BITKOIN - revolucija u svetu novca (2013)
Časopis studenata Ekonomskog fakulteta - "Monopolist", oktobar 2013. / Autor: Nikola Nikitović
Da li ćemo, uz pomoć interneta, uspeti da zaobiđemo banke u procesu novčanih transakcija i tako učinimo sebe bogatijim?
Slobodno tržište tera svakog učesnika da popravi performanse svog proizvoda ili usluge, smanji troškove, eliminiše nepotrebne aktivnosti i sve to u cilju profi ta. Zato ne čudi što zbog pojave savremenih tehnologija mnoga zanimanja nestaju. Tako danas skoro da više i nemamo daktilografe, limare, časovničare i slično. Međutim, delatnost koja je izložena konkurenciji, ali vekovima opstaje i tradicionalno pravi velike profi te je bankarstvo. Iste godine kad je svet zahvatila svetska ekonomska kriza, te čuvene 2008, osoba ili grupa ljudi pod pseudonimom „Satoši Nakamoto” izbacuje „bitkoin protokol”. Idejni tvorac bitkoina izabrao je da ostane anoniman, što je otvorilo prostor za istražitelje koji su pokušali da otkriju identitet Satoši Nakamota. Izneti su i dokazi koji povezuju troje ljudi sa identitetom Nakamota, ali ništa više od onoga što obični demanti ne mogu osporiti.
ŠTA JE, U STVARI, „BITKOIN”?
Jedna od ideja tvoraca bitkoina je da se dizajnira nova ekonomija u kojoj digitalni domen ima primarnu ulogu. Bitkoin je prva decentralizovana digitalna valuta. Za razliku od evra, dolara, dinara ili bilo koje druge valute, bitkoinom ne upravlja nijedna institucija - ni centralna banka, ni vlada, niti bilo ko drugi. To su digitalni novčići koji se mogu slati putem interneta. Šaljemo ih neposredno, dakle, bez učešća banaka, što znači da su troškovi slanja, ako ne nulti, onda svakako manji nego do sada. Geografski faktori ne predstavljaju ograničenje, pa, na kojoj god lokaciji da se nalazimo, moći ćemo da primamo ili šaljemo ovaj digitalni novac. Takođe, jedna od važnih osobina bitkoina je ta da nam račun ni u jednom trenutku ne može biti zamrznut.
Urednik „Bitkoin magazina” kaže da je bitkoin upravo ono što bi novac trebalo da bude. Ove transakcije ne liče na klasične novčane transakcije. Kako njima ne upravlja centralna banka, infl acija nije moguća, što u slučaju Srbije, zemlje s tradicionalno visokom infl acijom i drugom najvećom hiperinfl acijom, dosta znači. Bitkoini se generišu u procesu zvanom „mining”. Kompjuter nam zadaje kompleksan matematički problem, a cilj je šezdesetčetvorocifreni broj. Ukoliko kompjuter uspešno reši ovaj algoritam, postajemo vlasnici pedeset bitkoina. Mreža je programirana tako da povećava ponudu novca prema predodređenom rasporedu sve dok ukupan broj bitkoina ne dostigne 21 milion. Trenutno se u proseku izbacuje oko dvadeset pet novčića na svakih deset minuta. Ovaj broj biće prepolovljen do 2017, i tako svake četiri godine dok ne dostigne limit. Novembra 2012. kreirana je polovina ukupne ponude bitkoina od 21 milion, a oko 2140. bi trebalo i cela ponuda.
Vrednost bitkoina u odnosu na dolar rapidno se uvećava - od svega trideset centi januara 2011. do 125 dolara marta 2013. Iz tog razloga ljudi koriste bitkoin radije kao investiciju, nego kao sredstvo plaćanja.
Mt.Gox je najveća svetska bitkoin berza (eng. exchange) gde ljudi mogu da trguju bitkoinima bilo s kim u svetu, mogu da ih kupuju lokalnom valutom, a mogu čak i da ih skladište. Ipak, ni ovo nije bez rizika: hakeri mogu da upadnu u sistem i da ga ozbiljno ugroze. Bitkoin je, takođe, poznat po tome što je moguće, uz određeni softver, kupovati nelegalne proizvode poput droge, što skeptici vide kao negativnu stranu ove valute. Ali, ako znamo da nož može da ubije čoveka, ali i da iseče hleb, da li to onda znači da treba da zabranimo proizvodnju noževa?
Najveći interes za novu digitalnu valutu pokazuju zemlje koje nemaju tako jak bankarski sektor kao Kina, Rusija, zemlje Latinske Amerike i Afrika. Postoje dva aspekta bitkoina koja izazivaju sumnju u naše razumevanje novca: on je istovremeno i valuta i način plaćanja (nešto kao „pejpal” sa svojom valutom). Svakako da se vladama i ostalim regulatornim telima ovaj koncept ne sviđa. Oni vole kad akademci razmišljaju o monetarnoj politici, pišu radove i predaju svoje ideje nadležnima, koji ih prihvate ili odbace. Satoši Nakamoto, tvorac bitkoina, nije tako razmišljao: on je napravio valutu i pustio je u upotrebu, pa ko hoće, može da je koristi. Ovo je prvi put u istoriji da jedan čovek može da šalje i prima novac bez učešća ijedne druge osobe, bilo gde na planeti. Nije bitno da li ima bankovni račun, nije bitno da li ima kreditne kartice, ako ima kompjuter i pristup internetu, može da šalje novac odakle god želi i niko ga ne može sprečiti u tome. Neki idu i toliko daleko da kažu da je ovo i najveći izum posle interneta. Ako je tako, to znači da će tražnja rasti, a kako je ponuda predvidiva i ograničena, znači da će i cena da raste. Ako je zaista tako, hajdemo onda svi po bitkoine.
