PREUZMITE ODLOMAK

KUPITE ELEKTRONSKO IZDANJE KNJIGE

Autor: Natanijel Poper

Prevodilac: Nevena Andrić

Bitkoin i dosad neispričana priča o čudacima i milionerima koji menjaju lice novca.

Kako funkcioniše novac, ko iz njega izvlači korist i kako bi sve to moglo izgledati ubuduće.

Bitkoin, revolucionarna digitalna valuta i finansijska tehnologija, predstavlja začetak jednog globalnog društvenog pokreta utopijskih stremljenja. Ideja nove valute, koju održavaju personalni računari širom sveta, bila je predmet brojnih šala, ali to je nije sprečilo da preraste u tehnologiju vrednu više milijardi dolara, tehnologiju s mnoštvom sledbenika, koji je smatraju najvažnijim novim izumom još od stvaranja interneta.

Poklonici bitkoina, od Pekinga do Buenos Ajresa, u njemu vide mogućnost postojanja finansijskog sistema bez uticaja vlade ili banaka, novu globalnu valutu digitalne ere. Digitalno zlato je neobična priča o jednom grupnom izumu, pripovest o ličnostima koje su stvorile bitkoin, uključujući i jednog finskog studenta, argentinskog milionera, kineskog preduzetnika, Tajlera i Kamerona Vinklvosa, tajanstvenog tvorca bitkoina Satošija Nakamota, kao i Rosa Ulbrihta, osnivača Silk rouda, tržišta narkotika na internetu.

„Sjajna priča. Bitkoin će preobraziti i finansijski svet i našu upotrebu interneta, a ova izuzetno zanimljiva knjiga predstavlja hroniku njegovog neverovatnog nastanka. Poperova priča se ne ispušta iz ruke, puna je živopisnih izumitelja, i predstavlja ključno štivo za svakoga ko želi da razume budućnost.“ Volter Ajzakson, autor knjige Stiv Džobs

„Bitkoin je možda tekovina informatičkih nauka, ali priča o njemu je priča o ljudima. Ovaj nadasve zabavan istorijat podseća nas da istina može biti čudnija od književnosti, i ponekad je spektar stvarnih ličnosti još neobičniji i zanimljiviji od književnih.“ Lari Samers, bivši ministar finansija SAD

Trejler za knjigu "Digitalno zlato" Natanijela Popera

U nastavku slede recenzije knjige, kao i intervju Natanijela Popera koji je dao za sajt npr.prg, a koji je prenela Laguna.

„Digitalno zlato“ Natanijela Popera objašnjava uspon bitkoina

Svet bitkoina je poput „Gospodara prstenova“ samo što u njemu ne postoje hobiti. Tu su Sauron (Satoši Nakamoto, koji zapravo želi da bude izuzet od zakona) i Saruman (Ros Ulbriht, tehnolog koji želi da pusti valutu u opticaj bez obzira na cenu). Oni se bore protiv ljudi kao što su Boromir (nesrećni Mark Karples), Aragorn (Vences Kasares, skriveni vitez) i vilenjaci (Kameron i Tajler Vinklvos). Možda Čarli Šrem može da prođe kao Gimli ali, nažalost, u ovoj priči nema Gandalfa – niko nije poginuo a zatim uskrsnuo iz kandži Balroga (Goldman Saks).

Družina, predvođena Kasaresom, mora da savlada Mt. Gox da bi od Saurona povratila kontrolu nad finansijskom „Srednjom zemljom“ i donela mir i prosperitet natrag u „Okrug“ (Volstrit). Nova knjiga Natanijela Popera „Digitalno zlato“, govori upravo o tome: to je „do tamo i natrag“ za anarhokriptofiskaliste.

Ovo duhovito poređenje gotovo savršeno opisuje Poperovu knjigu. To je priča ispisana čitko i jasno i svako poglavlje hronološki prati jedan mesec u životu bitkoina. Poperovo istraživanje je uglavnom prikupljeno preko IRC soba za četovanje i foruma na internetu a uz to je i razgovarao sa svim glavnim „igračima“. Njihove priče iznosi naizmenično: dok u jednom poglavlju u prvi plan stavlja Satošija, već u sledećem će to biti blizanci Vinklvos. Priča o bitkoinu još nije postala legenda i gotovo svi glavni učesnici te priče su „vrlo živi“. Poglavlje o Ulbrihtu, tvorcu vebsajta Silk Road, ispričano slikovitom prozom, prikazuje portret klinca koji je od dobrog postao loš. Gotovo vam ga je žao kada shvatite koliko je blaziran prema činjenici da izdaje naređenja za „egzekuciju“ koja se nikada ne sprovode.

Ukratko, ovo je priča o prihvatanju. Poper prikazuje sudbinu bitkoina kao trenutno sivu ali sa ružičastom budućnošću. Fokusirajući se na učesnike koji su nešto kasnije stupili na scenu, pre svega na Kasaresa, pokazuje kakvi su pokušaji preduzeti da bi valuta dobila legitimitet kod vlada i banaka. Sve su priče slične: nastane nova kompanija, raste vrtoglavom brzinom a onda je ugase vlada ili banke. Dođe vam da vrisnete od muke, ali onda Poper citira Kasaresa koji o Džejmiju Dajmonu, izvršnom direktoru banke JP Morgan Čejs, kaže: „Mislim da šta god Džejmi radio ili ne radio (u vezi sa bitkoinom) biće bitno isto koliko i to šta upravnik pošte radi ili ne radi povodom nečijeg mejla.“

Ova knjiga je sjajan uvod u priču o bitkoinu i daje vam kratak pregled svih bitnih učesnika u njoj. Ovo je veoma obzirna knjiga prema čitaocu – retko kada se Poper zaglavi u tehničkoj terminologiji – i daje jasno do znanja da je bitkoin stvoren više za biznis a manje da bude tehnoutopistička supervaluta. Dok gledate kako cene rastu a onda brzo padaju na optimalan nivo, gotovo da možete da osetite užurbanost ove nove, digitalne zlatne groznice i ne možete a da se ne divite muškarcima i ženama koji su se obogatili kladeći se na bitove. Jezik je ponekad nezgrapan (Poper iz nekog razloga, malo više nego što bi trebalo, obraća pažnju na seksualnu privlačnost ranih bitkoin zaluđenika) ali, sve u svemu, ovo je čitka avanturistička priča o bici koja tek počinje.

Izvor: techcrunch.com

Poperovo „Digitalno zlato“ je nužna i intrigantna lektira, bez obzira na sudbinu samog bitkoina

Ako ste hteli da stvorite sasvim novi svet kao što su „Ratovi zvezda“ ili „Kriptonomikona“ Nila Stivensona, sigurno će vam trebati i sasvim nova valuta. Natanijel Poper je primetio u svojoj knjizi „Digitalno zlato“ (koja prati vrtoglavi uspon digitalne valute zvane bitkoin), da ne iznenađuje kako deo privlačnosti ove valute za njene posvećene korisnike predstavlja mogućnost da obezbedi sasvim novi svet, libertarijansku utopiju. Bitkoin – koji pravi ili kuje složeni kompjuterski algoritam i skladišti u digitalnim novčanicima – nudi privatnost. Mada je svaka transakcija novca zabeležena, korisnike je moguće identifikovati samo putem ličnog broja novčanika, pomoću kojih je teško, ako ne nemoguće, doći do njihovih vlasnika. Teoretski, bitkoin takođe omogućava korisnicima da izbegnu sve namete ili mešanje institucija poput banki u transakciju, jer kupci i prodavci mogu direktno da trguju. Što je najvažnije, bitkoin obećava da će nas osloboditi od nezgrapnosti fizičkog novca, slobodu od velikih banki i slobodu od tehnologije koja nas prati, preko koje čak i vlasti naše zemlje mogu da nas prate. Uostalom, zašto i novac ne bi bio podležan tehnološkim promenama, kao što je to muzika?

Poper nam pripoveda svoju priču pomoću globalne revije likova – tehnologista, altruista, evangelista, prevaranata i bogataša – koji su svi upečatljivi. Postoji jedna enigmatična, misteriozna figura koja sebe naziva Satoši, koja je 2008, napisala ono što je kasnije postalo poznato kao „Bitkoinski izveštaj“ , što je bilo osnova za kod koji je stvorio bitkoin. „Okrenuo sam se drugim stvarima i ne verujem da ću se vraćati sličnim delatnostima u budućnosti“, piše Satoši upravo dok njegov izum postaje naširoko prihvaćen, i mada Poper ne uspeva da sazna ko je Satoši, daje nam solidan nagoveštaj ko bi on mogao biti, kako se bližimo kraju knjige. (U članku objavljenom posle knjige, detaljno je govorio na temu onoga što naziva „jednom od najvećih misterija digitalnog doba“. Piše da postoji „tiho, ali rasprostranjeno uverenje“ da je Satoši zapravo Nik Sabo, povučeni Amerikanac mađarskog porekla, koji je imao ključnu ulogu u razvoju bitkoina, ali koji negira da je on zapravo Satoši).

Jedan od prvih ljudi koji su primenili Satošijev izum je čovek po imenu Hal Fini, za koga Poper piše da je bio posebno privučen Satošijevim tvrdnjama da korisnici mogu da poseduju i trguju bitkoinom bez davanja informacija o sebi uz pomoć kojih bi ih vlasti bilo koje zemlje mogle identifikovati. Pokojni Fini, koji je bolovao od amiotrofične lateralne skleroze ili Lu Gerigove bolesti, koristio je svoje rane zalihe bitkoina da plati kućnu negu jer se njegova bolest pogoršavala. Fini je bio pravi i čisti vernik u bitkoin, kao i preduzetnik Rodžer Ver, koji je opisao bitkoin kao „najvažniji izum posle samog interneta. Promeniće način poslovanja u celom svetu “.

Ali Poper koristi svoje likove da pokaže raznolike namere i motivacije među promoterima bitkoina. On nam predstavlja argentinskog preduzetnika Vencesa Kasaresa, koji u bitkoinu vidi način da popravi probleme koje je njegova zemlja doživela sa valutom u koju građani nisu mogli da se pouzdaju. Kasares je taj koji dovlači ljude sa novcem u bitkoin sferu – uključujući Pita Brajgera, koji upravlja Fortres investicionom grupom — i svako od njih ima svoje razloge zašto kupuju bitkoin. Poper objašnjava kako je posao investitora u kompanijama sa finansijskim problemima pomogao Brajgeru da uoči slom sistema i što je više razmišljao o tome, sve gore su mu se činile trenutne metode transfera novca širom sveta.

Bitkoin se širi i Poper izvlači kontradikcije u vezi sa njim na površinu. Na primer, mnogi su spremni da kompromituju čistotu i moć koda u zamenu za to da neko radi njihov posao umesto njih. Poper piše: „Izbor između sigurnosti i principa u jednoj ruci i lakoće rukovanja u drugoj.“ Zbog toga je Džed Mekejleb, čuveni matematičar i perspektivni naučnik, napravio sajt po imenu Mt. Goks, gde ljudi kupuju i prodaju bitkoin, čak iako sami uopšte ne razumeju kod. Nakon što je postalo teško održavati sajt, Mekejleb je prodao Mt. Goks mladom čoveku po imenu Mark Karpeles, čija će se nesposobnost da opšti sa drugim ljudskim bićima biti uzrok njegove propasti i možda, propasti bitkoina. Poper izveštava da je Karpeles, koji ima radnju u Tokiju, „Već dve godine je rukovodio najvećom bitkoinskom menjačnicom na svetu, i još nije posetio nijedno bitkoinsko okupljanje u inostranstvu – za šta je okrivljivao bolest svoje mačke Tiban, kojoj su svakog dana trebale injekcije, a Mark je smatrao kako samo on može da ih daje.“ Fijasko Mt. Goksa, koji je bankrotirao 2014, priča je toliko zanimljiva i čudna da zaslužuje knjigu za sebe.

Ali Mt. Goks je samo jedna od čudnih niti koje Poper prati kroz istoriju bitkoina. On priča i o tamnoj strani bitkoina, razgovoru sa Rosom Ulbrihtom, naučnikom-nomadom i libertarijanskim detetom hipika, koji je stvorio Silk roud, gde ljudi mogu da se bave nelegalnim transakcijama pod velom anonimnosti, koju im je omogućio bitkoin. Silk roud je postao najozloglašeniji ilegalni bazar na internetu i bio je prvi app killer za bitkoin. Poper savršeno suprotstavlja priče federalnih agenata o njihovim zastarelim pokušajima da uhvate Ulbrihta ‒ koji sebe naziva Piratom strave i opravdava svoje najgnusnije odluke kao čin slobode – sa nadolazećom strujom interesovanja opšte javnosti za bitkoin, od Silicijumske doline preko Njujorka do Federalnih rezervi SAD-a, ne kao revolucionarno novo sredstvo, već kao praktičan način da se unaprede naše trenutno zarđale i skupe metode transakcije novca. (U maju je Ulbriht osuđen na doživotnu robiju.) Na neki način je ironično da kriptografske tehnologije u srcu bitkoina mogu i same da imaju vrednost kao sredstvo za autentifikaciju u traksankcijama koje je inače teško razotkriti.

Dok bitkoin prihvataju više klase kao bolju zamku za institucije, on predstavlja rizik da će postati nešto čega bi se njegovi pokretači zgražavali. Poper pravi tabelu uspona kompanije 21e6, koju podržava elita Silicijumske doline u njenom elanu zauzdavanja tehnologije kojom se stvara bitkoin, efektivnije nego bilo ko drugi, stvarajući time novac za one koji ga već imaju preko glave. Najupečatljiviji momenat u knjizi je kontrast na koji Poper ukazuje između konferencije za ideološki slično opredeljene vlasnike bitkoina na konjičkoj trci na rubu Ostina, gde je Ulbrih odrastao, sa okupljanjem bogatih i moćnih na jugu na Sautvest festival, gde je Ulbrihtova majka politički skrajnuta dok moli za novac za sudske troškove svoga sina. To je bio „ružno sećanje na jednu stranu bitkoina” koju njegovi novi korisnici „žele da ostave po strani”. I kao što Poper piše: „Ako je ovo bio novi svet, nije se baš mnogo razlikovao od starog – barem ne još.”

„Digitalno zlato“ ne može biti priča sa srećnim krajem, jer je budućnost bitkoina trenutno nepredvidiva. Ali ako bitkoin ne promeni sve, ljudi će tražiti nešto što može da promeni sve i zato Poperova knjiga predstavlja nužnu lektiru, uzgred i veoma intrigantnu, bez obzira na sudbinu samog bitkoina.

Autor: Betani MekLin
Izvor: nytimes.com

Prikaz knjige „Digitalno zlato“

Za nas obične smrtnike bitkoin je potpuna enigma. Čak i oni koji su nešto upoznatiji sa kriptovalutama i koji naslućuju potencijale ovog novca i bar u teoriji razumeju „rudarenje“ tih istih novčića, i dalje su zbunjeni načinom funkcionisanja ali i količinom novca koji prolazi kroz ruke kompjuteraša koji se bave bitkoinom ali i etereumom, bitkoin kešom, lajtkoinom i ostalim e-novcima.

A bitkoin je ozbiljan biznis koji donosi ozbiljan novac. Jedan bitkoin je danas vredan preko 10.000 dolara. A nekada su se delili besplatno.

Svima onima koje interesuje kako da zarade prvi bitkoin ali i da steknu uvid u način poslovanja i plaćanja koji je u razvijenim zemljama već uzeo maha i vrlo lako može da postane uobičajen pod uslovom, naravno, da programeri, matematički genijalci i ostali kompjuteraši uspeju da nekako stvore svet bez posrednika u vidu banki, biće interesantna knjiga „Digitalno zlato“ koju je nedavno objavila Laguna.

Novinar Njujork tajmsa Natanijel Proper koji za ovaj prestižni list pokriva tehnološke i finansijske teme, napisao je zabavan i informativan i, što je najvažnije čitljiv i razumljiv vodič kroz istorijat bitkoina.

„Digitalno zlato“ prati uspon bitkoina od njegovih početaka 2009. i njegovog tvorca, misterioznog Satošija Nakamota, preko njegove evolucije u valutu koju je koristio Silk roud – narko-dilerska organizacija iz Deep Weba, do sadašnje inkarnacije kao jedne od glavnih sila u finansijskom svetu i njegove sve veće primene u društvu.

Poper uz Satošija predstavlja i čitavu plejadu neobičnih likova koji su postali vodeći igrači u ovom svetu i pokretu i čitaoce vodi od Japana do Bruklina gde je Čarli Šrem osnovao BitInstant i od Sijetla do Islanda gde jedna ogromna „rudarska“ kompanija izvodi kompleksne algoritme po ceo dan da bi otkrili nove bitkoine.

Za one naprednije, na kraju knjige je i dodatak o tajnim adresama i ključevima, započinjanju transakcija, stvaranju blokova i osvajanju blokova i novčića. Srećno!

„Digitalno zlato“ je uzbudljiva priča o jednom fenomenu čija je budućnost neizvesna. Bitkoin ima potencijal da izmeni svet i iz novčane jednačine izbaci vlade i banke koji kao posrednici skupljaju kajmak za sebe, ali se sada sve češće javljaju finansijski i ekonomski eksperti koji upozoravaju da će bitkoin nestati jer je u ovakvom obliku neodrživ. Videćemo.

Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik

Prikaz knjige: „Digitalno zlato“ je neprocenjivo zarazno

Sećate li se naslova u novinama koji su prvi pominjali bitkoin, „Mt. Goks“, „Silk roud“ i „Bitkoin Isusa“? Bila su to samo slaba zavirivanja u događaje koji su se odvijali iza zatvorenih vrata prilikom razvijanja bitkoina. „Digitalno zlato“ je vaša ulaznica u ovaj svet. Ono je neodoljiva i opširna priča koja čitaocu daje lični pogled na heroje i zlikovce u kratkoj istoriji bitkoina.

„Digitalno zlato“ predstavlja do sada najopširniju istoriju bitkoina, što ga čini neprocenjivim štivom koje se ne ispušta iz ruku za sve poklonike bitkoina, ali i one koji to tek postaju. Prati nesposobnost direktora kompanije „Mt. Goks“ Marka Karplesa (i njegove mačke), uspon i pad „Užasnog pirata“ Robertsa i jevanđeliste bitkoina Rodžera Vira i Čarlija Šrema. „Digitalno zlato“ je knjiga koju mora pročitati svako iole zainteresovan za ono što mnogi nazivaju najvažnijim otkrićem posle interneta.

Pristupačan izveštaj

Aprila 2013. godine, tehnološki i ekonomski izveštavač „Njujork Tajmsa“, Natanijel Poper, opisao je Vinkelvos blizance kao „prve istaknute ličnosti u veoma anonimnom svetu bitkoina“. Bio je ovo prvi put da je Poper pisao o bitkoinu, ali svakako ne i poslednji.Ovaj svet je danas mnogo manje anoniman, ali pre „Digitalnog zlata“, nedostajao nam je pristupačan izveštaj koji prati danas rastuću industriju od ranih početaka. Knjiga je savršen resurs za sve čitaoce koji su zainteresovani za događaje koji su prethodili bitkoinu kao i za širinu primene koju ima danas.

O bitkoinu se često izveštava; dok mu jedni objavljuju umrlicu (iznova i iznova), drugi zamišljaju kakvu će revolucionarnu budućnost imati. Natanijel Poper svemu tome pristupa poput znatiželjnog posmatrača koji sažima strastvenost bitkoin vizionara i njihovih neprijatelja u jedan izuzetno detaljan narativ.

O svemu ovome prvi put je izveštavao kada su blizanci Vinklevos počeli da kupuju velike količine bitkoina 2013. godine. Od tada, uspeo je da zadrži izuzetno objektivan pristup u svojim izveštajima. Nastavio je da izveštava o ovom svetu u narednim godinama što je pomoglo sagi o bitkoinu da dospe u glavne medije, a autoru pružilo dovoljno iskustva da se upusti u pisanje ove knjige, prve ovakvog tipa.

Početak avanture

Avantura počinje u starim sobama za četovanje, gde su skriveni programeri prvi došli do javne/privatne kriptografije, i odatle sledimo putanju ove kriptovalute. Otkrivamo prve transakcije bitkoinima, prva poklanjanja ove valute i početna otkrića, uz intimne izveštaje o učesnicima u bitkoin svetu koji dozvoljavaju čitaocu da posmatra stvari preko njihovog ramena.

Praćenje likova o kojima smo slušali u vestima deluje kao napeta vožnja dok iz prve ruke posmatramo uspon „Silk Rouda“ i „Mt. Goksa“ i prve probleme sa kojima se svako od njih susretao.

Velika prednost knjige nije samo u njenoj istraživačkoj obimnosti, već i u načinu na koji je sve to uklopljeno. Istovremeno sadrži i detaljno istraživanje istorije bitkoina sa svim njenim glavnim junacima i upliće različite prepreke koje su se pojavljivale kako je broj učesnika u bitkoin zajednici rastao. Jedan od takvih slučajeva je korišćenje bitkoina na argentinskom crnom tržištu razmene valuta.

Kako bi zauzdala inflaciju, argentinska vlada je postavila kontrolu na razmenu valuta kako bi sprečila oticanje dolara iz zemlje. Takva ograničenja nisu stavili na bitkoin tako da je on „predstavljen u Buenos Airesu, na prvoj konferenciji koju je održalo udruženje ’Bitkoin Argentina’.“

Koristeći tradicionalne bankarske servise, organizator događaja Dijego bi dobio 595 pezosa za uloženih 100 dolara nakon 20 dana čekanja. Međutim, ako bi koristio argentinski startap „BitPagos“, svakih sto dolara bi donosilo oko 920 pezosa. Bitkoin nakon toga nije bio nešto o čemu se samo priča već su počeli da ga koriste frilenseri i kompanije koje su radile sa strancima.

Ove kontrole valuta bile su odgovor na ogroman problem sa kojim se Argentina suočavala: haotična inflacija koja je neprestano uništavala štednje čitavih porodica. Ovakva iskustva su ono što je pokrenulo argentinskog zabavljača Vensesa Kasaresa da se uključi i što je privuklo Popera da se dobrim delom osloni na njegovu perspektivu.

Kandidat za najinteresantnijeg čoveka na svetu, prema Poperu, Kasares nastupa kao prvi poznati jevanđelista bitkoina. Upoznao je mnoge važne igrače sa bitkoinom, i doprineo širokoj upotrebi bitkoina kao digitalnog sredstva (usavršena verzija zlata), što ujedno i objašnjava sam naslov knjige.

Poper ga poprilično koristi kao protagonistu knjige i pokazuje da njegovo učešće u svemu ide mnogo dalje od organizovanja prvog bitkoin susreta u Argentini i vođenja tada najfinansiranijeg bitkoin startapa na svetu.

Oko sveta

Poper koristi Argentinu kako bi opisao stvarnu upotrebu bitkoina u posebnoj političkoj ekonomiji, ali takođe obilazi oko sveta i posećuje Japan, Kinu i Taho kako bi opisao mnoge druge aspekte razvoja bitkoina. Dok to radi, autor ne propušta priliku da uključi u sve to i malo komičnosti.

Prati i uspon i pad komično nesposobnog direktora „Mt. Goksa“ Marka Karplesa („Već dve godine je rukovodio najvećom bitkoinskom menjačnicom na svetu, i još nije posetio nijedno bitkoinsko okupljanje u inostranstvu – za šta je okrivljivao bolest svoje mačke Tiban, kojoj su svakog dana trebale injekcije, a Mark je smatrao kako samo on može da ih daje.“) i uspon (i pad) „Silk Rouda“.

Poper ukratko opisuje na šta je trošila novac nova bitkoin elita, posebno bacajući svetlo na rast donjih stomaka što je mnoge odbilo od uključenja u ovaj svet. Ne ublažavajući ništa iz ponašanja prvih aktera koji su se obogatili, Poper takođe opisuje i uspon i pad „BitInstanta“ i Čarlija Šrema („prvog prestupnika bitkoina“).

Autor je takođe ovu priliku iskoristio da prikaže transormacije koje je doživela bitkoin zajednica od ranih kriptoanarhista, koji su podržali bitkoin iz filozofskih razloga, do rastućih interesovanja vlada, pojedinaca i onih koji žele da grade bitkoin poslovanje sa osetljivim upravljanjem. Čitaocu će biti lakše ako zna da Poper nijednom ne spominje pesimističke prognoze o nestanku bitkoina. Iako ih je njegov prvi članak o bitkoinu sadržao, sada je odoleo iskušenju koje je zahvatilo mnoge. Bitkoin je, aludira, tu da ostane.

Nestrpljivo iščekivanje

Dok otkrivate priču koju delimično znate, svaka stranica „Digitalnog zlata“ se čita sa nestrpljivim iščekivanjem. Priča se gradi od nepoznatih oblasti pre nego što je bitkoin dospeo u vesti i sa svakim poglavljem fokus se lagano pomera sa prošlosti na budućnost. Suština dolazi pred kraj knjige kada Poper pokušava da poveže sve niti trudeći se pritom da sačuva objektivnost koja čini ostatak knjige toliko dobrom. Na kraju čitalac želi još i u njemu se budi znatiželja o mnogim stvarima koje su se dogodile od sredine 2014. godine.

Ove stvari su primetne kada Poper nedovoljno predstavi „M-Pesu“ (mobilni novac). Mnogi bitkoineri uzbuđeno predviđaju da će bitkoin pomoći bankama i servisima poput „Vestern ja“. I Poper to pominje kao i one koji podržavaju ideju, ali ni najmanje ne prikazuje upotrebu bitkoina u razvojnom svetu.

Autor je nesumnjivo želeo da otkrije misteriju o tvorcu bitkoina Satoši Nakamotou, „Digitalno zlato“ veoma jasno govori da više nije ni važno ko je Satoši. On/Ona/Oni možda poseduju značajan broj bitkoin novčića, ali kao što je kopanje bitkoina i potvrđivanje transakcija decentralizovano, isto je i sa trudom i radom koji je bitkoin doveo tu gde jeste.

Nakamoto je zakotrljao loptu, ali Poper pokazuje da je sudbina bitkoina sada u rukama investitora i ideologija koji sada rade na bitkoinu i infrastrukturi oko njega.

Bitkoin više ne pokreću kupovine na „Silk roudu“, neregistrovanim sajtovima za kocku i ostrašćeni kripto anarhisti koji su ga u početku održavali u životu. Danas bitkoin polako stiče poverenje privrednih vođa i, ako čitamo između redova, „Digitalno zlato“ nam stidljivo naglašava šta bi se moglo nalaziti iza sledećeg ćoška.

Autor: Džejms Douner
Izvor: coindesk.com
Prevod: Dragan Matković

Pet ključnih tačaka „Digitalnog zlata“, knjige Natanijela Popera o bitkoinu

itkoin je nezgodna tema. Koncept ove digitalne valute je možda teško objasniti nekome, a njena istorija – stara tek šest godina – već je uprljana kontroverzama, počevši od pravog identiteta Satošija Nakamotoa, tvorca prvog bitkoin koda.
To je razlog zašto je knjiga novinara Natanijela Popera „Digitalno zlato“ zadivljujuće ostvarenje. Ne, ona ne razrešava misteriju Satošija Nakamotoa, mada je očigledno da Poper ima svog kandidata za tu ulogu. Ali ova knjiga je pametan vodič za opojnu kombinaciju ideologije, pohlepe i slučajnosti, koju širi svet bitkoina. Ova knjiga oslikava ključne likove, dok se susreću i uzdižu novu tehnologiju u nebesa. Knjiga uspeva da predstavi sve ovo bez suvišnog optimizma ili dubokog cinizma, što je, čini se, vrlo retka pojava kad je reč o komentarisanju bitkoina.

Budući da ova tema nije jednostavna, Poper je istakao ovih pet glavolomki u vezi sa fenomenom bitkoina:

Ideologija je odlično marketinško sredstvo ‒ barem na određeno vreme

Mada mnoge priče o bitkoinu kreću sa Satošijem, Poper se vraća do ranih eksperimenata u digitalnim valutama koje su se devedesetih rodile iz sajferpanks liste korisnika. Zabrinutost vlade koja je nadzirala ovu pojavu je animirala njihove rane izlete u svet digitalne valute, ali bitkoinov tvorac pod pseudonimom nije isprva bio ideolog. (Na primer, veoma hvaljen krajni limit broja budućih korisnika bitkoina je nedavno dodat bazi kodova ove valute.). Ali Satoši Nakamoto i njegov rani saradnik Marti Mali su videli korist u uzdizanju tehnolibertarijanskih implikacija ove valute kao način da privuku nove korisnike koji su im očajnički trebali.

Podele između onih koji žele da naglase ideološku moć bitkoina i onih koji žele da naglase njegov tehnološki i poslovni potencijal nastavljaju da razdvajaju poklonike ove valute.

„Bitkoin je pokret i oni koji pokušavaju da ga svedu na simpatičnu novu tehnologiju se zavaravaju i odmažu ovoj zajednici“, piše drugim programerima Erik Vurhiz, rani bitkoin preduzetnik. Ali uprkos ovoj srčanoj žalbi, ljudi poput uticajnog advokata Patrika Murka i velikih investitora umanjuju značaj ideologije u onome što vide kao uspešan pokušaj da pridobiju podršku zvaničnika vlasti.

Bitkoinu je trebalo mnogo novca da bi se razvio

Mada su počeci bitkoina bili skromni, što Poper utvrđuje svojim istraživanjem, vrednost bitkoina je skočila kada su bogati ljudi postali ubeđeni da ova valuta ima potencijala. Milioneri poput „Fejsbuk“ parničara Kamerona i Tajlera Vinkelvosa, Pitera Brigera, jednog od direktora investicione grupe „Fortres“, preduzetnika Vensesa Kasaresa i bivšeg izvršnog direktora „PejPala“ Dejvida Markusa, uložili su novac u ovu valutu 2013. Tada je cena bitkoina počela da raste iako je razmera transakcija ostala ista. Markus, sada zaposlen u „Fejsbuku“, toliko se zaljubio u bitkoin da je razmišljao da se otarasi „PejPala“ da bi započeo bitkoin razmenu. Ova knjiga pripisuje Kameronu Vinkelvosu zasluge za podizanja cena bitkoina toliko da je njegova ukupna vrednost premašila 1 milijardu dolara. (Danas je vrednost svih bitkoina procenjena na 3.4 milijardi dolara)

Poper opisuje i postojanje najvrednijeg laptopa na svetu. Taj laptop sadrži privatne šifre za bitkoin novčanike Kasaresa, Markusa, Brigera i drugih, i pohranjen je u Centru za sigurnost informacija u Kanzas sitiju, nije povezan na internet i samim tim je siguran od hakera. Kodovi za dešifrovanje se čuvaju u sefu u Buenos Airesu.

Kompetencija je važna

Čest problem u ranom bitkon poslovanju su bili njegovi sami osnivači – skoro nijedan od njih nije bio dovoljno umešan da zaštiti kompaniju od hakera ili da angažuje ljude koji bi za to bili sposobni. Iznenađujuće je da bitkoin danas cveta kada čitate o promašajima „Mt. Goksa“, čiji osnivač Mark Karpeles uopšte nije vodio beleške o hakerima koji su potkradali njegove bitkoin reserve, ili kada čitate o BitInstant, čiji je vlasnik Čarli Šrem provodio toliko vremena zabavljajući se da su njegovi advokati pretili otkazom ako ne počne da se bavi pravnim problemima koji su se nagomilavali. Možda ćete pomisliti da bi se bitkoin proslavio ranije planiranom saradnjom između „Fortresa“ i kompanije „Vels Fargo“ za pokretanja bitkoin razmene — ali je ta saradnja sasečena u korenu kada je Šrem uhapšen za svoje učešće u omogućavanju trgovine bitkoinima korisnicima tržišta droga Silk Road, koje koristi bitkoin kao valutu.
Čak je i Ros Ulbriht, „Pirat strave Roberts“, osnivač Silk Rouda, razotkriven jer je napravio jednu naivnu grešku—jedan komentar je povezao njegov anoniman internet identitet sa njegovim pravim imejl nalogom. Razotkrio ga je IRS agent.

Globalni fenomen

Amerikanci su malo razmaženi mnoštvom izbora koje imaju za kretanje novca širom sveta. Imaju mnogo investicionih opcija i nekoliko glavnih kontrolora u SAD-u. Ali u zemljama poput Argentine i Kine, gde je zabranjeno da se novac iznosi iz zemlje, postojanje bitkoina je utoliko važnije. Najzanimljivija je razlika između američkih i kineskih regulativa. Dok je vlada Kine isprva davala mnogo veću slobodu bitkoin tržištu nego SAD, ubrzo je došlo do zabrane interakcije ove nove tehnologije sa sistemima plaćanja. U Sjedinjenim Državama, tužioci progone pojedince koji koriste bitkoin da bi kršili zakon, ali regulatori sve češće prihvataju ovu tehnologiju, kao i opšti finansijski sistemi.

Sve je pitanje tajminga

Izazov pisanja jedne knjige koja se bavi savremenim temama je da možete da propustite trenutne događaje, jer se narativ knjige završava u leto 2014. Završava se pozitivno – zbog čega propuštamo veliki pad vrednosti bitkoina na trenutnu cenu, koja iznosi oko 234 funti za bitkoin. Pitanje da li bitkoin treba da bude od prirodno velike vrednosti da bi preživeo pitanje je na koje još ne postoji odgovor, kao i na pitanje da li će bitkoin postati naširoko korišćen kao valuta za plaćanje raznih usluga.

Investitori su uložili milione dolara u drugu generaciju bitkoin kompanija i sada čekaju. Ali ako im cene trenutno ne idu na ruku, ovi preduzetnici mogu da ukažu na jednu važnu stavku – broj dnevnih transakcija se povećava.

Napisao: Tim Fernholc
Izvor: qz.com

„Digitalno zlato“: Neispričana priča o bitkoinu – tamo gde su štreberi tu je i lova

Veoma informativna i zanimljiva knjiga „DIgitalno zlato“ pojaviće se ovih dana u prodaji. Budući da je tema izuzetno aktuelna, predstavljamo vam o čemu zapravo ona govori ‒ ova zabavna istorija bitkoina istražuje štrebersko poreklo kriptovalute i njen ogromni potencijal.

Istorija novca seže daleko u prošlost, najmanje do 2000. godine pre nove ere, i jedan od načina izučavanja razvoja ljudskih društava (a pogotovo imperija) jeste istraživanje novca koji su koristili. Kovani novac je evoluirao u papirni, koji se opet razvio u čekove, koji su se dalje pretvorili u platne i kreditne kartice gde se otprilike sada nalazimo. Veliko pitanje jeste šta je sledeće.

Na neki način odgovor je očigledan: novac se u svakom smislu i za sve potrebe pretvorio u digitalne bitove. Kada mahnete svojom novom bezkontaktnom karticom (ili uskoro svojim novim pametnim telefonom) preko čitača kartica, vi zapravo dajete instrukciju računaru da smanji broj pohranjen na kontu na hard disku vaše banke, dok se broj na kontu prodavca u njegovoj banci povećava. Nikakav fizički novac nije prešao iz ruke u ruku – sve što se desilo je razmena digitalnih podataka.

Popriličan put smo prešli da bismo od bakrenjaka ili dukata došli do ovoga, no tek smo na pola puta. Kao prvo, čak iako se novac pretvorio u bitove, vlade i centralne banke ga i dalje kontrolišu kao da je fizička stvar, pa i manipulišu njime kada to služi njihovim političkim interesima. (Šta je na kraju, krajeva „kvantitativno popuštanje“ ako ne eufemizam za štampanje novca?)

Ali ono što je još apsurdnije jeste to da iako je novac postao digitalan, i dalje ga je teško prebacivati na različita mesta na svetu, osim ako niste banka. Internet omogućava pojedincu da nekome na drugi kraj sveta odmah pošalje elektronsku poštu ‒ to je samo niz bitova, ali poslati mu novac – takođe niz bitova – e, to je već druga stvar. Morate da idete utvrđenim kanalima (banke i drugi ovlašćeni posrednici), platite znatne dažbine i provizije, i ponekad otrpite neodgovorna zakašnjenja.

Neusklađenost između tehnološkog potencijala i trenutnog stanja jeste zvono za uzbunu za kompjuterske štrebere, tako da ne iznenađuje da je još od ranih dana interneta, grupa „šifropankera“ eksperimentisala sa idejama „digitalnog keša“ – valute koja bi bila potpuno digitalna, globalna i van kontrole vlada. Godinama su svi ti eksperimenti bili bez uspeha a onda, oktobra 2008. godine, tajanstveni, nepoznati kompjuterski zaluđenik, koji je nazvao sebe Satoši Nakamoto, izumeo je digitalnu valutu – bitkoin – i promenio pravila igre.

Od tada, bitkoin se nalazi na vrtoglavoj vrtešci u više dimenzija. Privukao je pažnju ne samo skeptičnih medija, već i kriptografskih zaluđenika, prevaranata, naučnika, ulagača (ili kockara, zavisi kako gledate na to), preduzetnika, smelih kapitalista, kriminalaca, hakera, bezbednosnih službi i pravosnažnih organa. Do danas, veći deo drame o bitkoinu odigrao se u javnosti. Ali ono što je delimično bilo u mraku, bilo je to kako je tehnologija evoluirala, kao i identitet pojedinaca koji su igrali značajnu ulogu u tome.

To je priča o kojoj govori Natanijel Poper. On je reporter Njujork Tajmsa i, kako izgleda, neumoran je, ima oko za detalj, neodoljivu potrebu za slikovitim dočaravanjem likova (ključni igrač je „vitak čovek sa izgledom mračne filmske zvezde, prefinjenim naglaskom i odećom koja iskazuje eleganciju i ležernost“), i tako dalje. Njegova knjiga ima veliki broj likova, često nazvanih samo po imenu, pa se stiče utisak da je reč o nekakvoj porodičnoj sagi. A struktura joj je kao kod tehnološkog trilera – hronološka, sa kratkim poglavljima od kojih se svako završava bilo čime za šta bi Poper mogao da se uhvati u tom delu pripovedanja.

Ali takođe je i lako čitljiv i veoma informativan zapis o prvim godinama kriptovalute, za koju će se možda jednog dana ispostaviti da je značajna koliko i sam internet. Iako internet već ima neverovatan uticaj na ekonomiju, njegov ogroman potencijal ostaje uglavnom neiskorišćen, zbog visokih cena transakcija koje su nametnute tradicionalnim metodama plaćanja koja koriste „stari novac“ – kreditne kartice i slično. Zapinjanja u ekonomiji nametnuta korišćenjem kartica (i uz to povezani gubici zbog prevara i troškovi sprečavanja istih) znači da prave mogućnosti interneta još uvek ne mogu biti u potpunosti angažovane. Ali kriptovalute po modelu bitkoina, mogu to promeniti, jer bi omogućile milijarde transakcija, od kojih svaka može biti mala, ali bi ukupno plaćanje bilo ogromno.

Dve stvari se izdvajaju u Poperovom pripovedanju. Prva je potvrda toga koliko dug i težak jeste put od tehnološkog proboja do njegovog masovnog prihvatanja. Svako ko misli da je približavanje tehnologije tržištu lako, to nije nikada radio. Druga stvar je džinovska šteta koju je za perspektivu bitkoina (i uopšte kriptovaluta) načinio Silk Road, sajt za crno tržište koji je prodavao drogu koristeći bitkoin kao valutu i koji je vlada SAD ugasila. S obzirom da je valuta – analogna ili digitalna – dobra samo onoliko koliko joj ljudi veruju, fijasko sa Silk Roadom je dao vladama i medijima materijal za njihove tvrdnje – da kriptovalute u stvari služe samo sumnjivim osobama. Što je šteta, jer možda su upravo one ono što je svetu interneta potrebno.

Izvor: theguardian.com

Da li je bitkoin zaista digitalno zlato?

O tome šta je bitkoin – prevara ili zalog za sigurniju budućnost – danas već mnogo ljudi spekuliše. Džordž Soroš je na proteklom Svetskom ekonomskom forumu u Davosu izjavio da to nije valuta i da je reč o “tipičnom mehuru od sapunice” koji će postepeno propasti.

U jednom članku objavljenom pre mesec dana na portalu Vice, profesorka Anđela Volč, pravnica sa Sent Meriz univerziteta u Teksasu, stručnjaka za kriptovalute i finansijsku stabilnost u intervjuu ovako analizira trenutnu situaciju: „Vrednost bitkoina je toliko skočila u prethodnih godinu dana da tradicionalni finansijski sektor sada zahteva da mu se dozvoli da ga tretira kao investiciju. Od prethodne finansijske krize, nije im više lako da dobro zarade trgujući fjučersima. Kriptovalute tu obećavaju, ali da bi se njima direktno trgovalo potrebno je proći kroz izuzetno slab korisnički interfejs i preuzeti ogroman rizik. Nije lako. Zato bi sad finansijeri hteli da na njima zarade kroz posrednike, preko firmi na koje su već navikli. CBOE u Čikagu uvideo je taj potencijal pa sada nudi ovaj veoma popularan proizvod svojim klijentima. Sumnjam da su svesni rizika koje tako preuzimaju.“ (za ceo intervju pogledajte link).

Pre nepune dve nedelje svet je uzdrmala vest o padu vrednosti svih kriptovaluti. „U totalu je bilo izgubljeno preko 160 milijardi dolara vrednosti za samo deset sati, što ilustruje koliko je nestabilno ovo tržište“, preneo je Vice News. A tekst vesti je zaključen ovim rečima: „Investitori bi trebalo da se pripreme za 'gubitak svih ulaganja' u bitkoin, kaže Stiven Majdžor iz ESMA za Bloomberg. 'Vrednost ove valute izuzetno je nestabilna, što joj ograničava upotrebljivost. Takođe, još nije široko prihvaćena'.“

Knjiga „Digitalno zlato“ Natanijela Popera koja će se pojaviti u prodaji za dva dana, 31. januara, objasniće vam poreklo bitkoina i tehnologiju neophodnu za njegovo postojanje. To je priča o grupnom izumu koji je iskoristio mnoga dominantna strujanja našeg doba: bes na vladu i Volstrit; bitke između Silicijumske doline i finansijske industrije; i nadu da će nas tehnologija spasti od naše sopstvene ljudske krhkosti, baš kao i strah od moći od te iste tehnologije. I zato pripovest o bitkoinu počinje pre tačno devet godina, u Americi, 2009. godine. I ne čita se kao nerazumljiv priručnik za profesionalce u berzanskoj špekulaciji ili gik štivo. Ovo je knjiga na čijim redovima postoje stvarna imena, stvarni događaji, i daleko je od svakog udžbeničkog štiva. Natanijel Poper je reporter Njujork tajmsa i sastavio je lako čitljiv i veoma informativan zapis o prvim godinama kriptovalute, za koju će se možda jednog dana ispostaviti da je značajna koliko i sam internet. Zbog svega toga ova knjiga je neizostavna stanica na putu savremenog obrazovanja i informisanja. Za sve one koji žele da znaju kakav je tehnološki svet u kome žive, a još više za one koji su zakoračili u svet tehnologije i intuitivno razabiraju kako on zapravo funkcioniše…

Intervju sa Natanijelom Poperom: Nekada valuta podzemlja, bitkoin se pojavljuje kao „nov način za praćenje informacija“

Vrednost digitalne valute je porasla od nule do 120 milijardi dolara u toku devet godina. „Digitalno zlato“ Natanijela Popera nam govori da najznačajnije banke razmatraju mogućnosti njegove decentralizovane mreže.

Pričaćemo o tome šta je to bitkoin i kako se koristi u ilegalnim i legalnim trgovinama, kako je postao sredstvo za investitore i kako velike banke počinju da ga kopiraju. Moj gost, Natanijel Poper, reporter je iz oblasti tehnologije za „Njujork tajms“, koji je izveštavao o digitalnoj valuti. Pre neku godinu napisao je knjigu o bitkoinu i nazvao je „Digitalno zlato“.

Dakle za nas koji nikada nismo koristili bitkoin i koji zapravo ne razumemo kako to radi, kaži mi, zašto je to uopšte bitno za nas?

Čini mi se da je zanimljivost bitkoina višeslojna. Na prvom mestu, ljudi koriste bitkoin na vrlo interesantne načine. Mislim na to da ga ljudi koriste kao neku vrstu crnoberzijanske valute da kupuju narkotike i da naplaćuju novac od ucena, i on dozvoljava u suštini potpuno nov tip kriminala. Ali mislim i da nam ukazuje na to u kom pravcu se novac kreće i takođe, mislim, da nam govori i o tome šta je to novac. A onda, da proširimo vidokrug posmatranja, mislim da je zaista interesantan jer on nije samo neki novi softver ili nova vrsta novca. On je u osnovi društveni pokret. Njegov uzlet leži u tome što je pridobio hiljade, destine hiljada, milone ljudi širom sveta. I mislim da je ono o čemu je istinski interesantno da se razmisli to što je on toliko interesantan ljudima.

Dobro, dajte nam samo osećaj o redu veličina. Kao, koliko je novca trenutno investirano u bitkoin?

Kada biste hteli da otkupite sve bitkoine na svetu u ovom trenutku po ovonedeljnoj ceni platili biste otprilike 120 milijardi dolara. Tako da kroz taj primer možete na jednostavan način da razmišljate o veličini bitkoin ekonomije. To je, poređenja radi, više od vrednosti Goldman Saksa ili Morgan Stenlija, više od vrednosti PayPala. Dakle, ta vrednost je nakupljena u otprilike 17 miliona bitkoina koji su distribuirani po svetu.

OK. Dakle, šta je bitkoin?

Pa, da počnemo od onoga čega je verovatno najveći broj ljudi i svestan ‒ bitkoin je digitalni token (čip, novčić) koji možete kupiti ili prodati. Ali mislim da on ljude i dalje zbunjuje to digitalni token, a istovremeno mreža u kojoj on živi. I upravo je ta mreža ono što ga čini tako različitim. I tako kada kada govorimo o bitkoinu, mi govorimo o mreži koja je u osnovi mreža bitkoina. A to je nešto više nalik na internet. To je decentralizovana mreža računara širom sveta u kojoj žive svi ovi bitkoini.

Da li je on stvoren da bi rešio određene probleme sa novcem kakve danas poznajemo?

Da. Kada se ova ideja prvi put pojavila u drugoj polovini 2008. godine, tačnije za Noć veštica (noć uoči Svih Svetih, Valpurgijska noć) bila je to kulminacija decenijskog rada male grupe kompjuterskih naučnika i aktivista koji su bili zabrinuti – njihova najveća briga ticala se privatnosti. Zaista ih je brinulo to što u savremenom svetu novac postaje digitalan. Kada smo dobili mogućnost da prebacujemo novac koristeći kreditne kartice, svaka transakcija je bila praćena, i mogle su da je nadgledaju vlade ili velike korporacije. Najviše truda prilikom kreiranja bitkoina je bilo usmereno na to kako stvoriti anonimni digitalni novac.

I to je bio jedan tok razmišljanja koji je doveo do ovoga. Ali drugi snažan tok, kada je sve ovo izašlo na videlo, započeo je dva meseca nakon bankrota Leham Brothersa. Tačno usred ove finansijske krize. I bilo je dosta nepoverenja u Volstrit i velike banke, ali i u Centralnu banku. I upravo tada ovo je predstavljeno kao nov oblik novca koji može da postoji nezavisno od svih ovih institucija prema kojima su ljudi bili tako skeptični.

Dakle, ljudi koji su stvorili bitkoin, jer on je prerastao taj pokret, želeli su privatnost. Ali ja nisam siguran gde je granica između privatnosti i prikrivanja, ali bilo je dosta prikrivanja koja su okruživala korišćenje bitkoina jer je prvo mesto na kome je on zaista dobio polet ‒ ilegalno tržište, na crnom tržištu darkneta gde su se prodavali narkotici i seks, zar ne?

Tačno. Naravno. Mislim, linija između privatnosti i prikrivanja je uvek veoma, veoma zamućena, i ja mislim da je mnogo kompjuterskih tehničara koji mogu da potvrde da je privatnost takođe zloupotrebljena, nezavisno od ljudi koji žele da nešto učine a da vlada ne posmatra sve. I tako da, da, ja mislim, bitkoin je nastao iz ovog u osnovi idealističkog impulsa. I, znate, nakon što su tvorci bitkoina predstavili izvesnog Satošija Nakamota, to je dosta posrtalo tokom prve dve godine, i mogli ste da šaljete bitkoin unaokolo, ali oni u suštini nisu ništa vredeli u tom trenutku. I zapravo je pravu svrhu svog postojanja dobio kad je stvoren Silk Road, koji je, kao što znate, crno onlajn tržište, vrsta Ibeja gde možete kupiti narkotike. I kreator Silk Roada je shvatio da je bitkoin to omogućio. Da budemo iskreni, ranije je bilo prilično teško kupiti narkotike onlajn, jer ukoliko biste to radili, policija bi jednostavno upitala PejPal ili Vizu ko je poslao novac da se kupi ta i ta kesica heroina ili marihuane, i PejPal bi dao te podatke i osoba bi bila uhapšena. Sa bitkoinom, mogli biste da pošaljete taj novac i niko ne bi znao odakle je novac došao, i to je dalo krila novom onlajn tržištu.

U pitanju je isti onaj fenomen kompjuterskih programa stvorenih da spreče pristup računaru ‒ vaš računar postaje taoc malvera, i jedini način da pristupite ponovo svom računaru jeste da platite traženu otkupninu u bitkoinima. Ali stručnjaci upozoravaju da čak i ako je platite, to ne garantuje da ćete moći da pristupite svom računaru. Ali eto, to je postalo popularno.

Da, to je postala velika stvar u poslednje dve godine i...

I moram da dodam da se to ne odnosi samo na lične računare, već i na, kao cele mreže i bolnice, ceo svet.

Da, to je stvorilo ogromne probleme kompanijama, vladama. Dešavalo se da su bolnicama bile prinuđene da se vrate na starinsku obradu podataka, i tako su funkcionisale neko određeno vreme. Desilo se i jednoj radio stanici da je morala da prestane sa korišćenjem kompjutera jer su njihovi računari bili zamrznuti usled softverske otmice. Softverska otmica je postojala i pre bitkoina. Ali ona nije eskalirala sve dok se nije pojavio bitkoin. Ranije je taj isti otmičar morao da ode i uzme novac i da ga fizički pošalje po svetu. To nije lako uraditi. Sa bitkoinom sada možete poslati 500 USD otmičaru vaših fajlova u Ukrajinu ili Rusiju, i transakcija je gotova za 20 minuta. I to je moguće zbog novog načina na koji bitkoin radi.

Što se tiče darkneta i tržišta ilegalne robe na kome je bitkoin valuta, neki sajtovi su već ugašeni, uključujući Silk Road, koji ste vi pomenuli, ali to nije sprečilo ilegalne radnje. Možete li nam navesti neke takve primere?

Idealizam koji je na početku davao energiju bitkoinu našao je korena u zemljama gde se ljudima dešavalo da njihov novac bude zarobljen i da ga izgube jer lokalna valuta doživljavala hiperinflaciju a ljudi gubili svoje ušteđevine i tražili su prostor van kontrole vlade da stave svoj novac. To se događalo u zemljama poput Venecuele i Argentine. Čuli ste za to i u Zimbabveu. Tamo su ljudi uvek vapili za tim da svoju valutu zamene za dolar jer je dolar bio mnogo sigurniji, ali bilo je i prave nestašice dolara. I kada biste došli do dolara, često biste morali da ga na neki način stavite pod madrac, što nije bilo preterano bezbedno. Bitkoin je zamišljen tako je da na takvom mestu možete zameniti vašu lokalnu valutu za bitkoin i tako dobijete stabilnije i sugrnije mesto za čuvanje novca.

Bitkoin entuzijasti pasionirano govore o tome. Lako je prebacivati novac preko sveta, sada je potrebno mnogo vremena za osnovne bankarske transakcije ka Indiji, ka Kini; to može potrajati nedeljama i zahteva plaćanje bankarskih provizija na svakom koraku tog procesa. Sa bitkoinima je to mnogo lakše: novac možete poslati sada, i on stiže primaocu za 10 minuta. Primlac treba samo da se uloguje i nije mu potrebno ničije odobrenje. To je posebno privlačno u zemljama gde je ljudima teško da otvore bankovne račune, poput Indije ili Afrike, gde su ljudi na neki način odsečeni od onlajn ekonomije jer ne mogu da dobiju kreditne ili platne kartice. Oni ne mogu pristupiti Netfliksu. Zahvaljujući bitkoinu sada možete vrlo jednostavno pristupiti Netfliksu u Indiji ili Africi, čak i ako nemate kreditnu karticu.

Uvek će biti samo 21 milion bitkoina

Vrednost digitalne valute je porasla od nule do 120 milijardi dolara u toku devet godina. „Digitalno zlato“ Natanijela Popera nam govori da najznačajnije banke razmatraju mogućnosti njegove decentralizovane mreže.

Prošle nedelje smo objavili prvi deo intervjua sa Natanijelom Poperom, autorom ove izuzetno aktuelne i zanimljive knjige. U prvom delu intervjua, Natanijel Poper je objašnjavao šta je bitkoin i šta je suština novčanih operacija koje uključuju nove tehnologije.

U nastavku intervjua, Poper objašnjava početke bitkoina i principe izložene u njegovom „osnivačkom manifestu“.

Dakle, nisam siguran da znamo ko je izumeo novac, ali znamo ko je stvorio bitkoin. Ali zapravo ne znamo jer... On nikada nije otkrio ko je. Čak i vi, koji ovu temu pokrivate već godinama, ne znate ko je on.

Tačno.

Ne znamo čak ni da li je on, zar ne?

Baš sam to hteo da kažem. Ljudi često govore on, ona, oni ili ono u slučaju da je bitkoin autonomno, znate, biće koje je ovo stvorilo. Ali ono što znamo jeste da js osoba koja nas je sa ovim upoznala 2008. godine i tada pokrenula prvi program, predstavila imenom Satoši Nakamoto i komunicira samo putem imejla, četova i pojavljuje se na nekim društvenim mrežama, ali uvek koristi pseudonim Satoši Nakamoto. I nakon nekoliko godina postojanja bitkoina, upravo kada je počinjao njegov uzlet, Satoši se odjavio i nestao, poslao je svoj poslednji imejl, dao kontrolu nad sistemom ljudima koji su postali deo toga i koji su, u tom trenutku, radili na tom softveru. I od tada traje neka vrsta potrage za pravim identitetom Satošija Nakamota.

I izvestan broj imena se pojavljivao tokom vremena. Napisao sam članak, u vreme kada je izašla moja knjiga, o osobi o kojoj se najčešće spekulisalo kao o najverovatnijem kandidatu. Ali svi ljudi u koje je bio upiran prst, kao u potencijalnog Satošija Nakamota negirali su da su to oni, osim, moram to reći, jedne osobe koja je tvrdila da je Satoši Nakamoto i koja je pridobila izvestan broj ljudi. Ovo je privuklo dosta medijske pažnje pre godinu – dve, ovaj momak, Krejg Rajt iz Australije, tvrdio je da je on Satoši. Ali kada su ljudi istražili elektronske podatke – bila je to poprilična strka – najveći broj ljudi zaključio da on zaista nije Satoši Nakamoto.

Dakle kada je Satoši Nakamoto, ko god on bio, stvorio bitkoin, on ili ona su izdali dokument od devet strana, nešto između uputstva i manifesta. Da li biste saželi, za one od nas koji ovo zapravo ne razumeju, principe izložene na ovih devet strana?

Naravno. Da, dakle to je bio original. Naziva se Bitkoinski izveštaj. Znate, on ima neku vrstu ikoničnog statusa, ovaj PDF dokument je objavljen 2008. godine i opisuje kako će ovaj sistem funkcionisati. U njemu se kaže da će bitkoin biti neka vrsta elektronskog keša, i da će postojati određena pravila koja će rukovoditi ovim elektronskim kešom. Uvek će biti samo 21 milion bitkoina. Ovo pravilo je postavljeno na početku. I nastalo je da bi bitkoin imao neku vrstu retkosti poput zlata i – to bi moglo da nagna ljude da pomisle da u tome leži neka vrednost. Kada je njihov broj ograničen, to može dodeliti određenu vrednost bitkoinu, što se na kraju i desilo. Dakle to je bilo jedno pravilo.

Druga pravila su se ticala distribucije bitkoina. Bitkoin će biti razdeljen. Nema – neće postojati banka bitkoina koja bi ga distribuirala svima. Oni će na neki način polako kapati, tokom vremena, ka ljudima koji se pridruže mreži. I ja mislim da je najvažnija stvar u vezi sa pravilima o bitkoinu to da je to mreža računara, poput interneta, da bilo ko može da se uključi i bilo ko može da je podrži. I to će dozvoliti bitkoinu da postoji nezavisno od bilo kakve vrste centralizovanog autoriteta. Ovde neće biti državne vlasti. Neće biti kompanija. Postojaće mreža računara koja to podržava, a to znači da bilo ko može da se pridruži mreži i pošalje novac bilo kome. I to su osnovna pravila izložena u tom dokumentu.

I moram reći da u prvim trenucima kada je bitkoin nastao, to nije bio vrtoglavi uspeh. Postojala je, znate, šačica ljudi, možda njih osam koji su odgovorili na ovu ideju. I većina njih je smatrala da nema šanse da to zaživi.

Pa da bi to proradilo , zaista je potreban visok nivo vere. Kada govorite recimo o dolarima, njih podržava vlada SAD. I ako imate novac u banci za određenu sumu garantuje FIDC. Ako investirate u berzu, ona je promenljiva, ali vi imate deonice u nečemu, dok kod bitkoina sve izgleda kao čin vere u bitkoin.

U pravu ste. Moram da primetim sve te instance koje ste upravo spomenuli – američki dolar podržava vlada SAD, FDIC – to je istina. Ako verujete u dolar vi u osnovi verujete u vladu SAD i u FDIC. Vi verujete da će oni biti tu. I očito, to nije nešto u šta je teško verovati, ali postoje šanse da tako ne bude. I naravno da postoje države u kojima je vlada izdala valutu a onda je vlada pala a valuta se pokazala kao bezvredna.

Tako je, do izvesne mere, novac uvek bio stvar vere. Radi se o tome da verujete da će stvar koju držite u ruci sutra nešto vredeti, sledeće nedelje, za mesec dana i da će je neko uzeti i dati vam nešto zauzvrat. Isto važi i za bitkoin. I naravno ne postoje institucije koje ga podržavaju, kao što je to slučaj sa američkim dolarom ili sa akcijama. Ali ono što ga podržava je mreža. I tako ispoljavate vašu veru u tu mrežu i moć mreže i moć pravila koja stoje iza bitkoina da privuku ljude ovoj valuti i da počnu da misle da mreža može nadživeti vladu SAD. Ja se ne bih s tim sukobljavao. Nepoznate su mi kvote. Rekao bih da su šanse da vlada SAD nadživi bitkoin dosta dobre.

Ali mislim da je dosta ljudi pretpostavilo da bitkoin, odnosno bitkoin mreža, takođe neće preživeti prvu godinu, još manje prvih osam godina, što je ona uradila. I ona nastavlja da podstiče ovu veru među ljudima koji veruju u to, koji to slede.

Kako se stiče bitkoin i da li je on mehur od sapunice?

Vrednost digitalne valute je porasla od nule do 120 milijardi dolara u toku devet godina. „Digitalno zlato“ Natanijela Popera nam govori da najznačajnije banke razmatraju mogućnosti njegove decentralizovane mreže.

Do sada smo objavili dva dela intervjua sa Natanijelom Poperom, autorom ove izuzetno aktuelne i zanimljive knjige. Objasnio je kako je i kada stvoren bitkoin, a u ovom segmentu razgovora ćete saznati kako se bitkoini stiču i održavaju.

Govorimo o bitkoinu, digitalnoj valuti koja je stvorena 2008. Iako su njeni koreni u idealima i liberalizmu, prvi put je počela široko da se koristi za kupovinu na dark vebu, na internetovom crnom tržištu koje prodaje narkotike i seks. Ali ova valuta se sad koristi više za uobičajene nabavke. Velike banke počinju da pronalaze načine da iskoriste neke od inovativnih struktura bitkoin sistema. Moj gost, Natanijel Poper, reporter je iz oblasti tehnologije za „Njujork tajms“. Napisao je knjigu o bitkoinu pod naslovom „Digitalno zlato“.

Dakle kada je bitkoin prvi put pušten u svet, određeno je koliko će bitkoina biti na ovom svetu kako bi se osiguralo da i on, poput zlata, zadrži svoju vrednost. Tako da je to jedna vrsta komplikovanog procesa kako je bitkoin stvoren i kako je lansiran. Da li biste mogli, laičkim rečima, da nam objasnite kako je bitkoin lansiran?

To je opasno pitanje, i teško je na njega dati jednostavan odgovor jer bi trebalo istovremeno objasniti i njegovo unutrašnje funkcionisanje i zašto je preživeo toliko dugo. U osnovi, jedan bitkoin se pušta u mrežu svakih deset minuta. I ovo je počelo prvog dana. Tog prvog dana, bilo je nula bitkoina na svetu. A nakon deset minuta – nakon otprilike 10 minuta, 50 bitkoina je pušteno na jedan od računara koji je bio zakačen na mrežu, koja je u tom trenutku bila sačinjena od računara Satošija Nakamota. Oni su bili gotovo jedini kompjuteri koji su u tom trenutku bili u mreži. Dakle, softver je odlučivao kako će ti bitkoini biti puštani i distribuirani ljudima.

I prva stvar koju je Satoši Nakamoto uradio bila je da ohrabri ljude da se pridruže mreži. Mogli ste da dobijete besplatan bitkoin ako se pridružite mreži. I tako je to pokrenulo ljude da se pridružuju mreži. Druga stvar koju je uradio je da ovi računari počnu da beleže podatke za mrežu. Tako da ako hoćete da dobijete ove bitkoine, treba da počnete da radite kao knjigovođa za mrežu i registrujete sve nove transakcije koje dolaze. I ako to radite – što više računara dodate da pomažu i služe kao knjigovođe za mrežu, imate bolje šanse da osvojite bitkoine. I to je otprilike način na koji se čuvaju podaci pridobijaju ljudi koji dobrovoljno čuvaju podatke. Dajete im nove bitkoine. Tako je, tokom vremena, ovaj podsticajan sistem stvorio ogromnu mrežu.

Sada postoji oko 13.000 tačaka ili računara zakačenih na mrežu koji pomažu da se ovi podaci vode. I mnogi od njih su lansirani i pokušavaju da osvoje ove nove bitkoine. Tako je ovaj komplikovani ekonomski sistem pokrenut, podstičući ljude da učestvuju i da na neki način stvore osnovu za ovu decentralizovanu mrežu da obrađuje i čuva sve ove podatke.

To je interesantan proces. Vi se, u stvari, takmičite sa drugim ljudima koji takođe žele da stvore novi bitkoin? Dakle šta tu onda dešava? Da li se onda mnogo računara takmiče jedni sa drugima? I u čemu se sastoji to takmičenje?

Budimo sigurni da ne idemo suviše duboko u podatke jer su oni bazirani na kriptografiji i enkripciji, koje predstavljaju težak matematički problem. Ali najjednostavnije je reći da kompjuteri pokušavaju da procesuiraju sve transakcije koje dolaze u bitkoin mrežu što je brže moguće. I što to činite brže, to ste efikasniji, i veće su vam šanse da osvojite bitkoin. Postoji element sreće u tome. Pomalo je nalik lutriji, a osoba koja najbolje poznaje rad za računarom ima najbolje šanse da pobedi u toj lutriji.

I tako postoje serveri po čitavom svetu – u unutrašnjoj Mongoliji, Tibetu, na Islandu. Bilo gde gde možete da dođete do jeftine struje koja pokreće računare vrlo brzo, ljudi su postavili servere, zgrade ispunjene kompjuterima koji pokušavaju da otključaju ove nove bitkoine ali takođe služe i kao kičma ove mreže. I što se više računara pridružuje to je mreža sigurnija, teže je napasti je. U Kini, na primer, koja je lansirala najviše bitkoina po celoj zemlji, zgrade načičkane kompjuterima stoje odmah do hidroelektronske brane i kraj termoelektrana na ugalj…

Znam da ste posetili server na Islandu. Da li ste posetili jedani u Kini?

Posetio sam jedan u Kini pre nekoliko godina. Postali su mnogo veći i sofisticiraniji od tada. Tamo su gradovi bukvalno sagrađeni oko njih, i u tim gradovima žive ljudi koji se bave samo lansiranjem – oni su neka vrsta čuvara. Najveći broj njih zapravo nema pojma šta se zaista dešava ili kako sistem funkcioniše. Ali to je i stvorilo ovu celu ekonomiju.

Dakle, bitkoin se koristi kao sredstvo za investiranje u SAD. Koristi se za investiranje, za špekulacije. Kako se to ovde sve odigrava?

Za ljude koji su u tome od početka – vrlo dobro. Bitkoin je ove nedelje vredeo nešto oko 7.500 USD. Pre samo godinu dana vredeo je manje od 1000 USD. I to je privuklo ljude širom sveta. Veliki broj investicionih fondova ulazi u igru, a neki se i osnivaju samo u te svrhe: osnovano je stotinak takvih fondova zarad investiranja ekskluzivno u virtuelnu valutu, kako u bitkoin, tako i u rivalske koje su počele da niču.

Ako je sve ovo mehur od sapunice, šta će se onda desiti? Cena bitkoina vrtoglavo raste, ali stvari koje se uspinju nekada i padaju…

Ako pogledate grafikon cene bitkoina od kada je nastao, to je samo niz vrhova a potom padova, a potom vrhova i onda padova. I tokom vremena imate vrh, a onda pad koji je i dalje generalno viši od ranijih vrhova, mada niži od poslednjeg vrha. Mislim da se mnogo ljudi pita koliko to dugo može da traje. Brojni CEO banaka izjavljuju da to nije izdrživo; da je u pitanju mehur; da će se survati.

I mislim da nema sumnje da će ovde doći do nekog preračunavanja jer situacija odgovara mnogim definicijama mehura. Ljudi spekulišu da će ovo imati više namena u budućnosti no što ima danas. I klade se – mnogo ljudi se kladi da će cena rasti iako ne znaju ništa o tome. A to su u velikoj meri odlike mehura.

Kontraargument za ovo jeste da prvi put imamo vredan digitalni resurs. Stvari nisu vredne na internetu, a bitkoin je kroz ovaj čudan, komplikovan sistem podsticaja, prvi put stvorio vrednu digitalnu imovinu.

Zbog toga mnogo ljudi sada razmišlja o bitkoinu kao o digitalnom zlatu. To je mesto gde možete čuvati vaš novac jer će količina uvek biti ograničena, i sistem radi, i na neki način je bolji od zlata jer zlato ne možete krišom preneti preko granice. A i teško je putovati sa zlatom. Bitkoin – sve dok imate šifru, možete ići bilo gde gde postoji internet pristup i vi ćete imati pristup svome novcu. To je teza na kojoj se ovo zasniva.

Dakle maksimalno će biti pušteno 21 milion bitkoina do – kad ono beše – do 2040. godine?

Do 2140. godine.

Dakle koliko je bitkoina do sada pušteno?

Približavamo se 17 miliona. Tako da nagrada za ljude koji pomažu održavanju mreže opada za pola svake četiri godine. Tako je, na početku, to bilo 50, potom 25 i sada smo na 12 i ½, i ona će nastaviti da pada na taj način dok ne dostigne nulu. I ja mislim, očigledno, da je deo zamisli, da će vredeti više, tako da je 12 i ½ koji su pušteni sada zapravo vredno mnogo više nego 25 koliko ste dobijali pre godinu dana.

Bitkoini niču i migriraju po čitavom svetu

Do sada smo objavili tri dela intervjua sa Natanijelom Poperom, autorom izuzetno aktuelne i zanimljive knjige „Digitalno zlato“. Objasnio je kako je i kada stvoren bitkoin, kako funkcioniše i koliko ga ima. U poslednjem segmentu razgovora ćete saznati gde bitkoini žive.

Dakle, bilo da koristite bitkoin ili ne, bilo da mislite da će potrajati ili ne, arhitektura sistema deluje prilično genijalno. I postoje značajne banke, pa čak i Njujorška berza, koje koriste nešto od te građe za svoje ciljeve, a to što uzimaju se naziva lanac-kocki. Da li biste nam objasnili šta je to i kako vodeće banke pokušavaju da pozajme taj sistem?

Lanac–kocki je, najjednostavnije rečeno, arhiva svih bitkoin transakcija. To je glavna knjiga, neka vrsta tabele u kojoj se beleže transakcije bitkoina. Ali ono što je posebno kod glavne knjige bitkoina – jeste to da je ne vodi centralna institucija. Nju vodi cela grupa ljudi, i deo ideje je da je to grupa ljudi koja ne veruje jedna drugima, već može da koristi sistem da ima neku vrstu podeljene arhive podataka o njihovoj imovini.

I tako je lanac-kocki ideja o čuvanju podataka na decentralizovani način tako da bilo ko može da ih koristi i niko njima ne upravlja – ta ideja o lancu-kocki je nešto što je privuklo mnogo pažnje u finansijskoj industriji, ali i u mnogim drugim industrijama. IBM je načinio jedan od najvećih prodora tokom poslednjih nekoliko godina u pokušaju da ponovo zadobije važnost. Napravili su veliki korak u industriji lanca-kocki, kao i Majkrosoft. I oni se u osnovi klade da je ovo nov način praćenja podataka.

Mi živimo u informacionim ekonomijama, tako da ako mogu da se pronađu novi načini za sigurnije praćenje i skladištenje podataka, to ima potencijal da nanovo osmisli neke od kamena temeljaca informacione ekonomije. To zvuči nejasno.

Možda umesto da platite Njujorškoj berzi da tamo kupujete i prodajete akcije, a da potom oni prebacuju novac za vas, i da prebacuju deonice napred-nazad i vode računa da svi podaci budu registrovani, možda možemo da uspostavimo lanac-kocki u kome možemo svi da trgujemo, i imamo poverenja u druge ljude u istom sistemu. I to je neka vrste bazične ideje za koju mislim da je dala poleta ovoj novoj industriji.

Dakle vama nije dozvoljeno da investirate u bitkoin jer tu oblast pokrivate za „Njujork tajms“. Da li vam je dozvoljeno da ga koristite i da li ste ga koristili?

Da. Mi, u u „Njujork tajmsu“ smo smatrali da treba da ih imam dovoljno da bih se igrao i da bih ga razumeo. I mislim da se podrazumeva da ti bitkoini pripadaju „Njujork tajmsu“ tako da se ne zanosim previše.

Pokušavam da shvatim kako stvari funkcionišu na dnevnoj osnovi, kako se kretati među različitim valutama, kako se novac/bitkoini mogu seliti po svetu. I to je važan deo izveštavanja o ovome.

Dakle, ako hoćete da dođete do bitkoina da obavite kupovinu, kako ga dobijate?

Postoje kompanije koje su taj postupak uprostile za klijente: uzmu vam novac i daju bitkoin. Koinbejz je verovatno najveća kompanija u Sjedinjenim Državama, ona je neka vrsta Čarlsa Švaba ili e-trejda za bitkoin. Vi im pošaljete novac, i onda možete trgovati na njihovim platformama. Bitkoin možete i seliti. I onda možete uzeti vaš novac nazad i prebaciti ga u svoj banku.

I oni su to učinili vrlo jednostavnim tako da bilo ko – znate, to je tako jednostavno poput – verovatno jednostavnije nego kupiti akcije preko e-trejda. I deo je onoga što je ovde interesantno – pretpostavljam da to nije preveliko iznenađenje. Ono što je interesantno je da su vlada i zakonodavci dozvolili da se ovo desi, rekli su, da je ovo OK.

Država Njujork je osmislila licencu za bitkoin koju Koinbejz ima, i koja im olakšava da ovo rade i da imaju bankovne račune. I tako, barem u Sjedinjenim Državama, vlada je to dozvolila jer je shvatila da tu može biti nečeg isplativog, pa neće pokušavati da ga uništi.

Da li ste imali neku veliku bitkoin avanturu tokom istražaivanja za vašu knjigu ili tokom pisanja za „Njujork tajms“ koju biste mogli da podelite sa nama?

Cela ova stvar zvuči neverovatno, zato me je i privukla. Mnogo ljudi koji je dospelo u zatvor – obično ubrzo nakon što su se izuzetno obogatili. Pa veliki broj priča u mojoj knjizi o tome i govori – jer sam tome i prisustvovao – o astronomskim usponima za kojima su usledili stravični sunovrati.

Recimo, jednog od glavnih junaka u mojoj knjizi upoznao sam u baru koji je on otkupio koristeći bitkoine, i gde je priređivao bitkoin žurke na kojima je upoznao svoju devojku. Uzimali su bitkoine, a konobari i konobarice su naplaćivali u bitkoinovima. I on je bio na vrhu sveta. Upravo se bio vratio iz Argentine. Putovao je naokolo. Nedelju dana kasnije, na aerodromu ga je zaustavila policija, otišao je na suđenje, i završio u zatvoru. Razgovarao sam sa njim u svakoj fazi te avanture.

I to sam doživeo na različitm krajevima sveta – na Islandu, u Kini, u Argentini. Gledao sam kako je ova tehnologija stvorila male univerzume poput naučnofantastičnih odeljaka u kojima ljudi stvaraju ovu novu budućnost. I u svakoj zemlji se to razvilo na drugačiji način.

A ono što je najneverovatnije jeste zaviriti u taj softver – onaj deo programa koji je napisala ta anonimna ličnost – a onda i obići klisure u Kini gde ljudi žive u tim ogromnim industrijskim postrojenjima i rade na tome.