31.12.2016

Originalni tekst na fee.org / Autor: Džefri. A. Taker

Koncept je dokazan, uprkos svakom kritičaru. Novac nikada neće biti isti.

Bila je druga nedelja februara 2013. godine kada sam prvi put izneo javno mišljenje da je Bitkoin prava stvar. Dolarski kurs je bio 25 USD, na putu ka još jednom usponu i krahu kao što je bio obrazac prethodne dve godine.

Upravo sam se vratio sa konferencije gde su me neki Bitkoineri okruživali i na silu me hranili potrebnim informacijama. Trebalo je da prođu još dva meseca kako bih dovoljno proniknuo u njega i bio u stanju da napišem članak. Ali u tim ranim danima je čak i prevazilaženje sumnjičavosti bilo dovoljno da se suočite sa lavinom negodovanja.

Sve do današnjeg dana se nisam nikada našao pod takvom paljbom kritika. Prezir, podsmeh, ogorčenje, gađenje – sve sam to video na svom "zidu", sve je bilo vrlo lično i izuzetno zapaljivo. Bilo je to moje prvo iskustvo sa osećajem da je ceo svet protiv vas (iluzija za čije stvaranje su društvene mreže specijalizovane).

Pa ipak, u potpunosti sam razumeo zašto. Analizirao sam radove o Bitkoinu još od 2009. godine, a ni sam nisam verovao u njega.

Novac ni za šta?

Kako se može stvoriti novac iz kompjuterskog koda? To mi je delovalo apsurdno, tehno verzija alhemije. Novac je morao da proizađe iz dobara korišćenih u trampi – to je dokazao Karl Menger. Ako je Bitkoin imao vrednost, to je morala biti greška, rezultat veštog marketinga, kao i kod svake Ponzijeve šeme. Kao i mnogi posmatrači u to vreme (a nije ih bilo mnogo), nisam imao pojma o sistemu plaćanja koji leži u njegovoj osnovi (blokčejnu) ili o složenoj istoriji pokušaja i promašaja koji su doveli do njegovog stvaranja 2008. godine. Pročitao sam originalni „beli papir“, ali sam jedva razumeo jezik.

Dakle, da, odbacio sam ga.

Bitkoin nije bilo briga za moju teoriju

Gručo Marks je jednom rekao: „Kome ćeš verovati, meni ili svojim očima?“

Nakon što sam nabavio Bitkoin i počeo da ga koristim, morao sam da se suočim sa nečim što je postalo izuzetno važno u mom intelektualnom životu. Morao sam da prepoznam realnost nečega što moj um nije mogao da objasni. O novcu, njegovoj istoriji i teoriji, pisao sam još od koledža. Mislio sam da sve znam. Sada se pojavila ova stvar koja je srušila svo moje razumevanje. Kome verovati, sebi ili svojim očima?

Konačno sam odlučio da verujem svojim očima. Tržište je nadmudrilo moju stručnost. Bilo je to veoma ponizno iskustvo za mene i naučilo me je lekciji za koju se nadam da je nikada neću zaboraviti. Nikada ne dozvolite da budete toliko sigurni u sopstvena uverenja da propustite da pogledate oko sebe i izađete izvan ustaljenih okvira kako biste se suočili sa stvarnošću koja preispituje vaše znanje. To je hajekijanska poenta, ali ona koju intelektualci često zanemaruju.

Prvo javno pisanje

"Kako Bitkoin navršava sedam godina postojanja i ponovo se kreće oko kursa od 1 BTC za 1.000 dolara, odlučio sam da se osvrnem na svoje prvo javno pisanje na tu temu (1. april 2013), samo da bih ponovo doživeo tu lekciju. I, usput, sve pohvale Maksu Bordersu (tadašnjem uredniku FEE-a) i Lorensu Ridu (predsedniku FEE-a) što su se usudili da objave ovaj tekst koji je prkosio svakoj konvencionalnoj mudrosti. Bili su spremni da rizikuju sa ovim člankom koji je verovatno bio prvi veliki članak na uspostavljenom slobodnom tržištu mišljenja koji je tvrdio: ovo je stvarno i važno."

Kada se osvrnem nazad, najvažniju poentu sam stavio na sam početak:

"Razumevanje Bitkoina zahteva da shvatimo granice naše sposobnosti da zamislimo budućnosti koju nam tržište može stvoriti.

Pre trideset godina, na primer, da je neko rekao da će elektronski tekst – brojke koje lete kroz vazduh i sleću u personalizovane sandučiće koje svi imamo i koje nesmetano proveravamo u bilo koje doba dana ili noći – na kraju istisnuti tradicionalnu poštu, možda biste rekli da je to nemoguće.

Na kraju krajeva, čak ni Džetsonovi nisu imali e-poštu. Elroj je kući donosio papirne ceduljice koje mu je dala učiteljica. Ipak, elektronska pošta je u velikoj meri potisnula klasičnu poštu, baš kao što tekstualne (privatne) poruke, društvene mreže, pa čak i digitalna glasovna pošta putem VoIP-a zamenjuju tradicionalni telefon.

Ispostavilo se da je budućnost zaista teško zamisliti, naročito kada su se preduzetnici specijalizovali da nas iznenađuju inovacijama. Tržišta uvek nadmašuju čak i najmaštovitije sanjare, a svakako su mudrija od pametnjakovića koji uporno govori: to i to ne može da se desi.

Ista je situacija i danas. Šta ako bih sugerisao da bi digitalni novac na kraju mogao zameniti državni papirni novac?"

Zatim sam prošao kroz razloge koji su doveli do mog preobraćenja. Glavni razlog je bilo shvatanje da je Bitkoin reprodukovao ključnu osobinu novca koju nijedan prethodni pokušaj digitalnog novca nije postigao: retkost. Algoritam je dodelio imovinska prava jedinicama o kojima govorimo. U tom trenutku, to mi je bilo dovoljno da spoznam da bi mogao da postane novac. Bilo mi je potrebno još godinu dana da razaznam njegovo idejno poreklo i još pola godine da steknem sposobnost da inteligentno objasnim zašto je Bitkoin uopšte dobio vrednost.

Moj prvi članak se završio:

"Moguće je da će Bitkoin propasti. Možda je ovo samo prva generacija. Možda će hiljade ljudi izgubiti sav svoj novac u ovom prvom krugu. Ali dolazi li digitalizacija novca? Apsolutno. Hoće li uvek biti skeptika? Apsolutno. Ali u ovom slučaju, oni nisu glavni. Tržišta će raditi po svome, gradeći budućnost bez obzira da li je odobravamo i da li je u potpunosti razumemo ili ne. Budućnost se neće zaustaviti."

I ipak, cena nije bitna

Kao i mnogi posmatrači, podlegao sam ludilu cenovnog kursa, misleći da veća cena potvrđuje moju privrženost, dok je niža cena izazivala sumnje. U sebi sam počeo da navijam za Bitkoin bum i tačno predvideo prvi proboj cene iznad 1000 dolara (decembar 2013.), ali ne uspevši da predvidim krah koji je usledio.

Kada se osvrnem natrag, trebalo je da ostanem fokusiran na svoju glavnu temu koji me je i pokrenula na ovo putovanje. Izvanredna stvar kod Bitkoina nije njegova uzlazna putanja vrednosti, brzina usvajanja, brzina kojom se probija u mejnstrim. Sve to dolazi s vremenom i niko ne upravlja procesom, brzinom ili smerom promena. Glavna spoznaja koju sam tada doživeo je i dalje na mestu. Ono što je divno kod Bitkoina je to što uopšte postoji.

Novac za digitalno doba i to bez države: koncept je dokazan. To je ono što je važno. Tehnologija je poznata. Radi. Predstavlja put za reformisanje svetskih monetarnih i pravnih sistema. Ukazuje na svetlu budućnost.

Još je divnije kada razmislimo o slavnom načinu na koji je Bitkoin nadmašio stručnjake, uključujući i mene. I upravo zato toliko obožavam tržišne sile. Njima niko ne upravlja. Niko ih ne može konstantno nadmudrivati. Tržišta nas drže poniznima. Neprestano nas podsećaju da čak i najoštroumniji i najpronicljiviji posmatrač može biti iznenađen, čak i šokiran.

Sviđa mi se što živim u svetu u kome budućnost ne samo da je nepoznata, već i nedokučiva. Ovo će uvek biti istina i zato u konačnici niko neće preuzeti kontrolu nad njom.

To je lekcija kojoj nas uči neverovatno iskustvo sa Bitkoinom.