Originalni tekst na linkedin.com / Autor: Vladimir Vučković

Neuporedivo je više ekonomista koji kritikuju bitkoin nego onih koji ga podržavaju. Pogledajte samo šta kažu dva poznata ekonomska nobelovca: "zlo" (Krugman) i "treba ga zabraniti" (Stiglitz).

Ako bismo po strukama gledali ko je za i protiv bitkoina, uveren sam da bi ekonomisti bili najmanje "za". A oni su ti koji su, po prirodi stvari, najupućeniji u valute i finansije.

Jedno moguće tumačenje je da ekonomisti najbolje znaju i da je bitkoin stvarno bez veze.

Drugo tumačenje bi bilo da ekonomisti ne razumeju bitkoin i ne žele da ga shvate/prihvate.

Mislim da je drugo tumačenje tačno, a probaću da objasnim.

a. Bitkoin je inženjerska novotarija i nisu ga predložili/stvorili ekonomisti, bar ne ovi savremeni.

Zbog toga:

• Ekonomisti su ljubomorni
• Ekonomisti ne razumeju arhitekturu bitkoina i ne žele da ulože napor da ga razumeju (ima u tome i nipodaštavajućeg odnosa prema inženjerima, "banderašima")
• Kako vreme protiče i bitkoin je sve prihvaćeniji, pa i skuplji, raste bes zbog toga što su ispali glupi u društvu.

b. Ekonomisti su naučeni da sredstva plaćanja kreiraju centralne banke i da je privatni sektor u ovom delu inferioran.

• Zaboravlja se da je državni monopol nad novcem novija stvar i da postoji tek 100-200 godina. Rezultati ovog monopola su ponekad katastrofalni, a vide se u gubitku vrednosti zvaničnog novca. Ne može se, dakle, apriori, privatnim aktivama oduzimati pravo da budu sredstvo plaćanja.

c. Najpoznatiji ekonomisti funkcionišu u sistemu koji bitkoin može da ugrozi.

• Smatralo se (danas već manje) da bitkoin može da ugrozi tradicionalno bankarstvo i finansijski sistem kakav poznajemo. Ekonomisti se na ovaj ili onaj način, direktno ili indirektno, napajaju iz ovog sistema - radeći u njemu ili za njega. Podsvesno ili svesno, imaju strah da im bitkoin "udara na kašiku".

d. Ekonomisti ne veruju decentralizovanom i nekontrolisanom. Kod bitkoina nema državne intervencije, a ekonomisti su naučili da država treba da se meša, bar malo. Ne iznenađuje što se kao intelektualni očevi bitkoina pominju Hajek i Fridman.

Nije problem razmatrati domete bitkoina, glupo je negirati bilo kakvu vrednost bitkoina. Ako je glavni argument da on nema unutrašnju (intrističnu, pravu) vrednost, onda ne bi trebalo da postoji ni novac centralnih banaka. I zvanični državni novac se, kao bitkoin, zasniva na dogovoru i poverenju, a ne, kao nekad, zamenljivosti u zlato.

U vreme kada ljudi ne mogu da se uhvate ni za šta stabilno i od poverenja, kompjuterske nule i jedinice koje ne mogu da iznevere imaju cenu. Otud bitkoin. Toliko jednostavno.