Originalni tekst na truthcoin.info / Autor: Pol Štorc

Svaka elektronska valuta koja je peer-to-peer (P2P; od korisnika do korisnika) mora biti deflatorna. Bitkoin, koji je "besmrtno deflatoran", predstavlja prvi pravi izazov ustaljenim, "koordinisano inflatornim" valutama.

Uvod

Rasprava se čini beskonačnom, i pogrešnom.

Kada sam se prvi put zainteresovao za Bitkoin (2011), razumeo sam zašto je postepeno izdavanje novčića bilo neophodno (polovina prethodnog posta koji se odnosi na rudarenje), kao i zašto je na kraju neophodno da se okonča izdavanje novčića, pa otuda fiksna, stabilna ponuda novca (ograničenje od 21 milion novčića).

Ali drugi ljudi nisu…

... i još uvek ne razumeju.

Nekako, godinama kasnije, rasprava je i dalje žustra i to još uvek od strane onih ljudi koji kao da misle da ograničena ponuda ima veze sa makroekonomskom politikom. Nema.

Neizbežna deflacija: tri dela slagalice

P2P sistemi elektronskog keša bez fiksne ponude novca biće zamenjeni P2P sistemima elektronskog keša sa fiksnom ponudom novca.

DEO SLAGALICE 1: PEER-TO-PEER "BANKARSTVO" ZNAČI OTVORENI KOD

I. Bezbednost

Pre svega, ljudi neće verovati svom novcu ako ne razumeju kako on funkcioniše. Ljudi razumeju da banke rade i da je onlajn bankarstvo samo drugačiji način interakcije sa njihovom bankom ali sa ovim novokomponovanim "Bitkoin" softverom, transparentna sigurnost će biti imperativ.

II. Vlasništvo

Glavna prednost zatvorenog koda je što možete prodavati softver ili na drugi način izvlačiti novac iz njegove upotrebe. P2P zajednica se time ne bavi: zapravo, gomila vlasničkog softvera se (ilegalno) svakog dana distribuira putem P2P protokola Bittorrent. Prvobitna "velika" P2P softverska aplikacija bio je Napster koji je upao u pravni haos "posedujući" sopstveni softver zatvorenog koda i, stoga, bio pravno odgovoran za postupke svojih korisnika. (Kasnije, [nevlasničke] implementacije [otvorenog koda] sa suštinski istom idejom [Gnutella] postoje i danas).

III. Razvojna spirala nevlasničkog projekta / projekta zasnovanog na volonterima

Kada su razvoj i distribucija softvera sami po sebi P2P (tj. softver je zajednički dizajniran, napisan, razvijen i poboljšan), koristi od otvorenog koda (obuka novih članova, recenzija, koordinisanje zainteresovanih programera) nadmašuju troškove.

IV. Bez administracije

Protivrečnost: [1] Svi čvorovi će biti jednaki („peer-to-peer“), bez administratorskih čvorova. [2] Pod zatvorenim kodom, svi pokreću istu aplikaciju ali samo nekoliko „administratora“ zna šta aplikacija zaista radi.

DEO SLAGALICE 2: OTVORENI KOD ZNAČI TAKMIČENJE

Softver otvorenog koda može se kopirati bez napora. Kopije se mogu sa lakoćom preimenovati, mogu se sa lakoćom modifikovati tako da koriste različite boje, ili reči, ili različite početne parametre. To je darvinizam sa brzinom informacionog super-autoputa.

Ako to ne znate, onda ne znate ništa o softveru, a definitivno ne znate ništa o Bitkoinu.

(Centralne banke su osmišljene da koordinišu monetarnu politiku za velika područja [zapravo, centralne banke sveta su istorijski nastajale neposredno pre/tokom skupih federalnih kampanja/ratova/"takmičenja u koordinaciji"] ali: što je lakše nekome da napusti grupu, to je teže naterati članove grupe da urade nešto što ne žele da urade.)

DEO SLAGALICE 3: MREŽNI EFEKTI SKLADIŠTENJA VREDNOSTI GDE POBEDNIK UZIMA SVE

Građani se koriste samo jednim oblikom novca. Valute se šire dokle god mogu (obično dok ne stignu do suparničkih građana koji moraju da plaćaju suparničke poreze u suparničkoj valuti), a zatim se takmiče sve dok ne ostane samo jedan preživeli.

Osnove novca (molim vas da preskočite ako već znate)

Vreme prolazi. Nekada nemate dovoljno; nekada, i više nego što vam treba. Ljudi dele da bi radili kao tim i u prošlosti su koristili "pamćenje" da bi pratili ko je koliko doprineo. Međutim, pamćenje nije bilo potpuno pouzdano (pristrasno prema lepoti/autoritetu, funkcionisalo je samo za ljude koje ste već poznavali, itd.), pa smo izabrali robu koja će služiti za "pamćenje zajedničkog doprinosa": novac.

Koja bi roba najbolje prenosila vrednost kroz vreme? Osnovni izazov se sastoji u sticanju nečega sada što će neko drugi želeti kasnije.

„Sticanje nečega sada…“ podrazumeva neku vrstu svojstva koje omogućava vršenje transakcija: Što je jeftinije za skladištenje i transport - to bolje (otuda zlato, sa visokim odnosom vrednosti i zapremine, kao i vrednosti i težine, ili moderni dolarski tekući račun koji zahteva samo organizacione mere zaštite, zakone i aritmetiku).

"Neko drugi..." je složenije: Ono u čemu štedite treba da bude široko „prepoznatljivo“ (da bi se smanjio trošak transakcije prilikom prenošenja novom vlasniku), treba da bude istovetnog kvaliteta (tj. „zamenljivost (fungibilnost)“, tako da pregovori i procene kvaliteta ne usporavaju transakciju) i treba da se dobro prilagođava promenama u količini („deljivost“).

"Će želeti..." podrazumeva neku „fundamentalnu“ ili „inicijalnu“ vrednost: To znači da bi neko, negde, sigurno želeo ovo dobro samo po sebi (iz nekog ne-transakcionog razloga). Ovo isključuje sve što se lako falsifikuje (zašto bi ga uzimali od vas ako mogu sami da ga naprave) ili što ne služi nikakvoj korisnoj svrsi. Bitkoin i američki dolar svoju „fundamentalnu vrednost“ izvode iz jeftinih, sigurnih troškova skladištenja (besplatni tekući računi) i neverovatnih mogućnosti prenosa poruka (uporedite lakoću i efikasnost internet-signala, čekova, kreditnih kartica, bankovnih transfera itd, sa neugodnošću i nebezbednošću dostavljanja zlatnih poluga širom sveta).

"Kasnije..." podrazumeva da vrednost prenosite kroz vreme: Idealan izbor novca je da bude „trajan“ (da neće „istrunuti“, tj: neće izgubiti svoj kvalitet zbog promena u atmosferi ili ekologiji).

Upravo je trajnost ono u čemu Bitkoin drži ključnu prednost. Bitkoin je otporan na inflaciju, ne podleže finansijskom spašavanju (bailout), njegovi tekući računi su besplatni i dostupni svima (kriminalcima, potlačenim manjinama, deci, šizofreničarima itd.), pa je stoga skoro nemoguće umanjiti integritet svake monetarne jedinice („neće istrunuti“).

"Prepoznat" kao lider u skladištenju vrednosti

Ljudi (pojedinci) žele novac jer ljudi (kao grupa) žele novac. Radi se o začaranom krugu. Šta pokreće ovu zabavnu malu osobenost?

Pa, od svih stvari koje služe za štednju, jedna će biti – objektivno – najbolja. Vremenom će pojedinci prepoznati prednosti ovog oblika novca i početi da štede u njemu, isključivo zbog ugodnosti. Konačno, vršiće transakcije u njemu („Zašto raditi više dvosmernih konverzija ili više obračunavanja/pregovaranja o ceni, nego što je potrebno?“).

Ako imamo dve stvari koje nam služe kao novac, to je ne-zamenljivost. Onda imamo komplikacije neprihvatljive prirode.

... naročito u informacijskom dobu.

Zapravo, pošto savremeno računarstvo [1] omogućava brzo i lako preračunavanje i ponovno prikazivanje cena i [2] omogućava da elektronske transakcije budu brze i jeftine, imamo mnogo opcija za brze dvosmerne konverzije koje drastično umanjuju potrebu novca da služi kao obračunska jedinica ili čak i kao sredstvo razmene. Ovo ostavlja samo skladištenje vrednosti kao faktor koji pravi razliku između više vrsti novca.

SASTAVLJANJE SLAGALICE

Nadam se da je sada jasno: da Bitkoin nema fiksnu ponudu novca, bio bi zamenjen nečim što ima. Bio bi potreban samo jedan fork i nešto publiciteta (bogati vlasnici BTC-a mogli bi da šire sledeću poruku: „pridružite nam se kod ovog hard forka tog i tog datuma i vaš novac će automatski postati vredniji“). Pošto je Satoši znao da će se to dogoditi (i pošto ponašanje koje nije u ekvilibrijumu ne traje dugo [po definiciji] i pošto hard forkovi ugrožavaju suštinu vrednosti digitalne oskudnosti / stvaraju mogućnosti dvostruke potrošnje), on ga je odmah napravio na ispravan način.

Nadam se da je takođe očigledno da ni nešto sa opadajućom ponudom novca neće funkcionisati. Kada bi se ponuda ravnomerno smanjivala na svim računima, ništa značajno se neće dogoditi. Po čemu se svet u kojem se [1] vrednost Bitkoina smanjuje svake godine za faktor 1000, razlikuje od sveta u kojem [2] svake godine prelazimo sa oznake „uBTC“ na „mBTC“, pa na „BTC“ i na „kBTC“? Ovo zapravo uopšte ne bi "bila" promena u ponudi novca, već samo preimenovanje. Ako bi se novčići nasumično uništavali, uvodi se (besmisleno) rizik od gubitka bogatstva. Kako je Bitkoin anoniman/bez identiteta i, s obzirom na to da će korisnici reagovati na pravila protokola (kako bi izbegli uništenje novčića), svako neujednačeno uništenje novčića mora, u praksi, biti nasumično uništenje. Stoga, opadajuća ponuda novca nedvosmisleno šteti projektu kriptovalute.

Valute koje odlikuje "ležarina" (demurrage) (kao što je Freicoin) su fundamentalno nekonkurentne iz potpuno istog razloga: novac postoji da bi se štedeo, a štediše su u boljoj poziciji kod onog forka koji najviše podstiče štednju.

Koordinaciona anksioznost spektakularno uvećava nešto što bismo mogli nazvati kao "pretnja forkovanjem i prelazak na drugi projekat otvorenog koda": ako neki ljudi imaju razlog da pređu na drugi sistem kriptovaluta, a vi se borite protiv njih (možda prodajom novog forka [što oni, uzgred, mogu da urade i vama; bitka koju vode štediše sa svojim armijama sačuvane vrednosti]), rizikujete da izgubite sav svoj novac. Bolje je uopšte se ne boriti i sačekati... ali – ignorišući mrežne efekte – kada prodajete svoju robu/usluge za kriptovalutu, koji od ova dva novčića ste vi (potpuno novi štediša) spremniji da prihvatite? Novčić koji bolje čuva svoju vrednost.

Deflacija: izvan "dobrog" i "lošeg"

Ljudi koji kritikuju Bitkoin zbog toga što je deflatoran, izgleda da su propustili niz važnijih stvari. Politika je prvenstveno uzrokovana onim što je moguće i efikasno, a ne onim što je poželjno.

"Trebalo bi" nasuprot "hoće"

Bitkoin, kao protokol, je besmrtan. Možemo izabrati da ga ignorišemo ali Bitkoin ne može biti ugašen, ne može biti uništen. Bez obzira na to kako se osećamo povodom toga, tu je da ostane. Bitkoin bi mogao izazvati trajnu deflaciju, mogao bi izazvati masovnu nezaposlenost, mogao bi izazvati glad ili prouzrokovati da se voda reke Nil pretvori u krv ili da ceo univerzum zarobi u beskonačnu ponavljajuću petlju tako da svaki dan osvane kao četvrtak.

Koga. Briga.

Neki ljudi postavljaju pitanje: "Da li bi Bitkoin, deflatorna valuta, trebalo da se koristi kao novac?". Ovo pitanje je potpuno nebitno. Umesto toga, pitajte: "Da li će se Bitkoin koristiti kao novac?".

Pitanja "hoće li" i "trebalo bi" su obično prilično povezana, naravno. Ako nešto "ne bi trebalo" da se dogodi, onda se verovatno "neće" desiti: na kraju sprečili bismo da se to dogodi. Da se to nije dešavalo, da grupa "onih koji sprečavaju" nešto što "nije trebalo da se dogodi" nije postojala, onda bismo mi mogli da je osnujemo i privučemo članove. Uostalom, radimo ono što bi trebalo da se uradi; mi smo heroji i svi nas vole.

Ali, u ovom slučaju, "trebalo bi" nije važno.

DEFLACIJA JE SADA NEIZBEŽNA

Neizbežno = vaše mišljenje se ne računa

Počinje prilično loše: neki ekonomisti tvrde da je inflacija loše izmerena (da, to je CEO Federalnih rezervi iz Sent Luisa), drugi tvrde da se inflacija uopšte ne može izmeriti (da, to je stručnjak za monetarnu politiku Skot Samner), drugi tvrde da teorijske krive agregatne ponude/tražnje koje se koriste za određivanje "nivoa cena" nisu monotone i da se ne seku u jednoj tački (od člana Tabele 1).

U redu, zanemarimo sve to i pretpostavimo da možete dokazati da "deflacija" postoji i recimo da možete dokazati da je deflacija loša. Nije me briga.

Za nekoliko milijardi godina, cela ova planeta će biti spržena od strane Sunca i potpuno uništena. I skoro sam 50% siguran da će naša vrsta istrebiti samu sebe otprilike u sledećih 200 godina.

Ja bih od toga krenuo, ako imate magičan način da se nosite sa tužnim istinama. Ova možda čak nije ni tužna, možda je čak i srećna.

"Ali", kažete, "sigurno ne moramo da koristimo ovaj Besmrtni Bitkoin? Možemo ga jednostavno ignorisati."

Kada bi svi bili spremni da ignorišu Bitkoin, to bi možda i bilo tačno.

Dugoročno, budućnost pripada najboljim štedišama

Jedine pretnje opstanku Bitkoina su tehničke: uglavnom, da će nešto sprečiti skaliranje Bitkoina. Rasprave o skalabilnosti su i dalje žustre ali napredak je bio adekvatan.

Ako transakcioni troškovi Bitkoina ostanu dovoljno niski, svaki onlajn trgovac će dvosmerno prihvatiti Bitkoin, zato što to im to donosi više fiat novca. Čak i ako se troškovi transakcija povećaju, nijedan platni sistem na tržištu ne funkcioniše sa brzinom, pouzdanošću i privatnošću Bitkoina.

Pod pretpostavkom da opstane, njegov kurs (BTC/USD) u odnosu na tradicionalne, inflatorne fiat valute će zauvek rasti.

To zvuči smelo, zar ne? Kao da sam prekršio hipotezu efikasnog tržišta (EMH) ili nešto slično. Ali dokazivanje toga je lako: prvo, kontinuirano rastući kurs je zaista samo drugi način da se kaže 'deflatorna valuta'... samo ponovo preračunajte dolare sa Bitkoinom kao numeratorom kao i sve ostalo (USD/BTC) i pretpostavite da će ta cena uvek padati (inverzna cena mora, dakle, uvek rasti). Drugo, možete profitirati od kupovine BTC-a, sve dok javnost živi u neznanju kada je korisnost upotrebe Bitkoina u pitanju (potpuno u skladu sa EMH). Treće, može se izbeći generalizovani EMH argument (putem Jensenove nejednakosti) sa retkim (ali u ovom slučaju realnim) funkcijama očekivane vrednosti i korisnosti: pošto se malo toga dobija posedovanjem više od, recimo, 1000 BTC, pojedinci koji poseduju >1000 BTC bi razumno mogli verovati da će stopa BTC/USD rasti, a da ga ipak ne kupuju. Ako bi ovi sa više od 1000 BTC-a imali bilo kakvu nedoumicu u vezi sa cenom, čak i prodaja BTC-a bi bila dosledna tom uverenju. Dakle, možda jedinstveno u svetu finansija, moguće je da cela grupa bihevioralno-poštenih ljudi tvrdi da će kurs USD/BTC zauvek padati.

Možemo dublje zaroniti u stvarne razloge za ovaj specifičan pad cena: razmotrimo fundamentalne principe ponude i potražnje. Novac, naglašavajući digitalnu oskudnost i relativnost, zapravo nema krivu ponude (ponuda je zamrznuta na 100%), niti ima krivu potražnje (pošto novac predstavlja uskladištenu vrednost, visoka cena je jednako loša koliko je i dobra – ne postoji nikakva kriva). Promene u jediničnoj količini teže da budu direktno poništene promenama u ceni po jedinici; ono što je važno je proizvod ova dva: tržišna kapitalizacija.

Dakle, međusobno upoređujemo novčane alternative (pomenuti mrežni efekti gde"pobednik uzima sve") na osnovu njihovih novčanih kvaliteta (objašnjeno gore). Privatna povećanja ponude novca su, kao što je gotovo univerzalno priznato, porez na vlasnike nominalnih novčanih bilansa (i lica povezana sa njima) i nagrada za dužnike (i lica povezana sa njima). Prihod od ovog poreza se zatim može potrošiti/investirati, a ove kupovine mogu uticati na ekonomiju na bezbroj načina, u zavisnosti od toga koje su kupovine/investicije napravljene, okolnosti pod kojima su napravljene i očekivanja koja iz svega toga proizilaze.

Niko ne voli da gubi novac: svako voli da zarađuje novac. Kontrolisanjem novčane ponude, centralni bankari uzimaju od nekih, daju drugima i menjaju makro-ekonomiju na bezbroj načina. Za opšte dobro? Koga briga. Zato što se to više ne dešava: inflacija kao porez je dobrovoljna, plaćate ga samo ako štedite u američkim dolarima. Danas ljudi koriste dolare zato što su najbolje sredstvo razmene i prihvatljivo sredstvo za čuvanje vrednosti ali, u našem budućem internet svetu, sve je izvanredno sredstvo razmene, a Bitkoin uvek nadmašuje dolare kao sredstvo skladištenja vrednosti.

NE BORITE SE PROTIV FED-A

Centralne banke su za rat.

Ponekad bukvalno; ali ono što zaista mislim jeste da centralne banke predstavljaju koordinaciju i vođstvo. Svi korisnici jedne vrste novca – svi zajedno – mogu biti iskorišćavani da služe jednoj, jedinstvenoj svrsi i mogu biti iskorišćavani na jedinstveno parazitski način: tako da se uzima što manje od svakog, ali nikada dovoljno da se ubije domaćin(i). Američki FED su poput generala koji komanduje savršeno poslušnom vojskom permanentno zdravih dolara. Sa samom mogućnošću da upotrebite takvu vrstu moći, možete učiniti mnogo.

Ovo spominjem da bih objasnio zašto, ako su deflatorne valute toliko moćne, nismo videli da je neka od njih u skorije vreme preuzela dominaciju. Koordinacija može biti veoma korisna, a bankarska koordinacija je verovatno pomogla nastanak/popularizaciju čekova, bankovnih transfera, onlajn bankarstva, elektronskog prijavljivanja poreza itd. Možda je čak pomogla i u pobeđivanju raznih važnih ratova ili finansiranju važnih federalnih projekata ili je možda samo pobola zastavu na kojoj piše "dođite u SAD, gde je bankarstvo definitivno dovoljno dobro". Lakše je osloniti se na bankarsku mrežu koja ima jednu osobu sa kojom se možete sastati ili pregovarati, koja postavlja pravila i koja može, za tren oka, pokrenuti celu mrežu u određenom pravcu. Američke Federalne rezerve, sudovi, Kongres i oružane snage su svi zajedno partneri (još koordinacije). Većina bankarskih mreža danas je nesigurna; ova činjenica nije iskorišćena zato što su prevara i hakovanje nezakoniti i bićete poslati u zatvor. Ako bi banke odbile da sarađuju sa svojim vladama, koliko bi koštalo vođenje filijale ili unovčavanje čeka? Banke skladište vrednost, što znači da je više vrednosti moguće izgubiti nego posedovati. Samo se nasiljem može postići dovoljan nivo kazne koji je značajno obeshrabrujući.

Lako je uočiti zašto su, kada je jedna zemlja postala "centralno bankirana", sve ostale sledile: to je koordinisana trka u naoružanju (pokušajte da dobijete rat bez toga). U svakoj trci u naoružanju, svi uključeni bi radije živeli u svetu gde "oružje" trajno, globalno, nije moguće: niko ne treba da troši novac na oružje i svi su savršeno bezbedni. Bitkoin je prva tehnologija koja omogućava takav prelazak na trajan, globalan, novac koji je lišen centralnog bankarstva: dobijate manje-više ono što ste imali i pre ali bolje sredstvo za skladištenje vrednosti. (Zlato nikada više ne može funkcionisati kao novac, previše je beznadežno kao sredstvo razmene: skupo za transport, obezbeđivanje i brojanje. Ovo je istina još od kada postoji internet, a verovatno i od kada postoji kreditna kartica.)

Zaključak

Ekonomska analiza je često novinarstvo ("uverljivo organizovanje pažljivo odabranih činjenica"), a ne nauka ("proces rastuće tačnosti predviđanja"); nisam bio iznenađen kada sam video da argumenti zasnovani na ekonomiji nisu uspeli da postignu "poslednju reč".

Ovde sam pokušao da opravdam tezu da će "elektronski keš neizbežno težiti fiksnoj novčanoj ponudi" i to isključivo na tehnološkim/konkurentskim osnovama, kao i da analiziram posledice fiksne ponude novca na pojedince umesto na kolektivne grupe.

Ako mislite da sam uspeo:

Originalni tekst na fee.org / Autor: Džefri A. Taker

Oni koji se koriste delom Mizesa da bi osporili Bitkoin trebalo bi ponovo da razmisle.

Mnogi ljudi koji nikada nisu koristili Bitkoin posmatraju ga sa zbunjenošću. Zašto ovaj magični internet novac uopšte ima bilo kakvu vrednost? To je samo nekakva kompjuterska stvar koju je neko izmislio.

Uzmite u obzir kritike zlatoljubaca, koji su decenijama gurali ideju da čvrst novac mora biti podržan nečim stvarnim, čvrstim i vrednim samim po sebi.

Bitkoin ne ispunjava te uslove, zar ne?

Možda ipak ispunjava. Pogledajmo detaljnije.

Bitkoin se prvi put pojavio pre skoro šest godina kao mogući konkurent nacionalnom novcu kojim upravlja država. Beli papir Satošija Nakamota objavljen je 31. oktobra 2008. godine. Struktura i jezik ovog rada poslali su poruku: Ova valuta je za kompjuterske tehničare, a ne za ekonomiste niti za političke komentatore. Domet ovog rada je bio ograničen; početnici koji su ga čitali bili su zbunjeni.

Ali nedostatak interesovanja nije sprečio istoriju da ide napred. Dva meseca kasnije, oni koji su obraćali pažnju videli su pojavu Genesis bloka, prve grupe Bitkoina generisanih putem Nakamotovog koncepta distribuirane knjige (distributed ledger) koja je postojala na bilo kom kompjuterskom čvoru na svetu koji je želeo da je hostuje.

Ovde smo šest godina kasnije, a jedan Bitkoin vredi 500 američkih dolara, dok je njegova najviša vrednost bila 1.200 dolara po novčiću. Ovu valutu prihvata na hiljade institucija, kako onlajn, tako i oflajn. Njen platni sistem je veoma popularan u siromašnim zemljama koje nemaju razvijenu bankarsku infrastrukturu, ali i u razvijenim zemljama. Velike institucije – uključujući Federalne rezerve, OECD, Svetsku banku i velike investicione kuće – posvećuju mu pažnju sa dužnim poštovanjem.

Entuzijasti, koji se nalaze u svakoj zemlji, kažu da će njegova tržišna vrednost u budućnosti rasti jer je njegova ponuda strogo ograničena i pruža sistem koji je znatno superiorniji od državnog novca. Bitkoin se prenosi između pojedinaca bez posrednika. Razmena je gotovo besplatna. Ima predvidivu ponudu. Trajan je, zamenljiv i deljiv: sve su to ključne karakteristike novca. Stvara monetarni sistem koji ne zavisi od poverenja i identiteta, a mnogo manje od centralnih banaka i države. To je novi sistem za digitalno doba.

Teške pouke o čvrstom novcu

Onima koji su obrazovani u tradiciji 'čvrstog novca', cela ideja je predstavljala ozbiljan izazov. Govoreći o sebi, čitao sam o Bitkoinu dve godine pre nego što sam makar približno uspeo da ga razumem. Jednostavno, nešto u celoj toj ideji mi je smetalo. Ne možete stvoriti novac ni iz čega, a kamoli iz kompjuterskog koda. Zašto onda ima vrednost? Mora da nešto nije kako treba. Nismo očekivali da će se novac tako reformisati.

Tu je i problem: naša očekivanja. Trebalo je da posvetimo više pažnje teoriji porekla novca Ludviga fon Mizesa — ne onome što mislimo da je on napisao, već onome što je on zaista napisao.

Godine 1912. Mizes je objavio delo "Teorija novca i kredita". Kada je objavljeno na nemačkom, postiglo je ogroman uspeh u Evropi i prevedeno je na engleski jezik. Iako je obuhvatilo svaki aspekt novca, njegov ključni doprinos bio je u praćenju vrednosti i cene novca — i ne samo novca — sve do njegovog porekla. To jest, objasnio je kako novac formira svoju cenu u smislu dobara i usluga koje se njime mogu nabaviti. Kasnije je ovaj proces nazvao "teoremom regresije novca" i ispostavilo se da Bitkoin zadovoljava sve uslove te teoreme.

Mizesov učitelj, Karl Menger, demonstrirao je da sam novac potiče sa tržišta – a ne od države i ne od društvenog ugovora. On se postepeno pojavljuje dok monetarni preduzetnici traže idealan oblik robe za indirektnu razmenu. Umesto da neposredno vrše trampu, ljudi pribavljaju neko dobro ne da bi ga konzumirali, već da bi ga razmenili. To dobro postaje novac, najtržišnije dobro.

Ali Mizes je dodao da se vrednost novca prati unazad kroz vreme sve do njegove vrednosti kao robe koja je služila za trampu. Mizes je smatrao da je to jedini način na koji novac može imati vrednost.

"Teorija vrednosti novca kao takvog može pratiti objektivnu tržišnu vrednost novca kroz vreme samo do tačke kada njegova vrednost prestaje da bude vrednost kao novca i postaje isključivo vrednost kao robe... Ako se na ovaj način neprestano vraćamo sve dalje unazad, na kraju moramo doći do tačke gde više ne nalazimo nijednu komponentu u objektivnoj tržišnoj vrednosti novca koja proističe iz vrednovanja zasnovanih na funkciji novca kao opšteg sredstva razmene; gde vrednost novca nije ništa drugo do vrednost predmeta koji je koristan na neki drugi način osim kao novac... Pre nego što je postalo uobičajeno nabavljati robu na tržištu, ne za ličnu potrošnju, već jednostavno radi ponovne razmene za robu za kojom zaista postoji potreba, svakoj pojedinačnoj robi pripisivana je samo ona vrednost data subjektivnim vrednovanjem zasnovanom na njenoj direktnoj korisnosti."

Mizesovo objašnjenje rešilo je veliki problem koji je dugo zbunjivao ekonomiste. Radi se o nagađajućem istorijskom narativu, a ipak ima savršenog smisla. Da li bi so postala novac da je inače bila potpuno beskorisna? Da li bi dabrovo krzno dobilo monetarnu vrednost da nije bilo korisno kao odeća? Da li bi srebro ili zlato imali novčanu vrednost da isprva nisu imali vrednost kao roba? Odgovor u svim slučajevima monetarne istorije je jasno ne. Početna vrednost novca, pre nego što postane široko razmenjivano kao novac, potiče iz njegove direktne korisnosti. To je objašnjenje koje je demonstrirano kroz istorijsku rekonstrukciju. To je Mizesova teorema regresije novca.

Upotrebna vrednost Bitkoina

Na prvi pogled, Bitkoin deluje kao izuzetak. Ne možete koristiti Bitkoin ni za šta drugo osim kao novac. Ne može se nositi kao nakit. Ne možete od njega napraviti mašinu. Ne možete ga jesti, pa čak ni koristiti ga kao dekoraciju. Njegova vrednost se ostvaruje samo kao jedinica koja olakšava indirektnu razmenu. Pa ipak, Bitkoin je već novac. Koristi se svakodnevno. Razmene možete videti u realnom vremenu. To nije mit. Ta stvar je stvarna.

Može izgledati kao da smo prinuđeni da biramo. Da li je Mizes pogrešio? Možda moramo odbaciti celu njegovu teoriju. Ili je možda njegova poenta bila isključivo istorijska i nije primenjiva na budućnost digitalnog doba. Ili je možda njegova teorema regresije dokaz da je Bitkoin samo prazna manija bez snage da potraje jer se ne može svesti na svoju vrednost kao korisna roba.

Pa ipak, ne morate se pozivati na komplikovane monetarne teorije da biste razumeli osećaj uzbune koji okružuje Bitkoin. Mnogi ljudi, kao i ja, jednostavno osećaju nelagodu u vezi sa novcem koji nema nikakvu fizičku osnovu. Naravno, možete odštampati Bitkoin na komadu papira, ali posedovanje papira sa QR kodom ili javnim ključem nije dovoljno da ublaži taj osećaj nelagode.

Kako da rešimo ovaj problem? U svojoj glavi, zabavljao sam se ovim pitanjem više od godinu dana. Zbunjivalo me je. Pitao sam se da li je Mizesovo shvatanje primenjivo samo u preddigitalnom dobu. Pratio sam onlajn spekulacije da bi vrednost Bitkoina bila nula, da nema nacionalnih valuta u koje se konvertuje. Možda je potražnja za Bitkoinom prevazišla zahteve Mizesovog scenarija zbog očajničke potrebe za nečim drugačijim od dolara.

Vreme je prolazilo — i čitajući radove Konrada Grafa, Petera Šurde i Danijela Kraviša — rešenje je konačno samo stiglo. Preći ću odmah na stvar i otkriti ga: Bitkoin je i sistem plaćanja i novac. Sistem plaćanja je izvor vrednosti, dok obračunska jedinica samo izražava tu vrednost u smislu cene. Jedinstvo novca i plaćanja je njegova najneobičnija karakteristika i ona koju je većina komentatora imala poteškoća da shvati.

Navikli smo da razmišljamo o valuti kao o nečemu što je odvojeno od sistema plaćanja. Ovo razmišljanje je odraz istorijskih tehnoloških ograničenja. Postoji dolar i postoje kreditne kartice. Postoji evro i postoji PayPal. Postoji jen i postoje servisi za prenos novca. U svim ovim slučajevima, transfer novca se oslanja na pružaoce usluga koji predstavljaju treću stranu. Da biste ih koristili, potrebno je da uspostavite ono što se naziva „odnos poverenja“ (trust relationship) sa njima, što znači da institucija koja dogovara posao mora da vam veruje da ćete platiti.

Ovaj jaz između novca i plaćanja uvek je bio prisutan, osim u slučaju fizičke blizine. Ako ti dam dolar za parče pice, nema treće strane. Ali sistemi plaćanja, treće strane i odnosi poverenja postaju neophodni kada napustite geografsku blizinu. Tada kompanije poput Vise i institucije poput banaka postaju nezaobilazne. One su ta aplikacija koja omogućava monetarnom softveru da radi ono što želite.

Problem je u tome što sistemi plaćanja koje danas imamo nisu dostupni svakome. Zapravo, ogromna većina čovečanstva nema pristup takvim alatima, što je glavni razlog siromaštva u svetu. Oni koji su finansijski obespravljeni su ograničeni samo na lokalnu trgovinu i ne mogu proširiti svoje trgovinske odnose sa svetom.

Vodeći, ako ne i primarni, cilj nastanka Bitkoina bio je rešavanje ovog problema. Protokol je postavio sebi zadatak da poveže funkciju valute sa sistemom plaćanja. Te dve stvari su potpuno međusobno povezane u samoj strukturi koda. Ova veza je ono što čini Bitkoin drugačijim od bilo koje postojeće nacionalne valute i, zaista, bilo koje valute u istoriji.

Neka nam se sam Nakamoto obrati iz uvodnog sažetka svog belog papira. Zapazite koliko je platni sistem ključan za monetarni sistem koji je stvorio:

"Potpuna peer-to-peer verzija elektronskog novca omogućila bi slanje uplata putem interneta direktno od jedne strane ka drugoj bez posredovanja finansijskih institucija. Digitalni potpisi pružaju deo rešenja, ali se glavni benefiti gube ako je i dalje potrebna pouzdana treća strana za sprečavanje dvostruke potrošnje. Predlažemo rešenje problema dvostruke potrošnje korišćenjem peer-to-peer mreže. Mreža vremenski označava transakcije tako što ih hešuje u tekući lanac dokaza o radu (proof of work) temeljen na hešu, formirajući zapis koji se ne može promeniti bez ponovnog rada i objavljivanja dokaza o tom radu. Najduži lanac ne služi samo kao dokaz niza događaja, nego i kao dokaz da je taj niz događaja potvrđen od strane dela peer-to-peer mreže koja poseduju najveću zbirnu procesorsku snagu (CPU). Sve dok većinu procesorske snage kontrolišu čvorovi (nodes) koji ne sarađuju u napadu na mrežu, oni će generisati najduži lanac i nadmašiti napadače. Sama mreža zahteva minimalnu strukturu. Poruke kroz mrežu se prenose uz pretpostavku da svaki čvor čini maksimalan napor da poruku prenese u svom izvornom obliku i na optimalan način, a čvorovi mogu napustiti mrežu i ponovo joj se pridružiti po želji, prihvatajući najduži lanac dokaza o radu kao dokaz onoga što se dogodilo dok ih nije bilo."

Ono što je veoma upečatljivo u ovom paragrafu je da se uopšte ne spominje sama valuta. Spominje se samo problem dvostruke potrošnje (odnosno, problem inflatornog stvaranja novca). Inovacija ovde je, čak i prema rečima njenog pronalazača, platna mreža, a ne novčić. Novčić ili digitalna jedinica samo izražava vrednost mreže. To je računovodstveni alat koji apsorbuje i prenosi vrednost mreže kroz vreme i prostor.

Ova mreža se naziva blokčejn. To je knjiga transakcija koja živi u digitalnom oblaku, distribuirana mreža i njeno funkcionisanje može posmatrati svako u bilo koje vreme. Pažljivo je nadgledaju svi korisnici. Omogućava prenos sigurnih i neponovljivih bitova informacija od jedne osobe do bilo koje druge osobe bilo gde u svetu, a ovi informacioni bitovi su zaštićeni digitalnim oblikom vlasništva. Ovo je ono što je Nakamoto nazvao „digitalnim potpisima“. Njegov izum knjige transakcija koja se nalazi na oblaku omogućava proveru vlasničkih prava bez oslanjanja na agenciju koja vrši ulogu treće strane od poverenja.

Blokčejn je rešio ono što je postalo poznato kao "problem vizantijskih generala". To je problem koordinacije akcija na velikom geografskom području u prisustvu potencijalno zlonamernih aktera. Budući da se generali razdvojeni prostorom moraju oslanjati na glasnike i to oslanjanje zahteva vreme i poverenje, nijedan general ne može biti apsolutno siguran da je drugi general primio i potvrdio poruku, a kamoli njenu tačnost.

Postavljanje knjige transakcija, kojoj svi imaju pristup, na Internet rešava ovaj problem. Knjiga transakcija beleži iznose, vremena i javne adrese svake transakcije. Informacije se dele širom sveta i stalno se ažuriraju. Knjiga transakcija garantuje integritet sistema i omogućava da valutna jedinica postane digitalni oblik imovine sa vlasništvom.

Kada ovo shvatite, možete videti da je suština vrednosti Bitkoin povezana sa njegovom integrisanom platnom mrežom. Ovde se pronalazi upotrebna vrednost na koju se Mizes poziva. Ona nije ugrađena u samu valutnu jedinicu, već u briljantan i inovativan platni sistem na kojem Bitkoin živi. Kada bi bilo moguće da se blokčejn nekako odvoji od Bitkoina (a to zaista nije moguće), vrednost valute bi odmah pala na nulu.

Dokaz koncepta

Da biste dalje razumeli kako se Mizesova teorija uklapa u Bitkoin, morate razumeti još jednu stvar u vezi sa istorijom kriptovalute. Na dan pokretanja (9. januar 2009.), vrednost Bitkoina bila je tačno nula. I tako je ostalo 10 meseci nakon pokretanja. Sve to vreme su se transakcije odvijale, ali tokom celog tog perioda vrednost nije bila iznad nule.

Prva objavljena cena Bitkoina pojavila se 5. oktobra 2009. Na ovoj menjačnici, 1 dolar je iznosio 1.309,03 Bitkoina (što su mnogi tada smatrali precenjenim). Drugim rečima, prva procena vrednosti Bitkoina bila je nešto više od jedne desetine penija. Da, da ste kupili Bitkoin u vrednosti od 100 dolara u to vreme i niste ih panično prodali, danas biste bili „polu-milijarder“.

Dakle, postavlja se pitanje: Šta se dogodilo između 9. januara i 5. oktobra 2009. godine, što je dovelo do toga da Bitkoin dobije tržišnu vrednost? Odgovor je da su trgovci, entuzijasti, preduzetnici i drugi isprobavali blokčejn. Želeli su da znaju da li funkcioniše. Da li je prenosio jedinice bez dvostruke potrošnje? Da li je sistem koji se oslanjao na dobrovoljnu računarsku snagu zaista bio dovoljan za verifikaciju i potvrđivanje transakcija? Da li bitkoini koji su dodeljeni kao nagrada završavaju tamo gde treba kao naknada za usluge verifikacije? I iznad svega, da li je ovaj novi sistem zaista uspeo da uradi ono što se činilo nemogućim – to jest, da prenosi bezbedne delove informacija zasnovanih na vlasničkim pravima kroz geografski prostor, bez posredovanja neke treće strane, već direktno između korisnika (peer-to-peer)?

Potrajalo je 10 meseci da se izgradi poverenje. Bilo je potrebno još 18 meseci dok Bitkoin nije dostigao paritet sa američkim dolarom. Ovu istoriju je ključno razumeti, pogotovo ako se oslanjate na teoriju porekla novca koja spekuliše o praistoriji novca, kao što to čini Misesova regresiona teorema. Bitkoin nije uvek bio novac koji ima vrednost. Nekada je bio čisto računovodstvena jedinica vezana za knjigu transakcija (ledger). Ova knjiga transakcija je pribavila ono što je Mises nazvao „upotrebnom vrednošću“. Svi uslovi teoreme su time zadovoljeni.

Zavšni obračun

Da ponovimo, ako neko kaže da se Bitkoin zasniva ni na čemu drugom osim na "običnoj magli", da ne može biti novac jer nema pravu istoriju kao istinska roba i, bez obzira da li je ta osoba početnik ili visoko obučeno ekonomista, morate istaći dve centralne tačke. Prvo, Bitkoin nije samostalna valuta već obračunska jedinica vezana za inovativnu platnu mrežu. Drugo, ova mreža, a samim tim i Bitkoin, svoju tržišnu vrednost stekla je isključivo kroz testiranje u realnom vremenu u tržišnom okruženju.

Drugim rečima, ako zanemarimo impresivne tehničke karakteristike, Bitkoin je prešao put baš kao i svaka druga valuta, od soli do zlata. Ljudi su smatrali da je platni sistem koristan, a vezana računovodstvena jedinica je bila prenosiva, deljiva, zamenljiva, trajna i retka.

Novac je rođen. Ovaj novac poseduje sve istorijski najbolje osobine novca, ali uključuje i bestežinsku i besprostornu platnu mrežu koja omogućava celom svetu da trguje bez potrebe za trećim stranama.

Ali primetite nešto što je izuzetno važno. Kod blokčejna se ne radi samo o novcu. Radi se o bilo kakvom prenosu informacija koji zahteva sigurnost, potvrđivanje i punu garanciju autentičnosti. Ovo se odnosi na ugovore i transakcije svih vrsta, sve obavljene direktno između stranaka (peer-to-peer). Zamislite svet bez trećih strana, uključujući i najopasniju treću stranu ikada stvorenu od strane čoveka: samu Državu. Zamislite tu budućnost i počećete da shvatate implikacije naše budućnosti u svojoj potpunosti.

Mises bi bio zapanjen i iznenađen Bitkoinom. Ali možda bi osećao i ponos što je njegova monetarna teorija, stara više od 100 godina, potvrđena i dobila novi život u 21. veku.

Autor: mr Vladimir Dinić (student doktorskih studija; vladimirdinic88@gmail.com)

Rezime

Bikojn je prva decentralizovana „peer-to-peer“ kriptovaluta nastala 2009. godine. Osnovna specifičnost ove valute jeste činjenica da njen emitent ne postoji. Sa druge strane, ponuda ove valute je softverski programirana i ograničena. Između ostalog, njene osnovne karakteristike su i relativno sigurna plaćanja, niski transakcioni troškovi, anonimnost korisnika, praktično nemoguće falsifikovanje, nereverzibilnost transakcija, ali i izuzetno nestabilan devizni kurs. I pored brojnih prednosti, korišćenje ove valute je predmet brojnih diskusija, budući da ova valuta nudi mogućnost različitih zloupotreba i obavljanja kriminalnih aktivnosti. Budućnost ove i sličnih valuta u tom smislu zavisi kako od sigurnosti korišćenja tih valuta, tako i od zakonske regulacije ovakvih plaćanja.

Uvod

Razvoj informacione tehnologije, kao jedne od najpropulzivnijih privrednih grana današnjice, doveo je do pojave novih oblika alternativnih valuta. Njihove osnovne karakteristike su decentralizovanost, odnosno nepostojanje centralne banke, države, opštine, kompanije ili bilo koje druge centralne institucije koja bi vršila emisiju te valute, kao i stoprocentno oslanjanje na informacionu tehnologiju u procesu njihove emisije i realizacije transakcija.

Predmet istraživanja ovog rada biće bitkojn, decentralizovana valuta nastala pre 4 godine koja među ostalim alternativnim valutama trenutno zauzima najznačajnije mesto i privlači najviše pažnje. Putem analize dostupne akademske literature, statističkih podataka i ostalih relevantnih izvora pokušaćemo da izdvojimo osnovne karakteristike bitkojn valute, prednosti, nedostatke, efekte i perspektive njegovog korišćenja kao oblika decentralizovane kriptovalute. Budući da je broj radova u kojima su opisane karakteristike i efekti korišćenja bitkojn valute relativno mali, cilj ovog rada će biti da na sveobuhvatan način prezentuje osnovne specifičnosti bitkojn valute i kontroverze povezane s njenim korišćenjem.

Struktura rada je sledeća. Prvo će biti opisane osnovne karakterisike bitkojn valute i način na koji se realizuju transakcije u ovoj valuti. Zatim će biti opisan sam proces, tok i efekti njene emisije, kao i formiranje i kretanje deviznog kursa bitkojna, a zatim će biti izdvojene osnovne prednosti i nedostaci bitkojn valute. U nastavku rada će biti opisana uloga finansijskih institucija koje posluju sa bitkojnima, kao i problemi funkcionisanja bitkojna, gde pre svega imamo u vidu različite zloupotrebe i ostale izvore nestabilnosti. Na samom kraju rada će biti prezentovani regulatorni aspekti korišćenje ove valute.

Karakteristike bitkojn valute

Bitkojn (engl. “Bitcoin” - BTC) predstavlja oblik elektronskog novca koji omogućuje plaćanja putem Interneta direktno između transaktora bez učešća finansijskih institucija. Ova valuta je nastala 2009. godine. Ono po čemu je bitkojn valuta specifična jeste činjenica da je u pitanju decentralizovana valuta, tj. ona funkcioniše bez centralne banke ili druge kompanije koja bi predstavljala emitenta. Takođe, praktično i ne postoje čak ni klasične banke i druge finansijske institucije kao finansijski posrednici. Stoga, da bi se osigurala sigurnost plaćanja i onemogućile različite zloupotrebe, koristi se sama mreža kao sistem koji će kontrolisati regularnost transakcija.

Kao osnovne karakteristike ove virtuelne valute možemo izdvojiti sledeće:

• U pitanju je P2P valuta (engl. „peer-to-peer“). Drugim rečima, za razliku od svih ostalih virtuelnih valuta, BTC je zasnovan na P2P mrežama. Inače, “Peer-to-peer” predstavlja mrežu računara koji nisu zasnovani na „klijent-server“ tehnologiji, već su svi računari ravnopravni članovi mreže. Obično se koristi za deljenje informacija na taj način što kada jedan računar “podeli” neki sadržaj, svi ostali računari u mreži će imati pristup tom fajlu.

• Takođe, to je prva “kriptovana valuta” ili „kriptovaluta“ (engl. “crypto-currency”), tj. zasnovana je na primeni kriptografije sa ciljem kontrole emisije i prometa konkretnog elektronskog novca (Bitcoin.org/en/ about n.d.). Drugim rečima, poverenje u ovu valutu se bazira na sigurnosti koju obezbeđuje kriptografija kao nauka koja se bavi metodama zaštita informacija putem šifrovanja i korišćenjem digitalnog potpisa (Sh.wikipedia.org/wiki/Kriptografija n.d.).

• Emitent ove valute nije ni centralna banka ni neka kompanija, već sami korisnici, tj. vlasnici “mining” računara (engl. “mining” - “rudarenje”). To praktično znači da na emisiju i promet ove valute ne utiče nijedna centralna banka, odnosno centralni entitet od čije monetarne politike ili bilo čega vezanog za njega može zavisiti vrednost valute. Poverenje u bitkojn zavisi od „poštenog“ funkcionisanja većine tzv. “mining” računara u mreži (Barber i saradnici 2012, p.400), a koji su inače zaduženi za verifikaciju transakcija. Logički zaključak koji proističe iz ove činjenice ukazuje na to da se sa rastom obima transakcija u BTC valuti može očekivati veća sigurnost, jer što je veći obim transakcija u bitkojn valuti, praktično će biti teže vršiti zloupotrebe.

• - U pitanju je “open-source” valuta, budući da je kod koji upravlja emisijom i transakcijama otvorenog karaktera, i svi zainteresovani mogu imati pristup.

• U bitkojn sistemu plaćanja praktično ne postoje računi nalik onima koji postoje u bankama. BTC valuta bi mogla biti shvaćena kao sef u kome se nalazi određena vrednost. Ono što formalni vlasnici određene količine BTC valute praktično poseduju jeste ključ koji im omogućuje jedinstven i ovlašćen pristup tom sefu, odnosno plaćanje.

Navedene osnovne karakteristike bitkojna mogu se ilustrovati kroz sledeću rečenicu: „Temelj bitkojn filozofije je u kombinaciji kriptografske sigurnosti digitalnog sveta koju čini veliki broj računara povezanih u jaku i neuništivu peer to peer mrežu i ograničenoj količini raspoloživih resursa kao što je to slučaj sa srebrom i zlatom (maksimalan broj bitkojn novčića je 21 milion, trenutno u opticaju je oko 11,5 miliona (prim. aut.)) čineći tako jaku i stabilnu takozvanu kriptovalutu koja se nalazi na Internet mreži ali fizički nije prisutna ni u jednoj zemlji na svetu“ (Bitcoinbalkan.com 2012).

Šema transakcije u bitkojn valuti

Bitkojn valuta može biti kreirana na Internetu od strane bilo koga, tj. od bilo kog člana mreže čiji računar vršu verifikaciju transakcija. Pritom, svaki računar u mreži može predstavljati tzv. “node”, tj. „mining“ računar koji zajedno sa ostalim računarima učestvuje u verifikaciji iniciranih transakcija. Sam proces verifikacije transakcija predstavlja dodavanje digitalnog zapisa u tzv. “glavnu knjigu” izvršenih bitkojn transakcija, odnosno u “lančani zapis blokova transakcija” (En.bitcoin. it n.d.). Pod blokom transakcija se podrazumeva skup nedavno generisanih transakcija koje čekaju verifikaciju od strane ostalih računara u mreži. Inače, sam bitkojn se može smatrati lancem digitalnih potpisa. Naime, svaka transakcija se verifikuje od strane određenog broja ostalih računara u mreži, pri čemu se sve te transakcije u digitalnom zapisu čuvaju u samom elektronskom formatu koji reprezentuje bitkojn valutu.

Ovaj proces verifikacije transakcija se u tom smislu obavlja od strane većeg broja računara u mreži, kako bi se obezbedila veća sigurnost i regularnost verifikovanih transakcija. Dodatnu sigurnost pruža “vremenski pečat” (engl. “timestamp”) kao integralni deo svakog lanca digitalnih potpisa (Nakamoto n.d., p.2), čime se obezbeđuje autentičnost transakcija, odnosno sprečava mogućnost višestrukog korišćenja jedne iste količine bitkojna za kupovinu različitih dobara i usluga. Takođe, svaki blok sa sobom nosi i određeni matematički problem koji računar mora da reši. Svaki od tih zadataka je moguće rešiti na više načina, a dovoljno je pronaći jedan kako bi transakcija bila realizovana. Za svaki uspešno rešeni zadatak generiše se određen broj bitkojna kao nagrada za vlasnike računara koji su „rešili zadatak“. Ovo je istovremeno i način na koji bitkojn privlači nove korisnike. Nakon prijema bitkojna po osnovu određene transakcije, potrebno je da protekne određeni vremenski period od 10 minuta do 1h, da bi primalac mogao da koristi taj novac. Kao razlog ovog čekanja navodi se činjenica da je potreban određeni vremenski period za pronalaženje bloka transakcija koji će se verifikovati (En.bitcoin.it n.d.). Inače, bitkojn novac nastaje u računarskom programu koji se zove “Bitkojn rudar” (engl. “Bitcoin miner”).

Kao što Šema 1 pokazuje, svaka transakcija između dva računara u mreži zahteva verifikaciju ove transakcije od strane određenog broja računara u mreži. Nakon uspešno verifikovane transakcije dolazi do proširenja lanca digitalnih zapisa koji predstavljaju bitkojn. Oni “mining” računari koji vrše tzv. “hashing” i verifikaciju transakcija dobijaju, tj. generišu određen broj BTC kao nadoknadu za tu svoju ulogu i koji mogu koristiti po svom nahođenju. U tom smislu, trošenje električne energije i rad “mining” računara, uslovno rečeno, predstavlja realno pokriće za emitovani bitkojn. Pritom se u velikoj meri zanemaruje činjenica da vrednost utrošene električne energije i hardverskih resursa može prevazilaziti vrednost generisanih BTC valuta, pa se može postaviti pitanje ekonomske isplativosti, tj. održivosti takve valute. Kao jedan od faktora koji opravdava ove troškove može se navesti anonimnost koju korišćenje ove valute pruža. Međutim, danas se na tržištu mogu pronaći uređaji koji višestruko povećavaju kapacitet “mining” računara, tako da se “rudarenje” BTC valute može smatrati profitabilnim. Primera radi, sredstva investirana u kupovinu “GPU” (grafičkih kartica) ili “ASIC Bitcoin Miner” uređaja koji se koriste u te svrhe se mogu povratiti u roku od nekoliko meseci (Barber i saradnici 2012, p.400).

Faktor koji određuje verovatnoću da će “mining” računar pronaći blok transakcija koje treba verifikovati poznat je kao “difficulty” faktor. On u suštini predstavlja meru težine pronalaženja tog bloka (En.bitcoin.it n.d.). U slučajevima kada je relativno veliki broj računara na mreži spreman da vrši verifikaciju, ovaj faktor se povećava, i obrnuto. Uloga ovog faktora se ogleda u podsticanju korišćenja bitkojn valute onih koji bi želeli da zarade putem “rudarenja”, jer se smanjenjem “difficulty” faktora povećava verovatnoća pronalaženja bloka u uslovima kada je mali broj učesnika zainteresovan da verifikuje transakcije. Sa druge strane,, “difficulty” faktor se povećava u slučajevima kada je veliki broj članova mreže spreman da vrši verifikaciju naloga, kako bi se ograničila stopa monetarnog rasta u željenim okvirima (Nakamoto n.d., p.3). Vrednost “difficulty” faktora se menja nakon svakih 2016 blokova.

Pritom sama mreža, odnosno algoritam na kome se zasnivaju transakcije u bitkojn valuti, definiše koliko bitkojna svako pojedinačno može kreirati, u skladu sa pravilom “kontrolisane ponude” (engl. “controlled supply”). Broj bitkojna koji se na ovaj način može generisati je u samom nastanku iznosio 50 BTC po bloku, dok od 2013. godine nagrada iznosi 25 BTC po bloku. Broj generisanih bitkojna po bloku transakcije biće prepolovljen na svake 4 godine, što će tokom vremena dovoditi do usporene stope rasta količine bitkojna u opticaju.

Emisija bitkojna i njeni efekti

Emisija bitkojna je u potpunosti isplanirana, odnosno programirana, i njeno upravljanje
je dodeljeno samoj mreži, odnosno onim računarima koji vrše verifikaciju transakcija. Ovakav algoritam je izabran jer on u najvećoj meri aproksimira stopu rasta ekstrakcije pojedinih ruda kao što je zlato, budući da je ograničena količina bitkojna koja u jednom trenutku može postojati u sistemu i maksimalna količina koja se može „izrudariti“.

Programiranim tempom rasta količine BTC novca u opticaju određeno je da maksimalna količina emitovanih bitkojna nikada ne pređe nivo od 21.000.000 BTC. Budući da je za verifikaciju jednog bloka transakcija potrebno u proseku 10 minuta, to je ujedno i period tokom kojeg se broj bitkojna poveća za malopre pomenutih 25 (od početka 2013. godine do kraja 2017.), da bi se broj novoemitovanih BTC u jedinici vremena programirano smanjivao tokom vremena.

Međutim, primena ovakve programirane stope ograničenog i usporenog monetarnog
rasta za posledicu može imati rast deviznog kursa bitkojna, kao i pad cena proizvoda izraženih u bitkojn valuti, što bi u konačnom trebalo da utiče na rast tražnje za ovom valutom. Prema nekim shvatanjima, upravo je ekspanzivna monetarna politika mnogih centralnih banaka nakon 2008. godine sa ciljem ublažavanja negativnih efekata krize i strah od inflacije jedan od najvažnijih faktora koji su uticali na relativno veliku tražnju za bitkojn valutom (Christin, Moore 2013, p.1). Po shvatanju kejnzijanaca, pad cena izraženih u jednoj valuti i istovremena apresijacija te valute može motivisati transaktore da više štede, a manje troše, što u konačnom može imati recesione efekte. Težnja ka štednji bi dovela do smanjenjog korišćenja ove valute, pa bi sve veći broj „mining“ računara napuštao mrežu, zbog čega bi došlo do ugrožavanja stabilnosti i slabljenja deviznog kursa ove valute (Barber i saradnici 2012, p.404). Sa druge strane, po shvatanju predstavnika austrijske škole, pad cena ne obuhvata samo pad cena finalnih prozvoda, već i inputa, tako da ne bi trebalo da dođe do smanjenja profita i recesije (En.bitcoin. it n.d.). Koja će se shvatanja pokazati ispravnim, zavisiće od niza faktora, pre svega stabilnosti i sigurnosti bitkojna kao valute.

Naime, trenutno se ova valuta može smatrati sigurnom za realizaciju transakcija, ali ne i dovoljno stabilnom u pogledu otpornosti na spekulativne udare i druge izvore nestabilnosti, budući da je trenutno njena kapitalizacija relativno mala, pa veoma mali poremećaji mogu uticati na značajna kolebanja cena i kursa. Naime, ova valuta može u velikoj meri biti podložna različitim spekulativnim napadima, budući da ne postoje regulativne odredbe i sankcije za one članove mreže koji bi trgovanjem pokušali da utiču na devizni kurs i tako ostvarili spekulativni profit i ugrozili integritet same valute. Treba imati u vidu i da su same transakcije anonimne, tako da bi se moglo postaviti pitanje određene regulacije ovih transakcija. Međutim, to bi moglo ugroziti anonimnost kao jednu od osnovnih prednosti ove valute. Sa rastom tržišta može se očekivati veći imunitet na spekulativne udare. Međutim, budući da će u narednom periodu stopa monetarnog rasta biti relativno mala, rast tržišta bi se mogao ostvariti jedino putem jačanja deviznog kursa ove valute, tj. ova valuta bi mogla postati stabilnija ukoliko bi dovoljno apresirala.

Deflaciona tendencija bi bila dodatno intenzivirana i usled delovanja sledećih faktora:

• Centralne banke svih zemalja bi u manjoj ili većoj meri povećavale količinu novca
u opticaju svake godine, dok bi sa druge strane ponuda bitkojna bila relativno sporo rastuća. Pritom, treba imati u vidu da bi kurs bitkojna pre svega zavisio od tražnje za tom valutom. Iako je 2010. godine u odnosu na početnu 2009. stopa monetarnog rasta BTC valute iznosila 100%, trenutno oko 13% na godišnjem nivou, zbog same prirode proizvoda i usluga koje se njime mogu kupiti i usled sve većeg broja kompanija koje primaju bitkojn (En.bitcoin.it n.d.) kao sredstvo plaćanja, ovaj monetarni rast ne izaziva inflaciju.

• Paralelno sa padom cena izraženih u bitkojn valuti povećavala bi se granična sklonost štednji, pa bi povećanje brzine opticaja novca, kao potencijalni faktor koji bi mogao da utiče na smanjenje deflacionih procesa, izostalo (ECB 2012, p.25).

Kalkulacijom se takođe može doći do zaključka da će već 2025. godine stopa
monetarnog rasta iznositi manje od 1% (tačnije 0,83%), a 2037. godine manje od 1‰ (tj. 0,095%). Nakon čega, monetarni rast će se i dalje nastaviti zanemarljivo malim stopama, ali nikada neće preći programiranu granicu od 21.000.000 BTC. Kretanje ponude bitkojna tokom vremena je prikazan na Grafikonu 1:

Inače, već 2035. godine. će u opticaju biti 99% programirane gornje granice bitkojna
(približno 20.800.000 BTC), tj. do 2040. godine će nestati interes za daljim “rudarenjem” u današnjem smislu, jer bi bili potrebni ogromni resursi da bi se stvorio čak i minimalni deo jednog bitkojna. Nakon toga, predviđeno se da vlasnici “mining” računara zarađuju po osnovu nalaćivanja transakcionih troškova za verifikovane transkcije u određenom procentu (ECB 2012, p.25), tako da se dugoročno ovaj sistem može oceniti kao održiv. Stopa monetarnog rasta tokom vremena bi se u polulogaritamskom grafikonu sa prirodnom osnovom mogla predstaviti na Grafikonu 2:

Inače, broj generisanih bitkojna dnevno koje jedan pojedinac može ostvariti po osnovu
“mining” aktivnosti je implementiran u samom kodu bitkojn valute i određuje se po sledećoj formuli (Bitcoin.stackexchange.com 2011):

Ukoliko bismo uprostili ovu formulu time što bismo deo formule sačinjen od više konstanti sveli na jedan realan broj dobili bismo njenu skraćenu verziju:

U ovom izrazu značenje parametara je sledeće:

• X predstavlja broj generisanih bitkojna,

• D predstavlja trenutni „difficulty“ faktor,

• H predstavlja trenutni „hash-rate“, odnosno brzinu kojom konkretan uređaj koji pojedinac poseduje vrši „rudarenje“,

• B predstavlja nagradu u bitkojnima za realizovan blok transakcija,

• 20,11626 predstavlja konstantu u formuli.

Kao što se može zapaziti, pored toga što zarada po osnovu “mining” procesa zavisi od tzv. “difficulty” faktora, predviđene brzine stvaranja BTC u jedinici vremena (trenutno iznosi 25 BTC po jednom bloku, odnosno na svakih 10-ak minuta), ovaj proces zavisi od brzine kojom računari vrše “rudarenje”. Brzina se izražava u h/s (engl. “hash per second”), odnosno u Mh/s ili Gh/s. Na osnovu kalkulacija se može zaključiti da zarada i brzina otplate po osnovu “mining” procesa zavisi od kvaliteta uređaja koji se koristi za taj proces. Inače, zarada po osnovu korišćenja klasičnih grafičkih kartica koje su se do nedavno koristile za ovaj proces je trenutno neuporedivo manja (nekoliko desetina do nekoliko hiljada puta) u odnosu na najsavremenije uređaje za “rudarenje” (En.bitcoin.it n.d.)). Budući da se tokom narednih godina može očekivati povećanje “difficulty” faktora (u skladu sa dosadašnjom tendencijom (Bitcoinx.com n.d.)) i smanjenje broja generisanih bitkojna po bloku transakcija, profitabilnost će se, pod pretpostavkom nepromenljivog kursa i nepromenjenih cena uređaja za “rudarenje” i električne energije višestruko smanjivati.

U Tabeli 1 su prikazani osnovni statistički podaci o bitkojn valuti na dan 22.03.2013. i na dan 30.08.2013. godine:

Kao što se može zapaziti, u odnosu na period pre 5 meseci, došlo je do povećanja
bitkojn novčanih jedinica u opticaju, što je i očekivano, budući da je u pitanju programiran proces. Takođe, došlo je do povećanja tržišne kapitalizacije BTC valute, što je pre svega posledica njene apresijacije. Uvećanje kapitalizacije tokom vremena od samog nastanka 2009. godine, a naročito tokom 2013. godine, kako usred povećanja broja bitkojna, tako i usled apresijacije njegovog deviznog kursa može se uočiti sa Grafikona 3:

Može se reći da BTC valutni sistem ima određene sličnosti sa zlatnim standardom, jer postoji gornja granica rasta količine valute u opticaju, tako da, slično sistemu zlatnog važenja, može postati kočnica daljem razvoju, budući da onemogućuje povećanje tražnje putem povećanja količine novca u opticaju. Povezano sa pravilom “kontrolisane ponude”, poželjno je naglasiti da je čak i sam Milton Fridman smatrao da je monetarnu politiku programirane ili konstantne stope monetarnog rasta moguće uspešno implementiratu pomoću računara (Econlib.org 2006). Inače, pristalice bitkojna kritikuju sistem frakcionih rezervi. Takođe, smatraju da je nastanak ove valute početni korak u ukidanju monopola centralne banke kao ekskluzivnog emitenta novca (ECB 2012, p.22). Postoje i shvatanja da je kreator ove valute kao inspiraciju imao zlatni standard. Međutim, ono po čemu se ovaj sistem razlikuje od zlatnog standarda jeste nedostatak unutrašnje, tj. materijalne vrednosti koja je svojstvena robnom novcu kao što su to plemeniti metali, dok bitkojn poseduje samo funkcionalnu vrednost koja zavisi od njegove kupovne snage.

Postoje, međutim, i shvatanja da bitkojn valuta u suštini funkcioniše kao Ponzijeva šema, budući da onima koji ranije počnu sa njenim korišćenjem pruža mogućnost ostvarenja značajnog profita ukoliko prodaju svoje bitkojne u uslovima rasta cena. Međutim, kao razlike ovog sistema u odnosu na Ponzijevu šemu možemo izdvojiti (ECB 2012, p.27):

• Ne postoji očekivani finansijski prinos koji se može ostvariti niti se prilikom prvog korišćenja bitkojn valute potpisuje ugovor koji garantuje visok prinos, čak ni za početne ulagače. U praksi, profit se može ostvariti kako po osnovu rudarenja, čime nastaju novi bitkojni, tako i po osnovu jačanja deviznog kursa ove valute. Međutim, taj profit je neizvestan, pre svega komponenta koja se odnosi na apresijaciju deviznog kursa.

• Ne postoji centralna institucija ili kompanija koja bi mogla da pokupi novac od korisnika
sistema i „nestane“. Iako u praksi oni koji su prvi počeli da „rudare“ uspevaju da
najviše i zarade, svaki profit ostvaren po osnovu „rudarenja“ i kasnijeg izlaska iz sistema bi se pre mogao okarakterisati kao spekulacija („kupiti jeftino, prodati skupo“) nego Ponzijeva šema. Međutim, u praksi je ipak postojao primer koji demantuje ovaj argument, a u pitanju je slučaj kompanije „Bitcoin Savings and Trust“ (“BTCST”) koja je tokom 2011. i 2012, godine koristeći klasičnu Ponzijevu šemu proneverila novac svojih korisnika. Ipak, ovaj primer se može oceniti samo kao izuzetak, odnosno kao zloupotreba sistema, ali ne i kao dokaz da bitkojn valuta funkcioniše kao Ponzijeva šema.

Devizni kurs bitkojna

Devizni kurs bitkojna se, kao i u slučaju bilo koje druge valute formira na berzi, na bazi sučeljavanja ponude i tražnje za tom valutom. U odnosu na početak godine kada je BTC/USD kurs iznosio približno 13, krajem avgusta je vrednost bitkojna prema američkom dolaru približno 10 puta veća i BTC/USD kurs iznosi oko 130. Očigledno je da 1 BTC ima višestruko veću vrednost od bilo koji zvanične svetske valute, pri čemu se njegova vrednost uglavnom izražava u USD, budući da se na bitkojn berzama najveći deo bitkojna razmeni za američki dolar.

Krajem avgusta se u opticaju nalazi ukupno skoro 12 miliona BTC, pri čemu njihova ukupna vrednost izražena u USD približno iznosi preko 1,4 milijarde USD. Konkretno, to znači da je ukupna vrednost svih emitovanih bitkojna nominalno veća od bruto društvenog proizvoda pojedinih zemalja. Budući da je cena zlata približno 50 USD/g, možemo zaključiti da 1 bitkojn vredi nešto više od 2,5 grama zlata. Prevedeno u RSD po kursu od približno 85 RSD/USD, za kupovinu jednog bitkojna je na dan 29.08.2013. godine potrebno više od 11.000 RSD. Pritom, 1 bitkojn je jednak 100.000.000 „satoshis“-a (naziv „satoshis“ potiče od pseudonima Satoshi Nakamoto, tj. pseudonima kreatora ili grupe ljudi koji su stvorili bitkojn).

Inače, kurs bitkojna zavisi od ponude i tražnje za ovom valutom. Kretanje srednjeg ponderisanog dnevnog kursa BTC valute u odnosu na USD može se uočiti na osnovu Grafikona 4:

Na osnovu dostupnih podataka od početka 2013. godine statističkom analizom može se
doći do zaključka da linearna funkcija trenda najbolje opisuje kretanje vrednosti BTC valute. Ocenjena linearna funkcija trenda glasi:

BTC/USD = 27.95 + 0.45t

pri čemu je bazni period 1. januar 2013. godine, a to je ceo broj koji predstavlja broj dana nakon 1.januara. Međutim, budući da je koeficijent determinacije svega r²= 0.52, ocenjena funkcija trenda se ne može primeniti za ekstrapolaciju, odnosno ne bismo mogli sa velikim stepenom sigurnosti da procenimo kretanje vrednosti bitkojna u budućnosti. Ovako nizak koeficijent determinacije ukazuje na činjenicu da je devizni kurs bitkojna veoma nestabilan. Nestabilnosti deviznog kursa bitkojna u velikoj meri doprinosi i podložnost različitim šokovima, o čemu će više reči biti kasnije.

Prednosti i nedostaci bitkojn valute

Kao osnovne prednosti bitkojna u odnosu na ostale, kako nacionalne, tako i alternativne valute, obično se navode:

• Za razliku od transakcija klasičnim elektronskim novcem koji se nalazi na računima banaka, u slučaju bitkojna ne postoje transakcioni troškovi ili su oni svedeni na minimum, dok sa druge strane ne postoji ograničenje u pogledu minimalnog iznosa transakcije koju je moguće realizovati (Nakamoto n.d., p.1).

• Kontrolu transakcija i emisiju BTC valute vrše kompjuterski algoritmi, čime se
onemogućava pojava veštački izazvane inflacije. Takođe, ovom verifikacijom se izbegava “duplo plaćanje” (engl. “double-spending”), čime bi se mogao zloupotrebiti sistem (Bitcoin.org/en/ about n.d.) i nekontrolisano povećavala količina novca u opticaju. Sigurnost plaćanja je pritom zasnovana na korišćenju kriptografije.

• Praktično je gotovo nemoguće falsifikovati bitkojn. Teoretski, to bi bilo moguće ukoliko bi se isti BTC iskoristio za istovremeno obavljanje dva plaćanja. Međutim, lanac digitalnih potpisa onemogućava takve transakcije (Stanford Bitcoin Group n.d.).

• Omogućena je potpuna anonimnost transaktora. Međutim, iako ovo predstavlja pogodnost za određene grupe ekonomskih subjekata, sa aspekta poreskih i regulatornih organa ova osobina bitkojna bi se definitivno mogla oceniti kao njen nedostatak. Za razliku od elektronskog novca u platnom prometu kod kojeg su informacije o učesnicima u transakciji javnog, a informacije o transakcijama privatnog karaktera, u slučaju bitkojn valute su informacije o transaktorima privatnog karaktera, tj. veoma često ni samim transaktorima nije poznato kome vrše plaćanja, dok su same karakteristike realizovane transakcije javnog karaktera.

Sa druge strane, kao neke od osnovnih nedostataka bitkojn valute možemo izdvojiti sledeće:

• Bitkojn nije široko prihvaćen kao sredstvo plaćanja. Naime, veoma je mali broj privrednih subjekata koji primaju bitkojn za prodaju prodaju robe, odnosno pružanje usluga. Iako je broj ovih subjekata sve veći, uloga bitkojna kao sredstva plaćanja je još uvek veoma ograničena. Razlog ovoj pojavi leži kako u činjenici da postoji niz proizvoda koji se ne mogu kupiti za bitkojn, tako i u činjenici da ova valuta ne postoji u svojoj fizičkoj verziji, tako da se može koristiti jedino za elektronska plaćanja.

• Devizni kurs bitkojna je veoma nestabilan. Tome u velikoj meri doprinosi i nepostojanje centralnog entiteta poput centralne banke koja bi putem intervencija na deviznom tržištu ili nekom drugom merom monetarne politike mogla pozitivno da utiče na njegovu stabilizaciju.

• Transakcije bitkojn valutama nisu reverzibilne, što znači da nije moguće poništiti već realizovanu transakciju. Iako se ova osobina bitkojn valute može smatrati njenim nedostatkom, značajno je zapaziti da bitkojn u suštini više liči na keš nego na elektronski novac, pa samim tim nema nikakvu mogućnost poništavanja transakcija, jer po definiciji ne postoji sistem za praćenje toka novca. Drugim rečima, transakcije realizovane elektronskim novcem koji se nalazi na računima banaka se mogu poništiti u određenom roku. Sa druge strane, u najvećem broju slučajeva gotovinu potrošenu u prodavnici uglavnom nećemo moći da povratimo, osim ukoliko nije u pitanju roba sa garancijom i sl. Upravo u ovome i leži jedan od najvećih problema vezan za korišćenje bitkojn valute, a koji se odnosi na teškoće prilikom povraćaja novca u slučaju kupovine neispravnih proizvoda bez adekvatno regulisane garancije. Sa druge strane, ovo je odličan mehanizam zaštite prodavaca od zloupotreba, jer im ovaj mehanizam omogućuje sigurnu i momentalnu naplatu svojih potraživanja po osnovu prodate robe (Nakamoto n.d., p.1). Vezano za reverzibilnost transakcija, značajno je naglasiti da je osnovni uzrok ove osobine bitkojna činjenica da, u opštem slučaju, ne postoji posrednik u plaćanju, odnosno, sve plaćanja se vrše direktno između tržišnih subjekata. Iako se nererzibilnost može oceniti kao nedostatak bitkojna, treba imati u vidu da nepostojanje posrednika za posledicu ima nepostojanje provizija koje bi u suprotnom naplaćivale banke ili drugi posrednici u platnom prometu. Međutim, ne treba zanemariti činjenicu da postoje opcione provizije koje plaćaju oni koji žele da transakcija u bitkojn valuti bude brže realizovana (Stanford Bitcoin Group n.d.).

• Iako je reč o vidu elektronskog novca, postoji mogućnost njegovog gubitka. Naime, jedna od specifičnosti ove valute jeste da ona postoji samo u svojoj elektronskoj verziji. Pritom se nalog koji se koristi za plaćanja razlikuje od klasičnog transakcionog računa u banci po tome što ne postoji institucija poput banke koja bi transaktorima zatvorila ili blokirala nalog. Takođe, ne postoje nikakva ograničenja u pogledu korišćenja bitkojna. Nalog mogu deaktivirati sami korisnici sistema time što bi prestali da ga koriste i time što bi se oslobodila svih BTC valuta na svom nalogu. Nalog se inače gubi i ukoliko se prilikom oporavka operativnog sistema na računaru ne obezbedi skladištenje (engl. “backup”) bitkojna. Time se faktički taj novac trajno gubi iz sistema. U tome se faktički i ogleda sličnost između bitkojn valute i običnog novca, budući da on praktično može biti izgubljen ili uništen (Kaplanov 2012, p.116). Međutim, za razliku od običnog novca koji može biti dodatno otštampan od strane centralne banke, u slučaju bitkojna ne postoji entitet koji bi emitovao novu količinu novčanih jedinica koje bi zamenile nestale ili uništene bitkojne.

• Kao poslednji nedostatak bitkojna bismo mogli navesti sve one probleme koji se odnose na zloupotrebe kojima je on podložan, a koji se odnose na mogućnost obavljanja nelegalnih aktivnosti, pranje novca, stvaranja “crnih tržišta”, ali i poreskih rajeva, mogućnost poreske evazije, ali i neotpornost na različite napade kompjuterskih virusa itd.

Korišćenje BTC valute se preporučuje manjim kompanijama i preduzetnicima, budući da im omogućuje prodaju proizvoda i njihovu naplatu uz niže transakcione troškove, tj. bez provizija različitih finansijskih institucija, kao i zahvaljujući činjenici da je veoma lako implementirati ovaj oblik prodaje i naplate prodaje putem Interneta. Međutim, time se može dovesti u pitanje legalnost obavljanja takvih aktivnosti, naročito kada je reč o prodaji digitalnih proizvoda (softvera, muzike,…) koji se mogu neograničen broj puta umnožavati i prodavati bez ikakve evidencije, čime se može izbeći izvršenje poreske obaveze.

Finansijske institucije koje posluju sa bitkojnima

Trenutno postoji oko 50 aktivnih berzi na kojima se zvanične valute mogu razmeniti za bitkojn, od kojih je najznačajnija “MtGox” na kojoj se dnevno razmeni oko 64% ukupnog prometa bitkojn valutom za ostale zvanične valute i obrnuto. Inače, bitkojn se najviše razmenjuje za USD (74%) i EUR (14%), dok je značaj svih ostalih valuta zanemarljiv (Bitcoincharts.com n.d.). Inače, statistička analiza aktivnih i ugašenih bitkojn berzi je pokazala nekoliko zakonitosti (Christin, Moore 2013, p.7):

• Sa povećanjem prometa na nekoj berzi smanjuje se verovatnoća da će doći do njenog zatvaranja

• S druge strane, što je promet na nekoj berzi veći, postojaće i veća šansa da dođe do različitih oblika zloupotreba i prekršaja.

Pritom treba imati u vidu da je u ovoj analizi apstrahovan niz faktora koji bi potencijalno mogli da utiču na dobijanje drugačijih rezultata. Primera radi, nije uzeta u obzir reputacija samih berzi, odnosno činjenica da će atraktivnost same berze zavisiti od sigurnosti koju ona pruža svojim korisnicima.

Takođe, iako je kao jedna od osnovnih karakteristika kriptovaluta, a samim tim
i bitkojna, navedena činjenica da ovakve valute u opštem slučaju funkcionišu bez posredovanja finansijskijh institucija, ne treba zanemariti činjenicu da se marta 2013. godine pojavio prvi hedž fond „Exante“ koji investira u bitkojn. Treba međutim naznačiti da ovaj fond ima širok portfolio aktivnosti, pri čemu su operacije sa bitkojnom samo jedna od njih. Fond kao naknadu za svoje usluge ne naplaćuje procentualni deo ostvarenog profita, već fiksnu proviziju od 0,5% neto vrednosti Bitcoin Fund-a. Pritom, ovaj fond ogroman akcenat stavlja na zaštitu podataka i sigurnost fonda. Marta 2013. godine vrednost fonda je iznosila približno 3,2 miliona USD. Inače, za pristup fondu su neophodna inicijalna ulaganja od minimum 100.000 USD (Forbes.com 2013). Ovaj fond ostvaruje zaradu po osnovu kapitalnih dobitaka na kupljene bitkojne, pri čemu jedna akcija ovog fonda vredi tačno jedan BTC. S obzirom na vrtoglavi rast vrednosti bitkojn valute, očekuju se visoki prinosi po osnovu plasmana ovog fonda. Kao osnovne prednosti investiranja u fond umesto direktne kupovine BTC valute navode se (Exante.eu/press/news2013[a]):

• Lakše je kupiti akcije/investicione jedinice fonda nego bitkojn.

• Sredstva investirana u fondove umesto u direktnu kupovinu bitkojn valute se smatraju sigurnijim, budući da takvi fondovi, između ostalog i Exante, značajan akcenat stavljaju na kriptografsku sigurnost sredstava svojih korisnika.

Inače, od juna 2013. godine ovaj fond svojim klijentima nudi „Automatic Trading Platform“ (ATP), odnosno elektronsku platformu za trgovinu koja im omogućuje niz usluga koje se, između ostalog, odnose na različite statističke alate i portfolio menadžment (Exante.eu/press/news 2013[b]).

Međutim, ovaj fond nije prva finansijska institucija koja je radila sa bitkojn valutom. Naime, ne treba zaboraviti ni na „Bitcoin Savings and Trust“ (“BTCST”) kompaniju koja je, koristeći klasičnu Ponzijevu šemu, od 2011. do septembra 2012. godine prikupila oko 700.000 BTC (vrednih više od 4,5 miliona USD) od svojih klijenata obećavši im nedeljne stope prinosa od čak 7%, a zatim taj novac proneverila. Tim povodom je jula 2013. godine američka “Komisija za hartije od vrednosti i berzu” (engl. “Securities and Exchange Commission” - SEC) optužila ovu kompaniju i Trendon Shaversa, njenog osnivača (Wang 2013).

Takođe, postoje i najave da će vlasnici BTC valute moći da na realnim bankomatima da povlače zvaničan novac čiji je emitent centralna banka u ekvivalentnom iznosu (eventualno umanjenom za određenu proviziju), kao i da će se moći koristiti prilikom kupovine u prodavnicama na POS terminalima (Newscientist.com 2012).

Kao što se može zaključiti, iako je bitkojn po svojoj prirodi decentralizovana valuta koja čak i eliminiše potrebu za finansijskim posrednicima, same potrebe njegovih korisnika očigledno nameću potrebu za odgovarajućim finansijskim institucijama koje bi imale različite funkcije u bitkojn transakcijama. Kao neke od finansijskih institucija koje za sada posluju sa bitkojn valutom za sada su se izdvojile berze koje omogućuju razmenu najpoznatijih svetskih valuta za bitkojn i obratno. Takođe, sve češće se javljaju i druge finansijske institucije kao posrednici u plaćanju bitkojnima, a koje svojim klijentima nude veći stepen zaštite podataka i sigurnosti pri obavljanju transakcija u odnosu na direktna plaćanja bez korišćenja usluga finansijskih posrednika. U tom smislu, ukoliko izvršimo komparaciju razvoja decentralizovane bitkojn valute sa razvojem klasičnog novca, pojava nekog oblika centralnog entiteta u ovom sistemu (po osnovu ekonomske moći ili po osnovu nekih zakonskih odredbi) koji bi preuzeo neke od funkcija klasične centralne banke više ne deluje kao naučna fantastika. Naime, prvi oblici novca su, kao što je poznato, bili stoka, koža, so, med, krzno, kasnije metali kao što su gvožđe, bakar i plemeniti metali (srebro i zlato), a zatim i novčanice. Paralelno sa razvojem sredstava plaćanja javljali su se novi učesnici u privrednom životu kao što su zlatari koji su izdavali certifikate po osnovu deponovanog novca i međusobno vršili kliring potraživanja svojih klijenata. Nakon toga nastaju i privilegovane banke koje su bile jedine ovlašćene od strane države da emituju banknote, da bi prve centralne banke nastale tek u 17. veku (Đurović-Todorović 2010, str.18- 23). U tom smislu, iako prve oblike novca nije emitovala nijedna centralna institucija, već sami ljudi, nije isključena mogućnost da nekada u budućnosti kriptovalute kao što je bitkojn, koje su po svojoj prirodi decentralizovane, dobiju centralnu instituciju. Međutim, budući da, prema mnogim shvatanjima, upravo decentralizovanost ovakve valute predstavlja faktor koji u najvećoj meri pozitivno utiče na tražnju za takvom valutom, postoji verovatnoća da bi u slučaju pojave centralnog entiteta u takvim sistemima opala tražnja za tim valutama, a povećala se tražnja za drugim valutama koje još uvek nisu centralizovane. U konačnom, ceteris paribus, pokušaj regulacije i centralizacije neke kriptovalute bi u konačnom samo mogao dovesti do napuštanja tih valuta, erozije njihovog značaja i migracije korisnika i tranfera njihovih sredstava u druge valute.

Problemi funkcionisanja i regulacija bitkojna

Bitkojn valuta je gotovo u potpunosti van regulacionog spektra centralne banke i poreskih organa. Stoga je pojedini autori pogodnim instrumentom za stvaranje “crnog tržišta” različitih roba i usluga, a najznačajnija opasnost postoji ukoliko bi se koristila za obavljanje nelegalnih aktivnosti. Primera radi, zabeleženi su slučajevi kada se bitkojn valuta koristila za kupovinu droge putem Interneta (Manchin. senate.gov 2011).

Takođe, ništa beznačajniji nisu problemi po osnovu krađe (koje su se već dešavale) ili potencijalnog nekontrolisanog umnožavanja ove valute od strane cyber-kriminalaca (što je za sada praktično neizvodljivo). Usled toga, može doći i do značajnih fluktuacija kursa bitkojn valute. Između ostalog, postoje i procene stručnjaka za kriptografiju i sigurnost podataka na Internetu da se sigurnost ove valute može oceniti kao veoma niska (Economist.com 2012). Primera radi, 2011. godine se pojavio kompjuterski virus, tj. „Trojanac“ koji “krade bitkojn novčanike” (engl. „Bitcoin wallet“), tj. koji, ukoliko se nađe na računaru onog ko koristi bitkojn valutu, preuzima i šalje putem Interneta na odgovarajuću adresu kompjuterske fajlove pomoću kojih je moguće sa nekog drugog računara koristiti tuđ bitkojn novac (Symantec.com 2011). Usled tog sigurnosnog kolapsa, vrednost bitkojna je pala sa 30,99 USD 08.06.2011. na svega 0,10 USD 20.06.2011. Do decembra 2011. godine vrednost valute se vratila na nešto više od 3 USD (ECB 2012, p.38). Sledeći značajan udarac na bitkojn valutu dogodio se 10. aprila 2013. godine. Tog dana je trgovina BTC valutom otpočela po ceni od 200 USD, da bi tokom dana dostigla svoj istorijski maksimum od čak 266 USD, da bi u roku od par sati njena vrednost pala ispod 100 USD. Iako su se prve sumnje odnosile na dv. DDoS napad, zvaničnici MtGox berze su izjavili da je uzrok ovog problema preveliki obim trgovine.

Inače, DDoS napad (engl. „distributed denial- of-service attack“) predstavlja napad na tržišni centar putem masovnog ispostavljanja naloga za trgovinu kako bi se izazvala blokada u trgovini i izvršio uticaj na cenu. Međutim, pravi DDoS napad je ubrzo zaista usledio, pa je berza prekinula proces trgovanja u periodu od 2 sata, mada je i narednih 8 sati postojao problem u pristupu mreži. Prekid trgovanja se desio na još nekim bitkojn berzama. Ovaj kolaps je ukazao na neke od osnovnih slabosti bitkojn valute, a koje se odnose kako na dominantan položaj MtGox berze, tako i na činjenicu da je veliki broj elektronskih berzi za trgovanje bitkojn valutom razvijan od strane web developer-a koji jesu iskusni profesionalci, ali nisu poznavali u dovoljnoj meri način funkcionisanja finansijskih berzi (Bitcoinmagazine.com 2013).

Jedno od osnovnih pitanja koje se postavlja od same pojave bitkojn valute odnosi se na legalnost njegove primene. Inače, kao razlozi zbog kojih bi bitkojn trebalo smatrati potpuno legalnom valutom navode se: pravo na slobodnu razmenu, činjenica da bitkojn ne predstavlja alternativu američkom dolaru kao zvaničnoj valuti, odnosno ni na koji način ne predstavljaju njegov falsifikat, niti se nalaze u širokoj upotrebi. Sa druge strane, kao razlozi zbog kojih bi trebalo zakonski preciznije regulisati korišćenje bitkojna navode se povećana mogućnost poreske evazije i činjenica da bitkojn otvara mogućnost za kreiranje poreskih rajeva i crnog tržišta različite robe (pre svega droge), kao i za pranje novca.

Naime, transakcije u bitkojnima prema nekim ocenama imaju klasične elemente bartera, odnosno trampe, a takve transakcije su oporezive. Međutim, bitkojn po svojoj prirodi nudi anonimnost i mogućnost prikrivanja brojnih transakcija od poreskih organa čime se izbegava izvršenje poreske obaveze. Takođe, značajno pitanje se odnosi i na nadležno zakonodavstvo u slučaju transakcija u bitkojn valuti na međunarodnom nivou, kada bi bilo veoma teško utvrditi nadležnu poresku vlast. Sa jedne strane, kriptovalute (među kojima je trenutno najaktuelniji bitkojn) su sve popularnije. Sa druge strane, finansijske institucije su pod sve većim pritiskom da dostavljaju potrebne informacije o svojim klijentima poreskim organima i sarađuju sa njima kako bi se sprečila poreska evazija. Iako je reč o potpuno nezavisnim procesima, činjenica je da oni u sve većoj meri konvergiraju (Marian 2013, p.38). U tom smislu, korišćenje kriptovaluta je po svojim efektima dosta slično poslovanju u ofšor zonama, budući da profit ostvaren u, primera radi, bitkojn valuti nije predmet oporezivanja, a takođe korisnici ovih valuta imaju obezbeđenu anonimnost. Praktično, sa nastankom kriptovaluta poreski obveznici su dobili novo oružje za poresku evaziju. Štaviše, ne postoji ni institucija od koje bi poreski organi mogli da zahtevaju dostavljanje informacija o vlasnicima računa u toj valuti. U sistemima plaćanja zasnovanim na kriptovalutama ne postoje ni centralne banke kao emitenti, ni klasične finansijske institucije koje bi mogle biti predmet različitih pritisaka poreskih organa. Drugim rečima, korišćenje kriptovaluta za sada, uslovno rečeno, poreske vlasti ne mogu uspešno da kontrolišu, odnosno da detektuju korišćenje ovih valuta na sistematičan način, osim eventualno u pojedinačnim slučajevima. Prema nekim shvatanjima, postoji opasnost da će se u budućnosti poreska evazija sve više odvijati putem korišćenja kriptovaluta, a na štetu sadašnjih ofšor zona, odnosno mogu im predstavljati direktnu konkurenciju. Međutim, sa druge strane treba imati u vidu relativno malu vrednost virtuelne ekonomije u okviru koje se koriste te vrituelne valute, tako da je za sada prisutno i relativno malo interesovanje nadležnih poreskih organa za većom kontrolom ovih tokova. Takođe, trenutni ekonomski potencijal kriptovaluta im ne omogućuje da postanu značajnija konkurencija ofšor zonama.

Pored poreske evazije, anonimnost koja je imanentna bitkojn valuti pruža i niz mogućnosti za prikrivanje različitih kriminalnih aktivnosti. Pod tim pre svega imamo u vidu trgovinu drogom, pranje novca, i niz drugih kriminalnih aktivnosti.

Stoga, kao potencijalna rešenja za rizike koje primena ove valute sa sobom
nosi mogu se izdvojiti sledeći predlozi (www-cs-faculty. stanford.edu n.d.[2]):

• Forsirano licenciranje

• Budući da u slučaju bitkojna ne postoji centralni entitet niti klasične finansijske institucije koje bi mogle biti primorane da izvrše registraciju kao posrednici u plaćanju (engl. „money transmitters“), postoje predlozi da bi se registracija trebala odnositi samo na vlasnike „mining“ računara. Međutim, to bi predstavljalo isuviše komplikovanu proceduru, a takođe bi postojao problem vezan za regulaciju ukoliko bi se „rudarenje“ vršilo iz drugih zemalja u kojima ne postoji ovakav oblik regulacije.

• Zahtevi za poreskim izveštajima - Postoji ideja da bi svi korisnici bitkojna trebalo da automatski budu u obavezi da poreskim organima dostavljaju sve izveštaje o transakcijama u ovoj valuti. Međutim, primenom ovakve mere poreski organi bi se suočili sa preprekama kao što su: mogućnost obavljanja transakcija iz inostranstva, teška izvodljivost s obzirom na neophodnost saglasnosti korisnika, nestabilna vrednost bitkojn valute i niz drugih.

• Prinudno gašenje - Kao jedan od načina za gašenje ove i sličnih valuta može se navesti i formalna zabrana korišćenja ovakvih valuta kao sredstava plaćanja i donošenje niza restriktivnih zakonskih odredbi kojima bi se suzbijalo ili kontrolisalo korišćenje ovih valuta. Takođe, postoje ideje da bi virtuelne valute, s obzirom na relativno mali ekonomski značaj, mogle da budu u potpunosti otkupljene od strane centralne banke ili da centralna banka angažuje resurse koje bi koristila za „rudarenje“ tih valuta, čime bi one bile eliminisane iz dalje upotrebe (Marian 2013, p.47). Međutim, to bi uvek iziskivalo manje ili veće troškove. Takođe, tu bi se možda pojavila i mogućnost različitih zloupotreba.

Međutim, i pored izdvojenih teorijskih shvatanja o nužnosti i načinu regulacije transakcija u bitkojn valuti, zanemarljivo mali broj zemalja je učinio nešto konkretno po tom pitanju. Primera radi, u slučaju SAD-a ne postoji nijedna zakonska odredba kojom se izričito zaključuje zabrana korišćenja ove valute i definiše njeno korišćenje ilegalnom aktivnošću (www-cs-faculty.stanford.edu n.d.[1]). Sa druge strane, postoje i određeni pokušaji da se različitim preporukama, direktivama i podzakonskim aktima daju smernice za regulaciju alternativnih valuta, uključujući i decentralizovane virtuelne valute kao što je bitkojn. Jedan od njih je i „Primena FinCEN- ove regulacije na osobe koje administriraju, razmenjuju i koriste virtuelne valute” (engl. „Application of FinCEN’s Regulations to Persons Administering, Exchanging, or Using Virtual Currencies”). U pitanju je preporuka kojom je “Financial Crimes Enforcement Network” kao departman Trezora SAD-a pokušao da da sugeriše način implementacije „Bank Secrecy Act“ regulative na virtuelne valute. Prema ovoj preporuci, ekonomski subjekt koji kreira virtuelnu valutu i koristi je za kupovinu realnih dobara i usluga se smatra korisnikom te valute i njegove aktivnosti nisu predmet regulacije. Sa druge strane, subjekt koji kreira virtuelnu valutu i prodaje je za zvanično sredstvo plaćanja se smatra posrednikom u plaćanju i njihove aktivnosti su predmet regulacije (Fincen.gov 2013, p.5). Međutim, osim ovog pojmovnog razgraničenja ovom preporukom nije dat odgovor na niz dodatnih pitanja vezanih za regulaciju ovih transakcija.

U Nemačkoj je ove godine bitkojn dobio status „privatnog novca“ (engl. „private money“), čime je načinjen značajan korak napred ka širem zakonskom obuhvatu i masovnijem korišćenju ove valute. Korišćenje bitkojna i njegova emisija nisu zabranjeni, međutim, profit po osnovu korišćenja bitkojna podleže poreskim zakonima. Naime, prihodi ostvareni po osnovu prodaje proizvoda i pružanja usluga ostvareni u bitkojn valuti se oporezuju porezom na dodatu vrednost, dok se sav ostali profit po osnovu emisije ili korišćenja bitkojna oporezuje porezom na dohodak, odnosno dobit (Dw.de 2013). Međutim, nije naglašeno na koji bi način bilo rešeno pitanje poreske evazije.

Iako po pitanju regulacije bitkojna nije mnogo učinjeno ni u Francuskoj, značajno je zapaziti činjenicu da su regulatorni organi Bitcoin-Central-i, jednoj od bitkojn berzi, dali dozvolu za obavljanje određenih bankarskih poslova, pre svega onih vezanih za usluge platnog prometa. Time će njenim klijentima biti omogućeno da deponuju sredstva u evrima ili bitkojnima i da ih jednostavno konvertuju (Tagteam.harvard.edu n.d.). Takođe, ova sredstva su deponovana na računu druge finansijske institucije, i u skladu sa tim su osigurana do iznosa od 100.000 EUR od strane francuskog “Fonda za garanciju depozita” (franc. „Fonds de garantie des dépôts “) (En. bitcoin.it n.d.).

Međutim, i pored ovih pojedinačnih izuzetaka, u opštem slučaju područje alternativnih valuta, a pre svega decentralizovanih kriptovaluta kao što je bitkojn do sada nije adekvatno, nedvosmisleno i u potpunosti regulisano ni u jednoj od relevantnih jurisdikcija.

Zaključak

Bitkojn predstavlja specifičnu valutu koja se po svojim karakteristikama razlikuje od svih svojih prethodnika. Otkad se pojavila pokrenula je niz kontroverzi vezanih za pozitivne i negativne efekte njene primene. Emisija ove valute je kompjuterski programirana i ograničena, zasnovana na „peer-to-peer“ tehnologiji i tehnologiji enkripcije podataka čime se faktički eliminiše mogućnost dvostrukog plaćanja, falsifikovanja i sličnih zloupotreba. To je ujedno i jedan od glavnih razloga zbog čega se ova valuta smatra sigurnom iako ne postoji centralna emisiona institucija. Transakcioni troškovi su veoma niski, gotovo su zanemarljivi, ali same transakcije nisu reverzibilne, što se može oceniti značajnim nedostatkom ove valute.

Međutim, s obzirom na činjenicu da je makroekonomski značaj bitkojna zanemarljivo mali, čak i manji šokovi mogu negativno uticati na njegovu stabilnost i izazvati drastične fluktuacije deviznog kursa. Pritom ne postoji centralna institucija koja bi mogla svojim merama pozitivno da utiče na njegovu stabilizaciju, a što može predstavljati značajnu prepreku za masovnije korišćenje ove valute. Budući da ova valuta svojim korisnicima praktično pruža potpunu anonimnost i netransparentnost njihovih aktivnosti, postoje kritike da se na taj način kreira pogodan ambijent za pranje novca, kreiranje crnih tržišta nelegalne robe, poresku evaziju i niz drugih kriminalnih radnji. Takođe, postojali su slučajevi različitih zloupotreba poput Ponzijevih šema i kompjuterskih Trojanaca koji su korišćeni za krađu elektronskih novčanika korisnika bitkojn valuta.

Stoga se vodi sve češća diskusija o potrebi regulisanja ovakvih kriptovaluta. Iako je određen broj zemalja počeo da reguliše bitkojn transakcije, i dalje je relativno malo učinjeno po tom pitanju budući da ovakvo pitanje zahteva veliku opreznost. Naime, bilo koji oblik kontrole i regulacije ovakvih valuta bi za posledicu mogao imati preusmeravanje korisnika tih valuta na korišćenje drugih kriptovaluta koje još uvek nisu predmet regulative ili transfer bitkojn transakcija u one jurisdikcije u kojima one nisu regulisane. U tom smislu, jedan od najvećih izazova za centralne banke i nacionalne regulatorne organe u budućem periodu će se vrlo verovatno odnositi na praćenje efekata korišćenja ovakvih valuta i njihovu regulaciju, odnosno preduzimanje adekvatnih mera u slučaju različitih zloupotreba ili izazivanja nestabilnosti. Kakva će biti budućnost bitkojna i sličnih kriptovaluta zavisiće kako od regulacije ovakvih valuta, tako i od njihove sigurnosti i stabilnosti.

1. Barber Simon, Boyen Xavier, Shi Elaine, Uzun Ersin, “Bitter to Better - How to Make Bitcoin a Better Currency”, Financial Cryptography, Volume 7397 of Lecture Notes in Computer Science, page 399-414. Springer (2012), crypto.stanford.edu/~xb/fc12/bitcoin.pdf, Vreme pristupa: 02.08.2013.

2. Bitcoin.org/en/about, “About Bitcoin”, n.d., bitcoin.org/en/about, Vreme pristupa: 01.08.2013.

3. Bitcoin.stackexchange.com, “How Much Bitcoin Will I Mine Right Now With Hardware X?”, 2011, bitcoin.stackexchange.com/questions/118/how-much-bitcoin-will-i-mine-right-now-with-hardware-x, Vreme pristupa: 08.08.2013.

4. Bitcoinbalkan.com, “Uvod u Bitcoin”, 2012, bitcoinbalkan.com/uvod-u-bitcoin, Vreme pristupa: 24.08.2013.

5. Bitcoincharts.com, n.d., bitcoincharts.com, Vreme pristupa: 28.08.2013.

6. Bitcoinmagazine.com, “The Bitcoin Crash:An
   Examination”, 2013, bitcoinmagazine.com/markets/the-bitcoin-crash-an-examination-1365911041, Vreme pristupa: 22.08.2013.

7. Bitcoinx.com, n.d., bitcoinx.com/charts/, Vreme pristupa: 29.08.2013.

8. Christin Nicolas, Moore Tyler, “Beware the Middleman: Empirical Analysis of Bitcoin Exchange Risk”, Financial Cryptography, Volume 7859 of Lecture Notes in Computer Science, pages 25-33. Springer (2013), andrew.cmu.edu/user/nicolasc/publications/MC-FC13.pdf, Vreme pristupa: 07.08.2013.

9. Dw.de, “Germany lends real value to bitcoin virtual money”, 2013, dw.com/en/germany-lends-real-value-to-bitcoin-virtual-money/a-17038675, Vreme pristupa: 25.08.2013.

10. Đurović-Todorović Jadranka, „Monetarna ekonomija“, Ekonomski fakultet u Nišu, Niš, 2010.

11. ECB, “Virtual Currency Schemes”, 2012, ecb.europa.eu/pub/pdf/other/virtualcurrencyschemes201210en.pdf, Vreme pristupa: 01.08.2013.

12. Econlib.org, “An Interview with Milton Friedman”, 2006, econlib.org/library/Columns/y2006/Friedmantranscript.html Vreme pristupa: 21.08.2013.

13. Economist.com, “Monetarists Anonymous”, 2012, economist.com/node/21563752, Vreme pristupa: 24.08.2013.

14. En.bitcoin.it, “Bitcoin Central”, n.d., en.bitcoin.it/wiki/Bitcoin-Central, Vreme pristupa: 22.08.2013.

15. Exante.eu/press/news , “Bitcoin Fund aims to make Bitcoin Investing easy”, 2013[a], exante.eu/press/news/297/, Vreme pristupa: 27.08.2013.

16. Exante.eu/press/news, “EXANTE Opens Up an Automatic Trading Platform for Bitcoin Funds”, 2013[b], exante.eu/press/news/314/, Vreme pristupa: 27.08.2013.

17. Fincen.gov Fincen.gov, “Application of FinCEN’s Regulations to Persons Administering, Exchanging, or Using Virtual Currencies”, 2013, fincen.gov/statutes_regs/guidance/pdf/FIN-2013-G001.pdf, Vreme pristupa: 15.8.2013.

18. Forbes.com, “First Bitcoin Hedge Fund Launches From Malta”, 2013, Vreme pristupa: 27.08.2013. forbes.com/sites/jonmatonis/2013/03/08/first-bitcoinhedge-fund-launches-from-malta/, Vreme pristupa: 28.08.2013.

19. Kaplanov Nikolei M., “Nerdy Money: Bitcoin, The Private Digital Currency, And The Case Against Its Regulation”, Temple University Legal Studies Research Paper, 2012, luc.edu/media/lucedu/law/ students/publications/clr/pdfs/kaplanov. pdf, Vreme pristupa: 05.08.2013.

20. Manchin.senate.gov, “Manchin Urges Federal Law Enforcement to Shut Down Online Black Market for Illegal Drugs”, 2011, manchin.senate.gov/public/ index.cfm/press-releases?ID=284ae54a-acf1- 4258-be1c-7acee1f7e8b3, Vreme pristupa: 25.08.2013.

21. Nakamoto Satoshi, “Bitcoin: A Peer-to-Peer Electronic Cash System”, n.d., bitcoin.org/bitcoin.pdf, Vreme pristupa: 04.08.2013.

22. Newscientist.com, “Bitcoin credit card to let users withdraw cash”, 2012, newscientist.com/blogs/onepercent/2012/08/bitcoincredit-card-to-let-use.html, Vreme pristupa: 27.08.2013.

23. Marian Omri Y., “Are Cryptocurrencies 'Super' Tax Havens?”, 112 Michigan Law Review First Impressions (2013), ssrn.com/abstract=2305863, Vreme pristupa: 23.08.2013.

24. Sh.wikipedia.org/wiki/Kriptografija, “Kriptografija”, n.d., sh.wikipedia.org/wiki/Kriptografija, Vreme pristupa: 12.08.2013.

25. Stanford Bitcoin Group, “The Basics of Bitcoin”, n.d., bitcoin.stanford.edu/basics, Vreme pristupa: 15.08.2013.

26. Symantec.com, “Infostealer. Coinbit”, 2011, symantec.com/security_response/writeup.jsp?docid=2011-061615-3651-99, Vreme pristupa: 23.08.2013.

27. Tagteam.harvard.edu, “Feed Item: Bitcoin going mainstream? Exchange approved to operate as a bank”, n.d., tagteam.harvard.edu/hub_feeds/1785/feed_items/69431, Vreme pristupa: 26.08.2013.

28. Wang Mengyi, “SEC Charges Texas Man with Running a Bitcoin Ponzi Scheme”, 2013, jolt.law.harvard.edu/digest/patent/flash-digest-news-in-brief-144, Vreme pristupa: 23.08.2013.

29. Www-cs-faculty.stanford.edu, “Current Legal Status”, n.d.[1], cs- faculty.stanford.edu/~eroberts/cs181/ projects/2010-11/Bitcoins/current-legal- status.html, Vreme pristupa: 21.08.2013.

30. Www-cs-faculty.stanford.edu, “Regulating Bitcoin”, n.d.[2], cs.stanford.edu/people/eroberts/cs201/projects/2010-11/Bitcoins/regulating-bitcoin.html, Vreme pristupa: 21.08.2013.

Razgovarao: Mijat Lakićević

Do januara ove godine Lazar Stojković je radio na UC Berkeley School of Information na poziciji asistenta Mortena Hansena, jednog od najistaknutijih profesora menadžmenta u svetu. U martu se, međutim, odlučuje da napusti akademsku karijeru i zauzima poziciju glavnog dizajnera proizvoda u jednom novom start-apu u San Francisku. Ono što za sada o tome može da kaže jeste da je okupljen “fantastičan tim” (o čemu, recimo, govori podatak da je “prethodna kompanija koju je osnovao naš CEO 2013. godine prodata za preko 200 miliona dolara”) u koji su investirale neke od najznačajnijih američkih “venture capital” firmi: Founder Collective (investirali u Uber, BuzzFeed, Periscope, IFTTT, Venmo, Vimeo, itd), General Catalyst (investirali u Airbnb, Snapchat, itd.); Formation 8 (investirali u Oculus). Pored toga, međutim, naš sagovornik nije izgubio sve veze sa Srbijom, naprotiv; trenutno kao mentor u beogradskom ICT Habu, ali i na druge načine, pomaže razvoj start-ap kompanija i povezivanje naše tehnološke zajednice sa Silicijumskom dolinom.

U SAD ima mnogo naših ljudi, naročito u oblasti visokih tehnologija, ali povratne sprege nema. Dačić je pre dve godine bio u SAD na investicionoj konferenciji, kakvi su efekti?

Efekti su svakako dobri za Dačića i pripadnike državne delegacije koja je turistički obišla Zapadnu obalu. Ni Majkrosoft nije loše prošao, jer mu je tadašnji predsednik Vlade usput ostavio još novca srpskih poreskih obveznika. Sve u svemu, ceo taj put mogao bi da se okvalifikuje više kao “shopping trip” za trošenje novca, nego kao investiciona konferencija za njegovo privlačenje. Osim toga, sam događaj u San Francisku bio je amaterski organizovan – niti je imao bilo kakav publicitet u lokalnim medijima, niti je postojala vidljivost u ovdašnjoj tehnološkoj zajednici.

Veću korist od toga donela je majska poseta mojih prijatelja iz 500 Start-ups, drugog najboljeg start-ap akceleratora u svetu, zvezdarskom ICT Habu. Osim predavanja koje su održali start-apima u Beogradu i Novom Sadu, njih trojica su tom prilikom odlučili da 500 Start-ups investira u TruckTrack Vuka Nikolića. Kasnije se jedan od njih odlučio i da kupi stan u Beogradu, jer se potpuno zaljubio u atmosferu srpske prestonice. To su direktne strane investicije, a ne politički marketing.

Što se povratne sprege između tehnološke dijaspore i Srbije tiče, ne bih se složio da ona uopšte ne postoji, ona je samo u skladu sa opštim privrednim okruženjem u zemlji.

Kakva je na osnovu vašeg iskustva ta poslovna klima?

Poslovnu klimu u Srbiji karakterišu: neefikasnost javne uprave i gomila nepotrebne birokratije; arhaičan sistem obrazovanja, uglavnom neprilagođen potrebama tržišta, koji ne proizvodi dovoljno kvalifikovane radne snage; sporost sudova i proizvoljno tumačenje čak i onih relativno savremenih zakona. Uvek se setim onih momaka koji su završili u zatvoru zbog affiliate sajta i dečka kome je tržišni inspektor uručio pozamašnu kaznu za obavljanje delatnosti za koju nije registrovan zbog 10 evra koje je dotični zaradio za godinu dana od specijalizovanog bloga o parfemima. Ako postoji nerazumevanje za bilo kakvo tehnološko preduzetništvo, čak i na tom najnižem nivou, šta onda reći za ozbiljnije poslove?

Kad ste već pomenuli visoke tehnologije, u Srbiji se mnogo govori da je to naša šansa, primer koji ste pomenuli to demantuje.

I ne samo to. U Srbiji nema propisa koji bi potpomogli dalji razvoj tehnološke industrije. Na primer, Srbija još uvek nema pravni ekvivalent “safe harbor” stavki iz američkog Digital milenijum kopirajt akta (Digital Millenium Copyright Act – DMCA), koji je na snazi još od 1998. godine, a predstavlja zakonski mehanizam zaštite za kreatore digitalnih proizvoda od pokušaja drugih da zloupotrebe njihove mobilne aplikacije.

Sa druge strane, ima mnogo propisa koji sprečavaju bilo kakav napredak u određenim oblastima, u čemu ubedljivo prednjači Narodna banka Srbije. Moj omiljeni primer čak nije ni ceo onaj višegodišnji cirkus sa PayPalom koji je nastao zbog zakona o deviznom poslovanju, već zabrana NBS da domaća pravna lica imaju bilo kakve veze sa bitkoinom. Čisto da stavimo stvari u perspektivu, dotična tehnološka inovacija koju po značaju mnogi ovde upoređuju sa World Wide Webom, počinje polako da menja kompletan dosadašnji finansijski sistem i, sa investicijama od blizu 360 miliona dolara, samo od početka ove godine predstavlja ubedljivo najbrže rastuću tehnološku oblast u svetu kada je reč o investiranje u start-apove. Naravno, od toga ni dinar neće završiti u Srbiji.

Posledice?

Nerazumevanje da u današnjem globalizovanom svetu niko ko se bavi tehnologijom jednostavno ne mora da trpi sve ovo gore pobrojano. Zahvaljujući poslovanju koje nije vezano za fizičku lokaciju, svako ima slobodu da bilo kada želi izmesti svoj biznis gde god poželi, a sa njim i kompletne poreske i druge prihode za zemlju u kojoj je biznis registrovan. I ljudi to i rade. Čim se pojave bilo kakvi prihodi, gotovo svi koji imaju veze sa tehnologijom – od frilensera do preduzetnika – Srbiji se zahvale na saradnji, zatvore firmu tu i otvore preko Interneta kompaniju u Delaveru, Singapuru ili negde drugde, jer im jednostavno ne pada na pamet da finansiraju postojeći sistem u Srbiji. Ubrzo nakon što se biznis izmesti iz Srbije, dobar deo shvati da ni oni ne moraju baš da budu tu, nakon čega sledi emigracija.

Najalarmantnija stvar u vezi sa ovim poslednjim je što se uopšte ne radi o običnim inženjerima, koji ionako odlaze u ogromnom broju već skoro 25 godina i čija svaka kupljena karta u jednom pravcu, bar u slučaju IT stručnjaka, Srbiju košta između 50 i 100 hiljada evra, jer je to cena njihovog obrazovanja. Ne, ovde je reč o preduzetnicima koji pokreću nove poslove, stvaraju vrednost, otvaraju nova radna mesta. A svako radno mesto u tehnološkoj industriji u proseku kreira još 4,3 druga radna mesta u privredi, dok, na primer, svako radno mesto u proizvodnji kreira samo 1,4 druga mesta. Njihov egzodus – koji se, bar sudeći po krugu ljudi koje poznajem, samo ubrzava poslednjih godina – ne samo da dugoročno znači ogroman finansijski gubitak za zemlju, već predstavlja i svojevrsnu nacionalnu katastrofu.

Dakle, povratne sprege nema, jer se oni ne vraćaju u Srbiju?

Zbog svih ovih stvari o kojima sam govorio retko kome ko je iole profesionalno ostvaren u inostranstvu uopšte pada na pamet da se vraća i pokreće bilo kakav biznis iz Srbije. Umesto toga, ljudi se odlučuju za nešto drugo: osnivaju kompanije tamo gde je poslovna klima dobra, što znači ne u Srbiji, a onda Srbiju koriste kao neku vrstu domaće autsorsing destinacije. Odnos cena-kvalitet tu je zaista odličan. Na primer, za godišnju platu jednog dobrog softverskog inženjera u San Francisku, u Beogradu se može zaposliti ceo tim.

Naravno, američke kompanije koje su osnovali naši ljudi koriste to kao “tajno oružje”, pa se tako, na primer, ceo razvojni tim veoma uspešnog start-apa Frejm iz Silicijumske doline nalazi u Nišu, jer je odatle njegov osnivač Nikola Božinović, koji inače već gotovo 20 godina živi u Americi. Takvih primera ima mnogo. Poznajem nekolicinu ljudi koji su potrošili bukvalno milione dolara na autsorsing u Srbiji tokom poslednjih desetak godina. Oni bi vrlo rado investirali u srpske start-apove, i ne samo oni, ali je ponuda još uvek jako tanka, poslovna klima nikome ne uliva poverenje, a start-ap ekosistem je u ranoj fazi razvoja, pa do tih transakcija još uvek ne dolazi u nekom značajnijem broju.

Start-ap eko sistem. Šta pod tim podrazumevate?

To znači, prvo, konačan prestanak maštanja o reindustrijalizaciji koju će doneti neki krupni investitori iz inostranstva. Oni se ionako, bar u novijoj istoriji Srbije, nikada nisu pojavljivali bez debelih subvencija i ekspresnog proglašavanja njihovih ugovora državnom tajnom. Drugo, to znači prepoznavanje resursa kojima raspolažemo, dakle pametnih mladih ljudi koji se bave tehnologijom, s jedne strane, i pružanje tim ljudima najboljih uslova za život i rad, sa druge, umesto da im se i jedno i drugo na svakom koraku otežava.

Na primer, šta bi se desilo kada bismo u Novom Sadu umesto brojnih postojećih firmi koje se bave autsorsing uslugama imali stotinjak kompanija fokusiranih na proizvode kao što je Eipix? Odgovor: imali bismo oko 15.000 novih radnih mesta, veoma bogatu prestonicu Pokrajine, visok rast životnog standarda u tom delu zemlje i mnogo naplaćenog poreza.

Ta prilika neće trajati večito. Procenat mladih preduzetnika kojima je jedini cilj da odu iz zemlje, jer u njoj ne vide nikakvu perspektivu, iz godine u godinu raste. Strani investicioni fondovi bukvalno otimaju najperspektivnije nove srpske start-apove. Na primer, bugarski Eleven raspolaže sa desetak miliona evra kapitala, mahom iz evropskih fondova. U okruženju koje im ne nudi baš ništa osim problema, tridesetak najzanimljivijih srpskih start-apova prodalo je svoje vlasničke udele Elevenu uz obavezu preseljenja u Sofiju, ruku na srce, uglavnom privremenog. Ko zna koliko će novih kompanija, koje bi mogle da budu novi Nordeusi, Srbija zbog toga izgubiti u korist svog istočnog suseda?

I vi spadate u grupu mladih ljudi koje opisujete. Opisali ste i razloge zbog kojih se odlazi. Ipak, konkretno, zašto ste vi otišli iz Srbije?

Kao što ste rekli, otišao sam iz svih onih na početku ovog razgovora navedenih razloga, plus opšta društvena klima koja je, nažalost, izuzetno nezdrava. Iako ima solidan potencijal da bude lepo mesto za život i posao, zemlja u kojoj sam rođen postala je udžbenički primer negativne društvene selekcije i jednostavno nije zemlja u kojoj želim da živim i u kojoj bih jednog dana trebalo da odgajam svoju decu.

Šta ste pronašli u Americi?

U Zalivskoj oblasti San Franciska pronašao sam jedno napredno, stimulativno, kosmopolitsko okruženje, zagledano u budućnost. To je neki jedinstveni koktel globalizacije, hakerskog idealizma, hipi etike, mešavine vrednosti koje kreira tehnološka industrija sa starim kapitalizmom Zapadne obale, umetničke ekscentričnosti San Franciska, tipično kalifornijske opuštenosti i vere u to da ovde svojim znanjem svet možemo da učinimo boljim mestom. Osim toga, Zalivska oblast, tj. Silicijumska dolina, ima ubedljivo najveću koncentraciju pametnih ljudi na jednom mestu u celom svetu.

Filozofija razvoja u SAD, u poređenju sa Srbijom, ako to uopšte ima smisla?

Poređenje nema previše smisla, jer su filozofije poslovanja i poslovna klima dijametralno suprotni između ove dve zemlje. Biznis je u Americi nacionalni sport broj jedan. Čak i ljudi koji rade relativno slabo plaćene poslove, trude se da imaju svoj mali investicioni portfelj hartija od vrednosti i svi prate kretanje cene akcija na berzi. Kada govorimo o preduzetništvu, kapital je dostupan za bilo koju dobru ideju. Start-apovi se ne fokusiraju toliko na profit na kraće staze, već teže brzom rastu. Tako nije ništa neobično da investitori u neki neprofitabilni biznis investiraju i po stotinjak miliona dolara. A desi se i, recimo, čak 1,2 milijarde kao u slučaju Snapchata, iako ta firma do sada nije napravila nijedan cent prihoda, jer znaju da će novac sam po sebi kasnije doći ako se napravi proizvod koji ima vrednost za veliki broj ljudi.

U Srbiji ništa od gore nabrojanog nije slučaj. Korporativizacija praktično ne postoji, što je posledica skandalozno visokih troškova osnivanja i vođenja akcionarskog preduzeća kao forme privrednog društva. Poređenja radi, u Americi osnivanje korporacije košta 150-300 dolara, završava se brzo preko Interneta, ne postoje tekući troškovi ako nema prihoda i zato maltene svi imaju registrovanu neku firmu. Pošto su korporacije u Srbiji za domaće privrednike skupa egzotika, većina ekonomske aktivnosti ide kroz preduzetnike – “sole proprietorship” – i društva sa ograničenom odgovornošću. Posledica toga je da je Beogradska berza danas potpuno irelevantan faktor, tako da je i interesovanje građana za investiranje tim putem praktično nepostojeće. To dalje vodi ka tome da se imućniji ljudi uglavnom odlučuju za investiranje u nekretnine, što je jedan od najkonzervativnijih pristupa investicijama i donosi najmanju dobit. Što se pokretanja novog posla tiče, u Srbiji to u većini slučajeva znači pozajmljivanje novca od PRP – porodica, rodbina i prijatelji – ili odlazak u banku po kredit. “Venture capital” ne postoji, što srpske firme onda stavlja pred izazov da moraju što pre da budu profitabilne, jer jednom kada početni kapital nestane – “game over”. Niko ne razmišlja o agresivnom rastu koji se kasnije može pretvoriti u masivne prihode i tržišnu dominaciju, jer su fokusirani na to kako da plate PDV sledećeg meseca za prodatu robu ili usluge koje još uvek nisu ni naplatili. Zbog toga svi otvaraju pekare, kafiće i kioske brze hrane: promet kreće odmah i “cash flow” se brzo stabilizuje. Zbog svega toga Srbija ima primitivnu ekonomiju koja je u proseku oko pola veka iza razvijenog sveta.

Predlagali ste pre dve godine da se Srbija orijentiše ka razvoju robotike, civilnih bespilotnih letelica i 3D štampe. Niko vas nije čuo. Šta se desilo u međuvremenu u tim sferama, da li je sad kasno za to, šta su nove prilike, ako ih ima?

Sva tri i dalje stoje kao ogromne prilike za razvoj, jer će potražnja u srednjem roku biti toliko veća od ponude da je i dalje u pitanju fantastična biznis prilika. Druge dve nove prilike su Bitcoin i Virtual Reality.

Bitcoin i kriptovalute – koje, kao što rekoh na početku, nijedno pravno lice u Srbiji ne sme ni da takne, zahvaljujući uobičajenoj kratkovidosti Narodne banke Srbije. Blockchain kao “open source” projekat već obećava da postane osnova svih finansijskih transakcija u budućnosti, i ne samo njih, a već sada počinje polako da ubija praistorijske biznise koji se oslanjaju na skupe informacione transakcije, kao što je na primer Vestern union.

Virtual Reality je drugi veliki talas tehnološke inovacije koji nama kao čovečanstvu, nakon tridesetak godina iščekivanja i razočaranja, konačno stiže zahvaljujući tehnologijama kao što su Oculus, u vlasništvu Facebooka; Magic Leap, glavni investitor Gugl; HoloLens, Majkrosoftovo čedo, pa čak i Cardboard, Guglov genijalni projekat za upotrebu pametnih telefona kao VR naočara. Ovaj mega trend će dugoročno potpuno promeniti gotovo celokupnu ljudsku interakciju sa mašinama, od toga kako radimo do toga kako se zabavljamo u slobodno vreme. Rekao bih da su startne pozicije što se platformi tiče već zauzete – bar za prvo vreme, jer su pomenute korporacije potrošile milijarde dolara na istraživanje i razvoj tih tehnologija – ali postoji ogroman prazan prostor što se tiče kreiranja sadržaja za njih. Narednih godina će se na tome praviti imperije.

25.12.2014 / Autor: Zoja Kukić

Ko je na početku prošle godine kupio Bitcoin, sigurno nije zadovoljan. Vrednost ove kritpovalute je u odnosu na početak godine pala 52% u odnosu na dolar, ali je zato iznos investicija u BTC projekte ove godine skoro 3 puta viši nego sve prethodne investicije zajedno. Ovaj negativan trend ga je do prošle nedelje činio najgorom investicijom, lošijim

Ko je na početku prošle godine kupio Bitcoin, sigurno nije zadovoljan. Vrednost ove kritpovalute je u odnosu na početak godine pala 52% u odnosu na dolar, ali je zato iznos investicija u BTC projekte ove godine skoro 3 puta viši nego sve prethodne investicije zajedno.

Ovaj negativan trend ga je do prošle nedelje činio najgorom investicijom, lošijim čak i od rublje koja prolazi kroz najveći svoj pad u poslednjih 16 godina, međutim ipak se izvukao u poslednjim danima.

U ovu godinu BTC ušao je vredan 770,44$, već 6. januara je dostigao svoju najvišu vrednost od 951$, a danas vredi 332$.

Kraj BTC kao spekulativne valute?

Pad Bitcoina može da se posmatra i sa pozitivne strane, jer može da označava njegov kraj kao spekulativne valute i ulazak u pravu bitcoin ekonomiju. Što pre ljudi prestanu da je kupuju samo da bi je kasnije prodali i zapravo počnu da ga koriste za kupovinu/prodaju dobara i usluga, to će pre postati stabilniji i realniji u vrednosti, a samim tim i prihvaćeniji, što opet utiče na njegovu vrednost.

U poslednjih nekoliko meseci Bitcoin nije ooscilirao kao ranije – kretao se između 300 i 400$.

Razlozi za smanjenu vrednost Bitcoina mogu biti različiti, pa se tako pretpostavlja da su rani prihvatioci sredinom ove godine prodavali svoje Bitcoine, briga oko regulative ili konkurencije, smanjeno učešće špekulanata, ali i jačanje dolara, sa kojim se najčešće stavlja u relaciju.

Iz ugla korisnika Bitcoina – bilo onoga koji kupuje njime, ili onog koji ga prodaje, ovo je dobar znak, jer je život mnogo lakši ako znate da je Bitcoin približno 350$.

Da bi ova kriptovaluta bila prihvaćena od strane masa, potrebno je da bude stabilna i ova godina može biti uvod u to. Stabilna valuta vodi većoj upotrebi BTC, a što je veći broj transakcija između kupovine Bitcoina i prodaje istog, to će valuta biti realnija i samim tim, stabilnija.

Broj kupaca i prodavaca koji koriste Bitcoin ove godine je drastično porastao i završićemo godinu sa više od 90.000 biznisa čije porizvode ili usluge možete kupiti ovom valutom. Iako su to uglavnom bili biznisi iz različitih niša, primetan je rast u prihvaćenosti od strane velikih kompanija, kao što su npr. Dell i Microsoft.

Bitcoin kao sredstvo plaćanja, a ne štednje ili investicije

Iako je vrednost Bitcoina opala i može dobiti titulu jedne od lošijih investicija (opet, ako ulažete samo da biste nakon određenog vremena pokupili kajmak), investitori i dalje intenzivno ulažu u BTC projekte. Razlog leži u tome što bez obzira na vrednost Bitcoina, njegova upotreba sve više raste i gledajući iz tog ugla, ova godina je bila prilično uspešna i to se vidi i po investicijama.

Od ukupno 317 miliona dolara koliko investicija su pridobili projekti zasnovani na BTC, čak 71% je investirano ove godine.

Špekulanti nisu samo negativno uticali na BTC – svakako su značajno uticali na nepredvidivost i česte promene vrednosti Bitcoina, ali su ove aktivnosti privukle pažnju medija i javnosti što je uticalo na rast baze korisnika Bitcoina. Moglo bi se pretpostaviti da je sada taj broj korisnika dostigao kritičnu masu i da je vreme za realnu BTC ekonomiju – onu u kojoj će ljudi zaista trgovati Bitcoinima, a ne držati ih da bi ih prodali.

Naravno, postoji i negativna strana priče, a to je mogućnost da špekulanti odlaze masovno, jer predviđaju još veći krah ove valute, kojoj je ishod sa regulativama i bezbednošču i dalje neizvestan. Kao i sve drugo, vreme će pokazati.

06.12.2014 / Autor: Istok Pavlović

Pre nekoliko godina, pojavila se digitalna valuta – bitkoin. Isprva, delovalo je kao utopija šačice sanjara ideja da ova valuta jednog dana postane glavno sredstvo plaćanja među ljudima, i da se potpuno ukine bankarski sistem i posrednici u finansijskim transakcijama. Međutim, san polako postaje realnost. Sve više ozbiljnih kompanija prima bitkoin kao sredstvo plaćanja, i njegovo usvajanje se povećava iz meseca u mesec.

Kako zapravo radi bitkoin? Da bismo odgovorili na ovo pitanje, pođimo od jednog starijeg problema u matematici, koji se zove „problem vizantijskih generala”.

Vizantijski generali opkolili su neprijateljski grad. Svaki od generala nalazi se sa svojom vojskom negde oko grada, i generali su geografski razdvojeni. Komunikacija među generalima ide preko kurira, koji prenose poruke. Da bi napad uspeo, generali moraju da se dogovore oko zajedničkog nastupa – da krenu svi odjednom u dogovoreno vreme. Međutim, problem je što među generalima, pa i među kuririma mogu da postoje izdajnici – ljudi koji rade za neprijatelja i koji će namerno preneti pogrešnu poruku kako bi sabotirali napad. Kako organizovati prenošenje poruka među generalima tako da akcija uspe, bez obzira na izdajnike?

Rešenje ovog problema postoji, i u pitanju je veoma kompleksan matematički algoritam koji se razvio početkom 21. veka. Pojavom bržih kompjutera, ovaj problem postao je rešiv za kraće vreme. U praksi, ovo je značilo da smo dobili način da se uspostavi potpuno poverenje između dve osobe na internetu koje se uopšte ne poznaju. To je otvorilo čitav novi spektar mogućnosti – a jedna od tih mogućnosti je digitalni novac.

Bitkoin sistem je zapravo kao jedna velika finansijska knjiga na internetu. Vi kupujete prostor u toj knjizi, u zamenu za klasičan novac ili prodajom neke robe ili usluga, i tada postajete vlasnik određene sume bitkoina. Taj svoj prostor zatim možete prodati nekom drugom ko hoće da ga kupi. Sve transakcije su potpuno sigurne i niko na svetu ne može da ospori da su se desile.Transakcije automatski beleži mreža kompjutera širom sveta prema „algoritmu vizantijskih generala”, bez ikakvog upliva živih ljudi, i tako dobijamo maksimalno poverenje. S obzirom na to da su ljudi eliminisani iz jednačine, najvažnija posledica ovog sistema je to što sada sve transakcije mogu da budu bez posrednika, bez banaka i nema provizije.

Ova poslednja činjenica je jedan od ključnih razloga što je bitkoin uveden kao sredstvo plaćanja u mnogim prodavnicama. Koliko god opskurno delovao, bitkoin je zapravo mnogo povoljniji za prodavce od klasičnog novca. Recimo da prodajete elektronske uređaje, gde je uobičajena margina profita oko pet procenata. Banke za procesiranje kartice uzimaju 2,5 odsto. Vi, dakle dajete polovinu svog profita banci, samo zato što banke kao sistem imaju monopol nad plaćanjem i nemate izbora. Tačnije, niste imali izbora do pojave bitkoina.

Za velike kompanije, kojima ne smetaju bankarske provizije, bitkoin je više stvar prestiža i mode. „Hej, pogledajte kako smo mi moderna kompanija, primamo bitkoine.” Međutim, za male porodične biznise bitkoini bukvalno mogu da znače opstanak.

Postavlja se logično pitanje, šta je to što bitkoinima daje vrednost? Odgovor na ovo pitanje zapravo leži u pitanju „šta je to što daje vrednost klasičnom novcu”. Ako pogledamo istoriju novca, u početnom trenutku za ljude je to bilo neko parče papira, ali su uvedene zlatne rezerve kao garancija da taj papir vredi. Ova garancija stvorila je kod ljudi veru u novac, i ta vera čini njegovu vrednost. Kasnije, ove zlatne rezerve su davno prevaziđene i nemaju veze s količinom novca u opticaju, ali ono što je ostalo jeste vera u novac, i samo zahvaljujući toj veri novac ima vrednost.

Ista stvar je i sa bitkoinima. Njegovu vrednost zapravo čini vera. Milionima ljudi širom sveta krv uzavri od sreće kada čuju za ideju da se konačno iskoreni bankarski sistem. Oni vide bankare kao „krvopije koji žive na tuđoj grbači”, i podržaće svaku ideju u tom pravcu. Počeće pasionirano da koriste bitkoine kao sredstvo plaćanja gde god je to moguće, sanjajući da dožive tokom svog života naslov u novinama „Bankari ostali bez posla”, da bi tog dana mogli da kažu: „I ja sam u ovome učestvovao, ja sam jedan od oslobodilaca čovečanstva.”

Naravno, kao i svaka tehnologija u svojoj ranoj fazi, bitkoin ima svoje propuste koji se sređuju. Ako pogledate internet komentare, ima ljudi koji će naći sto mana bitkoinima. Ipak, da smo slušali kritizere koji kritikuju tehnologije u ranoj fazi, nikada ne bismo imali avione, električnu struju, ili bilo koje inovacije koje su u početku delovale nesigurno, a bez kojih nam je današnji život nezamisliv.

06.10.2014 / Autor: Slaviša Tasić

Od kako je bitcoin postao popularan vodi se rasprava među zagovornicima slobodnog tržišta oko njegovo gpravog statusa: da li je to budući novac, efikasan sistem zaobilaženja državne kontrole i garant slobode pojedinca, ili pak fikcija i pomodarstvo iza koje nema ničeg stvarnog?

Teorijski centar debate je pitanje da li je bitcoin "zapravo" novac ili ne. Jedna grupa tvrdi da jeste, pozivajući se na to da je nastao hiljadama dobrovoljnih akata potrošača na tržištu i time uspostavljen kao konvencija. Ko ste vi, teoretičari iz fotelje, da u ime naroda koji prihvata bitcoin definišete šte je "pravi" novac a šta nije? Druga škola tvrdi da je to irelevantno, da je takozvana vrednost bitcoina fiktivna i naduvana, i da će uskoro pući, jer nema nikakve realne pozadine: svaki novac kroz istoriju je uvek morao da ima podlogu nećeg realnog, najčešće plemenitog metala neke vrste, novac nikad ne nastaje nečijom naredbom ili proizvoljnom odlukom.

Vrlo često se u ovom kontekstu pominje Misesova čuena "teorema regresije". Ona kaže da je novac univerzalno razmensko sredstvo koje svoju vrednost crpe iz prethodne upotrebne vrednosti materijala od kojeg je sačinjeno. Recimo, zlato i srebro imaju vrednost kao nakit i luksuzna roba koju ljudi traže iz ne-monetarnih razloga, a njihova vrednost kao novca se onda izvodi iz te prethodne evaluacije njegove ne monetarne upotrebne "vrednosti". Tehnički rečeno, tražnja za zlatom kao monetarnim dobrom izvedena je iz tražnje za zlatom kao nemonetarnim dobrom.

Problem sa bitcoinom je što na prvi pogled on nema nikakvu ne-monetarnu vrednost. Nije zasnovan ni na kakvom fizičkom materijalu ili robi, već predstavlja kompjuterski algoritam. Bitcoin je beskoristan za bilo šta drugo osim kao sredstvo plaćanja. Ako je tome tako, onda postoje samo dve mogućnosti: ili bitcoin ne može da bude novac, ili je teorija o realnoj, nemonetarnoj osnovi novca netačna.

Izgleda da ni jedno ni drugo nije slučaj. Bitcoin jeste sredstvo razmene, iako još uvek nije novac, budući da nije univerzalno prihvaćen (što ne znači da ne može ili da neće biti prihvaćen), ali bitcoin istovremeno JESTE zasnovan na nečem realnom, tj ima vrednost i mimo svoje uloge kao novca. Ta prethodna vrednost bitcoina je njegova uloga kao efikasnog sistema plaćanja. Kao što Jeffrey Tucker naglašava u svom novom tekstu, Bitcoin je 2008 uveden kao sistem plaćanja koji bi omogućio efikasni transfer resursa između pojedinaca u raznim delovima sveta uz potpuno zaobilaženje zvaničnog finansijskog sistema. Programski dokument osnivača Bitcoina nije uopšte spominjao novac nego samo sistem plaćanja koji omogućava pouzdanost, anonimonst i operisanje izvan zvaničnih finansijkih tokova. Tehnički detalji su ovde.

Bitcoin kao sistem je lansiran 9 januara 2009, ali u tom trenutku njegova vrednost je bila nula! Sve do oktobra 2009 potenicjalni klijenti su mogli da dobiju besplatno koliko god hoće bitcoina da eksperimentišu. Ljudi su vršili prve transakcije, proveravali da li je sistem pouzdan, da li radi onako kako je obećano itd. Taj proces eksperminetisanja je trajao oko deset meseci. U tom periodu Bitcoin kao novac nije imao nikakvu tržišnu vrednost. Pre tačno pet godina, 5 oktobra 2009 postavljena je prva tržišna cena. Ona je bila 1390 bitcoina za jedan američki dolar, odnosno jedan bitcoin je vredeo manje od desetog dela penija. U tom trenutku publika je bila još uvek skeptična, što se pokazalo u vrlo niskoj ceni, ali kako je vreme prolazilo cena je rasla jer je evaluacija sistema, sa protokom vremena i daljim potvrđivanjem njegove vrednosti i pouzdanosti, kao i ulaskom mnogo šireg kurga ljudi u igru, postajala sve viša. Međutim, to je sve sa teorijske tačke gledišta irelevantno; ključna stvar je da je početna evaluacija bitcoina, prva tržišna cena objavljena 5 oktobra 2009 bila zapravo izraz evaluacije sistema plaćanja koja je vršena mesecima nezavisno od samog novca (tj njegove potencijalne vrednosti). Bitcoin kao novac "regresira" u mizesovskom smislu na bitcoin kao sistem plaćanja.

Dakle, bitcoin nije fiat novac. On predstavlja potencijalnu valutu koja je izvedena iz tržišne vrednosti specifičnog sistema plaćanja koji klijentima omogućava značajne prednosti koje drugi sistemi ne pružaju. I stoga oza njega stoji "realna vrednost" u istom smislu u kome nešto "realno" stoji iza zlata i srebra kao novca, ili iza modernih fiat valuta izvedenih iz zlata i srebra. Ja ne verujem da bi bitcoin imao velike šanse protiv zlata i srebra na slobodnom tržištu valuta, ali u ovom trenutku ne postoji slobodno tržište valuta, tj onaj ko pokuša da trguje u zlatu završiće u zatvoru. U takvim okolnostima, virtuelnost bitcoina predstavlja komparativnu prednost u odnosu na svaku vrstu robnog novca uključujući i zlato: vlasnik ne poseduje nikakvu fizičku supstancu koju vlada može da mu konfiskuje. Naravno, to bi moglo da se promeni ukoliko vlade ocene da je bitcoin značajna opasnost i krene u tehnološki rat protiv njega. U tom slučaju bi i cena verovatno pala.

20.03.2014 / Autor: Pavle Mihajlović

Kada pomislimo na novac prvo nam prolete slike keša. Novac je pre svega sredstvo razmene, koje omogućava jednostavnu trgovinu. To je takođe merilo putem kojeg pratimo poslovanje i čuvamo ostvarenu ekonomsku vrednost.

Školjke, kamenčići, žito, tkanina, metalni novac i na kraju papir, koji su se svi koristili kao sredstvo plaćanja, pokazuju da je od materijala, za novac, mnogo važnije ispunjenje tri pomenute funkcije. Poslednja inovacija na tom polju je digitalna valuta koja bi mogla da omogući da se trgovina, obračun i čuvanje vrednosti obavljaju najjeftinije i najefikasnije do sada.

Postoji čitav niz tekstova koje možete pronaći na internetu koji će mnogo bolje i detaljnije objasniti tehničku stranu Bitcoina. Niti znam, niti bih mogao da razumem detalje, te ovde iznosim ekonomsku (teorijsku) perspektivu. Ukratko, Bitcoin nastaje procesom rudarenja “mining”, koji podrazumeva da vaš računar rešava izuzetno komplikovanu jednačinu. Rešavanjem dobijate pravo na nagradu – određeni deo jedinice bitcoina.

Otprilike u čitavom sistemu, 6 Bitcoina se izrudari svakog sata. U opticaju je trenutno 12 miliona Bitcoina a maksimalni potencijal je 21 milion. Bitcoin takođe možete kupiti na nekoj od više stotina aktivnih berzi za konvencionalne valute, ili neposredno od drugih vlasnika.

Nakon rudarenja ili kupovine, vaš bitcoin nalazi se u digitalnom novčaniku koji putem kriptovanih poruka i umršenih protokola komunicira sa drugim novčanicima. To vam omogućava da preko određenih sajtova i klijent servera koji pružaju uslugu uparivanja digitalnih novčanika, izdate transakciju prema nekom drugom korisniku koji ima digitalni novčanik.

Na kraju sve transakcije moraju proći kroz protokol verifikacije koji se, opet za nagradu, obavlja decentralizovano od strane mnogih korisnika. U suštini, to je primena koncepta klirinških kuća na digitalnu valutu.

Cilj osnivača Bitcoina je verovatno bio da ta valuta postane sredstvo razmene i merilo vrednosti u savremenoj realnoj i virtuelnoj privredi. Uz sve oscilacije vrednosti i problem koje valuta proživljava, ovo je jedna od najvažnijih inovacija u monetarnoj sferi koja bi mogla iz temelja da promeni ekonomski sistem u kojem ćemo živati za par decenija.

Kao decentralizovana digitalna valuta Bitcoin oživljava u digitalnom svetu, principe davno napuštenog sistema zlatnog standarda, kakav je postojao u srednjem veku i ranim fazama razvoja kapitalizma. Suštinske sličnosti sa zlatnim standardnom je ideja da se ograničenom ponudom Bitcoina i odsustvom bilo kojeg autoriteta koji upravlja ponudom očuva vrednost valute. Prednost bitcoina u odnosu na zlato je u tome što se može beskonačno deliti na mnogo decimala, što je gotovo besplatan za održavanje i skladištenje i vrlo jeftin za proizvodnju u poređenju sa zlatom.

Ograničenje ponude Bitcoina je važno jer čuva vrednost. Da je rudarenje neograničeno, dugoročno, njegova vrednost bi se svela na trošak struje, amortizaciju procesa i rad ljudi potrebnih da se izrudari. Uz napredovanje tehnologije rezultat bi bio da se Bitcoin ne bi fundamentalno razlikovao od konvencionalnih valuta, koje su kroz sto godina inflacije izgubile preko 90% svoje nominalne vrednosti.

Druga važna karakteristika je decentralizovanost. Svaki pojedinac može učestvovati u rudarenju, razmena je potpuno dobrovoljna, a kontrola protokola razmene je decentralizovana, jer mnogi članovi zajednice mogu vršiti kontrolu i nadzor sigurnosti transakcija.

Nijedna država ne može uticati na razmenski kurs između Bitcoina i drugih valuta – već je to prepušteno tržišnim silama. Za razliku od modernih nacionalnih valuta, ne postoji niti jedan monopol u ponudi valute, niti ograničenje korišćenja isključivo jednog platežnog sredstva (legal tender law).

Ako Bitcoin prestane da vrši funckije novca na dobar način, ako mu padne vrednost ili propadne uvek se može dobrovoljno preći na bilo koju drugu digitalnu valutu ili konvencionalan novac.

Pobednik ili pokojnik?

Bitcoin je novotarija i kao svaka novotarija ima veliki broj entuzijasta koji se brzo zainteresovao za digitalnu kripto-valutu. Koncept kriptovanih protokola, decentralizovane kontrole transakcija i ograničene ponude vrlo je primamljiv. Istraživanja korisnika verovatno bi pokazala da su korisnici Bitcoina oni koji tragaju za revolucionarnim rešenjima, koji ne veruju u savremeni finansijski sistem, ljudi koji su entuzijastični po pitanju uloge ICT u životu, oni koji traže visok nivo diskrecije i poverljivosti informacija na internetu, hakeri, kriminalci, trgovci ilegalnim robama i dr.

Međutim, kratkoročno mnogo važniji faktor za razvoj i opstanak Bitcoina su finansijski investitori – ljudi koji pre svega ulažu u bitcoin kako bi ga kasnije prodali po višoj ceni, a ne zbog neposrednog korišćenja valute za transakcije ili obračun. Sa rastom popularnosti i ograničenom ponudom cena Bitcoina je brzo porasla a tokom poslednjih 6 meseci doživela dramatičan skok i fluktuacije.

Bitcoin je balon čija vrednost je precenjena u odnosu na fundamentalnu funkcije novca. Upravo zbog toga, svaka negativna informacija ili dnevni pad vrednosti od 10% čine špekulativne investitore nervoznim i oni pokušavaju da se oslobode Bitcoina kako bi sačuvali prinos investicije. Time se urušava trenutna vrednost Bitcoina na berzama i dolazi do strmoglavog pada.

Takođe, negativan uticaj imaju i vlasti pojedinih nacionalnih država koje su promenama regulacije ili pretnjama uspele da na kratko uzdrmaju poverenje u digitalnu valutu. Veliki udarac dogodio se krajem februara kada je nestala berza za razmenu Bitcoina MtGox.com i oborio vrednost valute za jednu petinu. Pre nekoliko dana direktorka jedne od berzi pronađena je mrtva.

Svašta je moguće u uzburkanom svetu špekulacija koji danas čini Bitcoin. Nije isključeno da ćemo otkriti puno lakih zarada, puno primera vrednog i upornog rada koji se isplatio. Takođe, biće investitora koji će izgubiti bogatstva, kriminala, velikih prevara. Zato sa ovom valutom treba biti posebno oprezan.

Bitcoinom danas vladaju finansijski zakoni, mnogo više nego logika protokola, kriptografske karateristike primenjene tehnologije ili korisnost Bitcoina u izvrđenju transakcija. Ako želite da se obogatite, pametno i strpljivo ulaganje u Bitcoin može vam doneti veliku zaradu.

Ovaj tekst vam neće reći kako da ulažete, kao što vam nijedan tekst na internet ne može reći. Pritom ne zaboravite da je ulaganje u Bitcoin radi brzo zarade finansijsko ulaganje. Odvojite vaš sud od emocija, “osećaja” i entuzijazma za tehnologiom i ne zaboravite zlatno pravilo finansija: never risk what you cannot afford to lose!

Finansijske spekulacije mogu kratkoročno uzdići Bitcoin veoma visoko, ali ga mogu i uništiti u veoma kratkom roku. Međutim, jedna stvar je sigurna, digitalne valute predstavljaju budućnost. Pojava desetina drugih konkurentskih valuta pokazuje da je budućnost veoma blizu. U svetu oštre konkurencije i inovacija možemo očekivati mnoštvo različitih koncepata digitalnih valuta, tehnička rešenja i poboljšanja koja će sve bolje težiti ostvarenju funkcija novca.

U svetu decentralizacije, slobode i odustva autoriteta, mudrost miliona koji učestvuju u procesu stvaranja novog monetarnog sistema, dovešće do izdvajanja nekoliko ili jedne digitalne valute koja najbolje zadovoljava funkciju novca. Vrlo lako može da se desi da to uopšte ne bude Bitcoin, kao što su i mnoge vodeće inovacije izgubile bitku sa svojim sledbenicima.

Digitalna valuta osnovni preduslov za internet prodaju

Svi ljudi koji se bave ICT ili imaju startap moraju razmišljati sa perspektivom integrisanja digitalnih valuta u svoj portfolio usluga ili kao segment proizvoda, ukoliko žele da učestvuju u najvećoj monetarnoj revoluciji od štampanog novca. Najvažniji pokazatelj koji možete pratiti nije trenutna cena neke digitalne valute – ona je dugoročno irelevantna – već ukupnu vrednost svih transakcija koje se obave digitalnim valutama.

Sigurnost, lakoća transakcija, dobrovoljno učestvovanje, ograničena ponuda i decentralizacija kontrole nad valutama dovešće dugoročno do istiskivanja konvencionalnih valuta, prvo sa interneta, a potom verovatno i iz ostatka ekonomije.

15.12.2023 / Autor: Slaviša Tasić

Ovako sam pisao u aprilu kad je Bitcoin vredeo $50-100 dolara:

"Koja je budućnost Bitcoina? Većina mu predviđa propast, ali već smo videli da ima neprijatelje sa obeju strana i obe imaju svoje razloge. ... Ali ekonomski gledano, sada kad je Bitcoin došao dovde, meni se čini da može još mnogo rasti."

...

"Zato mislim da ekonomski Bitcoin više nema problem. Sa ovako ograničenom ponudom, a uz održanje sadašnje tražnje ili njen rast, njegove vrednost može i još mnogo da poraste."

U međuvremenu je otišao na preko $1,000. Ali mislite da sam kupio neki Bitcoin? Nisam, teško je baviti se takvim sitnicama kad morate da pišete blog.

Evo šta sada mislim o Bitcoinu.

Najvažnije je razumeti zašto Bitcoin uopšte ima vrednost. To što ima neku vrednost i nije tako iznenađujuće. Valute su istorijski spontano nastajale najčešće od nečega što ima istinsku vrednost, bronze, srebra ili zlata. Ali nije neviđeno ni da novac bez intristične vrednosti bude široko prihvaćen. Poznat je slučaj ostrva kamenog novca, gde je novac bilo kamenje, neka vrsta krečnjaka (vidi sliku ispod). Stanovnici jednog polinezijskog ostrva su koristili ovaj kamen kao novac zbog samo jedne osobine -- zato što nije postojao na ostrvu. Da biste nabavili takvo kamenje morali ste ići na drugo ostrvo, što je bilo skupo i naporno. I to je jedina osobina koja je krečnjak činila novcem, nisu ga koristili ni za šta drugo.

Štaviše, da ne bi kotrljali kamenje pri svakoj kupovini, trgovali su samo pravima na odrđeni kamen, a da se kamen uopšte nije morao pomeriti s mesta. To je suštinski isto kao današnje elektronsko bankarstvo, ali to je druga priča.

Bitcoin je nešto najbliže tome. Kad se uspostavi konvencija, onda novac ne mora imati imanentnu vrednost. Konvencija je, iz garantovanu retkost dovoljan uslov da nešto uspe kao novac. Kao i krečnjak na tom ostrvu, Bitcoin je suštinski bezvredan, ali 1) ne može se naći lako (ima retkost) i 2) postoji konvencija da se prihvata kao novac -- prihvatate ga jer znate da će ga i drugi prihvatiti.

Ali koliko je Bitcoin zaista redak? Sam Bitcoin jeste, jer mu je ponuda programski ograničena. Ali sada vidimo uspon drugih kripto valuta -- Litecoin, Peercoin, i drugi. Bitcoin je redak, ali svako može da napravi nešto jako slično bitcoinu i zvati ga drugačije. To se uveliko i dešava, za sada bez efekta na vrednost Bitcoina.

Za sada Bitcoin ima rastuću snagu konvencije, ili ekonomskim rečnikom, za njega radi efekat mreže. Efekat mreže postoji kada svaki dodatni korisnik povećava vrednost dobra -- vi koristite tastaturu sa početnim slovima QWERTY zato što svi drugi koriste istu tastaturu pa je glupo da počinjete nešto drugo; otvorili ste Facebook nalog ne zato što je Facebook tehnološki najbolje urađen nego zato što svi drugi imaju Facebook pa se tako nalkaše povezujete; nemate Google Plus jer niko drugi nema Google Plus što ga čini beskorisnim, i tako dalje. Uspostavljene mreže je jako teško srušiti, one se perpetuiraju i rastu na principu začaranog kruga.

Kad se jednom uspostave, mreže kao Facebook ili Bitcoin imaju ugrađenu prednost i teško ih je srušiti. Ali znate li ko je još imao efekat mreže u svoju korist? Imao je Windows i imao je MySpace. Windows se još drži ali nije ni blizu moći od pre desetak godina, a MySpace je potpuno propao -- a ljudi su 2008. MySpaceu predviđali večni monopol zbog efekta mreže. Poenta je, efekat mreže je prednost ali nikome ne garantuje monopol, pa čak ni opstanak.

Situacija sa Bitcoinom je ovakva. Sa pojavom drugih valuta retkost je izgubio. Nije bitno što nema Bitcoina, Bitcoin je samo ime. Ima ili može biti neograničeno mnogo kriptovaluta istog tipa i to je ono što je važno. Konvenciju odnosno efekat mreže Bitcoin još uvek ima, štaviše tu je i dalje u usponu. Ali to mu ne garantuje dugoročni uspeh. Kad se ta dva saberu, mislim da Bitcoin nema dobrih dugoročnih izgleda. Da sam onda u aprilu kupio Bitcoine, sada bih prodao.

Da li ćemo, uz pomoć interneta, uspeti da zaobiđemo banke u procesu novčanih transakcija i tako učinimo sebe bogatijim?

Slobodno tržište tera svakog učesnika da popravi performanse svog proizvoda ili usluge, smanji troškove, eliminiše nepotrebne aktivnosti i sve to u cilju profi ta. Zato ne čudi što zbog pojave savremenih tehnologija mnoga zanimanja nestaju. Tako danas skoro da više i nemamo daktilografe, limare, časovničare i slično. Međutim, delatnost koja je izložena konkurenciji, ali vekovima opstaje i tradicionalno pravi velike profi te je bankarstvo. Iste godine kad je svet zahvatila svetska ekonomska kriza, te čuvene 2008, osoba ili grupa ljudi pod pseudonimom „Satoši Nakamoto” izbacuje „bitkoin protokol”. Idejni tvorac bitkoina izabrao je da ostane anoniman, što je otvorilo prostor za istražitelje koji su pokušali da otkriju identitet Satoši Nakamota. Izneti su i dokazi koji povezuju troje ljudi sa identitetom Nakamota, ali ništa više od onoga što obični demanti ne mogu osporiti.

ŠTA JE, U STVARI, „BITKOIN”?

Jedna od ideja tvoraca bitkoina je da se dizajnira nova ekonomija u kojoj digitalni domen ima primarnu ulogu. Bitkoin je prva decentralizovana digitalna valuta. Za razliku od evra, dolara, dinara ili bilo koje druge valute, bitkoinom ne upravlja nijedna institucija - ni centralna banka, ni vlada, niti bilo ko drugi. To su digitalni novčići koji se mogu slati putem interneta. Šaljemo ih neposredno, dakle, bez učešća banaka, što znači da su troškovi slanja, ako ne nulti, onda svakako manji nego do sada. Geografski faktori ne predstavljaju ograničenje, pa, na kojoj god lokaciji da se nalazimo, moći ćemo da primamo ili šaljemo ovaj digitalni novac. Takođe, jedna od važnih osobina bitkoina je ta da nam račun ni u jednom trenutku ne može biti zamrznut.

Urednik „Bitkoin magazina” kaže da je bitkoin upravo ono što bi novac trebalo da bude. Ove transakcije ne liče na klasične novčane transakcije. Kako njima ne upravlja centralna banka, infl acija nije moguća, što u slučaju Srbije, zemlje s tradicionalno visokom infl acijom i drugom najvećom hiperinfl acijom, dosta znači. Bitkoini se generišu u procesu zvanom „mining”. Kompjuter nam zadaje kompleksan matematički problem, a cilj je šezdesetčetvorocifreni broj. Ukoliko kompjuter uspešno reši ovaj algoritam, postajemo vlasnici pedeset bitkoina. Mreža je programirana tako da povećava ponudu novca prema predodređenom rasporedu sve dok ukupan broj bitkoina ne dostigne 21 milion. Trenutno se u proseku izbacuje oko dvadeset pet novčića na svakih deset minuta. Ovaj broj biće prepolovljen do 2017, i tako svake četiri godine dok ne dostigne limit. Novembra 2012. kreirana je polovina ukupne ponude bitkoina od 21 milion, a oko 2140. bi trebalo i cela ponuda.

Vrednost bitkoina u odnosu na dolar rapidno se uvećava - od svega trideset centi januara 2011. do 125 dolara marta 2013. Iz tog razloga ljudi koriste bitkoin radije kao investiciju, nego kao sredstvo plaćanja.

Mt.Gox je najveća svetska bitkoin berza (eng. exchange) gde ljudi mogu da trguju bitkoinima bilo s kim u svetu, mogu da ih kupuju lokalnom valutom, a mogu čak i da ih skladište. Ipak, ni ovo nije bez rizika: hakeri mogu da upadnu u sistem i da ga ozbiljno ugroze. Bitkoin je, takođe, poznat po tome što je moguće, uz određeni softver, kupovati nelegalne proizvode poput droge, što skeptici vide kao negativnu stranu ove valute. Ali, ako znamo da nož može da ubije čoveka, ali i da iseče hleb, da li to onda znači da treba da zabranimo proizvodnju noževa?

Najveći interes za novu digitalnu valutu pokazuju zemlje koje nemaju tako jak bankarski sektor kao Kina, Rusija, zemlje Latinske Amerike i Afrika. Postoje dva aspekta bitkoina koja izazivaju sumnju u naše razumevanje novca: on je istovremeno i valuta i način plaćanja (nešto kao „pejpal” sa svojom valutom). Svakako da se vladama i ostalim regulatornim telima ovaj koncept ne sviđa. Oni vole kad akademci razmišljaju o monetarnoj politici, pišu radove i predaju svoje ideje nadležnima, koji ih prihvate ili odbace. Satoši Nakamoto, tvorac bitkoina, nije tako razmišljao: on je napravio valutu i pustio je u upotrebu, pa ko hoće, može da je koristi. Ovo je prvi put u istoriji da jedan čovek može da šalje i prima novac bez učešća ijedne druge osobe, bilo gde na planeti. Nije bitno da li ima bankovni račun, nije bitno da li ima kreditne kartice, ako ima kompjuter i pristup internetu, može da šalje novac odakle god želi i niko ga ne može sprečiti u tome. Neki idu i toliko daleko da kažu da je ovo i najveći izum posle interneta. Ako je tako, to znači da će tražnja rasti, a kako je ponuda predvidiva i ograničena, znači da će i cena da raste. Ako je zaista tako, hajdemo onda svi po bitkoine.

03.04.2013 / Autor: Slaviša Tasić

Posle kiparske epizode naglo je došlo do rasta njegove vrednosti. Bitcoin je virtuelna valuta koju ne kontroliše niko. Umesto toga, emitovanje Bitcoina ograničeno je komplikovanim programom. Kao i kod zlata, svako može da iskopa novčiće, ali kopanje je naporno i neizvesno -- jedina je razlika što se posao ne obavlja fizički već kompjuterski. Program je postavljen tako da količina iskopanih Bitcoina raste po stalno opadajućoj stopi, dok se na kraju, za nekih stotinak godina, asimptotski ne približi konačnom nivou.

Za bliže objašnjenje Bitcoina i više o tekućim dešavanima pročešljajte Nedeljni komentar, a meni ceo fenomen postaje vrlo interesantan iz nekoliko razloga.

Prvo, Bitcoin ima mnogo neprijatelja. Neprijatelji su pristalice državnog novca, jer je ovo privatni, decentralizovani novac, čije štampanje ne kontrolišu stručnjaci za monetarnu politiku već se obavlja po automatskom programu. Tokovi novca se teško kontrolišu i neke centralne banke su već "izrazile zabrinutost" zbog rastuće uloge ove valute.

Ali, neprijatelji su i libertarijanski ekonomisti kojima je bliži zlatni standard. U njihovu viziju se ne uklapa to što Bitcoin očigledno nema pravu materijalnu vrednost. Bitcoin je nešto kao privatni fiat novac -- dosada neviđeni fenomen. Po njima tako nešto ne može da postoji i zato mu od samog početka predviđaju propast, ali ih bar za ovih par godina njegovog postojanja stvarnost demantuje.

Dalje, nastanak i dosadašnji uspeh Bitcoina se kosi sa bilo kojom postojećom teorijom i štaviše, za njegov uspeh gotovo da uopšte nema racionalnog objašnjenja. Najveća tajna slobodne razmene, bilo da je to tržište ili drugi oblici slobodne i dobrovoljne saradnje, je to što iz neorganizovane akcije slobodnih pojedinaca može doći do ishoda kojima se ne možemo unapred nadati, koji prevazilaze našu moć imaginacije i koje čak i ex post teško možemo racionalno objasniti. (To je Hayekova najvažnija ideja, a ne njegov libertarijanizam po sebi).

Bitcoin je izgledao a i dalje većini ekonomista i medija izgleda nemoguće, jer iako je njegova ponuda ograničena programom, tražnja za njim je stvar pukog verovanja. Kod zlata i srebra, tražnja postoji jer ti metali imaju i stvarnu vrednost. Kod državnog novca, tražnja postoji jer vam država kaže da morate da koristite taj novac, ali i svojim autoritetom garantuje da će svi ostali prihvatati taj novac. Kod Bitcoina vam niko ne garantuje ništa. Kako je to počelo da se koristi, kako su ljudi, posebno oni u početku, prihvatali da prodaju stvari za Bitcoine, ili da razmenjuju svoje evre i dolare za Bitcoine, meni uopšte nije jasno. Sada je lakše, valuta je donekle uspostavljena, više je prodavaca koji je prihvataju, znate da ima dovoljno onih koji je koriste i zato ima nekih osnova za verovanje da će se to nastaviti. Ali da je tako nešto moglo da počne, da nastane ni iz čega, je gotovo neshvatljivo.

Koja je budućnost Bitcoina? Većina mu predviđa propast, ali već smo videli da ima neprijatelje sa obeju strana i obe imaju svoje razloge. Propast je pre svega moguća usled državne intervencije. Možda će tako nešto jednostavno biti zabranjeno i proganjano. Kad je američka Komisija za hartije od vrednosti mogla da ugasi jako korisnu onlajn kladionicu Intrade (čije smo kvote na razne događaje u svetu ovde često linkovali), navodno iz razloga finansijske sigurnosti, onda je vrlo moguće da i Bitcoin dođe na red.

Ali ekonomski gledano, sada kad je Bitcoin došao dovde, meni se čini da može još mnogo rasti. Tačno je da tražnja za njim počiva na cikličnom verovanju, na verovanju svakog korisnika da će svi drugi nastaviti da primaju Bitcoin, ali: prvo, već nas je jednom iznanadilo da je Bitcoin samo na osnovu tog verovanja došao od nule do današnjih preko 100$ za Bitcoin. Drugo, ne zaboravite da ni ostale valute nisu baš toliko drugačije. Tražnja za državnim novcen se, bez obzira na državne garancije, dobrim delom zasniva na istoj slobodnoj veri da će i drugi prihvatati taj novac. Zlato ima materijalnu vrednost, ali ta vrednost, za industrijsku upotrebu ili nakit, je obično dosta manja od njegove sadašnje cene. Nisu se u poslenjih nekoliko godina industrijska upotreba i atraktivnost zlatnog nakita promenili, već su se promenila očekivanja vrednosti zlata, koja takođe zavise od vaše pretpostavke da će i ostali nastaviti da kupuju i drže zlato.

Zato mislim da ekonomski Bitcoin više nema problem. Sa ovako ograničenom ponudom, a uz održanje sadašnje tražnje ili njen rast, njegove vrednost može i još mnogo da poraste. Mnogo realniji scenario raspada je panika posle najave država da će zabraniti njegovu upotrebu uz neki izgovor kao što su finansijska stabilnost ili sprečavanje pranja novca. Ali čak i ako se to dogodi ostaće fascinantno da je ovakva inicijativa uopšte uspela -- protivno zakonima slabašne ljudske logike.