin-a online ili u stvarnom svetu možete sasvim bukvalno da postavite metu na svoja leđa za lopove ili prevarante. Uobičajeni pristup za ljude koji komuniciraju sa mrežom Bitcoin zajednice je stvaranje online ličnosti potpuno odvojene od njihovog stvarnog identiteta.

Novčanici Q+A

Jednostavni odgovori na vaša uobičajena pitanja o Bitcoin novčaniku

Šta je to novčanik?

Bitcoin novčanik je baš kao i vaš pravi novčanik, to je način čuvanja vrednosti. Glavna razlika sa bitcoin novčanikom je u tome što on zapravo ne skladišti bitcoin u sebi, jer Bitcoin-i postoje samo na distribuiranoj knjizi (blockchain). Bitcoin novčanik čuva ključeve potrebne za slanje i primanje vašeg Bitcoin-a preko blockchain-a.

Šta su to seed reči?

Seed reči (ili backup reči) su nizovi od 12 ili 24 engleskih nasumično generisanih reči stvorenih kada se napravi novi novčanik. Ove reči su vaša glavna rezervna kopija za čitav novčanik i ne smeju se deliti ni sa kim, niti čuvati bilo gde, gde bi mogle biti ugrožene. Svako ko ima pristup ovim rečima može vam ukrasti vaš bitcoin.

Šta je to pristupna fraza?

Pristupna fraza (eng. passphrase), često se naziva i 13./25. reč, je korisnički definisana dodatna reč ili fraza dizajnirana da doda dodatni nivo zaštite vašoj rezervnoj kopiji. Ako vaše početne reči postanu ugrožene, a vi ste definisali dodatnu pristupnu frazu, napadaču će biti potrebna vaša pristupna fraza da bi dobio pristup vašem bitcoin-u. Nikada ne čuvajte svoje seed reči i pristupnu frazu zajedno.

Šta je to privatni ključ? (private key)

Generisan iz vaših seed reči, privatni ključ je dokaz da subjekt koji ga kontroliše ima pristup trošenju sa odgovarajuće adrese. Novčanik će generisati privatni ključ za svaku adresu koju kreira. Većina korisnika Bitcoin-a danas nikada neće direktno stupiti u interakciju sa privatnim ključem, njime se automatski upravlja softverom novčanika.

Šta je to javni ključ? (public key)

Javni ključevi se koriste u transakciji da bi se verifikovalo da je vlasnik odgovarajućeg privatnog ključa kreirao važeći potpis kao dokaz o vlasništvu nad sredstvima. Opet, iz opšte perspektive korisnika, javni ključevi se nikada neće direktno koristiti ili videti.

Šta je to prošireni javni ključ? (Xpub)

Prošireni javni ključ (ili Xpub) može se gledati kao glavni pogled u vaš bitcoin novčanik. Xpub je sposoban da generiše i pregleda svaku adresu koja se nalazi u novčaniku, tako da treba da imate na umu sa kime i sa kojima delite proširene javne ključeve. Ako niste povezani sa sopstvenim node-om, velika je verovatnoća da neko drugi zna vaš Xpub. Varijacije Xpub-a uključuju Ipub i Zpub, svi rade isti posao.

Šta je to mobilni novčanik?

Mobilni novčanik je onaj koji radi na vašem mobilnom telefonu. Omogućuju brz pristup vašem bitcoin-u, ali nose rizik da ćete izgubiti svoj bitcoin ako izgubite ili slomite vaš telefon. Ovo ne bi trebalo da predstavlja problem pod uslovom da imate bezbedno spremljene seed reči kako biste mogli da vratite novčanik na drugi uređaj. Nikad ne koristite novčanik koji vam ne pruža opciju da sačuvate svoj private key (backup reči).

Šta je to desktop novčanik?

Desktop novčanik je onaj novčanik koji se pokreće na računaru. Desktop novčanici uglavnom imaju više funkcionalnosti od mobilnih, ali mogu biti i složeniji. Budući da su računari uređaji povezani na Internet i koji su podložni zlonamernim softverima, budite oprezni sa softverima koje instalirate, ne čuvajte velike količine Bitcoina na novčanicima koji su povezani sa internetom.

Šta je to hardware novčanik?

Hardverski, eng. hardware, novčanik (HWW) je uređaj posvećen stvaranju i čuvanju vaših privatnih ključeva. Većina HWW-a se smatra sigurnijim od hardvera opšte namene, poput računara ili mobilnih telefona. To je zato što je površina napada mnogo manja za uređaj napravljen za jedan određeni zadatak. HWW je još sigurniji kada je air-gapped, što znači da uređaj nikada nije priključen na računar. Kada je air-gapped, kod slanja transakcija koriste se QR kodovi ili prenosna datoteka na SD kartici.

Šta je to multi-sig novčanik?

Multi-signature novčanik je novčanik kojem je potrebno više od jednog privatnog ključa za potpisivanje transakcije. Ovo može biti bilo šta, 2 od moguća 3 ključa zbog potpisa ili 15 od 20, a to je na korisniku kada kreira novčanik. Multi-sig je sigurniji od single-siga, ali je mnogo komplikovaniji kada je reč o kreiranju, pravljenju rezervnih kopija i transakcijama. Novi korisnici bi trebali biti pažljivi sa ovim.

Šta je to watch only novčanik?

Watch only novčanik je kreiran pomoću vašeg proširenog javnog ključa (Xpub) koji vam omogućava da pratite stanje novčanika. Watch only novčanici ne sadrže privatne ključeve i sa njih se ne mogu trošiti Bitcoin-i. Budite pažljivi sa kime delite svoje Xpub, svako ko ima pristup ovome može pratiti vaše bitcoin stanje.

Šta je to custodial novčanik?

Custodial novčanik je novčanik u kome vi ne kontrolišete privatne ključeve. Custodial novčanici su često u stanju da prikriju neku složenost bitcoin novčanika, ali to dolazi sa rizikom da ne kontrolišete svoj bitcoin. Custodial novčanicima uglavnom upravljaju menjačnice i korisnici ne bi trebalo da drže velike količine bitcoin-a u njima.

Šta je to non custodial novčanik?

Non custodial novčanik je novčanik u kome imate kontrolu nad svojim privatnim ključevima. To je način na koji je bitcoin dizajniran za upotrebu i uvek treba da se pobrinite da novčanik koji koristite bude non custodial. Brzi način da saznate - da li ste morali da zapišete svoje seed reči kada ste otvorili novčanik? Ako je odgovor da, onda imate novčanik koji je non custodial.

Kako da znam koje naknade da koristim?

Ovo u potpunosti zavisi od toga koliko brzo treba da vaša transakcija bude obrađena i koliko je mreža zauzeta u trenutku kada želite da pošaljete bitcoin. Većina novčanika će vam dati procenu na osnovu ovih parametara i omogućiti vam da se prilagodite prema vašoj potrebi.

Šta je to QR kod?

QR kod je vizuelni prikaz podataka. Najčešće se koriste u Bitcoin-u za pretvaranje dugačkih i teško čitljivih adresa u oblik bar-koda koji može da se skenira pomoću novčanika pošiljalaca. Ovo uklanja potrebu za unošenjem adrese koja bi mogla dovesti do grešaka i slanja bitcoin-a na pogrešnu adresu.

Šta je to block explorer?

Istraživač blokova, eng. block explorer, je website ili aplikacija koja vam omogućava da pronađete detalje bilo kog bloka na blockchain-u. Možete pronaći podatke kao što su broj transakcija u bloku, adresa pošiljaoca, adresa primaoca, plaćene naknade, poslati iznos, visina bloka i vreme bloka.

Čvorovi - Nodes Q+A

Jednostavni odgovori na uobičajena pitanja o Bitcoin čvorovima

Ovde možete saznati više o različitim vrstama čvorova

Šta je to čvor?

Čvor, eng. node, je računar koji pokreće Bitcoin softver. Vaš čvor je vaša verzija Bitcoin blockchain-a i skupa pravila. Zamislite to kao sopstveni ulaz u ekosistem Bitcoin-a. Emituje transakcije, potvrđuje da su bitcoin-i koje primate legitimni i održava vašu privatnost, omogućavajući vam da učestvujete bez oslanjanja na bilo koga drugog.

Kako pokrenuti čvor?

Vaš čvor = vaša pravila. Kada povežete vaš novčanik sa vašim čvorom, ne verujete nikome drugom da će verifikovati vaše transakcije. Čvor vas štiti od loših aktera i takođe održava mrežu decentralizovanom. Ako nemate svoj, vi verujete u tuđi čvor, koji vam govori koliko imate bitcoin-a, i da biste slali/primali svoje transakcije.

Šta treba razmotriti pre pokretanja čvora?

Čvorovi su dizajnirani da rade 24/7, tako da će u zavisnosti od korištenog hardvera biti i neki troškovi napajanja. Većina čvorova radi na računarima sa jednom pločom male snage kao što je Raspberry Pi, tako da su troškovi rada zanemarljivi. Takođe bi trebalo da imate konstantnu internet vezu, jer će čvor koristiti oko 20 GB mesečno. Obavezno kupite ili napravite čvor koji dovršava početni blok ispočetka, inače verujete nečijim tudjim blockchain podacima.

Koje vrste čvorova postoje?

Moguće je pokrenuti čvor na računaru koji trenutno posedujete, jednostavnim preuzimanjem Bitcoin Core softvera. Najčešći čvorovi ‘plug + play’ su MyNode ili Nodl. Oni dolaze sa svime što je potrebno za početak. Mnogi korisnici se odluče da kupe sopstveni hardver i sami instaliraju Bitcoin softver. Uobičajeni izbor softvera su Umbrel, MyNode, Ronin Dojo ili Raspiblitz. Kliknite ovde da biste videli čvorove koje ja preporučujem.

Šta još čvor može da uradi?

Ovo veoma zavisi od konfiguracije koju imate. Neke uobičajene „dodatne funkcije“ uključuju lightning node, electrum server, block explorer, mempool viewer, whirlpool implementation i infrastrukturu plaćanja, poput BTC Pay Server-a.

Šta je to inicijalno preuzimanje blokova?

Inicijalno preuzimanje blokova, eng. initial block download (IBD), odvija se kada prvi put pokrenete čvor. Vaš softver preuzima čitav Bitcoin blockchain i proverava celokupnu istoriju transakcija(410gb). Kada se sinhronizuje, ovo omogućava vašem čvoru da potvrdi da su bitcoin-i koje primate legitimni i odbijaju svakoga ko pokušava da prevari sistem. Vreme sinhronizacije će se razlikovati u zavisnosti od brzine hardvera i interneta, ali u proseku postupak traje oko 4-7 dana.

Šta je to pruned čvor?

Pruning čvor je opcija za vaš čvor da odbaci sve stare podatke koji mu nisu potrebni, nakon što u potpunosti potvrdi čitav blockchain. To može biti korisno ako imate ograničenja za skladištenje, ali to znači da kada je omogućen, vaš čvor ne podržava mrežu, i ne dopušta novim čvorovima koji dolaze na mrežu da preuzimaju informacije iz vašeg blockchain-a.

Šta je to lightning node?

Lightning node je vaš ulaz u lightning network, što je eksperimentalno rešenje za skaliranje izgrađeno na vrhu Bitcoin-a. Obično se pokreće na istom uređaju kao i vaš Bitcoin čvor, i slično kao i vaš Bitcoin čvor koristi se za interakciju sa drugim ljudima na toj mreži slanjem i primanjem uplata.

Mogu li ja da koristim tuđi čvor?

Da, možete se povezati sa tuđim čvorom. Ovo je podrazumevano za veliki broj novčanika, ali treba da budete oprezni iz gore navedenih razloga. Ako imate prijatelja kome verujete, a koji ima pokrenut čvor, ovo bi bila bolja alternativa od davanja vašeg poverenja nekoj nezavisnoj kompaniji. Krajnji način da učestvujete u Bitcoin mreži je pokretanje sopstvenog čvora.

Lightning Q+A

Jednostavni odgovori na uobičajena pitanja o Lightning Network-u

Za detaljniji pregled Lightning Network-a, pogledajte ovde

Šta je to Lightning Network?

Lightning Network je rešenje za skaliranje izgrađeno na vrhu Bitcoin protokola. Omogućava manja, skoro trenutna plaćanja između korisnika po vrlo niskim troškovima. Sprečava potrebu da se svaka izvršena transakcija odvija na „osnovnom sloju“ Bitcoin-a, istovremeno osiguravajući da vrednost koja se šalje poštuje osnovna pravila i vrednosti Bitcoin mreže. Ne možete obavljati transakcije na Lightning-u bez posedovanja bitcoin-a.

Zašto nam je potreban Lightning?

Trenutno nam zaista NE treba Lightning network, jer su normalne bitcoin transakcije (obično se nazivaju „on chain transakcijama“) relativno jeftine, čak i ako želite brzo vreme potvrde. Lightning zaista počinje da blista kada se naknade za ‘on chain’ povećavaju kako se baza korisnika Bitcoin povećava, a subvencija blokova smanjuje. Lightning takođe odlično obećava u manjim, češćim slučajevima plaćanja za stvari poput otključavanja online sadržaja.

Kako Lightning Network radi?

Ana otvara kanal za plaćanje sa Markom pravljenjem on chain „finansijske transakcije“. Veličina ove finansijske transakcije diktira koliku vrednost Ana može da prenese koristeći Lightning. Jednom kada se finansijska transakcija potvrdi na osnovnom sloju, Ana može slobodno da trguje s Markom preko Lightning-a onoliko puta koliko želi, dok jedan ili oboje ne odluče da žele da zatvore kanal. Svaka Lightning transakcija ažurira trenutno stanje kanala tako da jedna strana ne može da prevari drugu za bilo kakva sredstava. Kada se kanal zatvori, najnovije „stanje kanala“ emituje se na Bitcoin mrežu i obe strane će dobiti odgovarajuće stanje natrag u svoj novčanik.

Ali šta ako Ana želi da plati nekome drugom?

Ovde Lightning zaista blista. Kanali za plaćanje mogu biti povezani zajedno da bi se pronašao put do primaoca. Ana ne treba da ima otvoren kanal sa Davidom da bi mu poslala nekoliko sats-ova, mreža će pronaći optimalan put za usmeravanje plaćanja preko drugih kanala. Moglo bi izgledati otprilike ovako Ana> Marko> Petar> David. Tokom čitave rute uplata je kriptografski osigurana tako da bilo koji posrednik ne može ukrasti bilo koje sredstvo koje im ne pripada.

Ko poseduje i kontroliše Lightning Network?

Kao i Bitcoin, Lightning Network je u potpunosti otvorenog koda i nije u vlasništvu nijednog entiteta. Svako može pokrenuti čvor i učestvovati u mreži sa potpunom dozvolom. Postoji više popularnih primena Lightning -a koje uključuju LND, C Lightning i Eclair. Sve ove implementacije su gotovo 100% interoperabilne.

Ima li rudara na Lightning Network-u?

Ne, Lightning Network je izgrađen na vrhu osnovnog sloja Bitcoin-a i zadržava sve iste sigurnosne funkcije. Minimalne naknade koje plaćate na Lightning-u idu učesnicima mreže koji čine deo rute kojom ide vaša uplata, tako da to može biti bukvalno svako ko pokreće Lightning čvor.

Da li Lightning ima svoj blockchain?

Ne, Lightning je mreža kanala za plaćanja u kojoj su svi međusobno povezani. Sve transakcije otvaranja i zatvaranja Lightning kanala odvijaju se na osnovnom Bitcoin protokolu. Lightning nasleđuje sigurnost Bitcoin blockchain-a.

Koje su loše strane Lightning-a?

Za nekoga ko često koristi Lightning Network sa više kanala, upravljanje likvidnošću može postati zamorno. Mreža je relativno mlada i neka plaćanja ponekad mogu propasti, ali kako se razvoj nastavlja ovi slučajevi postaju daleko ređi. Zbog strukture mreže, nije toliko pogodna za veća plaćanja zbog ograničenja likvidnosti svakog kanala. To bi se moglo promeniti kako mreža raste, a ljudi dobijaju poverenje u njenu pouzdanost.

Da li mi treba čvor da bih koristio Lightning?

Slično kao i Bitcoin, nije vam potreban čvor za interakciju sa Lightning mrežom, ali je preporučljivo. Zapamtite, ako ne pokrećete svoj čvor, oslanjate se na tuđi. Dobra vest je da većina Bitcoin čvorova danas dolazi sa ugrađenim Lightning čvorom, tako da ne biste trebali imati previše dodatnog posla da biste se postavili na Lightning.

Šta je to dolazna likvidnost?

Dolazna likvidnost, eng. inbound liquidity, je mera koliko bitcoin-a možete dobiti preko Lightning Network-a. Ako jednostavno otvorite kanal prema nekom drugom, u početku možete samo da šaljete bitcoin-e. To je zato što su sva sredstva na vašoj strani kanala. Ako otvorite kanal za 100k sats-ova, a zatim potrošite 25k, vaša dolazna likvidnost bi bila 25k sats-ova. Bolji način za postizanje dolazne likvidnosti je ako vam neko otvori kanal ka vama, tako da bi sav bilans bio na njihovoj strani kanala.

Šta je to odlazna likvidnost?

Odlazna likvidnost, eng. outbound liquidity, je mera koliko bitcoin-a možete poslati preko Lightning Network-a. Ako otvorite kanal za 100k sats-ova i potrošite 75k, tada vaša odlazna likvidnost iznosi 25k sats-ova. Dobijanje odlazne likvidnosti je jednostavno poput primanja sats-ova na postojećim kanalima ili otvaranja novog kanala sa još sats-ova. Zapamtite, nikada ne možete potrošiti više od ukupne veličine vašeg najvećeg kanala. Mada, ovo će se promeniti kada se uvedu Multi Path Payments.

Gde da počnem?

Pogledajte našu preporučenu stranicu za čvorove koje treba pokrenuti, a zatim odlučite da li želite mobilni ili desktop Lightning novčanik. Naš lični favorit je Zap koji nudi i mobilne i desktop, u kombinaciji sa vrlo dobrim korisničkim interfejsom. Pogledajte Lightning Network guide za detaljniji pogled na Lightning.

Coinjoin Q+A

Jednostavni odgovori na uobičajena Coinjoin pitanja

Šta je to Coinjoin?

Coinjoin (ponekad se naziva i mešanje) je on chain rešenje za privatnost za Bitcoin, koje je prvi put 2013. predložio Gregory Maxwell. Dizajniran je da razbije „heuristiku zajedničkog vlasništva“, koja pretpostavlja da svi unosi u transakciju pripadaju istom entitetu. Bitcoin adrese nisu direktno povezane sa stvarnim identitetima, ali svako ko ima dovoljno vremena i resursa (poput firmi za analizu lanca), mogu početi da prave ove veze gledajući javnu knjigu Bitcoin-a. Coinjoin pomaže da se ovo spreči.

Zašto nam je potreban Coinjoin?

Bitcoin blockchain je potpuno javan, pa ako imate bitcoin koji je vezan za vaš lični identitet (recimo sa KYC menjačnice), može vas na lancu pratiti bilo ko raspolaže sa pravim resursima, a koji nadgleda blockchain. Ovaj problem se pogoršava ako nehotice kombinujete bitcoin-e iz različitih izvora prilikom obavljanja transakcija. Može vam izgledati kao da ovo nije problem i da nemate šta da krijete, ali ako ne biste dozvolili da nepoznati čovek pogleda vaš izvod iz banke, pa zašto onda to dozvoliti sa Bitcoin-om?

Kako CoinJoin funkcioniše?

Postoje različite vrste implementacija Coinjoin-a, svaka sa svojim vlastitim mišljenjem oko iste osnovne ideje. Dva ili više korisnika udružuju svoje UTXO-ove u zajedničku transakciju koja se formira na jedinstven način. Način na koji je transakcija konstruisana otežava nadzornim firmama da tačno znaju čija izlazna transakcija pripada kom ulaznom vlasniku. U najboljem slučaju, svako ko posmatra transakciju može da smisli niz mogućih scenarija ko poseduje koji deo bitcoin-a, ali nikada ne može biti 100% siguran.

Postoje li različiti tipovi Coinjoin-a?

Postoje tri popularne primene Coinjoin-a, 1) Joinmarket koji deluje na strukturi tvorca/primaoca, gde tvorac nudi svoje bitcoin-e (uz naknadu) da bi postao deo transakcije primaoca. 2) Wasabi novčanik koji koristi aplikaciju za desktop računare i nudi velike coinjoin-ove. 3) Samourai Whirlpool nudi male, ali efikasne Coinjoin-ove zajedno sa mobilnim interfejsom koji je lak za upotrebu. To je jedini protokol koji koristim.

Da li je mixer isto što i Coinjoin?

Ne, mixer se obično smatra centralizovanom uslugom kojoj vi šaljete bitcoin-e, a on ih zatim meša i vraća vam tuđi bitcoin. Ove usluge treba izbegavati jer svoje potpuno poverenje stavite u entitet za mešanje da vam u stvari pošalje neki bitcoin nazad nakon što ga vi pošaljete. Uvek biste trebali da imate kontrolu nad svojim privatnim ključevima!

Da li moram da platim za Coinjoin?

Da, sve gore navedene usluge Coinjoin naplaćuju naknade. Svaka od njih ima malo drugačiju strukturu naknada, pa biste uvek trebali sami da istražite pre nego što počnete da koristite bilo koju od njih.

Mogu li izgubiti svoj bitcoin učestvujući u Coinjoin-u?

Kada koristite uslugu Coinjoin poput onih gore navedenih, oni su strukturirani na takav način da uvek imate kontrolu nad svojim privatnim ključevima. Trenutno nismo upoznati sa slučajem da su korisnici izgubili bitcoin kao rezultat greške u protokolu ili zbog bilo kog lošeg aktera koji stoji iza jednog od njih.

Sa kojim problemima mogu da se suočim kada koristim Coinjoin?

Bilo je nekoliko slučajeva kada je menjačnica označila korisnike koji su praćeni do, ili iz usluge Coinjoin. To je rezultiralo time da su neki morali da pruže KYC informacije, a drugima je njihov nalog stavljen na crnu listu, što znači da nisu mogli da koriste menjačnicu. Radi transparentnosti moramo navesti da su svi ovi korisnici povezani sa implementacijom Wasabi novčanika. Nisu zabeleženi problemi sa označenim korisnicima Joinmarket ili Samourai Whirlpool-a. Često zanemareni aspekt Coinjoin-a je ono šta radite nakon što se coinjoin dogodi. Vaše navike trošenja nakon udruživanja, ako se ne urade pravilno mogu u potpunosti poništiti svu stečenu privatnost. Potrošnja nakon mešanja može biti složena tema, ali alati kao što su Stonewall i Stowaway, koje primenjuje Samourai novčanik, čine ovaj postupak mnogo lakšim.

Šta je to Payjoin?

Ponekad nazvan Pay-to-end-point (P2EP), Payjoin je posebna vrsta Coinjoin-a između dve strane kod kojih jedna zapravo plaća drugoj. Zbog strukture transakcije nemoguće je tačno odrediti iznos kojim se transakcija obavlja. Još jedna sjajna stvar u vezi sa Payjoin-om je da Payjoin za firme za nadzor blockchain-a izgleda baš kao redovna Bitcoin transakcija. Ako se široko usvoji, Payjoin će zauvek uništiti zajedničku heuristiku vlasništva nad ulazima.

Šta je to analiza chain-a?

Analiza chain-a je praksa entiteta koji nadgleda blockchain kako bi tražio klastere i obrasce u transakcijama, kako bi pokušao da prati ljude ili da razume njihove navike trošenja. Firme za analizu chain-a to rade pod maskom da pokušavaju da zaustave kriminalce ili terorizam. Iako se slažemo sa sentimentom borbe protiv ilegalnih aktivnosti koje bi mogle naneti štetu drugima, ne slažemo se sa drag net alatima za nadzor koje koriste i koji narušavaju privatnost uobičajenog korisnika bitcoin-a.

Gde mogu da saznam više o Coinjoin-u?

Coinjoin je vrlo složena tema sa puno nijansi, tako da je marljivo istraživanje apsolutno neophodno. Slušajte ovaj podcast Stephan Livera o „zašto“ Coinjoin-a. Ovaj repository od @6102Bitcoin je sjajan niz od tri glavne Coinjoin implementacije.

Bitcoin Mitovi

Otklanjanje najčešćih zabluda o Bitcoin-u.

Bitcoin nema suštinsku vrednost

Parker Lewis najbolje sumira ovaj odgovor u svom članku. „Kao i sav novac, i Bitcoin je podržan kredibilitetom svojih monetarnih svojstava“. Bitcoin je vredan jer je pouzdano oskudan, svako može tačno da proveri koliko je bitcoin-a u opticaju u bilo kom trenutku. Vredan je jer je osiguran sredstvima vrednim milionima dolara širom sveta putem svojih distribuiranih rudarskih i konsenzusnih mehanizama. Vredan je jer je prvi i jedini oblik novca u kojem može učestvovati svako ko ima internet vezu. Ne diskriminiše i ne cenzuriše.

Bitcoin je anoniman

To nije tačno, Bitcoin je ‘pseudonim’. To znači da na mrežnom nivou novčanik ili adresa nisu direktno povezani sa stvarnim identitetom. To znači da firme za nadzor chain-a mogu da prate i povezuju ‘Bitcoin identitete’, a da ne znaju ko su pojedinci koji stoje iza njih. Ali, ako bitcoin kupujete preko entiteta koji zahteva lične podatke, te kompanije mogu povezati stvarnu osobu i bitcoin adresu. Uvek imajte na umu kome dajete ove informacije.

Bitcoin kod se može lako promeniti

Ovo je jednostavno netačno. Bitcoin je postao poznat (i ponekad kritikovan) zbog vremena koje je potrebno da se primene promene u njegovoj bazi kodova. To je zato što sve veće promene Bitcoin-ovog koda moraju da prođu kroz rigorozni postupak stručne provere pre primene. Ako bi ova promena koda rezultirala nedostatkom povratne kompatibilnosti (što znači da stariji softver možda nije kompatibilan), tada proces postaje još sporiji i rigorozniji.

Bitcoin se može kopirati

Na mrežnom nivou vi možete, a mnogo ljudi i jeste. Postoji bukvalno stotine kopija Bitcoin-a, od kojih svaka obično ima malo podešavanja svog koda da bi ga ‘poboljšala’. Gotovo uvek ova ‘poboljšanja‘ dolaze sa ogromnim kompromisima koji im sprečavaju da steknu bilo kakvu privlačnost na ogromnim mrežnim efektima Bitcoin-a. Ove kopije obično imaju nepravedno lansiranje koje se generalno obavljaja radi obogaćivanja njihovih osnivača. Njihov dizajn obično otežava prosečnom korisniku pokretanje čvora. To znači da projekat postaje veoma centralizovan i da nekoliko strana ima veliki uticaj nad bilo kakvim promenama.

Nema dovoljno Bitcoin-a za sve na zemlji

Postojaće samo 21 milion bitcoin-a. Svaki bitcoin sadrži 100 miliona satoshis-a. Što znači da će biti dostupno ukupno 2,1 kvadriliona satoshis-a (to je 2,100,000,000,000,000) na raspolaganju za cirkulaciju oko Bitcoin mreže. Na populaciju sveta od 8 biliona (zaokruženo) to iznosi 262,500 sats-ova za svaku osobu na planeti. Prilično dosta u opticaju, zar ne?

Bitcoin je novac za kriminalce

Bitcoin je novac, i kao i svaki drugi novac mogu ga koristiti i kriminalci. U 2017. godini procenjeno je da celokupno tržište trgovine drogom vredno 500,000,000,000 (500 biliona) dolara. Po trenutnim cenama, to bi umalo moglo kupiti celokupnu Bitcoin mrežu! Verovatno je pošteno reći da se ogromna većina nelegalnih aktivnosti finansira iz normalnih „tradicionalnih“ valuta. Takođe bi se moglo tvrditi da ga javna priroda Bitcoin-ovog blockchain-a može zapravo učiniti manje poželjnim za kriminalce.

Naknade će učiniti Bitcoin neupotrebljivim u budućnosti

Bitcoin mreža ima vrlo efikasno tržište naknada. Bilo je nekih kratkotrajnih skokova kada je obim transakcija eksponencijalno rastao što je rezultiralo višim naknadama. Prosečna naknada za Bitcoin transakciju za poslednjih 12 meseci iznosi $4.77. Kako cena bitcoin-a i broj koristinka raste, tako bitcoin transakcije na mreži (on-chain) postaju vrednije i skuplje u dollar vrednosti, kada one neizbežno porastu, imamo Lightning koji je rešenje za skaliranje. Više o Lightning-u možete pročitati ovde.

Rudari kontrolišu Bitcoin

Iako je istina da rudari igraju ključnu ulogu u radu Bitcoin-a, reći da oni kontrolišu mrežu, nije. Rudari su finansijski podstaknuti da deluju u dobroj nameri, a mreža zahteva samo nešto više od 50% rudara koji su iskreni da bi mreža i dalje funkcionisala. U krajnje malo verovatnom slučaju da većina "podlih" rudara dobije kontrolu nad mrežom, koštaće ih preko 3.6M dolara na sat da bi je održavali. Ako bi uspeli, ne samo da bi to bilo izuzetno skupo, već bi i cena bitcoin-a verovatno naglo pala, čineći njihove napore još manje plodonosnim.

Rudari će prestati sa kopanjem kada padne subvencija za blokove

Očigledno niko ne može biti siguran u ovo, jer je to buduća pojava. Ali zajedničko očekivanje je da će, kako opada subvencija za blokove, naknade će rasti, a rudari će i dalje dobijati kompenzaciju za svoje transakcije obrade posla i obezbeđivanje mreže. Do tog trenutka, verovatnoća postojanja opšteprihvaćenog rešenja za skaliranje, kao što je Lightning, biće daleko veća. Čak i ako bi neki rudari prestali da kopaju, zahvaljujući mrežnom pravilu ‘difficulty adjustment‘, i dalje bi funkcionisalo sasvim u redu i blokovi bi se i dalje proizvodili u proseku svakih 10 minuta. Da difficulty adjustment sjajno funkcionise i kad su veliki procenti u pitanju (27 %) smo videli u Junu 2021 godine kad su Kineski majneri morali ugasiti masine zbog bana bitcoin mininga u kini.

Rudarenje je loše za životnu sredinu

Tačno je da Bitcoin-ov dokaz o radu, eng. proof of work, rudarskog procesa troši ogromne količine energije, ali većina toga sada dolazi iz obnovljivih izvora. Bitcoin takođe podstiče razvoj korišćenja energije iz izvora koji bi inače bili bačeni, poput gorivog prirodnog gasa. Bitcoin troši energiju samo za apetit tržišta. Ako se više ljudi odluči da vrednuje i koristi Bitcoin-e, tada će se više energije posvetiti njegovom obezbeđivanju. Suprotno je takodje tačno. Više o tome dali je bitcoin rudarenje štetno možete pročitati ovdje.

Bitcoin je previše nestabilan

Svakako nije tajna da Bitcoin ima volatilno kretanje cene. To je relativno novo finansijsko sredstvo koje tržište još uvek pokušava da razume. Zbog toga je uvek dobar savet da ne pokušavate da trgujete marketom radi zarade. Usvajanjem strategije obavljanja manjih ali češćih kupovina, vi efektivno ignorišete volatilnost cena Bitcoin-a i dobijate cenu ‘prosečnog tržišta‘. Nefinansijski savet.

Bitcoin je previše spor

Ako bi Starbucks sutra prihvatio bitcoin-e, onda da, čekanje od 10 minuta na potvrdu za plaćanje vašeg lattea možda nije idealna situacija. Za skoro trenutne uplate poput te imamo Lightning. Iako korisničko iskustvo nije toliko uglađeno kao CashApp ili Venmo, ono sigurno stiže. Recimo da želite da prebacite 50,000 USD na drugi kraj sveta, u poređenju sa trenutno dostupnim opcijama, 10 minuta ne deluje tako sporo?

Bitcoin je previše težak za upotrebu

Ovo je krajnje subjektivno gledište i zavisi od svakog pojedinca. Ali da, trenutno se slažem da je lakše dodirnuti bankovnu karticu na terminalu nego izvaditi telefon, skenirati QR kod i sačekati potvrdu. Mislimo da je dodatnih nekoliko koraka za izvršavanje Bitcoin transakcije mala cena koju treba platiti za beneficije koje mreža nudi. Postoje hiljade developera širom sveta koji rade danonoćno kako bi olakšali korisničko iskustvo. Kao i u svim tehnologijama, potrebno je vreme za razvoj i usavršavanje.

Bitcoin Rečnik

Jednostavna objašnjenja uobičajenih Bitcoin termina.

• Adresa - Bitcoin adresa je niz slova i brojeva. Vaš novčanik može da ih generiše beskonačno mnogo,i svaka je jedinstvena

• Bip - Predlog za poboljšanje bitkoina, eng. 'Bitcoin Improvement Proposal‘ predstavlja način na koji se promene protokola podnose, odobravaju i označavaju

• bitcoin (malo ‘b’) - Kada se izrazi sa malim „b“, reč bitcoin odnosi se na jedinicu valute

• Blok - Skup transakcija koje je rudar grupisao i uspešno iskopao

• Blockchain - Lanac uspešnih blokova koji se grade jedan na drugom. Svaka je vezana za svog prethodnika

• Hladno Skladištenje (cold storage) - Metoda čuvanja privatnih ključeva bitcoin-a u okruženju koje nije povezano sa Internetom

• Potvrda (Confirmation) - Kada se transakcija rudari, deo bloka je jedna potvrda. Svaki sledeći blok je dodatna potvrda

• Pravila konsenzusa (Consensus rules) - Skup pravila koje mora da poštuje svako ko želi da učestvuje u mreži

• Težina (Difficulty) - Podesiva vrednost koja diktira kolika je računarska snaga potrebna rudarima za kopanje novih blokova.

• Naknade (Fees) - Vrednost koja se plaća rudaru za uključivanje transakcije u blok

• Hardware novčanik - Namenski sigurni uređaj za čuvanje bitcoin privatnih ključeva u oflajn okruženju

• Hash - Termin dat radnji pretvaranja podataka. Hashing koriste rudari za obradu transakcija

• Brzina Hasha (Hash Rate) - Ukupan broj hashova koje je izvršio rudar ili grupa rudara, eng. mining pool, izražen u hashovima u sekundi

• KYC - ‘Znajte svog kupca, eng. Know Your Customer‘ je propis koji zahteva od preduzeća koja prodaju bitcoin-e da prikupljaju identifikacione informacije o kupcu

• Lightning Network - Dodatni sloj izgrađen na vrhu Bitcoin-a koji omogućava korisnicima da šalju/primaju male uplate sa vrlo niskim naknadama

• Mempool - Grupa transakcija koja čeka da ih rudar uključi u blok

• Rudar - Učesnik mreže koji doprinosi računarskoj snazi za obradu transakcija u želji da zaradi naknade i blok nagradu

• Multisig - Multi-Signature je postavka novčanika koja može zahtevati više privatnih ključeva za autorizaciju transakcije

• Čvor (Node) - Računar povezan na Bitcoin mrežu koji koristi softver potreban za emitovanje, prenošenje i verifikaciju transakcija

• Papirni novčanik - Komad papira koji sadrži neophodne podatke za skladištenje Bitkoina zaštićenog od pristupa internetu

• Privatni ključ - Jedinstveni niz slova i brojeva potreban za čuvanje i transakciju bitcoin-a. Ovo ne biste trebali da delite ni sa kim

• Proof of Work - Metod kojim rudari nastoje da osiguraju mrežu i uključuju transakcije u blokove

• Javni ključ - Izveden iz privatnog ključa, javni ključ se koristi prilikom provere potpisa u transakciji

• Block Reward - Blok nagrada se dodeljuje prvom rudaru koji postigne dovoljan dokaz o radu, eng. Proof of Work. Nagrada = Blok subvencija + sve naknade za transakcije za taj blok. Trenutna blok subvencija je 6,25 BTC.

• Satoshi or ‘sat’ - Nazvan po anonimnom tvorcu Bitcoin-a i ponekad skraćenici „sat“, Satoshi je najmanja jedinica bitcoin-a. 1 bitcoin = 100 miliona satoshis

• Satoshi Nakamoto - Pseudonim koji je koristio Bitcoin-ov tvorac (ili tvorci) pre nego što je nestao sa interneta

• SegWit - Odvojeni svedok, eng. Segregated Witness, je poboljšanje napravljeno 2017. godine kako bi se povećala skalabilnost mreže. Segwit transakcije su jeftinije.

• Subvencija (Subsidy) - Subvencija se isplaćuje rudaru koji postigne dovoljan dokaz o radu za svaki blok. Trenutna subvencija je 6,25 BTC. Ona se prepolovljava na svakih 210.000 blokova (otprilike 4 godine)

• Testnet - Odvojena mreža sa gotovo identičnim dizajnom kao Bitcoin, koja služi programerima za testiranje poboljšanja

• Tor - The Onion Router je alternativna mreža koju koriste korisnici koji žele da sačuvaju svoju privatnost na mreži

• Txid - Identifikator transakcije, eng. Transaction Identifier, je jedinstveni niz brojeva i slova koji se koristi za označavanje transakcije

• UTXO - Nepotrošeni izlaz transakcije, eng. Unspent Transaction Output, je deo bitcoin-a potrošen na novu adresu koji se može koristiti kao ulaz u budućim transakcijama

Bitcoinova potrošnja energije nije „rasipna“

– On je mnogo efikasniji od postojećih finansijskih sistema

– Niko nema moralni autoritet da vam kaže šta je dobra ili loša upotreba energije (npr: gledanje Parova, Zadruge ili Farme)

Hajde da raskrinkamo ovaj FUD (eng. Fear, Uncertainty and Doubt – Strah, Neizvesnost i Sumnju)

U ovom članku istražujem kako je sve oko nas energija, novac je energija, subjektivna upotreba energije i troškovi PoW-a (eng. Proof of work – Dokaz rada) u odnosu na postojeće sisteme upravljanja.

Ideja da je „rad“ energija, započela je kada je francuski matematičar Gaspard-Gustave de Coriolis predstavio ideju da je energija „odrađen rad“. Nekada davno, celokupan posao koji je odrađivan u ekonomiji realizovan je kroz ljuduski rad. Taj rad pokretala je hrana. Pre više hiljada godina, naša potrošnja energije se povećala kada smo pripitomili životinje koje bi mogle da rade umesto nas. Ti novi radnici takođe su morali da budu nahranjeni. Velike količine hrane bile su potrebne da bi se zadovoljile potrebe za energijom, a zajedno sa nama, povećavao se i naš prosperitet.

U poslednjih nekoliko stotina godina napravili smo sjajne mašine koje imaju svrhu izvršavanja tj. proizvodnje odredjenog rada. I mašine i priroda proizvode rad korišćenjem energije (prvi zakon termodinamike). Imamo ekonomiju koja se ne zasniva na novcu, već na radu i energiji.

Sve stvari u našem životu su usko povezane sa cenom energije. Troškovi bilo kog dobra su u velikoj meri odraz energije koja se koristi u proizvodnji tog dobra. Novac, koji predstavlja rad potreban za generisanje dobara i usluga, takođe se može posmatrati kao uskladištena energija.

Početkom 20. veka, ljudi su bili zainteresovani za zamenu zlata ili dolara sa „energetskim dolarom“ ili „jedinicama energije“. Koncept je bio popularan zbog svojih dobrih novčanih karakteristika. Mane? Nije se moglo lako preneti ili skladištiti.

„Da bi muškaraca/ženu naterao da poželi neku stvar, potrebno je samo učiniti stvar teškom za dobijanje.“ – Mark Twain Bitcoin-ov PoW je prvobitno izmišljen kao mera protiv spam email-ova. Tek nešto kasnije, Satoshi ga je prilagodio da se koristi u digitalnoj gotovini.

Ono što PoW rudarenje radi „ispod haube“ je upotreba namenskih mašina (ASIC-a) za pretvaranje električne energije u Bitcoin-e (putem blok nagrade). Bitcoin ima kapitalistički mehanizam glasanja, „rizikovan novac, dobijeni glasovi“ pomoću energije/ASIC-a koji se koriste za generisanje heš-ova (glasova).

Kada je Satoshi dizajnirao PoW, iz temelja je promenio način na koji se formira konsenzus između ljudi od političkih do apolitičnih glasova (heš-ova) pretvaranjem energije. To je najjednostavniji i najpravedniji način da fizički svet potvrdi nešto u digitalnom svetu.

Bitcoin je odlična roba, iskovana iz energije, osnovna roba univerzuma. PoW transformiše električnu energiju u digitalno zlato. Činjenica da je PoW „skup“ je odlika, a ne greška.

Istorijski gledano, obezbeđivanje nečega podrazumevalo je izgradnju fizičkog zida oko svega što je vredno. Knjiga Bitcoin-a je obezbeđena ukupnom sumom energije potrošene za izgradnju digitalnog zida. Bila bi potrebna ekvivalentna količina energije da bi se on srušio (nezaboravna skupoća) @NickSzabo4

„Potrošnja električne energije po transakciji“ je loš KPI, a evo i zašto:

– Potrošena energija je po bloku, a ne po transakciji

– Ekonomska gustina Bitcoin transakcije se povećava (Segwit, taproot, Lightning)

– Trebalo bi da bude definisano sigurnošću ekonomske istorije @LaurentMT . Stopa poboljšanja efikasnosti ASIC-a se usporava. Kako se efikasnost usporava, možemo očekivati porast konkurencije proizvođača kako se marže sužavaju. Sveukupni troškovi rudarenja preći će sa početnih troškova ASIC hardvera na tekuće troškove energije za ostvarivanje rada.

Cena rudarenja Bitcoin-a postaje najniža (višak) vrednost električne energije. Ovo može rešiti problem sa obnovljivim izvorima energije koji imaju predvidivi kapacitet i koji se ne iskorišćava u potpunosti, poput hidroelektrana i gorivog metana.

Aluminijum je bio popularno sredstvo za „izvoz“ električne energije iz zemlje koja obiluje neiskorišćenim obnovljivim izvorima energije (npr. Island). Kako je proizvodnja aluminijuma tokom decenija sazrevala, kWh po kilogramu proizvedenog aluminijuma postajao je efikasniji.

https://www1.eere.energy.gov/manufacturing/resources/aluminum/pdfs/al_theoretical.pdf

PoW je u krajnjem slučaju kupac celokupne električne energije, stvarajući temelj koji podstiče izgradnju novih postrojenja za proizvodnju energije oko različitih izvora energije koji bi inače ostali neiskorišćeni.

„Zamislite topografsku 3D mapu sveta sa žarištima jeftine energije koji su niži, a sa skupom energijom višlji. Zamišljam da je iskopavanje Bitcoin-a slično čaši vode koja se prelila, taložila se po uglovima i ćoškovima i glačala ih. “ – @nic__carter

„Energija koja se koristi za PoW prestaće da raste kada se granični povrat od sagorevanja kWh energije kroz PoW bude jednak graničnom povratu od prodaje tog kWh u mrežu … „ Nakamoto-va tačka“ koja će koristiti između 1-10% svetske energije.“ – @dhruvbansal

Neki se žale da rudarenje Bitcoin-a ne postiže „ništa korisno“, poput pronalaženja prostih brojeva. Bitcoin već radi nešto korisno za društvo. Nije racionalno tražiti od rudara da obavljaju funkciju koja je nesebična bez podsticaja.

Sve zahteva energiju. Tvrdnja da je jedna upotreba energije više ili manje rasipna od druge, potpuno je subjektivna, jer su sve upotrebe plaćene tržišnom stopom za korišćenje te električne energije.

Bitcoin-ova upotreba električnog kapaciteta troši manje količine električne energije od postojećih tradicionalnih sistema koji ne zahtevaju samo napajanje bankarske infrastrukture, već i vojnu i političku mašinu. Kompromis energije je „neto pozitivan“ ishod.

Preko Bitcoin-a, da li je nepoverljivo poravnanje od 1,34T USD između ugovornih strana godišnje, uz dodatni benefit jeftinije energije za sve, vredno 4,5B USD u trenutnim troškovima rudarenja? Mislim da je odgovor odlučno da.

1/ Bitcoin’s energy consumption is not “wasteful.”

- It is much more efficient than existing financial systems
- No one has the moral authority to tell you what is a good or bad use of energy (ex: watching the Kardashians)

Let's debunk this FUD👇

— Dan Held (@danheld) January 18, 2021

Pregled sadržaja

1. Bitcoin Je Nosilac Imovine
2. Komprimis: Bezbednost vs Konfor
3. Pregled Novčanika: Istraživanje Hardverskih, Mobilnih, Desktop i Multisig Bitcoin Novčanika
4. Vruće vs Hladno – (hot vs Cold) Bitcoin Novčanici: U čemu je razlika?
5. Bitcoin Novčanik – Backup Fraza
6. Bitcoin Multisignature: Kako radi
7. Zašto Moj Bitcoin Novčanik Stalno Menja Moju Adresu?
8. Moja Preporuka: Neka Procenat Neto Vrednosti Vodi Vaš Izbor Bitcoin Novčanika
9. Da Zaokružimo Priču

U redu, dakle stekli ste neku količinu Bitcoin-a, i koji je sada najbolji način za njegovo čuvanje? Ovde ću vas provesti kroz proces pronalaženja pravog Bitcoin novčanika za vas.

Iako se čini kao jednostavno pitanje, ima iznenađujuće puno nijansi koje treba razmotriti. Koliko Bitcoin-a imate? Koliko često planirate da ga trošite? Da li ste sigurni da su vaši ključevi sigurniji kod vas nego kod offline čuvara? Odgovori na ova pitanja pomoći će vam da pronadjete pravo rešenje za vas.

Bitcoin je nosilac imovine, što znači da i sami možete držati ključeve svog Bitcoin-a. Kada držite svoje Bitcoin ključeve, vi imate direktnu kontrolu nad svojim novcem. Nije povereno nijednoj trećoj strani, poput banke. Trebate držati svoje ključeve onda kada utvrdite da je rizik da ih lično držite manji od rizika da ih čuvar izgubi. Donošenje te odluke oslanja se uglavnom na vaše razumevanje kako i zašto držati svoje Bitcoin ključeve. U ovom članku ću vam pomoći da razumete obe strane.

U ovom članku ćemo istražiti:

• „Nisu vaši ključevi, nije vaš Bitcoin“
• Bezbednost vs Konfor
• Vrste Bitcoin novčanika
• Postavke Multisig-a
• Moja preporuka za izbor najboljeg novčanika za VAS

Zato počnimo polako.

Bitcoin Je Nosilac Imovine

U kriptografiji, javni ključ(public key) se koristi za šifrovanje poruka, a privatni ključ(private key) za njihovo dešifrovanje. Ako bi neko želeo da vam pošalje šifrovanu poruku, šifrirao bi je vašim javnim ključem. Vaš privatni ključ je jedini način za dešifrovanje te poruke, pa sve dok ste jedina osoba koja drži taj privatni ključ, vi ste i jedina osoba koja može pročitati poruku.

Bitcoin koristi kriptografiju javnog/privatnog ključa da bi osigurao transakcije. Privatni ključ se kreira kada napravite Bitcoin novčanik. Novčanik stvara javne ključeve koji se heširaju i koriste kao adrese za prijem Bitcoin-a. Privatni ključ je potreban da bi se dokazalo vlasništvo nad uskladištenim Bitcoin-om na toj adresi kako bi se mogao potrošiti.

Ako lično ne kontrolišete privatne ključeve povezane sa vašim Bitcoin-om, onda zapravo ne posedujete svoj Bitcoin. Drugim rečima, ako menjačnica ili banka drži vaše Bitcoin-e u vaše ime, vi onda nemate direktnu kontrolu nad svojim Bitcoin-ima. Vi prenosite sigurnost svog Bitcoin-a drugoj stranci.

Da biste u potpunosti iskoristili jedinstvene osobine Bitcoin-a kao novca, vi trebate da držite svoje privatne ključeve. Kao što Bitcoineri često kažu „nisu vaši ključevi, nije vaš Bitcoin“. Ovo vam pruža mogućnost držanja vašeg Bitcoin-a pod vašim nadzorom, tako da ga države, banke ili hakeri koji ga ciljaju ne mogu zapleniti ili oduzeti. Ali odabir držanja sopstvenih ključeva dolazi sa odredjenom odgovornošću za bezbednost vašeg Bitcoin-a.

Moj cilj je da vam pomognem da postanete konforni sa mogućnošću držanja svojih ključeva. Do tada, Bitcoin če biti sigurniji na novčaniku vaše menjačnice.

Sada ćemo pogledati koje opcije imate za preuzimanje kontrole nad sopstvenim Bitcoin ključevima.

Bezbednost vs Komfor

Komprimis: Bezbednost vs Komfor

Glavni kompromis koji treba uzeti u obzir prilikom skladištenja vašeg Bitcoin-a je između bezbednosti i konfora. Očigledno je da su i bezbednost i konfor poželjne osobine prilikom čuvanja vašeg Bitcoin-a, ali se međusobno direktno suprotstavljaju.

Gde se vi nalazite u spektru bezbednosti nasuprot konfora?

Postavite sebi ova pitanja da biste stekli bolji utisak o tome koji način čuvanja za vas ima najviše smisla:

• Ukupna vrednost – da li skladištite na nivou od 0,1%, 1% ili 10 +% vaše neto vrednosti u Bitcoin-u? Odgovor bi trebao da vam da vrlo različite metode čuvanja vašeg Bitcoin-a. Očigledno biste bili spremni da pretrpite više neprijatnosti ako to znači zaštitu 50% vaše neto vrednosti.
• Vremenski okvir/dostupnost – Kada i koliko često imate potrebu da trošite svoje Bitcoin-e? Da li je to više kao tekući račun, srednjoročni štedni račun ili je vaš Bitcoin sličniji dugoročnom penzionom računu?

“Pazite da podešavanje vaše zaštite ne bude tako složeno da čak i vi zaboravite kako dostupiti vašom Bitcoin-u“

Od Bitcoinera se mogu čuti upozoravajuće priče o ljudima koji gube svoje Bitcoin-e zbog prekomplikovanih podešavanja čuvanja, što rezultira time da vlasnik zaboravi kako da pristupi svojim novčićima.

Pregled Novčanika: Istraživanje Hardverskih, Mobilnih, Desktop i Multisig Bitcoin Novčanika

Sada kada ste odlučili da nabavite nekoliko Bitcoin-a (pametan potez) vreme je da odlučite gde ćete čuvati vaš Bitcoin. Kada započinjete, ovo vam može dati nadmoćan osećaj. U ovom odeljku ću vam dati kratki pregled opcija kojima raspolažete. Kao i u većini stvari u životu, i ovde se radi o kompromisima.

Hardverski Bitcoin Novčanici

Korisnici čuvaju privatne ključeve na namenskom hardverskom delu.

Prednosti: Privatni ključevi nikada ne dolaze u dodir sa internetom, što smanjuje rizik od njihovih gubitaka. Pogodno za dugotrajno skladištenje. Ako izgubite hardverski novčanik, možete da upotrebite backup seed fraze (eng. seed phrase backup) da biste vratili novčanik.

Mane: Korisnici moraju da obezbede backup seed fraze, što zahteva promišljenu strategiju kako da je zaštite. Preporučuje se da zapišete svoju seed frazu na metal i sačuvate rezervne kopije na više sigurnih lokacija. Ako vam ukradu hardverski novčanik, dolazite u rizik hakovanja vaših sredstava. Napomena: zaštita backup seed fraze je standardna praksa za novčanike gde korisnik kontroliše svoje privatne ključeve.

Primeri: Ledger, Trezor, Coldcard i BitBox

Mobilni Bitcoin Novčanici

Korisnici čuvaju privatne ključeve na mobilnom uređaju.

Prednosti: Jednostavan za upotrebu, dobar za početnike, pogodan za male iznose.

Mane: Najmanje sigurna opcija jer se privatni ključevi nalaze na uređaju povezanom na Internet. Ako napadač stekne fizički pristup vašem telefonu, može proslediti sredstva u njegov novčanik. Nije dobro za dugotrajno skladištenje.

Primeri: Block­stream Green, Samourai (samo za Android), Muun, Blue Wallet, Electrum

Desktop Bitcoin Novčanici

Korisnici čuvaju privatne ključeve na svom desktop/laptop računaru

Prednosti: Dobro korisničko iskustvo.

Mane: Nije baš bezbedno, jer su računari povezani na internet i podložni virusima i napadima. Nije dobro za dugotrajno čuvanje.

Primeri: Bitcoin Core i Electrum (napredni), Wasabi (srednji), Block­stream Green (početni). Wasabi je verovatno najbolji novčanik za privatnost, a Block­stream Green je najbolji početnički desktop novčanik.

Multisignature Bitcoin Novčanici

Korisnik čuva privatne ključeve u posebnom novčaniku za koji je potrebno da potpiše više privatnih ključeva pre nego što može da premešta svoja sredstva. Na primer, u „2 od 3“ multisig (eng. multisignature – više potpisa) novčaniku, korisniku su potrebna bilo koja dva od tri privatna ključa za slanje sredstava.

Prednosti: Jedan od najsigurnijih načina za čuvanje vašeg Bitcoin-a, smanjuje efikasnost fizičkih napada, pogodan za dugoročno skladištenje.

Mane: Teško ga je samostalno podesiti, ali postoji nekoliko servisa koji olakšavaju ovaj proces. Nije pogodno za potrošnju, a to može predstavljati i poentu.

Primeri: Unchained Capital’s Vault (2 od 3), Casa’s Keymaster (2 od 3 i 3 od 5), Block­steam Green (2 od 2), Electrum.

Vruće vs Hladno – (hot vs Cold) Bitcoin Novčanici: U čemu je razlika?

Vrući novčanici su povezani na Internet. To znači da je ključevima lakše pristupiti nego kada su na hardverskom novčaniku, a to takođe znači i da su vaša sredstva ranjiva na napade hakera. Vruće novčanike preporučujem samo za male količine.

Hladni novčanici NISU povezani sa Internetom. To znači da je vašim sredstvima teže pristupiti. Hladni novčanici su manje pogodni za korisnike, ali hakeri mnogo teže mogu da pristupe vašim sredstvima. Hladne novčanike treba smatrati jedinom opcijom za dugoročno čuvanje.

Bitcoin Novčanik – Backup Fraza

Većina novčanika zahteva od korisnika da zapišu „backup seed frazu“. Ovo je mera predostrožnosti u slučaju da izgubite pristup svojim privatnim ključevima/novčaniku. To takođe znači da korisnici moraju biti vrlo oprezni sa svojim rezervnim kopijama jer one sadrže sve potrebne informacije za pristup vašim sredstvima. Tretirajte i čuvajte svoje rezervne kopije na način kao što bi tretirali i čuvali gomilu zlata.

• Ne pravite slike ili snimke ekrana svoje backup fraze
• Ne izgovarajte naglas svoju backup frazu – ikad!
• Ne čuvajte svoju semensku frazu Password Manager Aplikaciji
• Ne koristite Internet uslugu oporavka backup fraze
• Koristite pristupnu frazu (passphrase) da biste dodali još sigurnosti
• Koristite više metoda za pravljenje rezervnih kopija
• Ograničite pristup svojoj backup frazi što je više moguće
• Nikada ne razgovarajte sa ljudima gde, kako i koliko Bitcoin-a čuvate

Tako izgleda „backup seed fraza“

Bitcoin Novčanici Bez Seed-ova

Drugi način za čuvanje Bitcoin-a su novčanici bez seed-ova. Oni su dizajnirani za multisig akaunte, gde korisnici ne kreiraju backup seed-ove, već se oslanjaju na uslugu rezervne kopije. Casa prednjači u novčanicima bez seed-ova sa svojim Keymaster multisignaturnim proizvodom.

Bitcoin Multisignature: Kako radi

Umesto da zahtevaju jedan potpis privatnog ključa za premeštanje sredstava, multisig novčanici zahtevaju više potpisa za premeštanje sredstava. Postoji mnogo načina za pravljenje multisig novčanika, ali iskoristimo postavku 2 od 3 za naš primer.

Kao korisnik, to znači da imate ukupno 3 privatna ključa koji odgovaraju jednom Bitcoin novčaniku. Da biste prebacili sredstva, potrebna su vam najmanje 2 privatna ključa za potpisivanje transakcije. Većina korisnika će fizički odvojiti lokacije svakog ključa kako bi što više smanjili rizik. Samo nemojte biti previše kreativni, da ne prevarite i sebe i na taj način izgubite svoja sredstva (to se dogodilo mnogo puta).

Kao što je gore pomenuto, evo nekoliko primera Multisig­na­ture novčanika

• Block­steam Green Wallet (2 od 2)
• Casa’s Keymaster (2 od 3 i 3 od 5)
• Unchained Capital’s Vault (2 od 3)
• Electrum

Prednosti Multisig-a

Multisig nudi prostor za greške. Ako imate samo jedan privatni ključ i izgubite ga, vaša sredstva će se zauvek izgubiti. Međutim, ako imate podešavanje 2 od 3, možete sebi priuštiti da izgubite jedan privatni ključ i dalje pristupite svojim sredstvima.

Multisig takođe smanjuje šanse za moguće fizičke napade. Recimo da ste fizički ugroženi i primorani da se odreknete svog dragocenog Bitcoin-a. Ako ste imali normalan novčanik (a ne multisig), onda biste lako mogli da prebacite svoj Bitcoin tom kom vas napada. Međutim, ako ste postavili multisig podešavanja, jedan od vaših ključeva je u kući, a drugi ključ na nekom drugom mestu (npr. vaša kancelarija ili sef u banci). Ovakvo razdvajanje ključeva u velikoj meri smanjuje želju tog napadača da uopšte pokuša da preotme vaš Bitcoin.

Zašto Moj Bitcoin Novčanik Stalno Menja Moju Adresu?

Svaki skup privatnih ključeva može generisati bilione javnih ključeva. Ovi javni ključevi se zatim transformišu (kroz matematički proces zvan heširanje) da bi se proizvele javne adrese.

Svaka pojedinačna adresa može da primi Bitcoin. Dakle, svaki skup privatnih ključeva koji posedujete sposoban je da proizvede svoj jedinstveni, masivni skup javnih adresa koje posedujete vi, i samo vi. Svako može da pošalje Bitcoin na te javne adrese, ali samo onaj koji poseduje te privatne ključeve može trošiti Bitcoin sa tih adresa.

Mnogi ljudi vole da uporedjuju privatne ključeve, javne adrese i Bitcoin novčanike sa e-mail adresama. Privatni ključevi su vaša lozinka, javna adresa je vaša e-mail adresa, a novčanik je e-mail domen koji koristite (npr. Gmail, Protonmail, Yahoo itd.). Iako je korisna, ova analogija pomalo obmanjuje, jer sa Bitcoin-om svaka lozinka (privatni ključ) koju posedujete omogućava pristup bilionima potencijalnih e-mail adresa (javnih adresa) za slanje i primanje Bitcoin-a.

Nema razloga za brigu ako vaš novčanik stalno generiše nove Bitcoin adrese. To je zapravo jedna od njegovih karakteristika! Novčanici koji generišu i koriste nove javne adrese pomažu u zaštiti vaše privatnosti od ljudi koji „njuškaju“ na javnom Bitcoin blockchain-u. Samo zapamtite da sve dok vi držite privatne ključeve novčanika, samo vi posedujete sadašnji i budući Bitcoin, poslat na bilo koju javnu adresu koju je generisao vaš novčanik. Samo se pobrinite da privatni ključevi Bitcoin-a budu sigurni, bezbedni i privatni.

Moja Preporuka: Neka Procenat Neto Vrednosti Vodi Vaš Izbor Bitcoin Novčanika

Najjednostavniji način pristupanja izbora koji novčanik će te odabrati za vaš Bitcoin je fokusiranje na pitanje „koliko novca je u igri?“. Drugim rečima, koji procenat vaše neto vrednosti je zaštićen? Evo naše analize, ali naravno, situacija svake osobe je jedinstvena. Koristite ovo kao smernicu, a ne kao apsolutnu istinu.

Male količine (oko 0,1% neto vrednosti) – Koristite mobilni Bitcoin novčanik

• Block­stream Green – ima multisig 2 od 2. To je verovatno najbolji Bitcoin novčanik za iPhone.
• Casa Keymaster (režim sa jednim ključem) – rezervna kopija bez seed-a.

Srednji iznosi (oko 1% neto vrednosti) – Koristite hardverski Bitcoin novčanik

• Ledger
• Trezor
• Coldcard

Velike količine (više od 10% + neto vrednost) – Koristite Multisig Bitcoin novčanik

• Casa Keymaster Multisig —  interfejs koji je jednostavan za korišćenje, možete birati postavke 2 od 3 i 3 od 5. Oni imaju alat za samooporavak, međutim ovo nisam lično koristio, i želeo bih da obavim više istraživanja pre nego što dam pravu preporuku.
• Unchained Capital’s Multisig —  interfejs koji je jednostavan za korišćenje, postavka 2 od 3, može pristupiti finansijskim uslugama zasnovanim na vašem BTC u depozitu.
• Self Hosted Multisig —  korisnici takođe mogu da kreiraju sopstvene multisig postavke. Ovo zahteva mnogo veće tehničko znanje u poređenju sa Unchained i Casa, međutim, ne žrtvujete nikakvu privatnost.

Protip: Rapodelite sredstva koja želite da skladištite dugoročno. Ako imate značajan deo svoje neto vrednosti u Bitcoin-u, u vašem je najboljem interesu da raspodelite svoj ulog. Ovo umanjuje vaš rizik, što smanjuje šanse da budete izbrisani. Na primer, trećinu svog Bitcoin-a čuvajte sa Casa multisig-om, drugu trećinu sa Unchained Capital Vault-om, a preostalu trećinu na hardverskom novčaniku (Cold Card, Ledger ili Trezor).

Da Zaokružimo Priču

Ovo je moj rezime vaših mogućnosti izbora Bitcoin-ovih novčanika i kako odabrati pravi od njih uzimajući u obzir privatne ključeve, načine i stepen zaštite i sigurnosti koji oni pružaju. Ako ste i dalje zastrašeni, bez brige. Preporučujemo da preuzmete kontrolu nad vašim Bitcoin ključevima samo kada budete sigurni u uslugu koja vam se pruža. Ali vas podstičemo da i dalje razmatrate jedinstvenu priliku koju vam pruža Bitcoin: mogućnost da imate apsolutnu kontrolu nad svojim bogatstvom.

Samostalno čuvanje je vremenom sve lakše i lakše. Razmotrite svoju situaciju i odaberite način čuvanja koji najbolje odgovara vama. Ovde sam da vam pomognem, i slobodno mi se obratite sa svim pitanjima koja vas zanimaju.

Pregled sadržaja

1. Koji Bitcoin Novčanici su Dostupni?
2. Šta je Mnemonic Oporavak ili Seed Fraza sa 12 ili 24 Reči?
3. Kako Čuvati Seed Frazu
4. Saveti za Osiguravanje Vaše Seed Fraze
5. Šta će se Desiti sa Vašim Bitcoin-om Nakon što Umrete?
6. Kako Koristite Seed Frazu za Oporavak Vašeg Novčanika?
7. Ako je Vaša Seed Fraza Sigurna, Biće i Vaša Sredstava!

Za one koji tek ulaze u igru sa kriptovalutama, šansa da vaša Bitcoin sredstva ne budu sigurna i zaštićena može biti pomalo zastrašujuća. Srećom, postoji mnogo user-friendly Bitcoin novčanika, i svaki od njih ima izvrsnu funkciju rezervne kopije, koja vam omogućava trenutan povraćaj Bitcoin sredstava, ako vaš uređaj na kome se nalazi novčanik ikada bude zagubljen ili izgubljen. Ova funkcija, poznata kao „seed fraza“, ili seed fraza za oporavak, predstavlja jedinstveni niz reči koje će vaš novčanik generisati, i koje deluju kao password za vaše lične Bitcoin podatke. Ovaj skup reči omogućava trenutni povraćaj vaših bitcoin sredstava.

Iako možete lako zapostaviti svoju seed frazu, misleći da ćete se kasnije pozabaviti sa njom, uvek je najbolje biti proaktivan kada je reč o osiguranju zaštite vaše fraze za oporavak. Fraza za oporavak je vaša rezervna kopija – pa iako vam neće trebati svaki dan, biće kritična u slučaju da vam se novčanik pokvari. Takođe, fraza za oporavak može da omogući svima pristup vašem bitcoin-u, pa je zato veoma važno da se ona čuva na sigurnom.

U ovom članku, prikazaću vam:

1. Spisak glavnih Bitcoin hardware novčanika koje možete koristiti za skladištenje vaših Bitcoin-a.
2. Sveobuhvatan pregled mnogih metoda koje možete koristiti za čuvanje vaše seed fraze
3. Razne prednosti i mane za svaku od njih
4. Saveti koje možete da koristite da biste maksimizirali ukupnu sigurnost svoje seed fraze
5. Kako sigurno čuvati vašu seed frazu
6. Kako proslediti svoj Bitcoin u slučaju vaše smrti

Kada završite sa čitanjem, trebalo bi da ste na dobrom putu da čuvate svoju seed frazu koristeći najsigurnija i najpouzdanija dostupna sredstva, obezbeđujući najveću zaštitu svojih Bitcoin sredstava bez obzira na to šta se sa vama ili vašim digitalnim uređajima dogodi u budućnosti. Za početak ćemo dati brzi pregled hardware novčanika i šta tačno predstavlja fraza za oporavak.

Koji Bitcoin Novčanici su Dostupni?

Ispod ćete pronaći listu od nekoliko najpopularnijih novčanika koji su dostupni danas. Softverski novčanici rade na vašem telefonu ili računaru, dok su hardware novčanici namenski delovi hardvera (poput specijalizovanog fleš diska) koji omogućavaju lak i siguran pristup vašem bitcoin-u uz jaku sigurnost.

Hardware (poput specijalizovanog USB fleš diska) i Software (na vašem telefonu ili računaru)

Svaki od ovih novčanika će vam dati seed frazu, koja se sastoji od 12 ili 24 reči, što će vam omogućiti pristup svim bitcoin adresama povezanim sa vašim novčanikom – a samim tim i svim vašim sredstvima.

Šta je Mnemonic Oporavak ili Seed Fraza sa 12 ili 24 Reči?

Najjednostavnije rečeno, seed fraza je niz određenih reči u kojima se nalaze sve potrebne informacije kako bi se u potpunosti povratila vaša Bitcoin sredstva. Koji god novčanik odlučite da koristite, generisaće jedinstvenu seed frazu, posebno za vas, a taj softver će vas uputiti da čuvate seed frazu na neki način, gde će biti dostupna u slučaju nužde. Seed fraza će biti jedinstvena i obično sadrži od 12 ili 24 reči, od kojih se neke mogu ponoviti. Pre nego što sačuvate seed frazu, pročitajte odeljak 4) sa našim savetima!

Seed fraza omogućava pristup vašim bitcoin sredstvima svima koji je poseduju- omogućavajući vam da povratite sredstava ako vam se novčanik pokvari, ili omogućavajući lopovu da dobije pristup vašim bitcoin-ima.

To čini vašu seed frazu vrednom poput zlatne poluge. Zbog toga je pravilno čuvanje vaše seed fraze veoma važno – morate uravnotežiti lak način oporavka i sigurnost protiv krađe i hakovanja. Međutim, s obzirom da je vaša seed fraza samo niz reči, ona se može snimati i skladištiti na mnogo jednostavniji način (i mnogo jeftinije!) od zlatne poluge – čineći je potencijalno mnogo sigurnijom.

Primarna svrha seed fraze je da ima neku vrstu fizičkog sredstva za povraćaj Bitcoin sredstava ako vas izneveri novčanik. To uključuje ako vam se sruši sistem na računaru, ako vam se ošteti hard disk, izgubite telefon ili razbijete hardware novčanik – u svakom slučaju gde vaš novčanik postane nepristupačan.

Seed fraze zasnivaju se na specifikacijama otvorenog koda kompatibilnim sa Bitcoin protokolom, što znači da dok god imate svoju seed frazu, možete koristiti mnoge druge vrste novčanika da biste povratili pristup svom bitcoin-u. Recimo da danas posedujete Trezor, ali za 10 godina vam se uređaj pokvari ili Trezor prestane da posluje – možete jednostavno kupiti drugačiji hardware novčanik ili skinuti novčanik na svoj telefon, i pomoću svoje seed fraze povratiti pristup svojim bitcoin-ima.

Kako seed fraza funkcioniše?

Seed fraze funkcionišu slično kao i bilo koji drugi oblik koda, pri čemu svaka reč predstavlja numeričku vrednost koju novčanik razume. Fraze se generišu nasumično na osnovu unapred određene baze reči. Iako ponekad imate mogućnost da smislite sopstvenu seed frazu, omogućavanje novčaniku da generiše seed frazu je najbolja opcija za vašu sigurnost.

Jedna od prednosti koja je svojstvena prirodi seed fraza je ta što se u njima koriste stvarne prepoznatljive reči na engleskom jeziku koje se mogu izvesti i upamtiti bez obzira na male greške kao rezultat ružnog rukopisa. Ovo je suprotno od mnogih drugih nasumično generisanih passworda, gde svaki karakter mora biti jasno čitljiv da bi se password mogao pravilno kreirati, jer su oni jednostavno niz slučajnih karaktera. Stoga seed fraze imaju i prednosti randomizacije, kao i prednosti lako prepoznatljivih i uobičajenih reči.

Zašto Niko Ne Može da Predpostavi Seed Frazu?

Mogli biste da pomislite da bi niz od 24 reči možda bio lak nekome da ga pretpostavi, ili da bi nekome bilo isplativo da napravi računarski ciklus mogućih kombinacija, dok ne pronadje novčanik koji sadrži neke bitcoin-e kako bi mogao da ih ukrade.

Reči za frazu za oporavak ili seed frazu dolaze sa liste koja se sastoji od 2048 reči – pa čak i seed od 12 reči za Bitcoin novčanik ima 2048^12 kombinacija ili 2^132. Procenjuje se da u univerzumu postoji 10^21 zvezda, pa je nepotrebno reći da ovo predstavlja mnogo mogućih kombinacija. Čak i kada bi svaki čovek na Zemlji danas imao 1.000.000 novčanika (čak i bez adresa), to bi iznosilo samo 7.800.000.000.000.000 novčanika – što je oko 2^53. Ovo čini negde oko polovine mogućih kombinacija, ali to bi sakrilo snagu eksponencijalnog rasta.

Kada bi svi na svetu imali po 1.000.000 bitcoin novčanika, mi bismo i dalje koristili samo 0.000000000000000000000001654% od svih mogućih novčanika. To je neuporedivo teže nego pronaći jedno određeno zrno peska u celokupnom pesku koji se nalazi na Zemlji.

Čak i taj pronalazak određenog zrna peska na ovoj plaži bila bi kao šetnja parkom nasuprot pogađanju bilo koje random seed fraze.

Dakle, prilično je sigurno reći da niko uskoro neće pokušati da pogadja bitcoin novčanike. Bila bi potrebna vojska računara i veoma dugačak vremenski period da se pronadje samo jedan novčanik sa sredstvima u tom prostranstvu.

Kako Čuvati Seed Frazu

Neverovatno je važno kako zapisujete i skladištite svoju seed frazu, s obzirom na ogromnu količinu moći koju će oni koji je poseduju imati nad vašim Bitcoin sredstvima. Takođe, budući da je poenta seed fraze da bude lako dostupna gde i kada vam zatreba, čuvanje na nekom sigurnom, ali i pristupačnom mestu, je neophodno. Specifična metoda koju koristite za transkripciju vaše seed fraze je takođe važna, bez obzira na to kako se čuva, jer se neke metode transkripcije pokazale mnogo sigurnijim od drugih.

Pogledajte naš odeljak sa savetima, pre nego što zapišete svoju seed frazu!

Preporučujemo vam da fizički sačuvate svoju seed frazu nakon što vam je softver ili hardware novčanik isporuči. Fizičko skladištenje čini vašu seed frazu manje otvorenom za hakere koji bi mogli da vam ukradu frazu za oporavak iz digitalne memorije vašeg računara ili pametnog telefona.. Međutim, mnogi ljudi će i dalje odabrati neki oblik digitalnih sredstava za čuvanje svojih seed fraza, bilo zato što je to dominantno sredstvo ili jednostavno kao dodatni oblik rezervne kopije. Hajde da pogledajmo kako fizička, a tako i digitalna sredstva koja možete koristiti za čuvanje vaše seed fraze, kako se ona koriste, i specifične prednosti i nedostatke svake od njih.

Zapisivanje Vaše Seed fraze – na Papiru ili Digitalno

Zapisivanje Vaše Seed Fraze na Papir

Naravno, najočigledniji metod unošenja vaše digitalne seed fraze u fizički svet je isti onaj metod koji biste obično koristili za unošenje bilo kog drugog oblika pisanja u fizički svet – olovkom i papirom. Jednostavno zapisivanje vaše seed fraze na papir u potpunosti može biti dovoljno da vam pruži sigurnost koju želite. Međutim, postoje neka upozorenja oko upotrebe olovke i papira koja ovu najjednostavniju metodu čine ne baš tako idealnom za čuvanje nečega toliko važnog kao što je seed fraza.

Kao prvo, sam papir je lako uništiv, a o mastilu da i ne govorimo. U slučaju poplave ili požara, papir će biti uništen, što znači da će i vaša seed fraza biti uništena zajedno sa njim. Naravno, ovo su loše vesti i za svakoga ko verovatno gubi i sav svoj hardver i opremu u požaru ili poplavi. Kao drugu stvar, papir je neverovatno lako zagubiti. Može se oduvati, pomešati sa otpadom ili jednostavno pomešati sa nečim drugim i negde izgubiti, i nikada ga više nećete videti. Iz ovih i više drugih razloga, oni koji žele da zapišu svoju seed frazu u fizički svet, često traže sredstva koja su izdržljivija i trajnija od papira.

Graviranje Vaše Seed Fraze na Čeličnoj Back-Up Ploči

Back-up ploče od nerđajućeg čelika su stvorene kako bi korisnici Bitcoin-a imali način da trajnije urežu svoje seed fraze u fizički svet od puke olovke i papira. Napravljene su od nerđajućeg čelika, na koje se vaša seed fraza može trajno urezati. Budući da je gravura napravljena na čeliku, ona će u slučaju požara ili poplave moći da traje mnogo duže od papira. Ploča može biti bilo šta, od male kartice koju možete držati u novčaniku do većeg komada koji se može trajno čuvati kod kuće ili u sefu.

Bilo koju veličinu pločice da izaberete, možete je kupiti zajedno sa alatima za samograviranje (koji nisu uvek u kompletu), što znači da korisnik ne mora da deli svoju seed frazu sa onima od kojih je kupio ploču. Budući da su ove ploče stvorene posebno za potrebe izdržavanja katastrofe, obično sadrže brojne garancije o njihovoj trajnosti, otporne su na bilo koje elemenate koje možete baciti na njih, od vode do vatre, kao i od prekomernog korišćenja i habanja.

Što se tiče back-up ploča od nerđajućeg čelika, svaki proizvođač nudi svoj jedinstveni spin. Pogledajmo 5 najboljih proizvođača back-up ploča od nerđajućeg čelika na tržištu i da vidimo kako su se pokazali:

Cryptosteel

Sa sedištem u Velikoj Britaniji, Cryptosteel nudi čelične „Kapsule“ i „Kasete“ sa cenom u eurima, s tim da je kapsula približno veličine laserskog pokazivača, a kaseta je veličine, pa, kasete. Kapsula košta 74 eura, a kaseta 108 eura, mada se nude popusti za velike narudžbine. Umesto da zahtevaju gravuru, svaka Kaseta ili Kapsula dolazi sa odredjenom količinom čeličnih pločica koje se mogu staviti prema redosledu vaše seed fraze.

Cena Rezervne Kopije Jedne Seed Fraze: 74 eura

CryptoSteel Shop

Blockplate

Blockplate nudi čelične back-up ploče po ceni od 69 USD za dve – svaka ploča sadrži 12 reči. Njihove verzija jedne ploče, koja izgleda identično, košta 49 USD po paru. Potpuno četvrtaste i malo manje od podmetača, ove ploče vam omogućavaju da svoju seed frazu sačuvate na mreži koristeći samo prosti udarac u sredinu, nisu potrebne pločice sa slovima.

Cena Rezervne Kopije Jedne Seed Fraze: $49 (plus metalna igla za 10 $, ako vam treba)

Block Plate Shop

Hodlinox

Coldbit nudi heavy-duty kartice sa futrolama po ceni od 69 eura i setove za graviranje za dodatnih 20 eura. Takođe se možete odlučiti da sami uradite graviranje pomoću alata koji imate kod kuće, a koji može urezati čelik, poput dijamantske Dremel burgije. Oslanjajući se na čistu doslovnu transkripciju sličnu Hodlinox pločama, ove ploče ipak nude malo veću zaštitu i neke sjajne dizajne.

Cena Rezervne Kopije Jedne Seed Fraze: 29 Eura

HodlLinox Shop

Coldbit

Coldbit nudi heavy-duty kartice sa futrolama po ceni od 69 eura i setove za graviranje za dodatnih 20 eura. Takođe se možete odlučiti da sami uradite graviranje pomoću alata koji imate kod kuće, a koji može urezati čelik, poput dijamantske Dremel burgije. Oslanjajući se na čistu doslovnu transkripciju sličnu Hodlinox pločama, ove ploče ipak nude malo veću zaštitu i neke sjajne dizajne.

Cena Rezervne Kopije Jedne Seed Fraze: 69 Eura (plus 20 eura za set za graviranje, ako vam je potreban)

ColdBit Shop

Billfold by Privacy Pros

Preimenovan u Privacy Pros, brend Billfold je i dalje dostupan po ceni od 89 USD. Koristi dizajn kartice vrlo sličan Cryptosteel Kaseti, sa malim pločicama koje slažete da biste formirali svoju seed frazu.

Cena Rezervne Kopije Jedne Seed Fraze: $89

Privacy Pros Shop

Kriptovanje Vaše Seed Fraze i Njeno Digitalno Skladištenje

Iako se generalno preporučuje da svoju seed frazu ne skladištite digitalno, oni koji su bolje upućeni u digitalnu bezbednost, ovo mogu videti kao floskulu koja se može ignorisati. Iako laici sigurno ne bi smeli da šalju i primaju svoje seed fraze e-mailom, pravilno digitalno kriptovanje i skladištenje sredstvima poput cloud-a ili USB fleš memorije mogu biti jednako sigurna i bezbedna sredstva za skladištenje, kao i fizička sredstva, poput čeličnih back-up ploča. Takođe, kada se oba sredstva koriste zajedno, to vam pruža krajnju mrežu rezervnih kopija u slučaju bilo kakvih hitnih slučajeva.

Kriptovanje možda nije nešto što je lako za svakoga, ali postoje mnoge treće strane koji će se pobrinuti da odrade kriptovanje za vas. Obavezno diskonektujte računar sa Interneta dok unosite seed u računar i izvodite kriptovanje – ne verujte online uslugama kriptovanja!

Odatle, na vama ostaje da odlučite kako ćete da je čuvate, bilo na cloud-u ili na USB fleš memoriji. Prednost čuvanja na cloud-u je u tome što podaci nisu povezani ni sa jednim fizičkim uređajem i može im se pristupiti sa bilo kog mesta pomoću passworda na cloud-u. Međutim, to takođe znači da su podaci nešto pristupačniji nego da se čuvaju na USB fleš memoriji. Zapamtite da ako se odlučite za USB fleš memoriju, ona možda neće moći da se izdrži protiv požara i vode, baš kao što to mogu prosti nefizički podaci na cloud-u. Fleš memorija koja se koristi na USB-u takođe nije dizajnirana da traje duže od 10 godina, pa imajte i to na umu.

Digitalno čuvanje seed fraze preporučujem isključivo informatičarima tj ljudima sa dosta iskustva u kriptiranju informacija. Za 99% nas čekič i čelična pločica koju čuvamo na 2 ili 3 mesta + dodatna 13. ili 25. reč je najbolje rešenje.

Gde i Kako Čuvati Svoju Seed Frazu

Bez obzira da li ste odlučili da svoju seed frazu sačuvate na čeličnoj ploči, USB-u ili jednostavno na parčetu papira, moraćete da je stavite negde – a idealno bi bilo da je stavite na više mesta u slučaju da se jedna uništi ili izgubi.

Najbolji savet koji mogu da vam dam je gde ne trebate da čuvate svoju seed frazu. Na kraju, mesto na koje stavite svoju seed frazu najbolje je da sačuvate za sebe, i zato evo nekoliko mesta na koja definitivno ne želite da stavite seed frazu, ako želite da izbegnete da upadne u pogrešne ruke.

Ne Čuvajte Svoju Seed Frazu u…

1. Sef u Banci: Izgleda kao odlično mesto, zar ne? Pogrešno – banke prave greške, a kako sefovi postaju sve manje popularni, one prave još više grešaka!
2. Sef u Kući: Opet se čini kao odlično mesto – međutim, ovo je prvo mesto koje će provalnik potražiti. Čak i ako ne mogu da otvore sef, većinu malih kućnih sefova moguće je lako premestiti i odneti u kolicima, i kasnije ih razbiti.
3. Ispod Kreveta ili Dušeka: Klasično mesto za skrivanje novca, takođe je jedno od prvih mesta koje će provalnik pogledati.
4. U Frižideru: Možda mislite da maskiranje vašeg seed-a u posudi za hranu izgleda kao dobar način zabune, ali ovo je uobičajena taktika za skrivanje dragocenosti, pa bi provalnici mogli potražiti i ovde.
5. Ormarić za Nakit ili Fioke za Veš: To su uobičajena mesta za čuvanje drugih vrsta dragocenosti, pa će ih provalnik brzo pokrasti.

Budite kreativni, ali ne toliko kreativni da izgubite seed frazu, jer ne možete da se setite gde ste je sakrili.

Takođe je važno razmotriti i mogućnost pravljenja rezervnih kopija vašeg seed-a na više lokacija. Na taj način, čak i ako je jedno mesto potpuno uništeno (recimo da vam oluja odnese kuću), i dalje ćete da imate vaš seed na drugoj lokaciji.

Shamir-ovo Tajno Deljenje – Širite Vašu Frazu za Oporavak

Shamir-ovo Tajno Deljenje (eng. Shamir Secret Sharing), je algoritam koji vam omogućava da svoj seed podelite na više seed-ova koji su sami po sebi beskorisni. Međutim, njihovim rekombinovanjem vratićete vaš seed za oporavak.

Ovo je dobar korak ukoliko želite da podelite vaš seed sa vašim advokatom, računovođom, članovima porodice itd. – jer obezbeđuje da niko od njih nema pristup vašem celom seed-u.

Način na koji Shamir deluje je to što deli vaš seed na više manjih seed-ova koje možete predati pouzdanim pojedincima. Kada postavite Shamir-ov backup, odlučujete koliko ‘deljenja’ želite da kreirate i koliko delova je potrebno za oporavak vašeg celog seeda – na primer, možete da napravite 5 deljenja i kažete da su bilo koja 3 dela potrebna za oporavak vašeg seed-a.

Neki hardware novčanici, poput Trezor Model T, podržavaju Shamir Backups na user-friendly način.

Saveti za Osiguravanje Vaše Seed Fraze

Postoji mnogo opštih stvari koje morate imati na umu kada je reč o držanju vaše seed fraze na sigurnom. Neke od ovih stvari su samo zdrav razum, dok većini ljudi možda ništa neće pasti na pamet bez nečije pomoći. Neće sve metode biti praktične za sve čitaoce, ali imajte na umu da što više bezbednosnih metoda vežbate, vaša seed fraza će biti sigurnija. Učinite koliko god možete da vaša seed fraza bude sigurna i ona će vam biti pri ruci kada vam zatreba.

Ne Pravite Slike ili Screenshotove Vaše Seed Fraze

Ne slikanje vaše seed fraze je dovoljno jednostavno. Svaka slika koju napravite stvara dodatnu spoljnu datoteku koja se može duplirati, izgubiti ili ukrasti. Što je manji digitalni otisak vaše seed fraze, to je bolje. Međutim, postoji mnogo različitih načina na koje se mogu ukrasti fotografije vaše seed fraze, što može iznenaditi prosečnog čitaoca. Prvo, hakeri i ostale treće strane mogu da preuzmu sliku vaše seed fraze putem sigurnosnih kamera, poput onih na bankomatima. Takođe, kamere na računaru, telefonu i drugim ličnim uređajima mogu predstavljati još veći rizik. Iz ovih razloga, umanjivanje ukupne vidljivosti i izloženosti vaše seed fraze, i pre i posle dokumentovanja u fizičkom svetu, je apsolutna potreba.

Ne Izgovarajte Svoju Seed Frazu Naglas – Nikad!

Ako ste ikada razgovarali telefonom i Google Assistant vas je prekinuo, onda znate da vas stalno slušaju. Bilo da ste napolju u javnosti ili ste sami kod kuće, treće strane slušaju. Ako su te treće strane zainteresovane, možda će moći da dobiju pristup vašim ličnim podacima. Iz tog razloga, uzdržavanje od izgovaranja naglas vaše seed fraze treba smatrati vitalnim delom zaštite vaše seed fraze. Lakše je špijunirati nekoga preko zvuka, nego što je to slučaj sa vizuelnim elementima, pa izgovaranje naglas vaše seed fraze čini je mnogo podložnijom presretanju od strane onih koji je mogu zloupotrebiti.

Ne Čuvajte Svoju Seed Frazu u Password Menadžeru

Čuvanje vaše seed fraze u password menadžeru može se činiti sigurnim i prikladnim načinom izrade rezervnih kopija, ali to nosi velike rizike. Seed fraza se mnogo razlikuje od password za recimo vaš Facebook nalog. To je zato što su passwordi samo alati za potvrdu identiteta za centralizovane usluge – što znači da ako izgubite pristup računu ili budete hakovani, možete kontaktirati broj podrške i proći kroz neke korake da biste povratili kontrolu nad svojim nalogom.

Kod Bitcoin-a, prema njegovom dizajnu, ne postoji broj podrške. Ne postoji centralna stranka koja kontroliše Bitcoin transakcije, čineći ga neverovatno slobodnim i otvorenim – ali to takođe znači da morate vrlo ozbiljno da preuzmete odgovornost za svoju seed frazu. Ako padne u pogrešne ruke jer je vaš password menadžer hakovan, možete izgubiti svoje bitcoin-e.

Ne Koristite Online Usluge Oporavka Seed-a

Ako vam neki website traži da unesete svoju seed frazu – čak i ako vam se čini kao pouzdan – dobro razmislite pre nego što to učinite. Većina „usluga online oporavka“ su maskirane prevare, usresredjene samo na kradju seed fraza nevinih ljudi! Ne budi jedan od njih.

Koristite Pristupnu Frazu(dodatnu reč) da Biste Dodali još Sigurnosti

Trezor podešavanje pristupne fraze | Ledger podešavanje pristupne fraze

Ako vaš novčanik podržava dodavanje pristupne fraze, trebalo bi da je koristite. Pristupna fraza je password koji dodate svom seed-u i funkcioniše kao 13. ili 25. reč u vašoj seed frazi. Zbog toga je vaš novčanik mnogo teže ukrasti. Ako se pristupna fraza čuva na drugačijoj lokaciji od vašeg seed-a, vaši bitcoin-i su sigurni čak i ako neko dobije pristup vašoj seed frazi.

Zaštitite Svoju Seed Frazu

Bez obzira da li svoju seed frazu čuvate u digitalnom oblaku ili na čeličnoj ploči, postojanje nekog načina čuvanja koji štiti seed frazu od elemenata kao što su požar i poplava, mora se smatrati obaveznim. Kao što je već rečeno, čelične ploče mogu se napraviti da izdrže većinu katastrofa, a skladištenje na cloud-u pruža nefizička sredstva koja mogu biti jednako sigurna kao i druga sredstva ako koristite pravu enkripciju. Upotreba jednog ili oba ova sredstva može vam pomoći da vam garantuje maksimalnu zaštitu bez obzira na to šta se dogodi.

Koristite Više Metoda za Pravljenje Rezervnih Kopija Kad God Možete

Korišćenje nekoliko različitih metoda za čuvanje vaše seed fraze ima puno prednosti, ali ima i neke nedostatke ako im ne pristupite sa dovoljno pažnje. Iako vam više načina za skladištenje pruža veću zaštitu, to takođe proširuje vaš celokupni profil, što znači da postoji više područja koja su otvorena za napad. Ipak, korišćenje najmanje dve odvojene metode za pravljenje rezervnih kopija obično se smatra dobrom idejom, jer imate rezervne kopije za slučaj da vam se nešto desi! Nikad ne znate šta će se dogoditi, a u tome i jeste poenta seed fraza.

Ograničite Pristup Vašoj Seed Frazi što je Više Moguće

Naravno, neki ljudi mogu da se odluče da svoju seed frazu podele sa pouzdanom trećom stranom, kao sredstvo radi osiguranja njene zaštite, ali, generalno, što je manji broj ljudi sa kojima delite svoju seed frazu, time bolje. Vaša je lična odluka s kim ćete deliti svoju seed frazu, i u vašem je najboljem interesu da to pravo mudro koristite.

Ne Pričajte o Količini Bitcoin-a Koje Posedujete

Nekima je ovo možda najteži savet, ali možda i najvažniji. Ako niko ne zna da imate bitcoin, i koliko ga imate, smanjujete verovatnoću da će neko pokušati da dodje do vaše seed fraze ili novčanika. Zato držite jezik za zubima!

Šta će se Desiti sa Vašim Bitcoin-om Nakon što Umrete?

Kao i sa bilo kojim drugim sredstvom, trebalo bi da imate predstavu o tome kako će se postupati sa vašim Bitcoin-om nakon što umrete. S obzirom da je ovo relativno nova tema, nema puno presedana kada je reč o prenošenju i nasleđivanju Bitcoin-a. Iako mnogi mogu da pomisle da moraju da angažuju advokata, prenošenje Bitcoin-a zaista podrazumeva samo puko prenošenje vaše seed fraze, zajedno sa nekim vašim konkretnim srestvima.

Prilikom pripreme za prosleđivanje vaše seed fraze u slučaju vaše smrti, važno je zapamtiti da prosledite i detaljan zapis o svojoj digitalnoj imovini. Za razliku od fizičkih materijala, digitalna sredstva se ne mogu lako kvantifikovati fizičkom procenom. Ukoliko nije svesna da postoji, ta osoba možda neće znati šta tačno prima. Stoga, ona možda neće zaista primiti ono što ste joj namenili da nasledi. To je takođe razlog zašto bi svi trebali da drže svu svoju imovinu sažetom i što organizovanijom, u slučaju nužde.

Ako razumete engleski jezik preporučujem da pročitate knjigu: Cryptoasset Inheritance Planning od Pamela Morgan

Kako Koristite Seed Frazu za Oporavak Vašeg Novčanika?

Za većinu novčanika, upotreba seed fraze jednostavna je poput pritiskanja pravih tipki i kucanja iste. Odatle, seed fraza će vratiti sav sadržaj i podatke novčanika na bilo koji uređaj koji koristite. Na ovaj način, korišćenje seed fraze znači da možete imati novčanik kod sebe gde god da krenete, bez obzira na sve, čak i ako se novčanik izgubi ili uništi – sve što vam zaista treba je vaša seed fraza.

Opet, ne koristite nikakve online usluge za seed frazu! U najvećem broju slučajeva to su prevare.

Bez obzira da li koristite mobilni novčanik kao što je Muun ili hardware novčanik kao što su Trezor ili Ledger, sredstva za upotrebu vaše seed fraze su u osnovi ista – jedina razlika je hardver koji koristite za to. Kod aplikacija poput Muun jednostavno pokrenete aplikaciju i ona vam daje mogućnost oporavka prethodnog novčanika. Zatim ćete odabrati dužinu svoje seed fraze i uneti je tačno onako kako je prikazana.

Uz hardware novčanike poput onih koje je izradio Trezor, dobićete istu opciju za povratak kada pokrenete uređaj i instalirate firmware. Dobićete isti izbor da odredite dužinu svoje seed fraze, a zatim će zatražiti od vas da je unesete potpuno isto.

Ako je moguče uvjek koristite isti hardware/software wallet prilikom oporavka vaše seed fraze kao što ste koristili kad ste je pravili.

Ako je Vaša Seed Fraza Sigurna, Biće i Vaša Sredstava!

Na kraju dana, važno je da zapamtite da što više brige ulažete u pravilno skladištenje i zaštitu svoje seed fraze, to će vaša sredstva biti sigurnija i za vas i za vaše voljene. Digitalno doba predstavlja širok spektar novih opasnosti, a svet kriptovaluta je leglo za većinu njih.

Ako želite da preduzmete proaktivne mere u obezbeđivanju najveće zaštite vašeg bitcoin-a, čuvanje vaše seed fraze na sigurnom i pristupačnom mestu je neophodno. Vaša seed fraza možda sada ne izgleda kao velika stvar, ali će izgledati kao velika stvar kada dođe vreme da je upotrebite. Ukoliko želite da vi i vaša Bitcoin sredstva budete zaštićeni u slučaju nužde ili čak u slučaju vaše smrti, preduzimanje odgovarajućih sredstava za čuvanje i zaštitu vaše seed fraze je osnovni prvi korak.

Pregled sadržaja

1. Šta je blockchain?
2. Kako mogu da saznam više o Bitcoin-u?

Ukoliko niste pročitali naš uvodni tekst o Bitcoin-u, i zašto vam je važno da to učinite, onda prvo pročitajte: Šta je Bitcoin i kako on može da nam pomogne?

Bitcoin, sa velikim B na početku, odnosi se na mrežu računara koji održavaju knjigu stanja na akauntima bitcoin digitalne valute, slično kao što banke održavaju knjigu stanja na računima dolara, eura ili neke druge valute. Bitcoin softver, odnosno protokol, takođe omogućava korisnicima da putem interneta pošalju bitcoin-e sa svog akaunta na drugi akaunt, slično PayPal-u ili Venmo-u, ali bez kompanije koja pruža uslugu prenosa. Bitcoin softver je otvorenog koda, tako da svako može da ga pokrene na svom računaru i da se pridružiti mreži.

Najbolji način da se razume kako Bitcoin funkcioniše “iznutra” je da ga zamislimo kao finansijski sistem. Naš trenutni finansijski sistem, koji uglavnom koristi dolare, eure, dinare i druge valute kao „novac“, izgleda otprilike ovako:

Centralne banke i vlade proizvode i distribuiraju novac pozajmljujući ga ljudima, i trošeći ga na oružje, puteve i socijalne programe. Ovaj sistem se naziva sistemom zasnovanom na dugovima, jer svaki put kada banka da zajam, stvara se nova valuta koja ranije nije postojala. Ova valuta ima vrednost jer dug koji ju je stvorio ima vrednost: primalac zajma obećava da će otplatiti svoj dug banci, plus kamate.

Kad god banka odobri kredit, ona stvara novu valutu. Ovo takodje važi i kada podignete hipoteku ili kredit za auto. Takođe se primenjuje i kada Američke Federalne Rezerve kupuju državne obveznice od vlade Sjedinjenih Država. U svakom od ovih slučajeva, banka šalje novonastalu valutu primaocu zajma. Primaoc zajma obećava banci da će u budućnosti vratiti tu valutu, plus kamate. Međutim, ulaz nove valute u sistem znači i da opada vrednost postojeće valute koja je u opticaju. To se dešava kroz proces koji se obično naziva inflacija.

Da bi imali koristi od pogodnih usluga koje nude banke, poput kreditnih kartica i digitalnih transfera novca, normalni ljudi i preduzeća obično novac drže na bankovnim računima. Svaka banka poseduje svoju knjigu sa računima svih svojih klijenata.

Banke su neophodne da bi omogućile digitalna plaćanja koja vršimo svakodnevno, jer su nam potrebne pouzdane strane koje bi proverile da li se sav računovodstveni sistem sabira. U suprotnom, bilo bi lako da neko uradi “copy-paste“ jednog dela digitalnog novca i da ga potroši dva puta, ili da doda par nula na stanje svog računa.

Sada razumemo nekoliko ključnih tačaka o trenutnom sistemu zasnovanom na dugu: banke proizvode novu valutu svaki put kad pozajmljuju novac, a većina ljudi svoj novac čuva u bankama koje im nude pogodnosti.

Bitcoin je malo drugačiji. Hajde da započnemo ovo putovanje sa pitanjem.

Šta ako bi svi posedovali knjigu stanja na računima, baš kao i banka?

Umesto da banke poseduju po jednu knjigu depozita svojih klijenata, šta ako svi poseduju istu knjigu, sa detaljnim opisima svih stanja na računima svih učesnika u ekonomiji? O privatnosti ne morate da brinete ni na trenutak – to ćemo objasniti kasnije.

Hajde da vidimo kako bi transakcija mogla da se izvrši koristeći ovakav bankarski sistem. Recimo da Ana želi da plati Davidu 10 digitalnih „novčića“. Ona tu transakciju zapisuje u e-mail, potpisuje je digitalno kako bi svi bili sigurni da e-mail dolazi od stvarne Ane, i šalje ga svima ostalima. Kada ostali prime taj e-mail, oni ažuriraju svoje knjige, tako što skinu 10 novčića sa Aninog računa i dodaju 10 novčića na Davidov račun.

Zašto bi se neko trudio da evidentira transakciju u svojoj knjizi?

Recimo da će prva osoba koja izvrši sledeće korake dobiti 5 novčića:

1. Proverom da li je prava Ana potpisala transakciju
2. Proverom da li Ana ima dovoljno sredstava na svom računu da plati Davidu 10 novčića
3. Zapisivanje transakcije ukoliko ispunjava uslove 1) i 2)

Primetićete da se ovo mnogo razlikuje od trenutnog monetarnog sistema. U novom sistemu morate da imate novčiće da biste mogli da ih date nekom drugom. Ne postoje banke sa posebnim privilegijama koje mogu da stvore valutu davanjem zajma.

Umesto da dozvoljava samo maloj grupi bankara da prave nove valute, novi sistem omogućava svima da kreiraju novu valutu ako pružaju korisnu uslugu mreži: verifikovanje i evidentiranje transakcija između ljudi. Nazvaćemo ovo nagradom za potvrđivanje.

Kako se svi slože oko pravila sistema? Ona su kodirana u softverskom protokolu otvorenog koda. To znači da svako može besplatno da preuzme pravila sistema sa interneta i da počne da ih koristi za zaradu valute u sistemu. Ako svi koriste isti skup pravila, njihove knjige će se sinhronizovati, jer će prihvatiti i odbiti potpuno iste transakcije.

• Otvoreni kod = svako može da preuzme kod i da ga pročita
• Softverski protokol = skup pravila napisanih u kodu

Kako zaustaviti ljude koji pokušavaju da prevare sistem da bi zaradili “nagradu za potvrdu”?

Recimo da Boris i Marko žele da se obogate – oni bi mogli jedan drugom da plaćaju po jedan novčić u krug, vodeći računa da neko od njih prvi zabeleži transakciju kako bi mogli da zahtevaju nagradu za potvrdu. Pomoću ove šeme oni bi u osnovi mogli da stvore (odštampaju) novu valutu, kad god oni to požele!

Softverski protokol to zaustavlja zahtevajući da osoba koja validira transakciju uradi neki „posao“ sa računarom kako bi je zabeležila. Ovo osigurava da računari moraju da troše energiju za zabeležavanje transakcija, pa bi u tom slučaju varanje sistema bilo veoma skupo. Borisova i Markova šema varanja sistema više nema finansijskog smisla. Da bismo demonstrirali ovaj proces, pogledajmo Filipa i njegov C-Bot računar. Filip je na svoj računar instalirao Bitcoin protokol, koji predstavlja Bitcoin-ov softverski protokol otvorenog koda koji sadrži pravila Bitcoin sistema.

Kako C-Bot Verifikuje Transakcije

Korak 1: Slušanje transakcija

Prvo, C-Bot sluša transakcije (skraćeno “txn”) koje Ana, Boris, Marko i David emituju putem interneta.

Korak 2: Stvara “Heš”

Drugo, C-Bot će prikupiti sledeće delove podataka:

• Sve Bitcoin transakcije koje ljudi šalju
• Tajni broj (objasnićemo kasnije)
• Nonce – neki slučajan broj

C-Bot sve ovo stavlja u heš mašinu. Mašina za heširanje uzima sve ove podatke i proizvodi 256 bitova (bitovi su 1 i 0) koji se jedinstveno uklapaju u te podatke, nazvane ‘heš’. To heširanje je poput otiska prsta podataka. Uvek ćete dobiti isti heš sa istim ulaznim podacima. Mašina za heširanje je takođe jednosmerna: lako je stvoriti heš od nekih podataka, ali ne možete da stavite heš u mašinu i da vratite ulazne podatke.

C-Bot će iznova isprobavati svoju heš mašinu sa drugim nonce-om (slučajnim brojem). Svaki put, on će proveriti da li je mašina proizvela heš za koji Bitcoin softverski protokol kaže da je tačan.

Ovaj proces pronalaženja heša troši puno vremena i energije. Mašina za heširanje je jednosmerna, tako da C-Bot ne može tek tako da stavi ‘tačan’ heš u mašinu i otkrije ulazne podatke. Svaki računar na Bitcoin mreži takođe prolazi kroz ovaj proces pokušavajući da pronađe ‘ispravan’ heš.

Ukoliko bi ovi računari uspeli da pronađu ‘ispravan’ heš bez velikog trošenja energije, mogli bi da prevare sistem. Dva računara bi mogla da prosleđuju transakcije u krug, zarađujući bitcoin-e svaki put kada bi potvrdili transakciju.

Korak 3: Pronalaženje Ispravnog Heša

C-Bot konačno pronalazi heš koji zadovoljava pravila Bitcoin protokola koristeći sve nedavne transakcije. Sada ovaj blok podataka šalje na druge računare. Blok se sastoji od nedavnih transakcija, nonce-a i tajnog broja. Ti drugi računari stavljaju sve ove podatke kroz istu heš mašinu za sebe, da bi proverili da li je heširanje tog C-Bota tačno. S obzirom da znamo da računari ne mogu da varaju u ovoj igri, znamo da je C-Bot morao da izvrši neka izračunavanja sa svojom heš mašinom da bi pronašao ispravan heš.

Heš bloka C-Bota koji je poslat, sada postaje tajni broj koji ulazi u izračunavanje sledećeg bloka. Budući da heš svakog bloka u ‘blockchain-u’ bitcoin-a koristi heš poslednjeg bloka kao ulaz, bila bi potrebna apsurdna količina energije da se prepiše istorija transakcija (lanac blokova, eng. the blockchain)

Budući da se svačija stanja bitcoin-a zasnivaju na transakcijama na i sa njihovih računa, to takođe onemogućava izmenu bilo čijih stanja bitcoin-a.

Čitav ovaj proces poznat je pod nazivom rudarenje bitcoin-a. Svaki računar na mreži pokušava da proba nove podatke kroz heš mašinu, bilione puta u sekundi.

Šta je blockchain?

Blockchain predstavlja istoriju Bitcoin transakcija, koja omogućava bilo kome da utvrdi svoje Bitcoin stanje.

• ‘Block – Blok’ = Grupa Bitcoin transakcija, nonce-a i heša prethodnog bloka
• ‘Chain – Lanac’ = Heš svakog bloka takođe koristi heš prethodnog bloka kao ulaz. Ovo povezuje podatke svakog bloka sa svakim drugim blokom, stvarajući chain – lanac.

Na blockchain-u, prava imena nisu povezana sa bitcoin-ima. Bitcoin-i su povezani samo sa slučajnim nizom brojeva i slova poznatim kao ‘javni ključ’. Ovo korisnike Bitcoin-a i njihova stanja čini poprilično anonimnima za sve koji vode knjigu.

Kada posedujete bitcoin-e, vi imate password za otključavanje vaših bitcoin bankovnih računa. Ovi računi postoje na hiljadama računara širom sveta koji pokreću Bitcoin protokol.

Kako mogu da saznam više o Bitcoin-u?

Ovaj članak vam je dao razumevanje o tome kako funkcioniše Bitcoin protokol i kako se osiguravaju njegova neverovatna svojstva.

Ako želite da saznate više, preporučujem vam ove izvore:

• Šta je Bitcoin i kako on može da nam pomogne?
• Zašto baš Bitcoin?

Ako vam se sviđa moj rad, molim vas da ga podelite sa svojim prijateljima i porodicom. Cilj mi je da svima pružim pogled u ekonomiju i na to kako ona utiče na njihov život.

Pregled sadržaja

1. Kako Cantillonov Efekat Funkcioniše
2. Kako Bitcoin Rešava Nejednakost iz Cantillonovog Efekta
3. Uloga Vlade u Cantillonovom Efektu
4. Zaštitite Sebe od Cantillonovog Efekta
5. Kako mogu da saznam više o Bitcoin-u?

Tradicionalne valute imaju Cantillonov Efekat, dok Bitcoin ima ‘Nakamotov Efekat’ – termin nazvan po anonimnom tvorcu Bitcoin-a, Satoshi Nakamoto-u.

Pitanje o tome zašto nam je potreban Bitcoin danas je postalo veoma uobičajeno, ali odgovori obično ostavljaju većinu ljudi zbunjenim i sa izjavama da je on, ili Ponzijeva šema ili novac za kriminalce. Ovaj zaključak nije pravičan prema načinu na koji bi Bitcoin mogao da transformiše sistemsku nepravednost i korupciju koja je usadjena u naš trenutni monetarni sistem. Jedna od ovih nejednakosti u našem današnjem sistemu rezultat je Cantillonovog Efekta, davno zaboravljene klasične teorije o tome kako raspodela novca utiče na bogatstvo pojedinca.

Cantillonov Efekat opisuje kako stvaranje novog novca donosi korist onima koji prvi dobiju novac, a na štetu onih koji su najudaljeniji od stvaranja novog novca. U današnjem monetarnom sistemu banke i korporacije su najbliže novom novcu dok je srednja klasa najudaljenija. Bitcoin to ispravlja, davanjem novih bitcoin-a samo „rudarima“ koji osiguravaju protokol – mnogo pravednija distribucija.

Cantillonov Efekat predstavlja način na koji se naplaćuje dodatni porez svima koji rade za „nepromenjenu“ platu ili drže prvenstveno dolare ili eure kao deo svog bogatstva. Ovaj porez prenosi vrednost onima koji ulažu u finansijsku imovinu ili su preferirani dobavljači vlade. Bitcoin odvaja stvaranje novog novca od politike, čineći ovu situaciju mnogo poštenijom.

Kako Cantillonov Efekat Funkcioniše

Kada se poveća ponuda neke vrste novca, ima smisla da taj novi novac treba da ode u nečije ruke – ali čije? Da li bi trebao da pada kao kiša sa neba, da ga dobije neko na lutriji, ili ga predati posebnim interesnim grupama?

U našem savremenom monetarnom sistemu, ovaj novac nije uvek zajam za primaoce, tako da nekad ne trebaju da ga vrate.

Zabluda inflacije pomalo liči na MC Escher vodopad – dobro funkcioniše na papiru, ali ne govori skoro ništa korisno o tome kako stvarni svet funkcioniše.

Međutim, ova analiza zanemaruje to kako funkcionišu tržišta. Tamo gde novi novac ide prvo i način na koji se širi kroz ekonomiju, ima veliki uticaj na stvarno bogatstvo ljudi. Zašto? Kada se poveća novčana masa, cene se ne povećavaju odmah kao odraz ove činjenice. Umesto toga, povećavaju se polako, kako tržišta reaguju na novu ukupnu ponudu novca.

Prvi entiteti i ljudi koji prime novostvoreni novac mogu da ga potroše pre nego što je tržište reagovalo na bilo koji novi novac u sistemu prilagođavanjem cena. Kada oni kupuju stvari, dobijaju ih po niskim cenama jer cene još uvek ne podržavaju činjenicu da ima više novca u opticaju.

Jednom kada se novi novc nekoliko puta okrene, cene počinju da rastu, jer se više novčanih jedinica troši na isti broj dobara i usluga. Jedna od ‘cena’ u ekonomiji je plata ili zarada – i ova cena će da poraste, baš kao i sve druge. Međutim, ova cena raste sporije, kao rezultat ulaska novog novca u sistem, nego što je recimo, cena namirnica.

Kao rezultat ove neusklađenosti u vremenu porasta cena, oni koji primaju platu, tj. zaradu moraju da plaćaju više za svoje dnevne potrebe (poput namirnica), dok neko vreme primaju istu platu. Plate se prilagođavaju sporije od cena hrane. To dovodi do pada kupovne moći ljudi koji rade za platu..

Sve ovo proističe iz toga kako novi novac ulazi u sistem. Kada bi novi novac ušao u sistem samo putem zajmova direktno od centralne banke na plate ljudi, ti ljudi bi mogli da ga potroše pre nego što cene porastu, i samim tim bilo bi im bolje.

Na to kako raspodela novca utiče na bogatstvo, ukazao je Richard Cantillon u 18. veku, koji je gledao kako se ova dinamika odvija u Engleskoj kada je vlada štampala novac u njegovo vreme.

Izvrstan momak, g. Cantillon

Kako Bitcoin Rešava Nejednakost iz Cantillonovog Efekta

Da bismo razumeli kako Bitcoin rešava nejednakost, moramo da uporedimo kako se tradicionalne valute poput dolara ili eura distribuiraju u današnje vreme u odnosu na to kako se distribuiraju novi bitcoini.

Gotovo sva tradicionalna valuta koja je stvorena do današnjeg dana, prvo je distribuirana bankama i vladama. To je zato što su glavne komercijalne banke, poput JP Morgan i Citi, zauzvrat podržane od centralnih banaka poput Federalnih rezervi. Centralne banke poseduju ‘prese za štampanje’ – što znači da u svet mogu da ‘odštampaju’ (ili dodaju digitalno) neograničenu količinu svojih tradicionalnih valuta. Takođe su postavili pravila za komercijalne banke da ih podstaknu da pozajmljuju više ili manje dolara, što proširuje i ugovara ukupnu novčanu masu.

Budući da banke i vlade prve dobijaju novi novac, one odlučuju ko je drugi po redu koji može da iskoristi pogodnosti Cantillonovog Efekta. Tu na scenu dolaze lobisti, kao i moć koju donose njihove dobre konekcije sa finansijskom elitom. Lobisti osiguravaju da njihovi interesi imaju koristi od Cantillonovog Efekta, a veoma bogati, kao i korporacije, mogu da dobiju kredite od banaka po isplativim niskim kamatnim stopama.

Stvari mogu da se prilično zabrljaju kada vlada uskoči da preuzme “kontrolu” nad potrošnjom štampanog novca. Izvor: OpenDemocracy

Bitcoin-ov sistem eliminiše moć lobista i prednosti poznavanja pravog bankara, i stavlja ljude na mnogo ravnopravnije temelje. U Bitcoin-u, svaki ‘rudar’ na mreži ima jednake šanse da zaradi nagradu za novostvorene bitcoin-e na svakih 10 minuta. Svako može da postane rudar, jednostavnim kupovanjem hardvera i njegovim uključivanjem u utičnicu – daleko manje mukotrpan posao od lobiranja kod izabranih predstavnika da bi vam dodelili ugovor sa vladom. Rudari troše puno novca na električnu energiju i opremu da bi se takmičili za nagradu, a Bitcoin sistemu pružaju preko potrebnu uslugu: bezbednost. Bez rudara, Bitcoin-ov sistem ne bi funkcionisao.

Rudarenje bitcoin-a zahteva računar i struju – to je to.

U sistemu američkog dolara vidimo da političke veze proističu iz Cantillonovog Efekta. U Bitcoin sistemu vidimo da se pružaoci usluga (rudari) plaćaju za svoje usluge novostvorenim bitcoin-ima.

Naravno, ishodi Cantillonovog Efekta bi mogli da se promene tako što će političari da promene način na koji novi novac ulazi u sistem. Međutim, ovo ne rešava osnovni problem: neko drugi ima korist na tuđi račun.

Bitcoin sistem je daleko pravedniji jer koristi Cantillonov Efekat da bi uredno nagradio one koji pružaju korisnu uslugu za sve ostale: obezbeđivanje Bitcoin mreže.

Zamislite to ovako: u dolarskom sistemu, neka osoba šarmira političare ili bankare na pravim pozicijama da bi dobila povlašćen tretman na račun svih ostalih. U Bitcoin sistemu svi plaćaju po malo, da bi zaštitili svoje bankovne račune od krađe.

Uloga Vlade u Cantillonovom Efektu

Federalne vlade širom sveta su jedne od najvećih korisnika Cantillonovog Efekta, jer su u mogućnosti da vrlo lako dobiju zajmove od centralne banke svoje države. U SAD se to radi kada američko Ministarstvo finansija proda državne obveznice banci Federalnih rezervi. Federalne rezerve daju Ministarstvu finansija gomilu novoštampanog novca, a Ministarstvo finansija da Fed-u papir na kojem piše „mi ćemo vam isplatiti dug u to i to vreme sa određenom kamatom“. Možda je malo složenije od ovoga, ali to opisuje suštinu toga.

Budući da novac koji federalna vlada dobija nije postojao pre toga, ona može da ga potroši pre nego što cene počnu da rastu zbog tog novog novca koji ulazi u opticaj. To omogućava federalnoj vladi da ga troši na socijalne programe, policiju, vojsku, vojnu opremu za naoružavanje država poput Saudijske Arabije, čak i na ‘most iz nigde ka ničemu’, a da ne mora da koristi politički nepopularnu metodu: da poveća porez da bi to platila.

Umesto da povećaju poreske prihode za pokrivanje ove potrošnje, federalne vlade koriste Cantillonov Efekat za prenos kupovne moći od plata radnika srednje klase u vladin trezor. Na taj način inflacija i Cantillonov Efekat stvaraju skriveni porez na zarade i uštede novca.

Zaštitite Sebe od Cantillonovog Efekta

Zaštita svog života od Cantillonovog Efekta je zeznuta igra koju treba odigrati. Možete da pokušate da se približite izvoru novog novca, tako što ćete se nadmetati za državne ugovore ili raditi u vrhovima finansija. Možete da pokušate da igrate na visokim nivoima u trgovanju na berzi ili ulaganju u nekretnine, ali je verovatnije da ćete bankrotirati nego što ćete da se zaštitite.

Najlakši način da zaštitite sebe od nepravedne raspodele novog novca je potpuno odbijanje tog monetarnog sistema. Samo najstarije generacije koje danas žive mogu da se sete vremena kada je novac značio nešto drugo osim papira potkrepljenog ‘punom verom i kredibilitetom’ vlade i vojske. Mi smo tako uslovljeni da novac smatramo proizvodom naše vlade, ali naša zaštita od Cantillonovog Efekta zahteva gledanje novca kroz istoriju – čak i pre samo jednog veka.

Novac je nekada značio zlato – materijal koji nijedna vlada ne može magično da stvori u većoj količini, a koji zahteva ogroman napor da se pronađe i iskopa iz zemlje. Bitcoin je vrlo sličan zlatu po tome što niko ne može magično da ga stvori, i veoma ga je teško proizvesti više ‘rudarenjem’. Međutim, Bitcoin takođe putuje brzinom interneta, omogućavajući globalnu trgovinu na način na koji zlato jednostavno ne može.

Bitcoin i zlato – slični po karakteristikama ‘normalnog novca’, različiti po prenosivosti.

Da biste se zaštitili od Cantillonovog Efekta, potrebno je što je više moguće isključiti se iz nepravednih sistema tradicionalnih valuta, čuvajući bogatstvo u pravom novcu, poput zlata ili Bitcoin-a. Ovo je najmirniji način za ukidanje starog sistema i uvođenje novog, pravednijeg sistema.

Kako mogu da saznam više o Bitcoin-u?

Film "Bitkoin: Kraj novca kakvog poznajemo"

Još uvek je rano za Bitcoin

Zašto baš Bitcoin?

Šta je to Bitcoin?

The Bitcoin Whitepaper ← objavljen 2008. godine, ovo je izložio dizajn za Bitcoin.

Ako vam se sviđa moj rad, molim vas da ga podelite sa svojim prijateljima i porodicom. Cilj mi je da svima pružim uvid u ekonomiju i kako ona utiče na njihove živote.

Pregled sadržaja

1. Procena vrednosti
2. Većina Bitcoin-ovih pozitivnih strana opstaje
3. Broj ljudi koji su prihvatili Bitcoin
4. Zaključak

Prošlo je trinaest godina od nastanka Bitcoina i lako je poverovati da je većina njegovog rasta iza njega. Deo ovoga je rezultat predrasude koju svi delimo i što nas navodi da zamislimo trenutno stanje stvari kao završni stepen njegovog razvoja. Svaki bitcoiner je nekad mislio da je prekasan sa Bitcoin-om. Međutim, kada primenjujemo kritičko razmišljanje da bismo procenili gde je Bitcoin u svojoj putanji rasta, otkrivamo da je suprotno u stvari tačno: još uvek je vrlo, vrlo rano.

Postoje dva načina da razmišljate o tome koliko je rano za Bitcoin kao zalihu vrednosti neke imovine:

1. Procena vrednosti kao procenat od njegovog punog potencijala

2. Prihvatanje kao procenat od njegovog punog potencijala (na čemu je fokus u ovom članku).

Procena vrednosti

Prvi i najčešći način da se proceni koliko je rano za Bitcoin je da se pogleda njegova ukupna vrednost (trenutno oko 900B USD) i uporedi sa njegovim punim potencijalom. Izazov sa ovim je očigledno da je puni potencijal Bitcoin-a stvar nagađanja. Oni koji duboko razumeju Bitcoin imaju tendenciju da njegov potencijal posmatraju barem kao potencijal zlata (oko 13T USD), ali teoretski više poput 200T USD (oko polovine ukupne vrednosti sveta).

Za brzi pregled ovog potencijala od 200T USD, pogledajmo ukupno raspoloživo tržište Bitcoin-a. Radi jednostavnosti, samo ćemo razmotriti njegovu ulogu zalihe vrednosti i zanemariti njegov potencijal da pojede tržišni udeo od oko 100T USD ukupne vrednosti u različitim svetskim valutama. Uzimajući u obzir različite zalihe vrednosne imovine i grubom procenom koliki bi % Bitcoin mogao da uzme od njih, dobili smo ovakav rezultat:

Iako put do 200T USD nije veliko rastezanje, u stvarnoj vrednosti čini se previše dobrim da bi bio istinit. Sa obzirom da je bez presedana da zaliha vrednosti neke robe postigne vrednost veću od zlata, to jednostavno predstavlja neistraženu teritoriju. Ali čak i ako se jednostavno pridržavamo targetiranja niže ciljne vrednosti zlata od 13T USD, Bitcoin još uvek tendenciju velikog porasta svoje cene u budućnosti.

Većina Bitcoin-ovih pozitivnih strana opstaje

Svako ko razmišlja da nešto svog teško zarađenog novca uskladišti u Bitcoin pita se „da li sam poranio ili zakasnio?“ Nepisano je pravilo da se svako oseća kao da je zakasnio kad stigne. Brojni su primeri ljudi koji žale kako su zakasnili 2011. ili 2013. ili 2016. godine, kada je cena Bitcoin-a bila 5, 100, odnosno 600 USD.

Kao i u bilo kojoj zajednici koja se razvija i raste i u kojoj ima manjka nekretninama, pridošlice zavide ljudima koji su već obezbedili sebi nekretninu, ne sluteći da će njima zavideti ljudi koji tek treba da dođu. Ovaj fenomen je primenjiv i na velikom broju drugih primera. Na primer, zakasneli u Kalifornijskoj zlatnoj groznici bili su razočarani kada su došli, a bogata zlatna polja su već bila iscrpljena, i umesto toga su se naseliti na nekoliko stotina hektara zemljišta, a koje sada vrede bogatstvo.

U srcu ovog osećanja je strah da više nema uspona, da više nema novca koji se može zaraditi uzimajući ono što je još uvek ostalo dostupno. Da li smo dostigli tu tačku sa Bitcoin-om?

Pa ne. Čini se da je zapravo suprotno. Na osnovu punog potencijalnog opsega procene koji smo utvrdili gore, čak i u ishodu niskog nivoa (13T USD), velika većina bogatstva koje će steći vlasnici Bitcoin-a, tek treba da se stekne (96%). Da bi parirao proceni zlata, Bitcoin i dalje mora da poraste 26 puta.

A ako se desi vrhunski ishod, punih 99,7% ukupnog stvaranja bogatstva Bitcoin-a ostaje pred nama. To bi značilo da Bitcoin još uvek treba da poraste 400 puta, zanemarujući pariranje zlatu.

Stavljanjem trenutne vrednosti Bitcoin-a u perspektivu, postaje jasno da je za Bitcoin još uvek vrlo rano.

Iako ova analiza sugeriše da za Bitcoin-u ostaje od 26x do 400x rasta, korisno je proveriti ovaj zaključak kroz drugo razumno objašnjenje, a tamo gde je poznat puni potencijal…

Broj ljudi koji su prihvatili Bitcoin

Procene broja vlasnika Bitcoin-a širom sveta se veoma razlikuju. To je dovelo do prilične količine dvosmislenosti i nesigurnosti u vezi sa stvarnim brojevima i određenog stepena odustajanja i mišljenja da je taj broj jednostavno preteško precizno proceniti. Iako je teško utvrditi konačan broj, glavni razlog za odstupanje u procenama je nedostatak standardizovanih definicija šta znači prihvatanje Bitcoin-a.

Istina je da postoje različiti nivoi prihvatanja Bitcoin-a. Podelom na segmente prihvatanja Bitcoin-a lakše je uvideti ne samo zašto postoji širok opseg procena, već i još važnije, koliko je još uvek rano za prihvatanje Bitcoin-a kao preferirane zalihe vrednosti.

U ove svrhe, hajde da podelimo u segmente prihvatanje Bitcoin-a na četiri različita „nivoa“:

1. Kežual amateri (prstom u vodi)

2. Alokatori 1% (stopalima u vodi)

3. Značajni vernici (do pojasa u vodi)

4. Bitcoin maximalisti (u vodi preko glave)

Pre nego što počnemo, potreban nam je imenilac. Mogli bismo da koristimo globalno stanovništvo, ali po mom mišljenju ovo daje loše rezultate. Ono što mi zaista procenjujemo je koji procenat sveta koji poseduje odredjeno bogatstvo za skladištenje u Bitcoin-u, je to i učinio. Prema podacima sa sajta Statista, 2,2 biliona ljudi na svetu poseduje najmanje 10k USD u neto vrednosti, što se čini kao razumna granica za zalihu koju žele da uskladište. Činjenica je da će siromašne zajednice takođe koristiti Bitcoin kao zalihu vrednosti i verovatno će iz njega izvući veću korist kao rezultat marginalnog pristupa tradicionalnoj bankarskoj infrastrukturi kao klijenti banaka sa „niskom vrednošću“. Međutim, u naše svrhe, jednostavno gledamo koliko je ljudi usvojilo Bitcoin među grupama sa značajnim bogatstvom za skladištenje, tako da će 2.2 biliona služiti kao naša puna potencijalna veličina tržišta.

1. Kežual amateri

Ovaj segment ljudi koji su prihvatili Bitcoin uključuje sve one koji imaju bilo koju količinu Bitcoin-a – vašeg prijatelja sa 20 USD BTC-a negde u nekom novčaniku ili vašu tetku koja se ne seća svoje Coinbase lozinke iz 2017. Po mom mišljenju, najveća zabuna oko broja ljudi koji su prihvatili Bitcoin nastaje zbog poistovećivanja „kežual amatera“ sa ljudima koji su u potpunosti prihvatili Bitcoin. Realnost je takva da ljudi ovog segmenta uglavnom samo eksperimentišu, bilo da bi stekli osećaj za ono o čemu svi pričaju, ili samo uložu nekoliko dolara u Bitcoin u nadi da će možda dobiti džekpot, kao što je slučaj sa greb-greb nagradnim igrama.

Zbog toga, „kežual amateri“ su razlog dovodjenja u zabludu pravog broja ljudi koji su u potpunosti prihvatili Bitcoin. Njihovo ponašanje zapravo ne predstavlja prihvatanje u pravom smislu te reči i stoga se ne bi trebalo smatrati ljudima koji su u potpunosti prihvatili Bitcoin. Istina je da, kada kežual amateri shvate da je Bitcoin najbolja zaliha vrednosti neke imovine u istoriji, neće ostati na samo 20 USD u Bitcoin-ima. Umesto toga, oni će svoju štednju prebaciti u mnogo većim iznosima.

Što se tiče odredjivanja veličine ovog segmenta, Willy Woo je sastavio razumno iscrpnu i sveobuhvatnu procenu od oko 187 miliona ljudi koji su prihvatili Bitcoin, što znači da su oni u najmanju ruku „kežual amateri“.

Koristeći ovaj i naš puni potencijal od 2,2 biliona ljudi kao imenioca, 8,5% potencijalnih ljudi koji su prihvatili Bitcoin-e dostiglo je nivo „kežual amatera“. Ovo je prilično velik broj i potpuno obmanjuje stvarni obim potpunog prihvatanja, a što će pokazati sledeći segmenti.

2. Alokatori 1%

Za preostale potkategorije, tačni podaci su manje dostupni. Kao takvi, sve što možemo je da smislimo razumne procene putem triangulacije.

Po mom mišljenju, „alokatori 1%“ se mogu okarakterisati kao ljudi koji su prihvatili Bitcoin, i koji žele da imaju mali, ali ne i zanemarljivi deo u Bitcoin-u. Za naše svrhu, mislim da je pristojan prag za ovu grupu svako ko ima najmanje 0,1 Bitcoin, i može se smatrati da imaju malu, ali ne i zanemarljivu poziciju u Bitcoin-u.

Gledajući Bitcoin blockchain, postoji oko 3 miliona adresa koje imaju najmanje 0,1 BTC. Pored ovih brojeva na blockchain-u, moramo da uzmemo u obzir i znatan broj ljudi koji imaju ovaj iznos na berzi ili GBTC-u. Kombinovanjem, mislim da je razumno proceniti da je 10 miliona ljudi dostiglo nivo „alokatora 1%“ ili veći.

Na osnovu ovih brojeva, samo 1⁄17 „kežual amatera“ dostiglo je nivo prihvatanja „alokatora 1%“, što znači da je ovaj nivo prihvatanja Bitcoin-a do danas postigao samo 0,5% penetracije. Ovaj strmi pad je razlog zašto je došlo do zablude da veliki broj „kežual amatera“ bude označeno kao grupa koja je u potpunosti prihvatila Bitcoin.

3. Značajni vernici

U ovu kategoriju spada svako ko je dostigao nivo razumevanja Bitcoin-a da alokacija od 1% ili čak 5% više ne izgleda dovoljna.

Uopšteno govoreći, ova grupa se kreće u rasponu od 5 – 50%. Išao bih toliko daleko da bih rekao da je većina ljudi koji sebe smatraju vernicima u Bitcoin-e, uključujući većinu Bitcoin Twitter-a, negde u ovoj grupi.

Procena veličine ove grupe postaje mnogo nejasnija, ali možemo se osloniti na podatke iz blockchain-a da bismo došli do razumne procene.

Za početak, hajde da utvrdimo da je većina ljudi koji su dostigli ovaj nivo verovanja i razumevanja Bitcoin-a, izborila da poseduje najmanje 1 Bitcoin. Pored toga, ovaj nivo ljudi koji su prihvatili Bitcoin je verovatno osigurao svoj Bitcoin u chain-u novčanika kojim oni upravljaju. Gledajući podatke na chain-u, oko 820k adresa ima najmanje 1 Bitcoin. Kao grubu pretpostavku, uzmimo da 500k od toga poseduju ljudi koji su dostigli nivo prihvatanja „značajnog vernika“.

Ako potom generički zaokružimo akaunte za ljude koji nisu postigli status whole­coiner-a (eng. osoba koja poseduje barem 1 BTC), ili koji svoja sredstva drže na berzi, dolazimo do grube procene od 2 miliona „značajnih vernika“.

4. Bitcoin maximal­isti

Za našu svrhu, recimo da ova grupa uključuje svakoga ko je dovoljno duboko ušao u Bitcoin da je zaključio da bi više od 50% njihove neto vrednosti trebalo da bude uskladišteno u Bitcoin-u.

Procena veličine ove grupe je gotovo nemoguća, zato ćemo morati da budemo kreativni.

1. Prodaja „Bitcoin Standard“

• Hajde da konzervativno procenimo da je samo 20% maximalističara kupilo Bitcoin Standard, i da je 50% tih ljudi koji su ga razumeli, postali maksimalisti. Na osnovu knjige Amazon US rank (6,681), onlajn kalkulatori procenjuju da je prodato oko 15k primeraka.
• Hajde da budemo velikodušni i da zaokružimo taj broj od oko 15k na 50k, uzimajući u obzir međunarodnu prodaju i kupovinu izvan Amazona.

Ovo nas dovodi do procene broja od 125k maximalista. Da ne bismo pogrešili, bićemo oprezni, i udvostručimo taj broj i rećićemo da ih ima 250k.

2. Kvalitativna triangulacija

Čisto subjektivno, ali čini mi se da na Twitter-u, primarnom domu za komunikaciju maximalista, postoji možda 10k aktivno angažovanih Bitcoin maximalista. Da budemo vrlo konzervativni, recimo da ovo predstavlja oko 5% maximalista (od ukupno 200k).

Uz to, kao procenu od vrha nadole, čini se opravdanim da je oko 10% ljudi koji su dostigli 5 – 50% alokacije Bitcoin-a napravilo skok ka maximalizmu.

Sve u svemu, cifra od oko 250k Bitcoin maximalista čini se konzervativnom, ako ne i velikodušnom pretpostavkom.

To nas dovodi do 0,01% penetracije.

Zaključak

Kako god gledali brojke, još uvek je rano za Bitcoin. Posmatrajući procenu vrednosti Bitcoin-a kao procenat njegovog punog potencijala, vidimo da je trenutna vrednost Bitcoin-a negde između 0,2% i 3% njegovog krajnjeg stanja, što znači da ostaje 30x do 500x rasta. Gledajući napredak prihvatanja Bitcoin-a, vidimo da je trenutna penetracija Bitcoin-a negde između 0,01% i 8,5%, u zavisnosti od toga koji prag prihvatanja gledate.

Ako verujete, kao što ja verujem, da je Bitcoin na putu da postane dominantna zaliha vrednosti i preferirani novac za ceo svet, na kraju će norma biti više od 50% posedovanja neto vrednosti u Bitcoin-u. Budući da naša analiza ovde sugeriše da samo 0,01% sveta zadovoljava ove standarde, opravdano je zaključiti da 99,99% sveta ostaje da sledi njihov primer.

Sve u svemu, dok svi koji se pojave na Bitcoin-u neizbežno osećaju žaljenje zbog toga što nisu ranije investirali i pitaju se da li su u potpunosti propustili brod, jasno je da većina rasta Bitcoin-a ostaje pred nama. Da stavimo ovo u neki kontekst, obzirom da može postojati samo 21 milion Bitcoin-a, prosečna osoba na zemlji (od 8 biliona ljudi) imaće samo 0,0025 Bitcoin-a. Još je toliko rano, da ukupna neto vrednost te prosečne osobe u Bitcoin-u može da se kupi za samo 90 USD.

I ako mislite da je kasno, zapravo je veoma rano, zato vam čestitam i uživajte u skupljanju sats-ova dok su još uvek ovako jeftini!

Pregled sadržaja

1. 5 Razloga Zašto je Novac Važan za Vas, Individualno
2. 3 Razloga Zašto je Novac Važan za Društvo u Celini
3. Zašto ljudi mrze novac?

Novac vs trenuci – da li oni treba da budu u sukobu? Kakva je uloga novca?

Novac je nepredvidiva zver modernog društva – neki ga veličaju sa stalnom željom da steknu više, dok ga drugi demonizuju i kažu da je pohlepa srž društvenih problema. Tokom mnogih godina svog života, ja sam često prelazio sa jednog na drugo gledište, i naučio mnogo toga upoznajući druge ljude koji žive na oba kraja ovog spektra. Kao i kod mnogih složenih tema, istina leži negde u sredini.

Novac je važan zato što on može da pomogne u uklanjanju materijalnih želja i patnji – omogućavanjem da preuzmete kontrolu nad svojim životom i da brinete o voljenima. Novac podiže životni standard društva omogućavanjem trgovine, a pritom minimalizuje potrebu za poverenjem.

Na novac možemo gledati kao na način da svoj uloženi trud sačuvamo u odredjenom obliku, i da ga vremenom prenesemo, tako da možemo da uživamo u plodovima svog rada. Novac kao alat je jedna od najvažnijih stvari za rast civilizacije. Na nesreću, mnogi su vremenom zlostavljali novac, ali sa dobrim razlogom: način na koji naš novac danas funkcioniše dovodi do duboko podeljenog društva – što ću i objasniti.

5 Razloga Zašto je Novac Važan za Vas, Individualno

Novac je važan za rast bogatstva, što je malo drugačije od toga da imamo veliku platu ili jednostavno zarađivati velike količine novca. Bogatstvo je otklanjanje želja, kako bi mogli da obratimo više pažnje na neke korisnije stvari u životu, od pukog preživljavanja i osnovnih udobnosti.

Bogata osoba je ona koja zaradi više novca nego što potroši, i koja ga čuva – ona čuva svoj rad tokom vremena. Uporedite ovo sa visoko plaćenim lekarom koji živi u velikoj vili sa hipotekom i sa Mercedesom na lizing. Iako ova osoba ima visoke prihode, ona takođe ima velike rashode u vidu obaveze plaćanja te hipoteke i lizinga. Te obaveze sprečavaju ovu osobu da uživa u istinskim blagodetima novca i bogatstva koje one predstavljaju:

1. Sloboda od potrebe za radom

Bez bogatstva, vi morate da radite da biste preživeli. Dostizanjem bogatstva i odredjenom imovinom koja vam donosi novac bez potrebe da vi trošite svoje vreme, vi možete da oslobodite svoj raspored. Više ne zavisite od posla koji mrzite, i nemorate da provodite 40 sati nedeljno odvojeni od porodice, samo da biste se pobrinuli za svoje osnovne potrebe. Dobijanje otkaza u padu ekonomije neće vas dovesti do finansijske propasti ili nečeg goreg.

2. Kontrola nad time kako vi trošite svoje vreme

Kada steknete bogatstvo, vi možete da odlučite kako želite da provodite svoje vreme. Kada se nalazimo u trci pacova i radimo 40+ sati nedeljno, često se naviknemo da novac trošimo onda kada imamo slobodnog vremena. Idemo na lepe večere ili idemo na skupe odmore. Međutim, sa više vremena, a možda čak i sa manje novca, mi možemo da imamo isto ili više uživanja živeći usporenije.

Razmislite o ovome – ukoliko imate samo 1 nedelju slobodno od posla, vi onda morate da kupite onaj mnogo skuplji let u Petak uveče koji se vraća u sledeću Nedelju, kako biste maksimalno iskoristili svoje vreme na nekom egzotičnom mestu za odmor. Međutim, ukoliko ste u mogućnosti da izdržavate sebe bez potrebe da mnogo vremena provodite na poslu, vi onda možete u Utorak da krenete jeftinijim letom i vratite se u sledeću Sredu. Takođe nećete osećati toliki pritisak da se opustite u uživanju tokom vaše nedelje u inostranstvu – možda ćete čak moći i da ostanete duže i da istražujete više, bez plaćanja skupih turističkih agencija i hotela kako bi organizovali vaše kraće putovanje.

3. Sposobnost da pomažete vašim prijateljima i porodici

Onda kada novca imate na pretek, možete poboljšati svoje odnose sa prijateljima i porodicom ne samo kroz dodatno slobodno vreme koje provodite sa njima, već i sa samim novcem. Ako je vašem prijatelju potrebna hitna operacija, vi možete da mu izadjete u susret i pomognete mu da stane na svoje noge. Ukoliko vam je tetka bolesna, vi možete da provedete vreme pored nje, umesto da je pozovete na kratko dok putujete prema kući vraćajući se nakon celog dana provedenog u kancelariji.

4. Smanjen finansijski stres

Stres je sveobuhvatno i opasno stanje modernog doba, sa kojim gotovo svi mi živimo u nekoj odredjenoj meri. Povezan je sa lošim zdravljem, sa preko 43% svih odraslih koji kažu da pate od odredjenih zdravstvenih problema uzrokovanih stresom. Stres zbog posla pogađa 83% zaposlenih.

Pravo bogatstvo – koje znači eliminaciju želja i potreba – može da ukloni ovaj stres i njegove negativne uticaje na druge delove života. Ovo bi čak moglo da ukloni većinu stresa u vašem životu, uzimajući u obzir da je uzrok stresa broj 1 upravo novac.

5. Bolje možete da pomognete vašoj zajednici

Mnogi od nas žele da volontiraju u svojim zajednicama i pomognu onima koja je pomoć preko potrebna, ali nisu u stanju da pronađu slobodnog vremena i energije zbog svog posla, porodice i društvenih aktivnosti koje nas mentalno i fizički čine srećnima, zdravima i hranjenima. Sa bogatstvom, mi možemo da posvetimo vreme koje nam je potrebno za razumevanje i doprinos drugima – a ne samo da sa vremena na vreme pomognemo slanjem humanitarnog SMS-a.

Novac, koji se pametno koristi, je moćno sredstvo za poboljšanje vašeg života i života vaših najmilijih i zajednice. Međutim, novac je takođe moćno sredstvo za poboljšanje društva u celini – ukoliko je dobro strukturiran.

3 Razloga Zašto je Novac Važan za Društvo u Celini

Novac poboljšava sposobnost ljudi da trguju jedni s drugima, što podstiče određene specijalizacije. Ako je imanje vašeg komšije odlično za proizvodnju vina, a vaše je pogodno za žito, obojica možete da profitirate trgovinom. Sad oboje imate i hleb i vino, umesto jednog pijanog vlasnika vinograda i jednog proizvodjača žita kome je dosadno!

Novac poboljšava društvo na nekoliko načina:

1. Omogućava specijalizaciju

Kao u primeru vlasnika vinograda i proizvodjača žita, novac omogućava povećanu specijalizaciju poboljšavajući sposobnost trgovine. Svaka razmena dobara ima problem sa ‘sticajima potreba’ – oba partnera u trgovini moraju da žele ono što druga osoba ima da bi pristala na trgovinu.

Možemo da mislimo o novcu kao o dobru koje žele gotovo svi. Ovo trgovinu čini mnogo jednostavnijom – da biste stekli odredjeno dobro, sve što vam je potrebno je novac, a ne neka slučajna stvar koju prodavac tog dobra takođe želi u tom trenutku. Vremenom je upotreba novca omogućila specijalizaciju, što je povećalo kvalitet i složenost roba i usluga.

Zamislite da sami pokušate da napravite svoj telefon – a bili su potrebni milioni stručnjaka i specijalizovana oprema da bi proizveli taj uređaj. Svi ti stručnjaci i kompanije plaćaju jedni drugima u novcu, omogućavajući složenom plesu globalnih proizvođača i lanaca snabdevanja da taj telefon isporuče na dlan vaše ruke. Čak i nešto tako jednostavno kao flaša za vodu uključuje naftna polja i proizvodne pogone koji su možda hiljadama kilometara od vaše kuće.

Kada ljudi mogu da se specijalizuju, kvalitet robe i usluga može da se poveća.

2. Omogućava korisnu trgovinu uz smanjeno poverenje

Mala društva mogu mirno i produktivno da posluju bez novca koristeći usluge, “dodjem ti” i uzajamno razumevanje. Međutim, kako se društva uvećavaju, svima brzo postaje nemoguće da održavaju lične odnose i isti stepen poverenja sa svima ostalima. Sistem trgovine uslugama i međusobnog poverenja ne funkcioniše previše dobro sa putnikom koji se nalazi na proputovanju kroz grad, i provede samo 15 minuta svog života u vašoj prodavnici.

Novac minimizira poverenje potrebno za trgovinu u većim društvima. Sada više ne moram da verujem da ćete mi pomoći kasnije kada mi zatreba – mogu samo da prihvatim uplatu od vas i da to koristim da bih sebi pomogao kasnije. Jedan od mojih omiljenih mislilaca, Nick Szabo, ovo naziva ‘društvena prilagodljivost’.

3. Smanjuje upotrebu sile

Kada društvo teži upotrebi određenog oblika novca za olakšavanje trgovine, može u velikoj meri da smanji nasilje u tom društvu. Kako to može biti tako? Zar ljudi ne bi i dalje želeli da kradu jedni od drugih ili da se svete?

Ukoliko razmišljamo van uobičajnih okvira, možemo da počnemo da razumemo kako novac može da smanji nasilje. Ako ti i ja živimo u susednim zemljama i želimo nešto što druga zemlja ima, imamo dva načina da to dobijemo: uzimanjem na silu ili menjanjem nečeg našeg za to. Kao što je ranije rečeno, novac znatno olakšava trgovinu – pa ćemo postojanjem zajedničkog monetarnog sistema verovatnije radje izvršiti trgovinu nego napad na zemlju. Zašto bismo rizikovali svoje živote kad možemo samo mirno da trgujemo jedni sa drugima?

Zašto ljudi mrze novac?

Pa ako novac ima toliko koristi za nas lično i za društvo u celini, zašto toliko ljudi mrzi novac? Zašto je demonizovan, zajedno sa onima koji ga imaju puno?

Za deo ovoga može biti okrivljen problem u jednakosti mogućnosti – to da je nekima teže da izadju iz nemaštine i postanu bogati. Bez sumnje, neki mali deo potiče od ljudi koji jednostavno ne žele da se trude ili preduzmu neophodne rizike da bi postali bogati.

Međutim, oba ova problema imaju više veze sa problemima kako naš novac danas funkcioniše, nego sa bilo kojim problemom u samom konceptu novca. Novčani sistem treba da nagrađuje ljude koji proizvode vredne stvari i trguju njima sa drugima. Verujem da većina ljudi danas misli da novac tako funkcioniše, i to ne bi smelo da bude daleko od istine.

Naš trenutni monetarni sistem, na žalost, nagrađuje ’finansijalizaciju’ – pretvarajući sve u imovinu, čija vrednost može da se napumpava ili spušta stvaranjem dobre priče i navođenjem drugih da veruju u nju. Razuzdani dug pogonjen stalnim omalovažavanjem svih glavnih valuta dodat je ovom blatu finansijalizacije. Sada je isplativije podići ogroman kredit i koristiti ga za brzo okretanje imovine radi zarade nego izgraditi posao koji društvu nudi korisne robe i usluge.

Tradicionalni monetarni sistem dodatno nagradjuje predatore, partnere u zločinu i neradnike.

Propast našeg novca razvila se tokom proteklih pola veka, počevši od toga kada su naše valute postale ništa više od parčeta papira, podržanog sa verom i kreditima naših vlada. Da biste bolje razumeli ovu promenu, pogledajte moj post o svrsi i istoriji novca.

Ako vam se sviđa moj rad, molim vas da ga podelite sa svojim prijateljima i porodicom. Cilj mi je da svima pružim pogled u ekonomiju i na to kako ona utiče na njihov život.

Bitrefill je vodeća platforma koja omogućava kupovinu poklon-kartica putem Bitkoina i drugih kriptovaluta.

Od poklon-kartica koje je moguće kupiti na Bitrefillu, u Srbiji je najpopularnija, najraznovrsnija i najpraktičnija za korišćenje digitalna Giftoncard Multibrand poklon-kartica koju je moguće koristiti u više desetina šoping centara širom Srbije! Moguće je iskoristiti u više od 150 naznačenih brendova i radnji raznovrsnog tipa i zato kao takva predstavlja pravi spoj zabave, mode, sporta, tehnike... Od najpoznatijih prodavnica izdvajaju se Gigatron, Tehnomanija, Tehnomedija, Puma, Adidas, Sport Vision, Univerexport...

GiftOnCard poklon kartica je savršen način da ispoštujete ukus baš svakoga i rešite problem promašenog poklona!

Neki od tržnih centara u kojima se mogu koristiti poklon-kartice: Delta City, TC Ušće, Ada Mall, Galerija Beograd, TC Stadion, Merkator Centar Beograd/Novi Sad, Roda Mega Shopping Centar, Big Kruševac, Big Nova Pazova, Aviv Park Zvezdara, Stop Shop Borča, Forum Park, Big Shopping Centar Novi Sad, TC Promenada Novi Sad, TC Forum Niš, Delta Planet Niš, Capitol Park Šabac...

Giftoncard Multibrand poklon-karticu je na Bitrefillu moguće kupiti kako on-chain Bitkoinom, tako i putem Bitkoin Lightning mreže. U ponudi su kartice sa sredstvima u iznosu od 3000 i 6000 dinara.

Pored Multibrand kartice, na sajtu Bitrefill su dostupne i poklon-kartice Tehnomanije i Sport Visiona, s tim što je Sport Vision karticu moguće iskoristiti i onlajn na njihovom sajtu (ovo važi i za Multibrand karticu).

Kako do Giftoncard Multibrand poklon-kartice?

Proces plaćanja Bitkoin (Lightning-om) je veoma jednostavan.

• Izaberite vašu poklon-karticu zajedno sa željenom vrednošću.
• Popunite potrebna polja da biste nastavili sa plaćanjem.
• Izaberite željenu kriptovalutu i pošaljite odgovarajući iznos na dostavljenu adresu ili skenirajte QR kod putem vašeg mobilnog novčanika.
• Kada plaćanje bude izvršeno, digitalna poklon-kartica će vam biti dostavljena za nekoliko trenutaka, a takođe ćete dobiti i kopiju putem imejla.

Kako iskoristiti poklon-karticu?

1. Možete iskoristiti poklon-karticu za plaćanje proizvoda i usluga na više od 300 lokacija širom Srbije sve do visine sredstava koja se nalaze na kartici.
2. Niste u obavezi da iskoristite ceo iznos sa kartice odjednom; kartica se može koristiti više puta za više proizvoda i usluga sve dok ne potrošite čitav iznos.
3. Možete proveravati stanje na kartici i sve transakcije registracijom na sajtu giftoncard.eu.
4. Moguće je iskoristiti više poklon-kartica za jednu kupovinu.
5. Kartica se ne može koristiti za povlačenje gotovine
6. Kartica ne može biti poništena ili ponovo dopunjena.

Obradujte svoje najmilije i sebe poklonima, proizvodima i uslugama kupljenim za Bitkoin!

Cena Bitkoina tada je bila oko $40.000. :)

Osim glavnog posta, ovde ću navesti i moje odgovore na neutemeljene i neinformisane tvrdnje besnih nokoinera. :) Da se sačuva od zaborava!

Juče se navršilo 30 godina "Deda Avramove reforme".

Dan kada je rođen novi dinar, a Deda Avram sasekao hiperinflaciju

Kako nas je deda Avram spasio pre 30 godina: Neverovatno svedočenje tvorca „super dinara“ o jednoj od najgorih godina u istoriji Srbije

Dva jajeta – nedeljna profesorska plata: Kako se živelo u hiperinflaciji i šta je uradio Avramović

Vikipedija: Jugoslovenski dinar

„U julu '93. godine u Jugoslaviji nisi mogao skoro ništa da kupiš i niko za dinare nije hteo ništa da prodaje“, pisao je Avramović. Centralno-bankarska prevara se nastavlja jer je već do kraja 1995. dinar oslabio prema marki za 70% (1 dinar = 3.4 DM), a u decembru 2000. je taj kurs već bio 30.5 dinara za 1 DM (-96.7% od uvođenja novog dinara). To samo pokazuje da redenominacija valute tj. "brisanje nula" nije nikako čudo i viđano je puno puta kroz istoriju)

Ako je reformom iz januara '94 god. 1 novi dinar vredeo kao 1 nemačka marka, zatim od 2002. uveden evro čime je realna vrednost marke (samim tim i dinara) prepolovljena, a danas 1 EUR vredi oko 117 RSD, to znači da je "deda Avramov dinar" prema evru već obezvređen 59.91 puta za 30 godina. Dakle devalvacija dinara od 5991% od 1994. godine, a svakako još veća izražena kroz dobra i usluge jer su i nemačka marka do 2002. i evro od svog uvođenja iste godine prošli kroz sopstvenu inflaciju. Sam evro je izgubio oko 38% vrednosti od 2002. godine. Tako da se može reći da i "deda Avramov dinar" već uveliko prolazi kroz hiperinflaciju koja je samo razvučena na mnogo duži vremenski period (ne brinite - znam "zvaničnu" definiciju hiperinflacije - još jedan "gaslighting" centralno-bankarskog kartela da zabašuri šta se iza brda valja). Jer šta je inflacija od preko 5991% nego višedecenijska hiperinflacija?! Kako ne shvata gigantske razmere ove prevare?!

ISPRAVKA: Dinar nije nominalno izgubio 23400% (234x) vrednosti prema nemačkoj marki/evru od 1994. godine, već 59.91x odnosno 5991%. I danas na sajtu NBS postoji zvanični srednji kurs marke prema dinaru od 59,91:1. Realno, obezvređivanje dinara i evra prema robama i uslugama je puno veće, pošto su cene roba i usluga izražene u evrima ubrzo udvostručene u periodu nakon uvođenja evra. Hvala članu DejanJwtq na ispravci i izvinjenje svima od mene zbog greške.

Dafiment i Jugoskandik ("Dafina i Jezda") su bili samo državna konstrukcija da se izvuku devize iz ruku naivnih investitora da bi te devize nešto kasnije poslužile kao tobožnja rezerva za novi dinar. Ova gigantska prevara je unapred bila planirana, a Deda Avram iskorišćen kao marioneta tadašnjeg režima.

Inače lista država koje su izvršile redenominaciju valute kroz "brisanje nula" je poprilično dugačka i radi se o uobičajenoj pojavi kroz istoriju još od Haitija 1813. godine, a poslednji put su to uradile Sijera Leone i Kolumbija 2021. godine. Odavno je zaboravljeno da je (SR) Jugoslavija devedesetih to učinila još 1990. (10.000:1), 1992. (10:1), 1993. (1.000.000:1) i 1994. pre Avramovića (1.000.000.000∶1) ali je ovaj dinar trajao samo 23 dana. Tako da Deda Avram nije izmislio toplu vodu.

U SFRJ je izvršena jedna redenominacija 1966. godine u odnosu 10.000:1.

Wikipedia: Redenomination

Kome i dalje nije jasno zašto Bitkoin neka više puta pažljivo pročita ove tekstove iznad: oblik novca koji se ne može redenominirati, veoma lako konfiskovati i izdavati bez ikakve kontrole i pokrića. Potpuno nezavistan od kaprica korumpiranih i od realnosti otuđenih političara i centralnih bankara. Veoma je bitno da postoji ovakav oblik novca koji nije podložan ovakvim manipulacijama od strane ljudskog faktora i da postoji slobodan izbor da se taj oblik novca odabere za štednju i transakcije: barem od strane onih koji ga razumeju, ovi koji ne žele da razumeju neka i dalje pristaju da budu pljačkani - njima ionako nema pomoći.

Komentari

brainzorz: Da, ali ako cemo realno bitkoin ne sluzi kao oblik novca, vec kao finansijsko ulaganje.

Bar je tako za nas i vecinu ljudi po svetu u praktičnom smislu. Jer 99.99% ljudi ili koliko vec prime platu u svojoj lokalnoj valuti, trose istu na redovan zivot, a ostatak (ako ga ima) investiraju. Slazem se da lokalne valute imaju svoj neki rizik, koji je veci u banana drzavi i da cuvanje svog kapitala u turbulentnom periodu u istoj je jako losa ideja.

Kada tako posmatras onda se mogu vuci pararele izmedju ostalih aseta, poput ETFova na primer i onda dolazimo do gomile problema sa bitkoinom.

@BTCSRB: Bitkoin se ne može porediti sa ETF-ovima pošto ETF-ove i ostale investicione instrumente ne možeš koristiti kao novac jer oni nisu "bearer assets" kao što jeste BTC. BTC eliminiše potpuno inflaciju (jer džabe ti keš u slamarici kao "bearer asset" kada je podložan inflaciji) i potrebu za posrednikom kod elektronskih plaćanja.

brainzorz: Ali on to eleminise samo u teoriji, sad da odem u pekaru, moram platiti u lokalnoj valuti, sad da li cu prodati bitkoin ili etf, prilicno je slicno.

Jedino sto mogu bitkoin zamenuti uzivo (ilegalno) sa nekim, pa tu jeste zamenjen posrednik. Ali provizije povlacenja su uglavnom zanemarljive, naspram ostalih parametara investicionog sredstva.

Neke stvari se mogu direktno platiti za bitkoin, ali to je ekstremno retko u stvarnom zivotu vecine ljudi.

@BTCSRB: Slažem se ali u uslovima hiperinflacije i visoke inflacije kakvu danas imamo u Argentini, Venecueli, Zimbabveu, Libanu, Turskoj itd. sve više ljudi direktno vrši transakcije u kriptovalutama, naročito "stablecoinima" poput USDT Tethera. Priznajem da u tim transakcijama BTC zaostaje upravo zbog volatilnosti ali je vršenje brzih i jeftinih transakcija svakako moguće putem Lightning mreže. Sve te lokalne valute su izgubile značajnu vrednost i prema USDT i prema BTC-u, odnosno BTC konstantno probija rekordnu vrednost kada se denominuje u tim valutama. I u tim državama je adopcija kriptovaluta najraširenija.

HunterVD: Kako valuta u koju se upumpavaju nepostojeci dolari i evri moze biti realna i dobra. A USDT tek da ne spominjem. Mozes uvek revi jer joj ljudi veruju, al ta vera u nesto ide samo do odredjenog nivoa.

@BTCSRB: Godinama kupujem BTC od svake plate, praktično štedim u njemu i kupovna moć mi vremenom raste denominirana u evrima i dinarima. To isto rade na desetine hiljada ljudi širom sveta. Kako su ti realni dinari i evri koje ubacujem svakog meseca koje sam zaradio od svog realnog rada - "nepostojeći"?

Kako dolari i evri koji se štampaju ni iz čega mogu biti realni i dobri kao valuta?

HunterVD: Pa eto bas to. Ulaze se nepostojeci novac u BTC i onda se prica o nekoj novoj valuti. Nije sija nego vrat, BTC ima jedino vrednost dok se upumpava taj lazni novac u njega. FIAT novac kolko tolko nastaje radom i proizvodnjom dobara, ne sav FIAT novac al neki deo, dok se BTC zasniva skroz na upumpavanje tog istog FIAT novca i dobroj volji i zeljama da magicne brojke idu navise.

@BTCSRB: Itekako je moguće izraziti cenu svih ostalih dobara i usluga kroz BTC i postojanje i vrednost BTC-a uopšte ne zavisi od fiat novca. Štaviše, gotova sva dobra i usluge dugoročno postaju jeftiniji kada se mere kroz BTC. Sutra kada bi fiat novac nestao BTC bi i dalje imao vrednost, čak i veću nego danas.

https://www.pricedinbitcoin21.com/

HunterVD: Naravno da je moguce izraziti cene svakodnevnih proizvoda u BTCu. Cene svakodnevnih proizvoda je moguce izraziti u cemu god pozelis, evo npr broj radnih sati koji je potreban da se proizvede taj proizvod i onda se uporedi sa cenom radnih sati i cene na polici, mozes ga uracunavati i u dobrima , jedan iphone kosta tolko i tolko KG juneceg mesa..... nista cudno. Takodje cene proizvoda pokazuju pad u odnosu sa BTCom jer je BTC masivno porastao u poslednjih 5-6 godina. Sta ce biti kad BTC stagnira ili pada kako se u tom periodu odnose cene, a da BTC je store of value i namenjen je samo da se cuva izvinte molim vas moja greska. Ni druge kripto valute nisu nista bolje. Ljudi koji su zaradili na BTCu svaka cast eto imali su pameti i srece , al sad kako je cena sve veca, inflacija sve losija i kamatne stope sve vise postace sve teze i teze dolaziti do novca a kamo li intvestirati ga u nesto rizicno ko kripto valute tako da ce i BTC sve manje rasti sto zbog velicine market cap-a sto zbog toga sto ljudi i firme imaju sve manje novca za ulagati. Dal ce btc moci da se uzbori sa inflacijom i losim uslovima to tek treba da se vidi. Tako da videcemo u narednom periodu koliko ce se ta priva o BTC kao store of value i nacinu odbrane od inflacije obistiniti. Licno ne verujem da ce BTC ikad biti zvanicno sredstvo placanja.

@BTCSRB: Cena svega se može izraziti kroz sve ostalo ali šta od svega toga najbolje vrši funkciju novca? BTC bolje vrši funkciju novca u većini okolnosti od gotovo svih stvari.

Šta će biti sa BTC videće se i oni koji veruju u njega će biti najzaslužniji za njegov uspeh jer su obezbeđivali potražnju kada su kola išla nizbrdo i za to biti asimetrično nagrađeni, ali će i puno izgubiti ako se pokaže da nisu u pravu. Pukovnici ili pokojnici. Po meni je to cilj zbog koga vredi rizikovati, pa i bankrotirati a cilj je da se centralno-bankarski kartel učini manje relevantnim.

Znaš i sam da fiat sistem ne može da preživi i izbegne imploziju bez konstantnog uvećanja mase novca u opticaju i zato se uopšte ne plašim za BTC i spavam mirno. BTC sigurno neće rasti istom brzinom kao prvih 15 godina ali moje očekivanje je svakako ubedljivo nadmašivanje svetske inflacije i obezvređivanja. Ne vidim kako sistem može da opstane bez novog QE kada god se on desi, u suprotnom imamo deflatornu spiralu.

Ne mora da bude zvanično sredstvo plaćanja, dovoljno da meni kao pojedincu služi za to dok god ima ljudi koji ga prihvataju, a ima ih puno. I da niko u tome ne može da nas spreči.

loldurrr: Ali i BTC je postao, u neku ruku, berzanska roba. Imaš market cap izražen u dolarima, koji je danas, npr. 2 triliona $, za mjesec dana 500 milijardi. Isto kao i dolar, samo volatilnije. Zato i kažem, da je to sve rezultat ponude i tražnje. Hipotetički, ja da imam milion BTC i odlučim to danas prodati, enormno ću oboriti cenu BTC. Ako je to valuta nezavisna od vanjskih uticaja - zašto će pasti toliko, kada imamo ograničenu količinu BTC-a. Svima je i dalje u podsvesti vrednost BTC izražena u USD, tako da je to isto kao i dinar, franak, akcija CocaCola i sl. Bar za sada...

A mogućnosti za korištenje BTC za robna plaćanja su mizerna. Ima li na vidiku mogućnosti da se vrednost nafte počne izražavati u BTC?

@BTCSRB: Meriti Bitkoin direktno prema robama i uslugama je itekako moguće i kada ga tako meriš, a ne prema fiat novcu, dugoročno cene gotovo svih roba i usluga padaju prema Bitkoinu. Cene svega izražene kroz BTC neće nestati ni u slučaju nestanka fiat novca, dolar sutra da prestane da postoji nikoga ne sprečava da izražava cene svega kroz BTC. Dolar i ostale valute nisu potrebni Bitkoinu.

Unlikely-Put-5524: Imam samo jedno pitanje za one "koji vide iza svega" i pronikli su bankarsku prevare da porobi čovečanstvo... Kako ne postoji mogućnost da je BTC i kripto nastao iz iste kuhinje i predstavlja ultimativni način za porobljavanje?

2% novčanika poseduje 95% svog BTC-a koji nije izgubljen. Znači da centralizacija može biti maksimalna...

@BTCSRB: Količina BTC-a u posedu ne daje kontrolu nad pravilima protokola i većinski vlasnici ne mogu da štampaju nove novčiće i tako uvećaju konačnu količinu u opticaju. Mogu samo da kratkoročno obore cenu i tako samo ostanu sa manje BTC-a koji imaju pošto će tržište vremenom apsorbovati te dampovane koine.

Unlikely-Put-5524: A mogu i dugoročno da obore cenu. Hajde da kažemo da imaš sada 10 BTC-a gde svaki vredi 40k

Veliki dumpu-ju ceo svoj bag u kontinutitetu kao što sad radi GS i posle godinu dana tvoj BTC sad vredi 4k, zašto misliš da bi ljudi nastavili da ga drže? Posebno ako znamo da ga 97% kupuje da bi zaradili, a ne zato što žele da ga koriste kao sredstvo plaćanja.

Ja bih ore BTC gledao kao commodity, jer sa svojim deflatornim svojstvima ne može biti valuta za plaćanje.

Takođe postoji i doomsday scenario gde jednostavno mogu svi da se dogovore da je ilegalan i to je onda to. Ovo mi deluje kao gotovo neverovatno, ali po meni je bilo koji maksimalizam potpuno detinjasto razmišljanje.

@BTCSRB: Pa padao je toliko puta za preko 70% i uvek se vraćao jer si uvek imao ljude koji su bili spremni da ga kupuju po bilo kojoj ceni, uključujući i mene. Pošto se ne može štampati, na kraju će ovi prodavci ostati bez BTC-a za prodaju i tržište apsorbovati čak i njihov "sell pressure". A ovi veliki koji drže tolike količine itekako dobro znaju vrednost toga što poseduju i nema smisla da svu količinu koju drže prodaju za inflatorni novac - prodavaće da bi finansirali svoj životni stil ili investiraju u biznise ili će ga koristiti kao kolateral za fiat pozajmice - ako raspolažu tolikim količinama i mogu da kontrolišu tržište nemaju strah da će im kolateral biti likvidiran.

Većina ljudi su fiat maksimalisti samim tim što su 100% u fiat novcu pa ne razmišljaju u pravcu doomsday scenarija kakav je upravo bila hiperinflacija devedesetih.

Romeo_y_Cohiba: Niko ti ne brani da ulažeš u bitcoin pod uslovom da znaš da je rizičniji od gotovog novca, štednje po viđenju, oročene štednje, obveznica, nekretnina, akcija, raznoraznih etfova, private equitya i derivata.

Drugim rečima ako ti je ok da danas uložiš 1000e, da za nedelju dana to vredi 500e, za mesec 1500 a za pola godina 300e ili 0 samo napred. Većini ljudi to nije ok.

Razlog zašto pamtimo Avrama je jer njegov dinar i dan danas koristimo. Prethodne uzastopne reforme nisu uspele kao što si i sam primetio.

Takođe, nije u pitanju "centralno-bankarska" prevara jer se ništa od toga ne bi desilo da ovom "odozgo" nisu zatrebale pare za finansiranje izvesnih stvari.

I dan danas, izvesni političar(i) izađu na TV i kažu da su "našli" novac za neki svoj genijalni plan i ljudi to puše. To u prevodu najčešće znači da će da nagna centralnu banku da mu doštampa novca i to nema veze sa bankama nego politikom..

@BTCSRB: Za investicione instrumente koje si naveo treba videti koliko su uspešno nadvladavali inflaciju prethodnih decenija i da li su očuvali kupovnu moć. Za štednju u banci i obveznice se i iz daleka vidi da nisu. US obveznice su u septembru imale drawdown od 48% od ATH iz 2020, a kao važe sa sigurnu investiciju. Čak i u momentu dospeća posle 10-30 godina jako teško čuvaju vrednost od inflacije.

A sada se zapitaj: da li zaista misliš da političari kontrolišu banke i bankare ili je možda obrnuto? Nisu političari ti koji su vlasnici krupnog kapitala.

Romeo_y_Cohiba: Ne investiraju svi na 10-30 godina za potrebe penzije. To je samo jedan od mnogo vidova i razloga investiranja. Nadvladavanje inflacije je isto tako samo jedan od kriterijuma. Samo pogledaš u šta jedan penzioni fond u SAD-u investira(hint: nije btc i nisu samo akcije). Npr. neki penzioni fondovi su od skoro počeli da investiraju u private equity ali isključivo do 15% veličine portfolija. Počeće i sa kriptom u nekom trenutku ali mogu da potpišem da će biti u još manjem procentu nego PE. Niko nije blesav da grune teško stečeni novac u nešto tako rizično osim u jako malim iznosima.

Ne znam ko koga kontroliše ali Avram je bio daleko manji baja od Slobe 90ih i pitao se za stvari samo u meri koliko mu je bio dozvoljeno da se pita. Ratovanje košta i finansira se štampanjem novca, nisu to neke neshvatljive stvari. Da ne pričam da smo bili pod apsolutnim sankcijama celog sveta.

Virtual_Plenty_6047: Npr jedan od velikih uspeha Japana od pre par decenija je zahvaljujući devalvaciji njihove valute, pa samim tim izvoz im je bio relativno jeftin. Naš dinar je jak, i to odgovara uvozničkom lobiju.

Nažalost mi ionako ništa ne proizvodimo tako da ne verujem da bi nešto pomoglo ako bi devalvirali dinar. Al svakako ovo je jedna viša ekonomija za koju naši političari nisu dorasli.

@BTCSRB: Gde je običan čovek u tom velikom japanskom uspehu? Postali su zemlja starih i nesrećnih mladih ljudi koji ne mogu da pobegnu iz "hamster wheel-a". Imaju "debt to GDP" od preko 260%. Taj dug nikada neće vratiti, a uz to će povući u ambis pola sveta jer najveći držaoci američkog duga - 14.5%. Spolja gladac, iznutra jadac. Iako je malo degutantno da mi iz Srbije komentarišemo Japance, opet pitam: gde je prosečan Japanac u celoj ovoj igri?

Why Japan Is Facing a Financial Disaster

Preporučujem da pogledate dokumentarac "Princes of the Yen | The Hidden Power of Central Banks" snimljenom po istoimenoj knjizi profesora Riharda Vernera koji je otac kvantitativnog popuštanja (quantitative easing) i ekspert za japansku ekonomiju i bankarski sistem.

Virtual_Plenty_6047: Zato sam rekao od pre nekoliko decenija. Jer su do pre nekih 30 godina bili 50 godina ispred celog sveta, sad su 20 godina iza naprednog sveta. Japanci su svako specifični. Poenta mog komentara da postoji razlog za neke zemlje da oslabe svoju valutu, i može itekako dobro da radi ako se radi u sinergiji sa nekim drugim ekonomskim merama. Tako da odgovor na to opet pitam, ne znam gde je prosečni Japanac, uskoro tamo trebam da idem pa ću ti reći. :'D

Odgledao sam ja ovaj dokumentarac odavno, super je. Pročitao mnoge knjige, a ponajviše od Austrijske ekonomske škole gde su pojedinci (Hayek) bili prvi koji su zagovarali novu decentralizovanu valutu, bili su u toj školi mnogi koji su prvi pričali o problemu inflacije i šta je tačno inflacija, ali su bili i za kapitalizam. Ali ovo je zaista jedna visoka ekonomija, videćeš da nije baš sve tako jednostavno kao što misliš.

Malo si previše u kriptovalutama pa gledaš na sve drugo u ekonomiji sa prekorom, pogotovu na kapitalizam. Evo i ja sam sam dobro investiran u kripto (uglavnom u BTC) pa sam itekako svestan da sve to može na kraju da bude potpuna pizdarija.

p.s. Knjiga za preporuku: 23 stvari koje vam ne kazu o kapitalizmu

@BTCSRB: Nisam u kriptovalutama nego isključivo u BTC.

Nisam ja protiv kapitalizma samo što nije pravi kapitalizam kada ne postoji slobodno tržište novca, pa samim tim ne postoji uopšte slobodno tržište koliko god se činilo tako. Kada su ekonomski subjekti prisiljeni da koriste određeni oblik novca, a monetarna politika se centralno planira - po meni tu nema slobodnog tržišta niti kapitalizma. Npr. formiranje cene Bitkoina i transakcionih naknada je čisto slobodno tržište jer tu nema "bailout-a", a BTC mining industrija je pravi primer slobodnog tržišta u kapitalizmu. Čista ponuda i potražnja bez intervencionizma. Ako si neprofitabilan nema ti spasa i bankrotiraćeš i nema nikoga ko će ti priteći u pomoć. Niko nije "too big to fail".

Znam da sam se ovde usredsredio usko na jednu industriju ali se može primeniti na celokupnu ekonomiju. Države i centralne banke su suvišne i apsolutno pokvare sve čega se dotaknu pa će u slučaju potpune pizdarije odgovornost biti na njima, a ne na Bitkoinu i njegovim držaocima.

kutija_keksa: Evo zašto btc nije pogodan kao valuta:

-Volatilna vrednost. Vrednost btc se menja i do 200% godišnje, dok dolar ne trpi inflaciju vecu od 10% godišnje (mada je u redovnim uslovima tipa 3%). Čak i dinar, ako gledaš realnu kupovnu moć u prodavnici nema volatilnost preko 30% na godišnjem nivou (jedno 7 puta nižu od BTC) Ako danas kupim BTC u vrednosti od 15 USD ne znam da li ću sutra moći da kupim 10 ili 20 USD za isti taj BTC.

-„Gas fees” koji se plaćaju na svaku transakciju, u poređenjusa kešom koji nema takvih problema.

-Spor transfer novca. Arhitektura blockchaina ne dozvoljava mreži da procesuira više od 10 transakcija po sekundi, što značida na transakciju možete čekati i po nekoloo sati, u poređenju sa kešom (bez odugovlačenja) ili debitnim karticama (10 sekundi do 10 minuta). Visa i MasterCard procesuiraju hiljadu puta više transakcija po sekundi.

-Retko ko eksplicitno prima BTC, tako da ćete plaćati menjačnici na kursu u oba smera, i pritom čekati menjačnicu.

-Podložan je manipulacijama velikih igrača poput Ilona Maska i velikih banki koje su u zadnjih pet godina debelo uložile u kripto. Fiat je na milosti države i njenih građana, dok je BTC na milost privatnih investitora. Kome verujete više?

-SVE BTC transakcije su jsvne, ako neko zna koji novčanik je vaš lako zna i koliko para ste kada slali kome, dok fizičke novčanice nemaju taj problem.

-Vrednost i upotreljivost BTC ne garantuje niko, dok vrednost i upotrebljivost fiat valute barem donekle garantuje država. Na primer, Srbija garantuje da je dinar upotrebljiv jer zahteva da vodu, struju, poreze, namete i takse plaćaš u dinarima, a i javni sektor (10% čitavog stanovništva) isplaćuje isključivo u dinarima.

OP očigledno ima jako ostrašćenu ideološku perspektivu... Ja nisam stručnjak, ali je moj otac pisao naučne radove o blockchainu dok je bio na doktorskim studijama, još kad je pomisao o BTC vrednijem od sto dolada bila smešna, tako da znam nešto malo kroz priče sa njim. Uostalom, sve o čemu pričam lako je proveriti pomoću javnih podataka. Ono što OP piše je jednim delom tačno, ali su iznete samo one informacije koje idu u prilog BTC.

Kripto kao pobuna protiv fiata, centralnih banaka i vlada je imao ideološke korene kod anarhista na internetu devedestih, međutim od njihovih belih papira i špekulacija dobili smo nešto što je kao valuta beskorisno. BTC može biti investicija, ako su ljudi iskreni sa sobom, ali ideja o valuti je prevaziđena. Ako i neka kripto valuta drži do toga onda je to Monero koji bar ima anonimnost.

@BTCSRB: Ne ulazeći u sve iznete navode taksativno, ipak moram da prokomentarišem neke od nepreciznih ili netačnih navoda.

Transakcione naknade kod Bitkoina se ne zovu "gas fees" već "transaction fees". Kod keša nema takvih problema ali ga ne možete poslati putem komunikacionog kanala bez posrednika. To mora da ima svoju cenu pošto BTC majneri moraju da imaju neki podsticaj da uključe nečiju transakciju u blok koji je ograničene veličine. BTC "fee market" je najslobodnije tržište na svetu. Fiat novac nemate mogućnost da pošaljete na daljinu bez posrednika koji takođe naplaćuje nekada dosta skupe naknade.

Besmisleno je porediti blokčejn kao "settlement layer" sa Visom i Mastercardom koje ne služe za finalno poravnanje. Glavni Bitkoin blokčejn se može pre uporediti s SWIFT-om ili FedWire-om kod kojih je jednom poravnata transakcija nepovratna, a Mastercard/Visa sa BTC "Lightning Network-om" koji služi za brza i jeftina plaćanja. Otac je trebalo da Vas nauči o Lightning mreži, kako funkcioniše i da je sposobna da procesuira više miliona transakcija u sekundi. Lightning mreža takođe nudi veći nivo privatnosti od glavnog blokčejna ali puno manju sigurnost.

Ne bih se složio da je fiat na milosti isključivo države i građana, samo ću spomenuti Crnu sredu iz septembra 1992. godine i spekulativni napad na britansku funtu.

BTC transakcije su javne ali su pseudonimne što znači da je jako teško utvrditi identitet ukoliko adresa nije povezana sa identitetom korisnika. Generisanje BTC adrese ne zahteva nikakvu identifikaciju ("krvnu sliku") za razliku od otvaranja bankovnog računa. Može se generisati neograničen broj adresa i na razne načine prekinuti i zamaskirati veza transakcija između njih radi očuvanja privatnosti. Ponovo, fizičke novčanice ne možemo slati putem komunikacionog kanala bez posrednika, podložne su konfiskaciji, uništenju i obezvređivanju.

Upotrebljivost Bitkoina garantuje "open source" kod, energija, matematika i kriptografija. To su mnogo jače garancije nego obećanja bilo koje države koja su toliko puta u istoriji izigrale poverenje sopstvenog stanovništva - poput Jugoslavije devedesetih.

Ja sam BTC spomenuo kao potencijalno rešenje za (hiper)inflaciju tek u kraćem delu na kraju teksta, a od Vas i od ostalih komentatora sam dobio nesrazmeran odgovor usmeren na Bitkoin, a puno manje usmeren na navode iz najvećeg dela posta.

Tako ste i vi izneli isključivo informacije koje ne idu u prilog BTC-a, a potpuno ignorisali sve očigledne nedostatke fiat novca (kako u fizičkom, tako i u digitalnom obliku) koji su se i ispoljili tokom hiperinflacije devedesetih, a ispoljavaju se i dan-danas.

Svako dobro!

kutija_keksa: Zato su i „Gas fees” pod navodnicima.

Ne vidim zašto bi bilo dobro imati „slobodno tržište” kada se radi o kopačima.

Ali, čak i da je dobro imati slobodno tržište, morate primetiti da BTC kopanje nije tako slobodno. Postojanje ASIC mašina znači da se kopanje prevashodno isplati velikim igračima (ne mislim na likove sa 3 riser kartice u PC, nego na kineze sa skladištima teških preko milion u opremi). Takođe, te velike operacije organi vlasti mogu zaustaviti kad im se prohte (Kina).

Jako je teško izvući BTC anonimno bez gubitka kod menjača -- pojedinca ili non KYC institucije.

Što se upotrebljivosti BTC tiče, šta meni garantuje da ću imati na šta da potrošim BTC? To je ključno pitanje. A kasa Jugoslovenski fiat nije bio upotebljiv, vidim da Nemački jeste. Isto tako, mislim da će USD biti upotrebljiv dugo, a kada USD bude neupotrebljiv društvo će ionako biti u apokalipsi gde papir nije važan koliko i hrana, utočište, voda, radio, municija, lekovi i vatreno oružje.

Naravno da iznosim samo informacije koje proizilaze iz nedostataka, to je balans postu i komentarima. Da su ljudi samo blatili kripto moj komentar bi mnogo više ličio na originalni post nego na moj prošli komentar. Ja se sa mnogim tvrdnjama u postu slažem delimično ili potpuno, samo želim da pružim kontekst za tumačenje toga.

Ideološki su mi Cryptopunks potpuno zanimljivi, ali cinizam je opravdan kada se u obzir uzme priča. Ljudi su želeli da se odupru bankama, vladama, kontroli i prismotri. Izmislili su tehnologiju. Počeli su da koriste i popularizuju tu tehnologiju. U prostor su ušle banke i vlade, kupovanjem, prodajom i praćenjem samog tržišta (danas sve velike menjačnice imaju KYC procedure). Kao u matriksu, kontrolisana opozicija. Ok, ovo je lična teorija zavere u koju ni ja ne verujem u potpunosti.

Ako govorimo o crypto kao valuti mislim da je XMR mnogo bolja VALUTA od BTC, dok je mnogo gora investicija. Jednostavno se slažem sa političkim i ideološkim ciljevima pionira kripto valuta, ali smatram da su oni ogromnim delom iznevereni zbog ulaska banaka i država u celu priču, te njihova stara rešenja više ne rešavaju originalne probleme.

@BTCSRB: BTC kao neutralni novac je za svakoga, pa i za bankare i države. Ne možemo ih sprečiti da ga kupe na tržištu i stave ga u kakav god instrument, pa i ETF. Ne možemo ih sprečiti da ga konfiskuju od onih koji nisu dobro obezbedili svoje ključeve. Države su regulisale ono što su mogle, poput menjačnica, kroz AML/KYC procedure ali kakve to veze ima sa BTC-om? Na protokol kao protokol nisu mogle da utiču.

Ko želi i dalje može koristiti BTC kako je i prvobitno predviđeno - za p2p transakcije i skladištenje vrednosti u "self custody-u". Bitkoin je i dalje "bearer asset" otporan na cenzuru i konfiskaciju. Ne vidim da je taj pravac promenjen samo zato što su ušle banke i države. Možda nije u duhu Bitkoina da ga kupuju fondovi pa ga prodaju upakovanog u ETF. Najmanje je u duhu bitkoina da se nekome zabrani da ga kupuje.

Kako to mislite "ne vidite zašto bi bilo dobro imati „slobodno tržište” kada se radi o kopačima? Na decentralizaciji mininga se radi (StratumV2 protkol, Ocean pool...), a kineski primer je samo pokazatelj koliko je otporno: nakon zabrane raširilo se dodatno po svetu, a u Kini se i dalje nalazi 21% hešrejta. Majneri imaju veoma male margine profita zbog same prirode rudarenja i halvinga pa će bilo kakav "fck around" poput cenzure transakcija verovatno značiti bankrot.

Možemo do sutra pričati o XMR vs BTC i navešću puno razloga zašto XMR ne može i neće zaživeti kao novac, a pre svega je manjak decentralizacije (neograničena veličina blokčejna) i otpornost na državni napad - sve što Bitkoin ima. Kada je novac u pitanju pobednik nosi sve i tu je Monero već izgubio, dok će BTC poboljšanu privatnost obezbediti na ostalim nivoima, sidechainovima itd (Lightning, Liquid, Cashu, Fedimint, Ark i ko zna šta sve što još i ne postoji - nivo developmenta u Bitkoin prostoru je ogroman).

Dolar će uvek u nekom obliku biti upotrebljiv ali ne znači da će zauvek ostati svetska rezervna valuta, kao što i danas postoji funta ali odavno nije više ono što je bila na vrhuncu Britanske imperije.

kutija_keksa: Pa ti protokoli sprečavaju pljude da anonimno kupe BTC.

Mislim, BTC realno ima neku primenu, ali ja ga danas npr. imam čisto kao neku malu investicijicu, i to još od doba kad je kopanje sa 2 grafičke u kućnom PC bilo isplativo po skupoj struji. Ali BTC prosto nije dobra alternativa fizičkom novcu na nivou države zbog volatilnosti i manjka kontrole. Jedna ogromna poluga države je puštanje u promet novog novca, i tako se kontroliše inflacija, pored menjanja kamatnih stopa. Bez mogućnosti štampe gubi se i taj faktor kontrole. A inflacija od 2-3% godišnje je zdrava, dok je za ekonomiju deflacija (kojoj je BTC bar delimično sklon) haos, jer smanjuje ekonomsku aktivnost i investicije...

Što se tiče državnog napada na XMR, misliš na to kako jedna država može da realistično sprovede 51% napad?

XMR nije vrhovna valuta ali meni se sviđa kako za njega nema ASIC mašina, kako je anoniman u smislu da ne možeš lako da provališ ko kome koliko i kada šalje šta... Mislim da će XMR sigurno u toj privacy niši zameniti neka druga valuta kroz 10-15 godina koja ima bolji algoritam i tehnologiju...

Dobra dosetka za veličinu blockchaina, ali ona je trenutno 160GB cela / 50 GB pruned, tako nešto. Sve dok nije preko 10TB (100x) veća može je pohraniti najveći hard disk namenjen „običnim ljudima”, a kad se dođe do tad verovatno će i cene tih diskova biti pristupačnije nego danas. Sa druge strane, agresivan pruning je takođe opcija. A da ne govorimo o sidechainovima koji takođe postoje za XMR.

Da, to za dolar je i moja poenta, nekako će biti upotrebljiv uvek, dok je kripto neupotrebljiv bez neta, a i nema mnogo šta da se kupi kriptom u poređenju sa fiatom. I

@BTCSRB: Ima bezbroj načina da se nabavi non-KYC Bitkoin: coinjoin, coinmixing, rudarenje u non-KYC pulu, nabavka nekog drugog kripta putem KYC menjačnice pa "trustless atomic swap" za BTC, nabavka KYC BTC-a putem Lightning-a pa "submarine swap" on-chain, zatim nabavka bilo kog KYC kripta ili Lightning ili on-chain BTC-a pa swap na sidechain Liquid BTC gde su transakcije tajne slično XMR-u i nazad swap na on-chain. Naravno i stara narodska razmena na ulici. XMR se isto može koristiti za svrhu nabavke non-KYC Bitkoina. U svim ovim slučajevima se adrese koje su krajnje destinacije tih sredstava ne mogu ili jako teško povezati sa KYC identitetom korisnika. Više na: kycnot.me

Diskusija o tome da li je zdrava i potrebna inflacija i da li je uopšte potreban državni intervencionizam u ekonomiji je stara diskusija između Kejnzijanske i Austrijske ekonomske škole. Po meni svaka inflacija je pljačka. Da ne govorimo da centralni bankari ne snose nikakvu odgovornost za gubitak kontrole nad inflacijom koji se meri u stotinama procenata "omaška" jer kada je ciljana inflacija 2%, a imamo inflaciju od 10% to je onda promašaj od 500%. A svi vodeći centralni bankari su i dalje na svojim funkcijama od početka inflacije negde 2020. godine iako su izneverili sva očekivanja. Nisu izabrani od strane naroda i nemoguće ih je smeniti od strane naroda, a utiču na živote svih!

Usled tehnološkog napretka i rasta produktivnosti, prirodno stanje slobodnog tržišta je pad cena, a ne njihov konstantan rast kroz inflaciju. Ne postoji nikakva "poželjna" ili "neophodna" inflacija, svaka "ciljana" inflacija je pljačka koji onemogućava populaciju da uživa u plodovima sopstvene produktivnosti u obliku nižih cena svih roba i usluga. Bitkoin zbog svoje fiksne ponude novca u opticaju (21 milion novčića = apsolutna digitalna oskudnost) nameće ovu disciplinu slobodnog tržišta i tehnološkog napretka. Dok je postojeći dužnički fiat sistem dizajniran da krade plodove produktivnosti, Bitkoin omogućava populaciji da ih zadrži u obliku nižih cena.

Kada nema rasta cena, inflacija je 0% i cene su stabilne. Krađa i tada postoji, jer cene prirodno padaju zbog povećanja efikasnosti proizvodnje/usluga, gde bi se tada veca količina robe/usluga, takmičila za istu (fiksnu) količinu novča od 21M BTC-a.

Kakav je ishod ove diskusije nije bitno, bitno je da sada svako ima slobodu izbora kakav novac želi da koristi a ne da bude prisiljen da koristi isključivo inflatorni novac. Ako se neko ne slaže sa modernom monetarnom teorijom, sada ima alternativu koju nekada nije imao (zlato je odavno izgubilo bitku sa MMT) pre postojanja Bitkoina.

kutija_keksa: Neki od ovih non kyc nacina su mi vec bili poznati, neki nisu, ovo je bas informativan komentar.

A što je inflacija pljačka? Bez obzira na inflaciju, broj novčanica u novčaniku ostaje isti, to što se one sada mogu zameniti za manje robe je druga priča. Da li je onda i zlato pljačka, jer neko kupi, na primer, 100g zlata danas, a sutra na tržištu cena zlata padne? Da li je onda pljačka i BTC, jer i danas i kad je BTC bio na vrhuncu cene imam isti broj satoshija, samo je danas njihova vrednost manja?

Ne vidim zašto bi centralni bankari snosili odgovornost zbog inflacije. Oni ugrobo imaju dve poluge za kontrolu inflacije: kamatne stope i štampanje novca. U realnosti na inflaciju utiče mnogo faktora na koje centralna banka nema uticaj, niti koje može da predvidi: pandemije, ratovi, državni budžeti i zaduživanja, trgovina u datoj valuti (i izvoz i uvoz), porast i pad produktivnosti... Oni imaju donekle uticaj, ali nisu svemoćni.

Što se tiče izbora, ovo već zalazi u politiku a ne u finansije, ali ni direktor pošte, ni direktor EPS, ni direktor vodovoda nisu birani na izborima na kojima glasaju svi, a utiču na živote svih!

Ne verujem u kripto kao spasioce kapitalizma ili pojedinca. Ovo je sada više politički, ali zaista mislim da u kapitalizmu prosečna osoba nema slobode, a da je kripto u najbolju ruku jedna mala stavka koja omogućava skladištenje stečenog kapitala (ovo se dobija ako prihvatimo sve kripto pozitivne teze), ali ne rešava problem radnika koji čine 95% društva i doprinose 99% vrednosti a kapitala kontrolišu višestruko manje.

Otkud znam, ono, da rezimiram: kripto je koristan alat koji još nije dostigao svoj vrhunac, ali neće nešto mnogo promeniti svet. To je neko moje viđenje.

@BTCSRB: Kako nije pljačka? Broj novčanica u novčaniku ostaje isti ali ukupan broj novca u opticaju se uvećava i tako obezvređuje tvoje novčanice. Inače, znaš vrlo dobro da fizički keš čini manje od 10% ukupnog novca u opticaju, a ostalo je digitalno. Dakle "money supply" se uvećava pritiskom na dugme tastature računara u FED/ECB/NBS... Neko stvara novac ni iz čega za koji svi moramo da radimo trošeći svoje dragoceno i ograničeno vreme na ovom svetu. Tako nam efektivno krade vreme pošto tvoj radni sat iz prošlosti konstantno može da kupi manje roba i usluga u budućnosti, a zbog tehnološkog napretka i rasta produktivnosti bi realno cene trebaju da budu niže vremenom

Kako možeš da porediš fiat, zlato i BTC u tom smislu? Vrednost fiata prevashodno smanjuje ljudska manipulacija sa strane ponude koja se uvek uvećava, dok je potražnja permanentno rastuća zbog zakona o "legal tenderu" i rasta privrede i broja stanovnika. Ovo sa BTC je strana potražnje koju reguliše slobodno tržište dok ukupna ponuda nije podložna ljudskoj manipulaciji. Dugoročno, vrednost zlata i BTC raste sa rastućom potražnjom jer nema manipulacije ponude.

Centralni bankari će optužiti sve druge faktore da bi skrenuli pažnju sa svoje odgovornosti za inflaciju, a za ratove se može reći da su čak i saučesnici pošto tokovi novca mogu utvrditi veoma zanimljivu vezu između njih i vojno-industrijskog kompleksa. Na stranu to, dolarska monetarna masa je samo između februara i aprila 2020. uvećana za 1.39 biliona/triliona što je više nego ukupna monetarna masa iz 2008-09 krize. U krizi 2008-09 su od septembra 2008. do januara 2009. naštampali 803 milijarde i tako uvećali monetarnu masu za 88% sa 909 milijardi na 1712 milijardi - to znači da su 4 meseca naštampali skoro isto novca kao tokom celih 95 prethodnig godina sopstvenog postojanja Federalnih rezervi. Te 2020. su i potpuno ukinuli obavezne rezerve u komercijalnim bankama.

ECB je naštampala 1T evra "zbog kovida". A kao naštampali su jer je bila zatvorena celokupna privreda, pa što ste tako agresivno zatvarali privredu - trebalo je da pustite ljude da rade a ne da se igrate Mao Ce Tunga. I uprkos nezapamćenom štampanju ti isti centralni bankari su nazivali inflaciju "prolaznom" - dakle ni zrnce odgovornosti.

Ako u kapitalizmu prosečna osoba nema slobode, šta reći za komunizam gde ne da nema slobode nego nema ni života pošto su komunistički režimi pobili na desetine miliona ljudi?

Na hipotetičkom BTC standardu zbog fiksne količine novca u opticaju bi se popravio položaj radnika jer kapitalisti ne mogu da beskonačno uvećavaju svoj BTC kapital i kupovna moć i radnika i kapitalista bi procentualno podjednako rasla i običan radnik bi imao mnogo bolje šanse da i sam postane kapitalista nego danas. Imao bi mogućnost da štedi od svoje plate jer mu novac ne bi gubio vrednost i u nekom trenutku bi iz svoje štednje finansirao neki biznis, a ne zaduživanjem. Tako bi se ravnomernije rasporedilo društveno bogatstvo ali ne centralnim planiranjem nego kroz slobodno tržište.

Pregled sadržaja

1. Odakle Potiče Bitcoin?
2. Koje Probleme Rešava Bitcoin?
3. Kako se Bitcoin razvijao u poslednjoj deceniji?

Bitcoin je peer to peer elektronski keš, novi oblik digitalnog novca koji se može prenositi između ljudi ili računara, bez potrebe za učestvovanjem pouzdanog posrednika (kao što je banka) i čije izdavanje nije pod kontrolom nijedne stranke.

Zamislite papirni dolar ili metalni novčić. Kad taj novac date drugoj osobi, ona ne mora da zna ko ste vi.

On samo treba da veruju da novac koji dobiju od vas nije falsifikat. Obično, proveravanje falsifikata „fizičkog“ novca, ljudi rade koristeći samo oči i prste ili koristeći specijalnu opremu za testiranje ukoliko se radi o značajnijoj sumi novca.

Većina plaćanja u našem digitalnom društvu vrši se putem Interneta korišćenjem neke posredničke usluge: kompanije za izdavanje kreditnih kartica poput Visa, snabdevača digitalnih plaćanja kao što je PayPal ili Apple Pay ili mrežne platforme poput WeChat u Kini.

Kretanje ka digitalnom plaćanju sa sobom donosi oslanjanje na nekog centralnog aktera koji mora odobriti i verifikovati svaku uplatu.

Priroda novca se promenila od fizičkog predmeta koji možete da nosite, prenesete i autentifikujete do digitalnih bitova koje mora da čuva i verifikuje treća strana koja kontroliše njihov prenos.

Odricanjem od gotovine u korist „udobnih“ digitalnih plaćanja, mi takođe stvaramo sistem u kome dajemo ogromna ovlašćenja onima koji bi poželeli da nas tlače.

Platforme za digitalno plaćanje postale su osnova distopijskih autoritarnih metoda kontrole, poput onih koje kineska vlada koristi za nadgledanje disidenata i sprečava građane, čije ponašanje im se ne svidja, da kupuju robu i plaćaju usluge.

Bitcoin nudi alternativu centralno kontrolisanom digitalnom novcu sa sistemom koji nam vraća prirodu korišćenja keša – čovek čoveku, ali u digitalnom obliku.

Bitcoin je digitalno sredstvo koje se izdaje i prenosi preko mreže međusobno povezanih računara, od koji svaki od njih samostalno potvrđuje da svi ostali igraju po pravilima.

Bitcoin Mreža

Odakle Potiče Bitcoin?

Bitcoin je izumela osoba ili grupa poznata pod pseudonimom Satoshi Nakamoto, oko 2008. godine.

Niko ne zna Satoshijev identitet, a koliko znamo, oni su nestali i o njima se godinama ništa nije čulo.

11.februara 2009. godine, Satoshi je pisao o ranoj verziji Bitcoin-a na mrežnom forumu za cypher­punkere, ljude koji rade na tehnologiji kriptografije i koji su zabrinuti za privatnost i slobodu pojedinca.

Iako ovo nije prvo zvanično objavljivanje Bitcoin-a, sadrži dobar rezime Satoshi-jevih motiva.

Razvio sam novi P2P sistem e-keša otvorenog koda pod nazivom Bitcoin. Potpuno je decentralizovan, bez centralnog servera ili pouzdanih stranki, jer se sve zasniva na kripto dokazima umesto na poverenju. […]

Osnovni problem konvencionalne valute je potpuno poverenje koje je potrebno za njeno funkcionisanje. Centralnoj banci se mora verovati da neće devalvirati valutu, ali istorija tradicionalnih valuta je puna primera kršenja tog poverenja. Bankama se mora verovati da drže naš novac i prenose ga elektronskim putem, ali one ga daju u talasima kreditnih balona sa delićem rezerve. Moramo im verovati sa našom privatnošću, verovati im da neće dozvoliti da kradljivci identiteta pokradu naše račune. Njihovi ogromni režijski troškovi onemogućavaju mikro plaćanja.

Generaciju ranije, višekorisnički time-sharing računarski sistemi imali su sličan problem. Pre pojave jake enkripcije, korisnici su morali da imaju pouzdanje u zaštitu lozinkom kako bi zaštitili svoje fajlove […]

Tada je jaka enkripcija postala dostupna širokim masama i više nije bilo potrebno poverenje. Podaci bi se mogli osigurati na način koji je fizički bio nemoguć za pristup drugima, bez obzira iz kog razloga, bez obzira koliko je dobar izgovor, bez obzira na sve.

Vreme je da imamo istu stvar za novac. Uz e-valutu zasnovanu na kriptografskom dokazu, bez potrebe da verujete posredniku treće strane, novac može biti siguran i transakcije mogu biti izvršene bez napora. […]

Rešenje Bitcoin-a je korišćenje peer-to-peer mreže za proveru dvostruke potrošnje. Ukratko, mreža radi poput distribuiranog servera vremenskih žigova, obeležavajući prvu transakciju koja je potrošila novčić. Potrebna je prednost prirode informacije koju je lako širiti, ali je teško ugušiti. Za detalje o tome kako to funkcioniše, pogledajte članak o dizajnu na bitcoin.org

Satoshi Nakamoto

Koje Probleme Rešava Bitcoin?

Razdvojimo neke od Satoshi-jevih postova kako bismo uvideli razloge njegove motivacije.

„Razvio sam novi P2P sistem e-keša otvorenog koda.“

P2P je skraćenica za peer to peer i ukazuje na sistem u kojem jedna osoba može da komunicira sa drugom bez ikoga u sredini, kao medjusobno jednaki.

Možete se setiti P2P tehnologija za razmenu datoteka poput Napster-a, Kazaa-e i BitTorrrent-a, koje su prve omogućile ljudima da dele muziku i filmove bez posrednika.

Satoshi je dizajnirao Bitcoin kako bi omogućio ljudima da razmenjuju e-keš, elektronski keš, bez prolaska preko posrednika na približno isti način.

Softver je otvorenog koda, što znači da svako može videti kako funkcioniše i doprineti tome.

Ne treba da verujemo ni u šta što je Satoshi napisao u svom postu o tome kako softver radi.

Možemo pogledati kod i sami proveriti kako to funkcioniše. Štaviše, možemo promeniti funkcionalnost sistema promenom koda.

„Potpuno je decentralizovan, bez centralnog servera ili pouzdanih stranki …“

Satoshi napominje da je sistem decentralizovan kako bi se razlikovao od sistema koji imaju centralnu kontrolu.

Prethodne pokušaje stvaranja digitalne gotovine poput DigiCash-a od strane Davida Chaum-a podržavao je centralni server, računar ili skup računara koji je bio odgovoran za izdavanje i verifikaciju plaćanja pod kontrolom jedne korporacije.

Takve, centralno kontrolisane privatne šeme novca, bile su osuđene na propast; ljudi se ne mogu osloniti na novac koji može nestati kada kompanija prestane sa poslovanjem, bude hakovana, pretrpi pad servera ili je zatvori vlada.

Bitcoin održava mreža pojedinaca i kompanija širom sveta.

Da bi se Bitcoin isključio, bilo bi potrebno isključiti desetine do stotine hiljada računara širom sveta u isto vreme, zauvek, od kojih su mnogi na nepoznatim lokacijama.

Bila bi to beznadežna igra, jer bi svaki napad ove prirode jednostavno podstakao stvaranje novih Bitcoin čvorova ili računara na mreži.

„… sve se zasniva na kripto dokazima umesto na poverenju“

Internet, a u stvari i većina savremenih računarskih sistema, izgrađeni su na kriptografiji, metodi prikrivanja informacija, tako da je može dekodirati samo primalac informacije.

Kako se Bitcoin oslobađa potrebe za poverenjem? Umesto da verujemo nekome ko kaže „Ja sam Alisa“ ili „Imam 10 $ na računu“, možemo koristiti kriptografsku matematiku da bismo izneli iste činjenice na način koji je vrlo lako verifikovati od strane primaoca dokaza ali ga je nemoguće falsifikovati.

Bitcoin u svom dizajnu koristi kriptografsku matematiku kako bi učesnicima omogućio da provere ponašanje svih ostalih učesnika, bez poverenja u bilo koju centralnu stranku.

„Moramo im verovati [bankama] sa našom privatnošću, verovati im da neće dozvoliti da kradljivci identiteta pokradu naše račune“

Za razliku od korišćenja vašeg bankovnog računa, sistema digitalnog plaćanja ili kreditne kartice, Bitcoin omogućava dvema stranama da obavljaju transakcije bez davanje bilo kakvih ličnih podataka.

Centralizovana skladišta potrošačkih podataka koji se čuvaju u bankama, kompanijama sa kreditnim karticama, procesorima plaćanja i vladama, predstavljaju pravu poslasticu za hakere.

Kao dokaz Satoshi-jeve poente služi primer iz 2017. godine kada je Equifax masovono kompromitovan, kada su hakeri ukrali identifikacione i finansijske podatke za više od 140 miliona ljudi.

Bitcoin odvaja finansijske transakcije od stvarnih identiteta.

Na kraju krajeva, kada nekome damo fizički novac, on nema potrebu da zna ko smo, niti treba da brinemo da će nakon naše razmene moći da iskoristi neke informacije koje smo mu dali da ukrade još našeg novca.

Zašto ne bismo očekivali isto, ili čak i bolje, od digitalnog novca?

„Centralnoj banci se mora verovati da neće devalvirati valutu, ali istorija tradicionalnih valuta je puna primera kršenja tog poverenja.“

Pojam tradicionalna valuta, odnosi se na valutu izdatu od strane vlade i centralne banke, koju vlada proglašava zakonskim sredstvom plaćanja.

Istorijski, novac je nastao od stvari koje je bilo teško proizvesti, koje su bile lake za proveravanje i transport, poput školjki, staklenih perli, srebra i zlata.

Kad god bi se nešto koristilo kao novac, postojalo je iskušenje da se stvori više toga.

Ako bi neko pronašao vrhunsku tehnologiju za brzo stvaranje velike količine nečega, ta stvar bi izgubila vrednost.

Evropski naseljenici uspeli su da liše afrički kontinent bogatstva trgujući staklenim perlicama koje su se lako proizvodile za ljudske robove.

Isto se dogodilo sa američkim indijancima, kada su kolonisti otkrili način brze proizvodnje vampum školjki, koje su starosedeoci smatrali retkim.

Vremenom, širom sveta ljudi su shvatili da je samo zlato dovoljno retko da deluje kao novac, bez straha da bi neko drugi mogao da ga stvori u velikim količinama.

Polako smo prešli sa svetske ekonomije koja je koristila zlato kao novac na onu gde su banke izdavale papirne sertifikate kao dokaz posedovanja tog zlata.

Nixon je okončao međunarodnu konvertibilnost američkog dolara u zlato 1971. godine, privremenim rešenjem, koje je ubrzo postalo trajno.

Kraj zlatnog standarda omogućio je vladama i centralnim bankama da imaju punu dozvolu da povećavaju novčanu masu po svojoj volji, razredjujući vrednost svake novčanice u opticaju, poznatije kao umanjenje vrednosti.

Iako je izdata od strane vlade, suštinska tradicionalna valuta je novac koji svi znamo i svakodnevno koristimo, ipak je relativno novo iskustvo u opsegu svetske istorije.

Moramo verovati našim vladama da ne zloupotrebljavaju njegovo štamparije, i ne treba nam puno muke da nadjemo primere kršenja tog poverenja.

U autokratskim i centralno planiranim režimima gde vlada ima prst direktno na mašini za novac, kao što je Venecuela, valuta je postala gotovo bezvredna.

Venecuelanski Bolivar prešao je sa 2 bolivara za 1 američki dolar, koliko je vredeo 2009. godine, na 250.000 bolivara za 1 američki dolar 2019. godine.

Pogledajte koliko novčanica je bilo potrebno za kupovinu piletine u Venecueli posle hiperinflacije.

Satoshi je želeo da ponudi alternativu tradicionalnoj valuti čija se ponuda uvek nepredvidivo širi.

Da bi sprečilo umanjenje vrednosti, Satoshi je dizajnirao novčani sistem gde je zaliha bila fiksna i izdavana po predvidljivoj i nepromenjivoj stopi.

Postojaće samo 21 milion Bitcoin-a.

Međutim, svaki Bitcoin se može podeliti na 100 miliona jedinica koje se sada nazivaju satoshis (sats-ovi), što će činiti ukupno 2,1 kvadriliona satoshi-a u opticaju oko 2140. godine.

Pre Bitcoin-a nije bilo moguće sprečiti beskrajnu reprodukciju digitalnih sredstava.

Kopirati digitalnu knjigu, audio datoteku ili video zapis i poslati ga prijatelju, je jeftino i lako.

Jedini izuzeci od toga su digitalna sredstva koja kontrolišu posrednici.

Na primer, kada iznajmite film sa iTunes-a, možete ga gledati na vašem uređaju samo zato što iTunes kontroliše distribuciju tog filma i može ga zaustaviti nakon perioda njegovog iznajmljivanja.

Slično tome, vaša banka kontroliše vaš digitalni novac. Zadatak banke je da vodi evidenciju koliko novca imate.

Ako ga prenesete nekom drugom, oni će odobriti ili odbiti takav prenos.

Bitcoin je prvi digitalni sistem koji sprovodi oskudicu bez posrednika i prvo je sredstvo poznato čovečanstvu čija je nepromenljiva ponuda i raspored izdavanja poznat unapred.

Ni plemeniti metali poput zlata nemaju ovo svojstvo, jer uvek možemo iskopati sve više i više zlata ukoliko je to isplativo.

Zamislite da otkrijemo asteroid koji sadrži deset puta više zlata nego što ga imamo na zemlji.

Šta bi se dogodilo sa cenom zlata uzimajući u obzir tako obilnu ponudu? Bitcoin je imun na takva otkrića i manipulisanje nabavkom.

Jednostavno je nemoguće proizvesti više od toga (21 miliona).

„Podaci bi se mogli osigurati na način koji je fizički bio nemoguć za pristup drugima, bez obzira iz kog razloga, bez obzira koliko je dobar izgovor, bez obzira na sve. […] Vreme je da imamo istu stvar za novac “

Naše trenutne metode obezbeđivanja novca, poput stavljanja u banku, oslanjaju se na poverenje nekome drugom da će obaviti taj posao.

Poverenje u takvog posrednika ne zahteva samo sigurnost da on neće učiniti nešto zlonamerno ili glupo, već i da vlada neće zapleniti ili zamrznuti vaša sredstva vršeći pritisak na ovog posrednika.

Međutim, videli smo bezbroj puta da vlade mogu, i zaista uskraćuju pristup novcu kada se osećaju ugroženo.

Nekom ko živi u Sjedinjenim Državama ili nekoj drugoj visoko regulisanoj ekonomiji možda zvuči glupo da razmišlja da se probudi sa oduzetim novcem, ali to se događa stalno.

PayPal mi je zamrzao sredstva jednostavno zato par meseci nisam koristio svoj račun.

Trebalo mi je više od nedelju dana da vratim pristup „svom“ novcu.

Srećan sam što živim u Europi, gde bih se bar mogao nadati da ću potražiti neko pravno rešenje ako mi PayPal zamrzne sredstva i gde imam osnovno poverenje da moja vlada i banka neće ukrasti moj novac.

Mnogo gore stvari su se dogodile, i trenutno se dešavaju, u zemljama sa manje slobode.

Banke su se zatvorile tokom kolapsa valuta u Grčkoj.

Banke na Kipru su koristile kaucije da konfiskuju sredstva od svojih klijenata.

Indijska vlada je proglasila određene novčanice bezvrednim.

Bivši SSSR, u kojem sam odrastao, imao je ekonomiju pod kontrolom vlade što je dovelo do ogromnih nestašica robe.

Bilo je nezakonito posedovati strane valute kao što je američki dolar.

Kada smo poželeli da odemo, mojoj porodici je bilo dozvoljeno da zameni samo ograničenu količinu novca po osobi za američke dolare po zvaničnom kursu koji je bio u velikoj meri različit od pravog kursa slobodnog tržišta.

U stvari, vlada nam je oduzela ono malo bogatstva koje smo imali koristeći gvozdeni stisak na ekonomiji i kretanju kapitala.

Autokratske zemlje imaju tendenciju da sprovode strogu ekonomsku kontrolu, sprečavajući ljude da na slobodnom tržištu povuku svoj novac iz banaka, iznesu ga iz zemlje ili da ga razmene u ne još uvek bezvredne valute poput američkog dolara.

To omogućava vladinoj slobodnoj vladavini da primeni sulude ekonomske eksperimente poput socijalističkog sistema SSSR-a.

Bitcoin se ne oslanja na poverenje u treću stranu da bi osigurao vaš novac.

Umesto toga, Bitcoin onemogućava drugima pristup vašim novčićima bez jedinstvenog ključa koji imate samo vi, bez obzira iz kog razloga, bez obzira koliko je dobar izgovor, bez obzira na sve.

Držeći Bitcoin, držite ključeve sopstvene finansijske slobode. Bitcoin razdvaja novac i državu

„Rešenje Bitcoin-a je korišćenje peer-to-peer mreže za proveru dvostruke potrošnje […] poput distribuiranog servera vremenskih žigova, obeležavajući prvu transakciju koja je potrošila novčić“

Mreža se odnosi na ideju da je gomila računara povezana i da mogu međusobno slati poruke.

Reč distribuirano znači da ne postoji centralna stranka koja kontroliše, već da svi učesnici koordiniraju medjusobno kako bi mreža bila uspešna.

U sistemu bez centralne kontrole, bitno je znati da niko ne vara. Ideja dvostruke potrošnje odnosi se na mogućnost trošenja istog novca dva puta.

Fizički novac odlazi iz vaše ruke kad ga potrošite. Međutim, digitalne transakcije se mogu kopirati baš kao muzika ili filmovi.

Kada novac šaljete preko banke, oni se pobrinu da isti novac ne možete da prebacujete dva puta.

U sistemu bez centralne kontrole potreban nam je način da sprečimo ovu vrstu dvostruke potrošnje, koja je u suštini ista kao i falsifikovanje novca.

Satoshi opisuje da učesnici u Bitcoin mreži rade zajedno kako bi vremenski označili (doveli u red) transakcije kako bismo znali šta je bilo prvo.

Zbog toga možemo odbiti sve buduće pokušaje trošenja istog novca.

Satoshi se uhvatio u koštac sa nekoliko zanimljivih tehničkih problema kako bi rešio probleme privatnosti, uništavanja vrednosti i centralne kontrole u ​​trenutnim monetarnim sistemima.

Na kraju je stvorio peer to peer mrežu kojoj se svako mogao pridružiti bez otkrivanja svog identiteta ili potrebe da veruje bilo kom drugom učesniku.

Kako se Bitcoin razvijao u poslednjoj deceniji?

Doprinosi izvornom kodu Bitcoina

Kada je Bitcoin pokrenut, samo nekolicina ljudi ga je koristila i pokrenula Bitcoin softver na svojim računarima za napajanje Bitcoin mreže.

Većina ljudi u to vreme mislila je da je to šala ili da će se otkriti ozbiljni nedostaci u dizajnu sistema koji će ga učiniti neizvodljivim.

Vremenom se mreži pridružilo sve više ljudi koji su pomoću svojih računara dodali sigurnost mreži.

Ljudi su počeli da menjaju Bitcoin-e za robu i usluge, dajući mu stvarnu vrednost. Pojavile su se menjačnice valuta koje su menjale Bitcoin-e za gotovo sve tradicionalne valute na svetu.

Deset godina nakon izuma, Bitcoin koriste milioni ljudi sa desetinama do stotinama hiljada čvorova koji pokreću besplatni Bitcoin softver, koji se razvija od strane stotina dobrovoljaca i kompanija širom sveta.

Bitcoin mreža je porasla kako bi obezbedila vrednost veću od stotine biliona dolara.

Računari koji učestvuju u zaštiti Bitcoin mreže poznati su kao rudari/majneri.

Oni rade u industrijskim operacijama širom sveta, ulažući milione dolara u specijalni rudarski hardver koji radi samo jedno: pobrinuti se da je Bitcoin najsigurnija mreža na planeti.

Rudari troše električnu energiju kako bi transakcije Bitcoin-a učinile sigurnim od modifikacija. Budući da se rudari međusobno takmiče za oskudan broj Bitcoin-a proizvedenih dnevno, oni uvek moraju da pronalaze najjeftinije izvore energije na planeti da bi ostali profitabilni.

Rudari rade na različitim mestima, od hidroelektrana u dalekim krajevima Kine do vetroparkova u Teksasu, do kanadskih naftnih polja koja proizvode gas koji bi u suprotnom bio odzračen ili spaljen u atmosferi.

Iako je Bitcoin popularna tema i o njemu se često raspravlja u medijima, procenjujemo da je samo nekoliko miliona ljudi na svetu počelo da redovno štedi Bitcoin.

Za mnoge ljude, posebno za one koji nikada nisu živeli pod represivnim režimima, ovaj izum novog oblika digitalnog novca izvan kontrole vlade može biti veoma izazovan za razumevanje i prihvatanje.

Zato sam ja ovde. Želim da vam pomognem da razumete Bitcoin i budete gospodar svoje budućnosti!

Pregled sadržaja

1. Šta uzrokuje Inflaciju?
2. Da li nam je infacija potrebna?
3. Kako se meri inflacija?
4. Da li inflacija pokreće ekonomski rast?
5. Da li inflacija pokreće ili umanjuje nejednakost bogatstva?
6. Gde se danas javlja inflacija?
7. Šta je deflacija?
8. Kakav uticaj inflacija ima na društvo?

Inflacija može da bude uznemirujuća tema, jer uključuje amorfni koncept novca. Međutim, inflacija je zapravo jednostavna tema koja je napravljena da bude složena razdvajanjem novca i drugih dobara. U ovom članku razlažemo inflaciju i njene uzroke.

Najjednostavnija definicija inflacije je rast cena dobara i usluga. Kada cene rastu, to takođe znači da vrednost jedinice novca – poput dolara – opada. Uzmimo primer McDonald’s hamburgera: 1955. ovaj skromni hamburger se prodavao za samo 15 centi. U 2018. godini se prodavao za 1,09 USD. U 2021. godini prodaje se za 2,49 USD – ogroman rast cene od 1650%.

To znači da je dolar izgubio dosta svoje vrednosti. 1955. godine mogli ste da kupite gotovo 7 hamburgera za novčanicu od jednog dolara. 2021. godine taj dolar vam ne bi kupio ni jedan hamburger. Zašto se čini da cene uvek rastu tokom vremena? I šta možete da učinite povodom toga? Ovaj članak ima za cilj da odgovori na ta pitanja.

Ekonomisti pokušavaju da sumiraju rast cena mnogih dobara i usluga kao jedan prosečan broj. Ovaj broj predstavlja promenu ukupnih troškova u godišnjim troškovima prosečnog potrošača, kao što su stanarina, hrana i gorivo.

U Sjedinjenim Državama ovaj broj je poznat kao Indeks Potrošačkih Cena, eng. Consumer Price Index (CPI). Kada se CPI poveća tokom određenog vremenskog perioda, ekonomisti kažu da imamo inflaciju. Kada se smanji, to se naziva deflacija.

Šta uzrokuje Inflaciju?

Mnogi izvori kažu da je stalna inflacija koju danas doživljavamo ili uzrokovana povećanjem potražnje (eng. demand-pull) ili smanjenjem ponude usled povećanih proizvodnih troškova (eng. cost-push).

Ovi razlozi nisu tačni – hajde da pogledamo zašto.

Da bismo razumeli pravi razlog inflacije, moramo da sagledamo dve vrste inflacije:

1. Inflacija Cena: Cene vremenom rastu.
2. Monetarna Inflacija: Količina valute u opticaju raste sa vremenom.

Prva, inflacija cena, retko se javlja tokom dužih perioda (decenije, vekovi) zbog povećane potražnje ili povećanih troškova. Zašto? Tržišta teže da se uravnoteže. Tokom istorije smo više puta videli da povećana potražnja za dobrom povećava njegovu cenu, što podstiče proizvođače da proizvode više tog dobra. Kada se ponuda poveća, cene se smanjuju.

Ovaj ciklus može da potraje nekoliko godina, i javlja se kod gotovo svake robe i „konačnog dobra“ (automobili, televizori, hrana itd.) na Zemlji. Izuzetak su retki metali poput zlata i srebra. Dokazi o tome su prikazani u nastavku.

Kada se poveća trošak za proizvodnju dobra, cena tog dobra često raste da bi pokrila te troškove. Ovaj rast cene dovodi do toga da potrošači tog dobra traže alternativu ili smanjuju potrošnju tog dobra, što dovodi do pada cena na prethodni nivo.

Na donja dva grafikona javlja se inflacija cena!

Tržište se prirodno uravnotežava, a cene se smanjuju ili povećanjem ponude ili smanjenjem potražnje.

Da li imamo dokaze da tržišta vremenom uravnotežuju ponudu i potražnju?

Podaci o cenama robe tokom vremena mogu nam dati bolje razumevanje da li tržišta zaista efikasno uravnotežuju ponudu i potražnju. Međutim, cene ne možemo da posmatramo u smislu nacionalnih valuta, jer naše vlade uvek štampaju više svojih nacionalnih valuta.

Oni sprovode monetarnu inflaciju, koja može da izazove inflaciju cena. Posmatranje tržišnih cena u smislu nacionalnih valuta, poput američkog dolara, je poput merenja visine lenjirom koji se neprestano smanjuje. Vaša visina u broju biće sve veća i veća, ali stvarna visina se ne menja.

Mi možemo da znamo da li tržišta uravnotežuju ponudu i potražnju gledajući cene dobara u smislu monetarnog dobra koje ima vrlo konzistentnu ponudu tokom vremena.

Vremenom se pokazalo da zlato ima najmanju monetarnu inflaciju od svih postojećih valuta i dobara. To čini zlato odličnim ‘lenjirom’ za merenje da li tržišta vremenom uravnotežuju ponudu i potražnju. Da bismo bolje razumeli inflaciju cena tokom vremena, pitaćemo koliko unci zlata nešto košta tokom vremena.

Cene u zlatu pokazuju nam da se tržišta vremenom uravnotežuju

Ako cene dobara posmatramo u obliku zlata, vidimo da cene robe prate srednje tačke tokom dužih vremenskih perioda.

Nafta, na primer, je vrlo nestabilna, ali ima tendenciju da se kreće oko 2,5 grama zlata po barelu.

WTI Sirova Nafta u gramima Zlata po Barelu

Cena nafte je promenljiva, ali tokom decenija ima tendenciju da se kreće po strani.

Cene kuća tokom proteklih 10 godina takođe su prilično stabilne, iako imamo fiksnu količinu zemlje na planeti. Vidimo da cene kuća u pogledu zlata imaju tendenciju da variraju oko indeksne cene od oko 80, prikazane na grafikonu.

Shiller-ov US indeks cena kuća u USD i zlatu

Ovaj grafikon je na logaritamskoj skali, što nam omogućava da vizualizujemo zapanjujuća povećanja u zelenoj liniji, koja predstavlja domove u dolarima.

Grafički izražene u američkim dolarima, cene ovih dobara uvek rastu – baš kao i McDonald’s hamburger. Da su povećana potražnja ili povećani troškovi odgovorni za konstantnu inflaciju cena, takođe bismo videli kako se cena ove robe povećava u smislu zlata. Podaci iznad pokazuju da su cene konstantne.

Moraju da postoje i drugi razlozi za upornu inflaciju cena koju smo videli u dolarskim iznosima tokom proteklog veka.

Evo šta znamo o tome šta dugoročno utiče na cene, kao u periodu od 1955. do 2018. godine:

1. Rast produktivnosti uzrokovan inovacijama, što dovodi do pada cena tokom vremena
2. Monetarna inflacija – štampanje velikih količina valute – koja uzrokuje porast cena denominovanih u toj valuti tokom vremena

Znamo da cene izražene u dolarima, eurima i ostalim valutama neprestano rastu. Ako ne mislimo da naša produktivnost kao društva ide unazad, postoji samo jedan jednostavan razlog za inflaciju cena: štampanje većih količina valute, iliti monetarna inflacija.

Naše vlade i banke su zapravo prilično iskrene u pogledu zapanjujućih količina valute koje štampaju. Oni nam svakodnevno govore da oni uzrokuju monetarnu inflaciju.

Da li nam je infacija potrebna?

Bez uporne monetarne inflacije (koja uzrokuje inflaciju cena), naša celokupna savremena ekonomija bi se srušila.

The Guardian

Dozvolite da vam objasnim. Sledeći odeljak može da bude šokantan, i ohrabrujem vas da i sami istražite ukoliko mislite da nisam u pravu.

Kada centralne banke i komercijalne banke daju zajmove, one stvaraju novu valutu.

Kada centralne banke daju zajmove vladama “kupujući državni dug”, one stvaraju novu valutu kada to urade. To omogućava vladama da vode budžetski deficit trošeći više nego što uzimaju od poreza. U tom procesu državni dug se nagomilava.

Komercijalne banke stvaraju novu valutu kada daju zajmove fizičkim licima i preduzećima. Jedino ograničenje koliko novog novca mogu da stvore je zakonski zahtev da banka ima na raspolaganju određeni procenat od ukupnog iznosa novca koji su ljudi deponovali. Zbog toga je naš bankarski sistem poznat kao delimična rezerva – banke pri ruci moraju da imaju samo deo vašeg novca.

Osnovni Bankarski Ciklus Frakcionih Rezervi

Stvaranje valute je neophodno da bi održalo sistem u životu

Budući da se svi zajmovi uglavnom sastoje od novostvorene valute, mora se stvoriti još više valute da bi se taj dug otplatio. A evo i zašto:

Recimo da su prošle godine sve svetske kreditne aktivnosti dovele do stvaranja 100 milijardi dolara. Svih tih 100 milijardi dolara je novostvoreno, i one se duguju bankama sa nekom dodatnom vrednošću za kamate. Odakle dolazi ova dodatna valuta za plaćanje kamata? Budući da ovde govorimo o celokupnoj svetskoj ekonomiji, to plaćanje kamata mora da dodje iz nove količine novostvorene valute.

Sve jedinice današnjih valuta nastale su pozajmljivanjem, a isplata kamate na te zajmove znači da moramo stalno da stvaramo još više nove valute. To dovodi do beskrajne monetarne inflacije. Kada nova valuta cirkuliše kroz ekonomiju, to dovodi do porasta cena: inflacije cena.

Previše monetarne inflacije može dovesti do hiperinflacije cena. U Venecueli je krajem 2018. godine piletina koštala preko 14 miliona Bolivara. Izvor: NBC News

Monetarni sistem se raspada ako se ova monetarna inflacija zaustavi, jer bi to značilo da veliki broj onih koji su uzeli zajam širom sveta ne bi mogao da vrati novac koji su pozajmili – oni ne bi izmirili svoje dugove.

Banke ili zajmodavci koji drže dug tada bi imali bezvrednu imovinu. Budući da vrednost duga podupire vrednost valute, vrednost valute bi strmoglavo padala zajedno sa dugom.

Kada ljudi izgube poverenje u ’tradicionalnu’ valutu, ona brzo postane bezvredna. To se dogodilo u Nemačkoj nakon Prvog svetskog rata, u Peruu devedesetih, Jugoslaviji 1994. ,Zimbabveu, Venecueli i sa još bezbroj drugih tradicionalnih valuta. Da bi odložile ovaj neizbežni ishod dokle god mogu, centralne banke jačaju poverenje u sistem nastavljajući da štampaju valutu stabilnim kursom.

Ovo osigurava da većina ljudi koju su uzeli zajam ima valutu za otplatu svojih kredita. Upravo to se dešava kada vlada izvrši „spas“ kao 2008. ili 2020. – oni osiguravaju da svi imaju dovoljno novca za plaćanje dugova, tako da laž može da se nastavi.

Inflacija ne dolazi iz povećanja potražnje

Sa više valute u opticaju, monetarna inflacija može da izgleda kao povećanje potražnje. Međutim, ekonomisti koji kažu da povećana potražnja pokreće stabilnu inflaciju tokom decenija propuštaju suptilnu poentu: iako monetarna inflacija može da prouzrokuje veću potrošnju, to nije zato što su ljudi zaista bogatiji, već zato što veruju da su bogatiji.

Kada se puno novca ubrizga u ekonomiju, cene jednostavno rastu jer više valute pokriva istu količinu robe. Rast cena znači pad vrednosti valute, tako da nema realnog povećanja stvarnog bogatstva, iako ljudi možda “troše više” u nominalnom iznosu valute.

Uzmimo ovaj primer: vi mesečno zarađujete 1.500 EUR, i prema svom trenutnom načinu života vi mesečno trošite oko 1.500 EUR. Dolazi vlada i počinje da vam daje dodatnih 500 EUR svakog meseca – vi se osećate poprilično dobro, zar ne? Sada možete da izlazite češće u restoran.

Međutim, vlada daje svima po 500 EUR mesečno, i svi ostali takođe troše taj novac. Ekonomista u vladinoj kancelariji, vidi da sada svi troše tih dodatnih 500 EUR mesečno i zaključuje da je vlada ‘stimulisala ekonomiju’.

Ipak, kako sav taj dodatni novac kruži ekonomijom, cene prirodno rastu. Sada vam je potrebno 2.000 EUR da biste održali svoj trenutni način života.

Da li si nešto bogatiji?

Vi možda imate više eura na vašem bankovnom računu, ali svaki od njih vam kupuje manje. Sada trošite 2.000 EUR mesečno da biste živeli životnim stilom koji vas je nekada koštao samo 1.500 EUR mesečno.

Ovo je ono što monetarna inflacija radi, i zašto je toliko pametnih ekonomista zavarano da misle da povećana potražnja, radije nego štampanje novca, pokreće trajnu inflaciju cena.

Da li smo uvek imali inflaciju?

Stalna inflacija cena relativno je nedavna pojava u modernim ekonomijama i započela je u vreme kada su Sjedinjene Države počele da konstantno štampaju valutu. Ako bi promene ponude i potražnje zaista dugoročno uzrokovale inflaciju cena, videli bismo inflaciju cena tokom istorije. Podaci govore drugačiju priču.

Indeks potrošačkih cena, koji se povećava kada imamo inflaciju cena, bio je prilično konstantan pre početka našeg trenutnog tradicionalnog ’fiat’ monetarnog sistema.

Taj sistem je započeo Bretton Woods-ovim sporazumom iz 1945. godine, a ubrzao se kada je Nixon 1971. okončao svetski zlatni standard.

Indeks potrošačkih cena, Sjedinjene Države, 1775-2012

Kako se meri inflacija?

Inflacija cena se često prikazuje kao promena indeksa potrošačkih cena (CPI). CPI je prosek cena raznih dobara koje ljudi kupuju u svakodnevnom životu: hrane, goriva, stanovanja itd. U Sjedinjenim Državama, vladin odsek pod nazivom Biro za statistiku rada (BLS) meri promene cena. To rade tako što posećuju maloprodajne radnje, beleže cene, računaju prosek i izveštavaju godišnju inflaciju kao promenu u odnosu na prošlu godinu.

Stopa inflacije koja se izveštava, je važna svima jer se koristi za određivanje povećanja troškova života i socijalnih davanja, poput plaćanja socijalnog osiguranja. Kada se CPI prilagodi naniže, isplate zarada i naknada su manje nego što bi trebalo da budu.

Efekti su se vremenom sjedinili: osoba koja u svojoj prvoj godini rada zaradi 40.000 USD zarađivaće samo 52.000 USD u svojoj desetoj godini staža, sa povećanim troškovima života od 3% da bi se plata podudarala sa inflacijom. Ako bi vlada umesto toga prijavila inflaciju od 6%, ta osoba bi u svojoj desetoj godini zarađivala 67.500 USD – tj. oko 30% više. Način na koji izračunavamo i prijavljujemo inflaciju ima ogroman uticaj na zaradu većine zaposlenih i građana.

Ovo je inflacija (procentualna promena u CPI) izmerena u poslednjih 10 godina u Sjedinjenim Državama:

Prvobitno je BLS jednostavno beležio cenu korpe robe široke potrošnje svake godine. Međutim, istraživanje Boskinove Komisije 1996. godine dovelo je do novih alata koji Birou za statistiku rada omogućavaju prilagođavanje cena u CPI. Dva najvažnija alata su geometrijsko ponderisanje i hedonika.

Geometrijsko Ponderisanje

Geometrijsko ponderisanje znači da kupovne navike sada mogu da utiču na to koliko promena cene pojedinog dobra utiče na CPI. Ako potrošači kupe manje robe, ona ima manju težinu kada se ubaci u presek indeksa potrošačkih cena. Boskinova Komisija je tvrdila da bi ova promena pomogla da se promene sklonosti potrošača. Međutim, ne postoji način da se utvrdi da li ljudi menjaju svoje kupovne navike jer zapravo žele da kupuju različite stvari. Vrlo je moguće da ljudi kupuju manje određenog dobra jer ono raste u ceni. Stoga geometrijsko ponderisanje uzrokuje da roba sa velikim rastom cena ima manje uticaja na CPI, što dovodi do niže prijavljene inflacije.

Hedonika

Hedonika omogućava Birou za statistiku rada da menja cenu dobra na osnovu njegovog opaženog povećanja ‘korisnosti’ tokom vremena. Evo primera: recimo da se televizor sa rezolucijom od 720p 2009. godine prodavao za 200 USD. U 2010. godini isti model televizora sada ima rezoluciju od 1080p i prodaje se po istoj ceni: 200 USD. Međutim, pošto se tehnologija u televizoru poboljšala, zaposleni u Birou za statistiku rada mogu da izmisle ‘korisni’ broj i pomoću njega oduzmu deo vrednosti od cene televizora. Kao rezultat, BLS može da kaže da TV košta 180 USD u 2010. godini – iako je njegova cena 200 USD. Ovo dovodi do pada prijavljene inflacije.

Oba ova prilagođavanja smanjuju prijavljenu stopu inflacije, što smanjuje povećanje troškova života i isplate naknada za socijalno osiguranje. Koliko ta prilagođavanja inflacije pogađaju radničku klasu i penzionere? Neke procene, poput procena ekonomiste John Williams-a, sa koledža u Darmouthu, stavljaju stvarnu inflaciju u SAD na u proseku 3% – 6% više nego što je izveštavano od strane Bira za statistiku rada. To bi inflaciju u 2020 dovelo do 5% – 8%, umesto na prijavljenih 2%.

U 2021. godini prijavljena inflacija je 5.4%, u prvom kvartalu.

Da li inflacija pokreće ekonomski rast?

Mnogi ljudi veruju da stabilna inflacija pokreće ekonomski rast podstičući investicije i potrošnju umesto štednje. Međutim, osnovni ekonomski podaci pobijaju ovu uobičajenu tvrdnju.

Ako za primer uzmemo Sjedinjene Države, nacija je imala samo kratke periode inflacije od 1775. do oko 1950. godine, kao što pokazuje indeks potrošačkih cena koji je ostao nepromenjen. Inflacija dobija zamah tek nakon 1971. godine, pa bi bilo za očekivati da će i stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Sjedinjenih Država porasti nakon 1971. godine.

Indeks potrošačkih cena, Sjedinjene Države, 1775-2012

Međutim, vidimo da se bruto domaći proizvod (BDP) po stanovniku u Sjedinjenim Državama, uobičajena mera ekonomske snage, neprekidno povećavao od 1820. godine do danas po stopi od oko 1,85% godišnje. Ne postoji porast oko 1971. godine, uprkos rastućoj inflaciji koja je započela u to vreme.

Ovo je logaritamski grafikon, koji nam omogućava da bolje vizualizujemo rast tokom vremena: što više logaritamski grafikon podseća na pravu liniju, to je stopa promene konzistentnija. Za više detalja, ovde pogledajte naslov: Rast na tehnološkoj granici i rast dostizanja.

To pokazuje da inflacija ne pokreće ekonomski rast.

Nažalost, imamo dokaze da inflacija ima i druge neželjene posledice, poput nejednakosti bogatstva. Koncentracija bogatstva u top 1%, počela je da raste krajem 1970-ih, nekoliko godina nakon što su Sjedinjene Države skinule svet sa zlatnog standarda i pretvorile se u monetarni sistem zasnovan na dugovima koji zahteva monetarnu inflaciju, a time i inflaciju cena, da bi preživeo.

Za potpunu istoriju tranzicije novca sa robnog sistema na dužni sistem, pročitajte naš članak o novcu.

Da li inflacija pokreće ili umanjuje nejednakost bogatstva?

Veza između inflacije i nejednakosti bogatstva postaje jasna kada pogledamo kako novostvorena valuta ulazi u ekonomiju. Vlade, komercijalne banke, velike korporacije i bogati često koriste kredite da bi iskoristili prednosti svojih moći. Kada podignu kredite, oni novonastalu valutu dobijaju ranije od svih ostalih. Oni imaju koristi od inflacije trošenjem nove valute pre nego što cene počnu da rastu kao rezultat te nove valute koja kruži u ekonomiji. Veliki i bogati subjekti često mogu da dobiju kredite po nižim troškovima od prosečnog građanina ili malog preduzeća. To znači da mogu da povećaju svoje poslovanje i bogatstvo brže od manjih firmi.

Bogati mogu da dobiju jeftine zajmove, zahvaljujući Federalnim Rezervama koje zadržavaju niske kamatne stope. To im omogućava da koriste ovo prednost za ostvarivanje ogromne dobiti.

Inflacija pogadja one koji rade za platu i ne mogu da ulože veći deo svog prihoda. Zarade se polako menjaju, ponekad se uskladjuju samo jednom godišnje. Kao rezultat, cene osnovnih dobara i usluga često rastu mnogo pre nego što zarade porastu. Cena potrošačke korpe takođe se smanjuje sa manipulacijama indeksom potrošačkih cena (CPI) koji skriva rast inflacije.

Gde se danas javlja inflacija?

Rekordno visoka inflacija javlja se u zemljama kao što su Venecuela, Zimbabve, Turska, Iran, Kuba, Južna Afrika i Argentina. To dovodi do sloma trgovine i političke nestabilnosti.

Just incase no one knows what Durban looks like pic.twitter.com/x899TIlbkI

— Mohamed Yusuf (@_MohamedYusuf) July 13, 2021

U razvijenom svetu vlade izveštavaju o niskoj inflaciji cena. Međutim, globalni bankarski sistem stvara nove valute u tonama – u toku je velika monetarna inflacija. Centralne banke dovode do sve većeg stvaranja valuta snižavanjem kamatnih stopa. To dovodi do toga da korporacije i pojedinci mogu da uzimaju jeftinije kredite, a svaki kredit znači stvaranje nove valute. Od 2008. godine, gotovo sve glavne centralne banke postavile su kamatne stope blizu nule.

Mnoge centralne banke takođe su pozajmljivale ogromne iznose vladama i bankama koje su propale nakon finansijske krize 2008. godine. Za samo nekoliko meseci, ovo je udvostručilo (ponekad utrostručilo ili učetvorostručilo) novčanu masu mnogih nacija. Oni su ovo nazvali „kvantitativno ublažavanje“.

Ako banke koriste toliku monetarnu inflaciju, zašto onda mi ne vidimo inflaciju cena?

Jednostavno rečeno, većina nove valute nije dospela u ruke običnih ljudi. Kada obični ljudi budu mogli da potroše novoštampanu valutu na svoje svakodnevne potrebe, tada ćemo videti rast CPI i inflacije.

Danas većina valuta ulazi u svet putem bankarskih zajmova, pa banke igraju veliku ulogu u tome gde se dešava inflacija. Banke prvenstveno pozajmljuju vrlo ‘sigurnim’ klijentima poput bogatih pojedinaca, vlada i velikih korporacija. Ovi subjekti kupuju luksuznu robu, umetnička dela, finansijsku imovinu i državne obveznice.

Cene ovih vrsta imovine nisu uključene u CPI, tako da je prijavljena inflacija niska. Kao rezultat, povećanje plata i isplate socijalnog osiguranja su takođe na niskom nivou.

Bogati su uživali u periodu od 2008. do 2021. godine, kada je njihova imovina upumpavana sa velikom količinom novog novca proizvedenog od bankarskih kredita!

Šta se dešava kada nova valuta dodje u ruke običnih ljudi?

Nažalost, jednog dana će sva ova nova valuta da uđe u normalnu ekonomiju i time će se povećati cene svakodnevne robe. To je poćelo da se dešava 2021. godine kao rezultat stimulativnih programa COVID-19 u Sjedinjenim Državama, koji su ljudima distribuirali trilione dolara. Iako je ovo zasigurno poželjnije od spašavanja korporacija, svaka vrsta spašavanja koja uključuje štampanje novca ima gadne dugoročne efekte.

Ovo što sada doživljavamo dogodilo se u Nemačkoj tokom i posle Prvog svetskog rata. Cene u Nemačkoj su zapravo pale tokom Prvog svetskog rata uprkos velikom stvaranju valute od strane Nemačke centralne banke. Nisko poverenje u ekonomiju sprečavalo je nemački narod da troši novac. Međutim, kad se rat završio i kada su ljudi ponovo počeli da ga troše, cene su vrlo naglo skočile i valuta je postala bezvredna. To bi moglo da se dogodi 2020-ih u Sjedinjenim Državama, sa obzirom na predložene programe podsticaja.

Politike poput Univerzalnog Osnovnog Dohotka, eng. Universal Basic Income (UBI), koje izgledaju pogodne za njihova obećanja da će “spasiti ljude”, takođe mogu da pokrenu hiperinflaciju. Obični ljudi bi se osećali imućnije, trošili bi svoju novoštampanu valutu i doveli do brzog rasta cena. Ovo bi u suštini poništilo pozitivan uticaj građana koji dobijaju “besplatan novac” svakog meseca.

Pa kako onda vi možete da zaštitite svoju ušteđevinu od inflacije? Kupujte imovinu koja je retka, potcenjena i koju vlade teško mogu da prigrabe. Ova imovina su plemeniti metali poput zlata, i Bitcoin.

Šta je deflacija?

Deflacija znači pad cena tokom vremena. Mnogi ekonomisti kažu da će ovo dovesti do toga da ljudi gomilaju valutu i da će dovesti do ekonomskog kolapsa, jer ljudi prestaju da kupuju robu i ulažu u preduzeća. To jednostavno nije tačno, jer ljudi uvek imaju potrebe i želje zbog kojih kupuju odredjenu robu. Stalni pad cena tokom vremena jednostavno bi promenio psihologiju potrošačke kulture u kojoj živimo.

Potrošačka kultura potiče od inflacije

Kako je to istina? Pogledajmo na sledećem primeru. Recimo da želite novi auto i da imate dovoljno novca da ga kupite. Poznato je da u našem svetu zbog stalne inflacije vaš novac vremenom postaje sve manje i manje vredan. U paralelnom svemiru u kojem se javlja stalna deflacija, vaš novac vremenom postaje sve vredniji.

• Uz konstantnu inflaciju, auto će koštati nešto više sledeće godine, i nešto više naredne godine. Niste sigurni gde da uložite novac da biste sa vremenom sigurno očuvali njegovu kupovnu moć. Ako niste sigurni da li ćete da kupite auto, ima više finansijskog smisla da ga kupite odmah, da biste dobili najbolju ponudu.
• Uz konstantnu deflaciju, auto će koštati nešto manje sledeće, i još manje naredne godine. Ako samo čuvate vaš novac, sledeće godine ćete dobiti bolju ponudu za auto. Ako niste sigurni da li ćete da kupite auto, ima više finansijskog smisla da sačekate malo duže da biste dobili bolju ponudu.

Sada razmislite o ta dva scenarija, pomnožena bilionima ljudi i proizvoda. Uz konstantnu inflaciju, svako ima malo više razloga da kupuje stvari upravo sada. Uz konstantnu deflaciju, svi sada imaju malo manje razloga da kupuju. Upravo na taj način inflacija je u osnovi naše materijalističke, potrošačke kulture. Deflacija bi mogla da bude lek.

Inflacija uzrokuje loše investicije

Vaš novac godišnje gubi “2%” svoje vrednosti zbog inflacije. Sada, recimo da vas Stefan pita da investirate u njegov Fast food. Nakon uvida u brojeve, verujete da ćete ovom investicijom izgubiti 1% od vrednosti svog novca. Gubitak od 1% u Stefanovom poslu bolji je od gubitka od 2% zbog inflacije, pa se vi odlučujete da uložite. Ovo je loša investicija, eng. malinvestment – investirajući vi ćete da izgubite deo vrednosti. Međutim, čuvanje valute je još gore, zato ulažete.

Loša investicija: isto kao bacanje novca u smeće.

Mnogi investitori, poput penzijskih fondova, danas su prisiljeni da investiraju u neprofitabilne biznise zbog investicionih mandata i same veličine njihove ‘imovine pod upravljanjem’.

Pristalice konstantno niske inflacije veruju da bi deflacija smanjila investicije. Međutim, to bi samo smanjilo ulaganje u preduzeća sa negativnim očekivanim prinosom poput Stefanovog Fast food-a. Na primer, recimo da je deflacija u proseku oko 2% godišnje. Na ovom tržištu investitori bi jednostavno prestali da ulažu u projekte za koje misle da će im zaraditi manje od 2% godišnjeg povrata ulaganja.

Neznatno deflaciona valuta obeshrabriće ulaganja u lažna i loša preduzeća i podstaći ulaganje u solidna preduzeća koja svetu dodaju vrednost.

Kakav uticaj inflacija ima na društvo?

Inflacija pokreće povećanu potrošnju, smanjenu štednju i povećani dug. Sve ove stvari dovode do toga da većina ljudi mora da radi više sati i duže u starosti. Iako inflacija kažnjava one koji rade za platu, ona obogaćuje vlasnike bilo koje imovine koja dobija na ceni kada nova valuta uđe u sistem. Ova imovina uključuje akcije, umetnička dela, nekretnine i drugu imovinu koju bogataši koriste za čuvanje svog bogatstva.

Vremenom ljudi i firme izmišljaju nove načine za jeftinije stvaranje dobara i usluga višeg kvaliteta. Ovo je poznato kao ‘rast produktivnosti’ i trebalo bi da uzrokuje da cene tokom vremena konstantno padaju, a ne da rastu. Samo konstantno stvaranje valute koje je neophodno zbog monetarnog sistema zasnovanog na dugu naše vlade uzrokuje stalnu inflaciju i njene loše efekte.

Ako vam se sviđa moj rad, molim vas da ga podelite sa svojim prijateljima i porodicom. Cilj mi je da svima pružim pogled u ekonomiju i na to kako ona utiče na njihov život.