Nećemo mnogo "razglabati" o ovoj stranici ovde. Svaka reč je suvišna pošto je entuzijazam i trud uložen u sastavljanje odličnih i veoma konciznih tvitova teško nadmašiv. Sa dopuštenjem profila Path of Affluence ₿ delićemo gotovo sav kreativan sadržaj ove stranice u ovom kutku našeg sajta.
Kada novac više ne vredi ni kao papir na kom je štampan – narod ne čeka spas. Prelazi na Bitcoin. Neke države već su odustale od lokalnih valuta. Kada tradicionalni novac pukne - Blockchain tehnologija preuzima.
🇻🇪 Venecuela
Inflacija: 1.000.000+%. Bolivar? Bacaju ga po ulicama. Ljudi često primaju platu direktno u Bitcoinu ili USDT (kripto $). Transakcije vrše preko Binance menjačnice, Telegrama, WhatsApp-a. Lokalne prodavnice i frizeri primaju BTC.
🇸🇻 El Salvador
Prva država gde je Bitcoin zvanična valuta 2021. godine. Osnovne škole imaju BTC edukativne programe. BTC bankomati, Bitcoin plaža, kafići, McDonald’s – sve funkcioniše na blockchainu.
🇿🇼 Zimbabve
Novčanica od 100 triliona ZWD bezvredna. Ljudi nosili novac u kesama – lakše nego brojati. Danas mnogi koriste BTC za slanje novca, kupovinu SIM kartica, pa čak i goriva.
Još primera?
🇹🇷 Turska – lira pada, narod kupuje BTC
🇱🇧 Liban – banke zamrzavaju štednju, narod usvaja kripto
🇦🇷 Argentina – 300% inflacija, freelanceri traže isplatu u digitalnom novcu
Kripto nekima služi za opklade, drugima kao slamka spasa.
Zašto biraju baš BTC?
✔️ Niko ga ne može "doštampati" – broj je fiksan: 21 milion zauvek
✔️ Ne zavisi od lokalne vlade ili banke – radi globalno 24/7
✔️ Ne treba ti dozvola – za transakcije je potreban samo internet
✔️ Deflacijski
✔️ Svu imovinu prenosiš preko granice lako
Mnogi i dalje misle da je Bitcoin "voz koji je već prošao" ili da je "kasno da se ulazi". Istina dolazi iz obaveštenosti. Pravi momenat diktira ono što se dešava "iza kulisa" – odnos rizik/nagrada trenutno je odličan.
Zakonska regulativa se konačno definiše - pogotovo u Americi. Najveći pomak je od poslednjih izbora krajem 2024. godine. Veliki igrači sada znaju pravila igre. Kada pravila postanu jasna, ulaze oni koji do sada nisu smeli – banke, klasični i penzioni fondovi, korporacije.
Odobreni su Bitcoin investicioni fondovi u mnogim državama. Wall Street je dobio zeleno svetlo da ubacuje milijarde u Bitcoin legalno i jednostavno. Pristup Btc sada dobijaju institucije koje barataju dobrim delom svetskog kapitala.
BlackRock, Fidelity, MicroStrategy, Ark Invest, JPMorgan – svi su već u igri. Zašto kupuju na istorijskom maksimumu? Zar Bitcoin ne puca ciklično? Zar "zaključavaju" novac iako će morati da čekaju godinama samo da bi se tržište oporavilo?
Ne biti izložen Bitcoinu je danas posebna vrsta oportunitetnog rizika. Kada najveći igrači svi uzmu po parče kolača - stvara se šok potražnje i cena će skakati. Ceo sistem šalje jedinstven signal. Da li su ti naoštrena čula?
Sve što radiš u životu nalazi se negde na skali rizika. Čak i tvoj 9–5 posao koji ti deluje kao sigurica. Najboljem savetu iz vremena naših roditelja istekao je rok.
Veži se samo za jednu struku, posao i firmu, živi do sledeće plate bez uštede i nadaj se da neće biti otpuštanja, gašenja sektora ili AI automatizacije do penzije. Još samo 40 godina. Ne pokreći biznis jer većina propada. Investicije nemaju smisla ako nisi insajder.
Jedan e-mail te briše iz sistema: nema plate, benefita, plana B. To nije sigurnost – to je zavisnost prerušena u rutinu. Problem je u nesvesnom riziku – kada misliš da sve držiš u šaci, a u stvarnosti neko drugi vuče konce. Svaka kriza (bar jednom u 10 godina) to potvrdi.
Nisu te učili da praviš strategije. Učili su te da slediš proceduru. Poslušnost se nagrađuje - dok ne postaneš višak. Zbog toga je rizik kojim možeš da upravljaš povoljniji od onog kom si samo prepušten. Izostanak rizika nećeš pronaći.
Najveću sigurnost danas imaš ako
✔️ ulažeš u imovinu koja generiše novac
✔️ znaš kako da gradiš i naplatiš nove veštine
✔️ imaš više izvora prihoda
✔️ širiš konekcije/stičeš online prisustvo (social estate)
✔️ imaš fond za nepredviđene troškove
✔️ neguješ mentalnu otpornost
Zlato je 5.000 godina bilo najbolji način da sačuvaš vrednost. Ne rđa, ne propada, teže se pronalazi. U digitalno doba, zlato je ažurirano na zlato v2.0 - po svim karakteristikama superiorni Bitcoin. Oba predstavljaju "robu" bez izdavača, a ne "hartije od vrednosti".
Novac je generalno alat za prenos energije (rad/trud/vrednost) kroz vreme i prostor. Kako bi sačuvao zarađeno, potrebno ti je da se ta monetarna energija skladišti bez gubitaka. Treba ti da ponuda robe u kojoj je držiš bude apsolutno ograničena, da nema curenja energije.
Zlato to ne ispunjava. Sa povećanjem tehnološke efikasnosti rudarenja i otkrivanjem novih ruda, ponuda zlata postaje razvodnjena. Naučnici su čak u laboratoriji pomoću nuklearne transmutacije stvorili zlato iz žive i platine. Skupo je i nepraktično - ali možda ne i zauvek?
Rudarenje novih Bitcoina limitirano je kodom, kao i ukupan broj koji će se naći u ponudi - tačno 21 milion. Distribucija i čuvanje zlata zahtevaju posrednike i poverenje. Bitcoin je stvoren da radi bez preduslova za poverenje u druge ljude - dovoljno je verovati matematici.
Rudarenje zlata je energetski, materijalno i logistički zahtevno. Do generisanja Bitcoina dolazi se rešavanjem kriptografskih problema. Taj rad nije vezan za fizički resurs, što omogućava decentralizovanu mrežu rudara - tamo gde je pristupačnije ili ima viška kapaciteta.
Za male svakodnevne transakcije zlato je potpuno tromo, nelikvidno i nepraktično. Kod Bitcoina, milioni svakodnevnih transakcija se već odigravaju na brzoj i jeftinoj Lightning mreži. Slanje novca je postalo ekvivalentno slanju poruke - dešava se momentalno.
Zlato se tek u velikim količinama ne transportuje lako. Bitcoin se prenosi brzinom mreže, bez obzira na količinu. Autentičnost zlata moraš proveravati - falsifikati su na svakom koraku. Autentičnost tvog Bitcoina zna svaki čvor na mreži.
Bitcoin je najstrože ograničen monetarni resurs ikada. On nije konkurencija valutama. On je konkurencija vremenu. Ako zlato uprkos manama "čuva vrednost" kroz vekove – Bitcoin ima potencijal da je čuva kroz civilizacije. To je jedini "zdrav" novac koji imamo. Vredi pažnje.
Poznati slogan berze je "Važnije je koliko dugo si na tržištu nego kada si kupio." Uobičajeno je da samo nekoliko najprofitabilnijih dana u godini čine najveći deo ukupnog godišnjeg rasta. Jedini način da ih zasigurno ne propustiš je da budeš "investiran" tokom cele godine.
Iza slogana krije se i najmoćniji finansijski alat: "složena kamata" odnosno "kamata na kamatu". Prva (negativna) asocijacija su kreditne kartice i neotplaćanje istih na vreme. Neka od sada prva asocijacija bude eksponencijalni rast investicije.
10% prinosa godišnje ne zvuči kao puno - ekvivalentno množenju iznosa1,1. Ukoliko proširimo vremenski horizont investicije na N godina na kraju dobijamo iznos1,1^N (eksponencijalna funkcija). N veće = period investicije duži = eksponencijalna funkcija strmija.
Na ovaj način, investiranjem u najpoznatiji fond S&P500 za oko 7god. očekuje se dupliranje inicijalne investicije. Međutim ako uloženi iznos nije ogroman i dalje nećeš nešto revolucionarno postići i promeniti sebi život tim dupliranjem? Upoznaj Bitcoin.
Kompanija Michaela Saylora "Strategy" predstavila je predikcije daljeg rasta Bitcoina usled nastavka značajnog tržišnog prihvatanja. Bez obzira na tačnost predikcije u budućnosti, moć složene kamate kroz taj primer prikazana je veličanstveno.
Prema predikcijama, prinos bi se sa oko 50% godišnje postepeno smanjivao ka 20% tokom narednih 12 godina. To je okvirno period "Bitcoin groznice" – kada svi žele svoj udeo pre nego što se izrudari 99% ukupne ponude (od 21M ₿).
Početna investicija (pod pretpostavkom da nećeš u međuvremenu dodavati novac) se pomnoži sa (1,5 * 1,475 * 1,45 * 1,425 * 1,4 * 1,375 * 1,35 * 1,325 * 1,3 * 1,275 * 1,25 * 1,225) i uvećanje za 12god. je oko 40x. "Krenuo sam na vreme" > "nemam dovoljan kapital da krenem". 5k € -> 200k € npr.
Najviše utiču prve godine sa najvećim prinosom. Ukoliko se svakog meseca dodatno ulaže - brojevi postaju vrtoglavi. Ne mora se ispuniti baš ova predikcija, ali Bitcoin je svakako kodiran za rast i deflacijski. Treba porazgovarati sa Vašim odabranim AI oko ovoga. 🤭
Kažu ti da je "mala inflacija dobra, gura ekonomiju napred". Šta ako je to mit? Pa onda si opljačkan. Šta ako inflacija ne podstiče bogatstvo već ga samo preraspoređuje? Kapital sklizne od običnih građana u ruke onih koji mogu dizati cene brže od inflacije.
U maloj količini ona bi trebalo da služi kao mazivo za sistem zasnovan na dugovima: smanjuje trenje, ali ne pokreće motor. Teorija se bazira na tome da ako očekuješ rast cena nećeš štedeti već ćeš trošiti i investirati - ekonomija prosperira.
Međutim, inflacija sama po sebi NE STVARA ništa novo: ni fabrike, ni znanje, ni resurse. Realni pokretači rasta su: produktivnost, inovacije, štednja koja se vremenom ulaže u proizvodnju. Ukoliko novac kruži brže bez stvaranja nove vrednosti – presipamo iz šupljeg u prazno.
Monetarne akrobacije kratkoročno mogu delovati kao da stimulišu sistem - dugoročno uništavaju kupovnu moć. Kada cene rastu, a plate ne prate inflaciju po nužnosti već dobroj volji - bukvalno si sve siromašniji. Ako plata poraste za neku prosečnu inflaciju, da li smo na 0?
Treba preračunati ličnu inflaciju jer svi trošimo novac na različite proizvode i usluge (sa različitim indeksima poskupljenja). Rast cena takođe ne čeka tvoju povišicu "jednom godišnje". U trenutku kada je preračunavaš inflacija se već dogodila i uticala na kupovnu moć.
Zašto onda centralne banke "ciljaju" inflaciju od 2%? Ona topi dugove. Države i banke prve dobijaju novokreirani novac i troše ga pre gubitka vrednosti. Oči su zamazane: brojevi rastu, BDP nominalno raste, akcije skaču. A ti? Moraš trčati brže samo da bi bio na istom mestu.
Tu je i fraza "bez inflacije bi došla deflacija i ljudi bi prestali da troše". A da li bi ljudi zaista prestali da troše osim u periodima velike neizvesnosti kada ih ne bi "podsticala" ni inflacija? Nema empirijskih dokaza za to u periodima zdrave deflacije usled napretka.
Kada stvoriš veću količinu/bolje proizvode ili iste proizvode jeftinije, da li prestaješ da ih kupuješ jer iščekuješ da će biti još jeftiniji? Novi modeli uređaja - bolje funkcije - povoljniji - bolji standard, ali ti to ne želiš već ćeš čekati? Pročitaj objave o Bitcoinu.
Struktura vlasnika Bitcoina se menja iz korena pred našim očima. Oni koji danas kupuju - ne planiraju da prodaju pri prvom skoku. Čak 75% Bitcoina u opticaju kupci drže duže od 155 dana. Potražnja raste - ponuda se suši. Ali prema Google pretragama - interesovanje nisko.
2017 - tržištem dominiraju mali investitori - često kupuju i prodaju, prateći euforiju.
2021 - influenseri pokreću tržište, brzi profit guraju reklamirani nasumični tokeni, pozajmljeni novac i investicione poluge (10x, 50x).
2025 - grade se rezerve, zaštita od inflacije.
Dnevno se izrudari 450 novih Bitcoina. Investicioni fondovi kupe mesečnu ponudu od 13500 Bitcoina za nedelju dana. Istovremeno, sve više kompanija svakodnevno odlučuje da deo svojih keš rezervi drži u Btcu. Ponuda na menjačnicama sve manja, a neće dozvoliti da im ponestane.
Moraće da dižu cenu. Rast trenutno ne dolazi od euforije i "pumpanja cene". Rast dolazi od nestašice i lavine potražnje. Kupci sve ređe prodaju. Institucije žele rezerve, a ne brzi profit. Od malih investitora ostaju oni koji veruju dugoročno. Menjačnice poseduju sve manje.
Ne moraš biti raketni inženjer kako bi video da se istovremeno dešavaju i šok ponude i šok potražnje. Ljudi se iznenade što kupuješ sada, po najvišim cenama. Osnovna logika sugeriše da će to biti "niske cene u budućnosti". Indikator za kupovinu je sada čista matematika.
Postoji fraza "svako uzima Bitcoin po ceni koju zaslužuje". Običan čovek se neće ponovo zainteresovati dok cene ne dostignu nove nivoe koji zvuče pompezno. 500k, 1M $? Do tada neće biti Google pretraga. U trenutku kada cene ponovo budu "zvučne" propustio si značajan rast.
Ljudi i dalje smatraju da ni sa 5-10-100x rastom investicije neće promeniti svoj život. "Premali početni kapital". Moć složene kamate to demantuje. Čak i minimalnim dodatnim mesečnim ulaganjima iskorišćava se snaga "kamate na kamatu". Prepreka je u umu, ne u finansijama.
Tvoj novac u banci nikada nije bio zaista tvoj. Zakonski, on sleduje banci.
Ti postaješ poverilac, a oni tvoji dužnici. Plata na računu? Automatski si je pozajmio. Banka je slobodno koristi, sve dok ne potražiš isplatu duga. Oročenje prolongira taj trenutak.
Banka ne čuva tvoj novac u sefu. Koristi ga. Pozajmljuje dalje sopstveni dug. Investira. Trguje. Tvoj račun je samo interni zapis koliko ti duguju. Banke rade po modelu "frakcionih rezervi". Samo mali deo tvog novca zaista imaju u gotovini - ostalo je uloženo.
Potpuno legalno. Ako banka propada ne možeš samo "izvaditi svoj novac". Nemaju ga kod sebe. U Srbiji su depoziti do 50k € osigurani, što je zakonska mera države i garancija da će ti novac biti vraćen. Ne garantuju, doduše, da će isplata biti odmah a ne na rate - godinama.
Jedan zanimljiv zakonski mehanizam je "spašavanje banaka" odnosno umanjenje obaveza banke prema poveriocima u vanrednim situacijama. Već se dogodilo 2013. na Kipru i putem "ograničenja pristupa" 2015. u Grčkoj, 2019. u Libanu... "Nepovoljni kursevi", "nametanje taksi" itd.
Većina ljudi ne želi samostalno da čuva svoj novac. To bi značilo da bi imali potpunu odgovornost za sopstvenu imovinu. Lakše je "verovati banci". Ako nešto krene po zlu: ukradu ti karticu, uneseš podatke na sajtu koji je prevara - imaš kome da se žališ. Umanjio si rizik?!
Komfor dolazi po ceni kontrole. Kada je sve u redu - sistem funkcioniše, "ključeve" si dao nekom drugom. Kada dođe kriza - možda ti nikada ne budu vraćeni. "Nisu tvoji ključevi, nije tvoj novac." Ova rečenica zvuči poznato, zar ne?
Mantra je Bitcoina - monetarnog sistema koji ti omogućava pravo vlasništva nad novcem, bez posrednika. Nije isto što i "slamarica" ili zlato ispod dušeka. Njihova ponuda može da se razvodnjava i time obezvređuje. Ako ništa drugo, makar rasporedi novac u više banaka.
Kada tvoj uložen trud donosi nesrazmerne rezultate - koristiš finansijsku polugu. Kao dete na klackalici koje se naginje nazad i lakše podiže prijatelja. Arhimed je rekao "Dajte mi oslonac i dovoljno dugačku polugu i pomeriću svet". Postoji 7 nivoa, većina zaglavi na prvom.
Nivo 1: Vreme
Klasičan posao po satu ili plati. Najlakši za dostići, ali najteži za građenje slobode. Imaš samo 24h u danu, bez obzira koliki si radoholičar. Ogroman rizik jer u slučaju psiho/fizičke onemogućenosti da radiš u nekom periodu, prepušten si (ne)milosti države.
Nivo 2: Rezultat
Plaćen si po vrednosti koju isporučiš. Ne plaćaju tvoje prisustvo, ali i dalje potreban aktivni rad. Zanat, prodajne provizije, frilenserski projekti. Potencijal zarade je veći i možeš samostalno podizati "cenu". Prihod i dalje prestaje ukoliko ti ne radiš.
Nivo 3: Sistemi i procesi
Uspostavljaš standardizovane procedure koje ti omogućavaju više rezultata za isto vreme. Produktivnost ti raste bez dodatnih ljudi.
Nivo 4: Ljudi
Angažuješ druge. Koristiš tuđe vreme i veštine, da povećaš kapacitet i učinak. Biznis radi i bez tebe.
Nivo 5: Brend/publika
Imaš distribuciju koja radi bez dodatnog troška. Sa zajednicom si izgradio poverenje. Tvoja poruka i preporuka imaju domet.
Nivo 6: Tehnologija
Automatizacija, softver, digitalni proizvodi, veštačka inteligencija. Alat ili kod koji opslužuje milione.
Nivo 7: Kapital
Novac radi bez tvog aktivnog učešća. Investiraš u imovinu koja raste, isplaćuje prinos ili stvara prihod. Akcije, obveznice, nekretnine, investicioni fondovi, Bitcoin... Nivo otvara vrata složenoj kamati koju često spominjem. "Reinvestirano" generiše prihod.
Bitcoin je za mnoge bolji izbor od pokretanja biznisa jer je vrsta "super-poluge":
- Kapitalna poluga: ograničena ponuda uz rast
- Tehnološka poluga: decentralizovani protokol
- Distribuciona poluga: globalna mreža investirora, rudara i programera koji održavaju i promovišu
Tehnologija je najdeflatornija sila u istoriji. Ona oslobađa čovekov rad, energiju, vreme.
Inovacija spušta troškove, donosi višak vrednosti. Deflacija je prirodna posledica. Umesto da čovečanstvo uživa plodove tehnološkog progresa - borimo se da zadržimo kupovnu moć.
Naš sistem novca je linearan i zasnovan na dugu. Banka odobrava kredit, dodatni novac se stvara ni iz čega i sam po sebi nosi dug. Međutim, dug se vraća glavnicom+kamatom. Novac za kamatu nije uvek emitovan. Zbog toga je često potreban novi dug kako bi se stari vratio.
Zaduživanje ne sme stati, to je uslov da sistem opstane. Inflacija prikriva unutrašnju neravnotežu postojećeg sistema. Kao napukla cev koju popravljaš selotejpom - nakon nekog vremena voda savlada selotejp i poteče kroz istu pukotinu. Da li je to i dalje "najbolje rešenje"?
Inflacija nije prirodna osobina novca kao što se u društvu podrazumeva, već alat da se dug servisira. Inflacija - lažna oskudica. Deflacija - realno izobilje. Umesto da tehnologija podigne kvalitet života ljudi, neprestano jurimo: radi više kako bi zadržao ono što već imaš.
Ovaj sukob izvor je mnogih nejednakosti, tenzija i nestabilnosti. Inflacija ne stvara samo ekonomske nejednakosti, već i političke tenzije. Valutni i geopolitički ratovi mogu prerasti u oružane. Rat postaje izgovor za veće štampanje i centralizaciju moći, rešenje za dugove.
Bez inflacije, ratovi bi bili kratki i retki - narod bi odmah video koliki je trošak. Što je lakše sakriti trošak rata kroz novac - inflacijskim finansiranjem sa kamatama koje se obezvređuju, lakše je istrajati u sukobu. Ti u stvari plaćaš dodatni, nevidljiv porez.
Za vreme hiperinflacije, ljudi čim dobiju platu menjaju je u devize, bilo šta što "bolje čuva vrednost". Posmatrajući rast cena, veruješ li da lična inflacija odgovara zvaničnim stopama? Treba ti nešto što "skladišti vrednost", a ne samo "sporije gubi". Sagledaj Bitcoin.
