Originalni novinski članci:

Kako naplatiti usmeno dogovoren dug u bitkoinima - politika.rs, 18.12.2022

Prva sudska presuda zbog kriptovaluta - politika.rs, 11.12.2023

Jedinstvena odluka suda u Subotici - subotica.info, 22.01.2024

„Pala” prva presuda za trgovinu bitkoinima - politika.rs, 09.09.2024

Transakcija bitkoinima pred Apelacionim sudom u Novom Sadu - politika.rs, 11.05.2025

Kako naplatiti usmeno dogovoren dug u bitkoinima

18.12.2022.

Pred sudom u Subotici vodi se spor između dvojice nekadašnjih prijatelja zbog dugovanja u kriptovalutama, a tužba je podneta kada je virtuelni novac dostigao 20 puta veću cenu

Pred Višim sudom u Subotici vodi se, po svemu sudeći, jedinstveni sudski proces u našoj zemlji. Pred sudijom u parničnom postupku, na različitim stranama, našla su se dvojica prijatelja, a povod za to je nesvakidašnji – trgovina kriptovalutama. Činjenice da ovaj novac nije opšteprihvaćeno sredstvo plaćanja, da pravila funkcionisanja platformi za trgovinu bitkoinima nisu jasna i uređena, ali ni pod nadzorom regulatornih tela, ovaj slučaj čine još interesantnijim.

U tužbi koju je u decembru prošle godine podneo protiv Subotičanina Gorana Blagoičevića, Duško Prole iz Novog Žednika naveo je da je 2017. godine, jednom od tada najboljih prijatelja dao 22.700 evra i zamolio ga da mu za taj novac u svojoj digitalnoj menjačnici kupi deset bitkoina i 15.785 golema. Blagoičević, međutim, to nije uradio.

I dok Prole u tužbi tvrdi da postoje svedoci dogovora i kupovine kriptovaluta, Blagoičević navodi da je njegov bivši prijatelj iskonstruisao priču i da mu nikada nije dao pomenuti novac, pa samim tim on nije ni mogao da kupi bitkoine i goleme.

Na kraju tužbe, Prole predlaže sudu da po završetku postupka tuženog Blagoičevića obaveže da mu isplati iznos od 52.718.263 dinara, odnosno vrednost kriptovalute u vreme podnošenja tužbe, iako tako nešto nisu ni ugovorili, što i sam tužilac kaže, ili da mu preda u posed deset bitkoina i 15.785 golema. I pored toga što stranke u postupku nisu ugovorile dug u zahtevanom iznosu, niti ima dokaza da je bitkoin ikada kupljen u ime i za račun podnosioca tužbe (suprotno Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma – prikrivanje identiteta), tužilac pretvara vrednost bitkoina (kada je ona najveća) u dinare i sada potražuje umesto navodno datih 22.700 evra, iznos od 448.000 evra.

Osim što je predmet spora trgovina kriptovalutama koje nisu opšteprihvaćeno sredstvo plaćanja, slučaj je zanimljiv i zbog činjenice da je tužba podneta četiri godine posle navodno nastale obaveze tuženog, odnosno u vreme kada je vrednost bitkoina i golema bila najveća i kada je ona sa 22.700 evra „narasla” na nešto više od 448.000 evra.

Blagoičevićevi advokati Milenko Zarić i Marko Pušica za „Politiku” napominju da tužilac u konkretnom slučaju nije dostavio dokaze na osnovu kojih je utvrdio iznos novca koji njihov klijent, navodno, duguje Prolu. Objašnjavaju da Prole postavljenim tužbenim zahtevom traži da mu Blagoičević preda u posed deset bitkoina, koje ne poseduje, niti ima digitalni novčanik. U tom smislu, navode advokati, biće zanimljiva odluka suda kojom bi se eventualno tuženi obavezao na dugovanu činidbu predaje bitkoina i na koji način je izvršiti, imajući u vidu karakter (virtuelni) stvari. S obzirom na nestabilnost tržišta kriptovaluta, postavlja se i pitanje šta će se desiti ukoliko bitkoin u vreme presuđenja prestane da postoji ili bude beznačajne vrednosti kao što je slučaj sa golemom.

"Osim ovoga, tužilac navodi da je tuženi imao obavezu da čuva navodno kupljene bitkoine dve godine, nakon čega je Prole trebalo da ih preuzme. Pošto tužilac tvrdi da je, na osnovu usmenog dogovora, Blagoičeviću dao novac 14. jula 2017. godine, on se u konkretnoj stvari nalazi u „poverilačkoj docnji” te time, saglasno Zakonu o obligacionim odnosima, i u pravnim posledicama docnje. Da su parnične stranke zaista zaključile ugovor koji tužilac opisuje u tužbi, on je morao da obezbedi uslove za preuzimanje tih pokretnih stvari, a to je otvaranje digitalnog novčanika. On to, međutim, nije učinio, odnosno nije dostavio dokaze" - objašnjavaju punomoćnici.

Dodaju i da je poslovanje u vezi sa virtuelnim valutama u Republici Srbiji u vreme, navodnog, ugovorenog odnosa tužioca i tuženog bilo uređeno samo sa aspekta primene propisa o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Iz pravnog ugla, transakcijama sa digitalnom imovinom u vreme kada tužilac tvrdi da su se desile, ne garantuje se pravna zaštita, kako regulatorna tako ni sudska.

"Zabranjeno je pružanje usluga u vezi sa digitalnom imovinom koja posredno ili neposredno omogućava prikrivanje identiteta stranke (kupca) kao što je to u ovom slučaju. Podsetiću, tužilac je navodno zamolio tuženog da kupi kriptovalute i čuva ih na svom digitalnom računu. Kriptovalute, u vreme navodno postignutog dogovora strana, nemaju osnovne funkcije novca jer Zakonom o Narodnoj banci Srbije u opticaju može da bude samo zakonsko sredstvo plaćanja što kriptovalute nisu. S tim u vezi ne postoje nikakvi zakonski mehanizmi zaštite korisnika navedenih usluga, tako da svako ko se upušta u bilo kakve aktivnosti u vezi sa virtuelnim valutama čini to na sopstvenu odgovornost i samostalno snosi finansijske i druge rizike koji iz nje proističu" - napominju advokati Zarić i Pušica.

Dragan Mileusnić, advokat Duška Prola kaže za naš list da njegova stranka ima potraživanja prema tuženom, zbog toga što mu je dao novac da za njega kupi kriptovalute (bitkoine i goleme).

"Tuženi nije tužiocu na njegovo traženje predao ni novac, ni kriptovalute i zbog toga tužilac potražuje od tuženog ili kriptovalute ili njihovu novčanu protivvrednost. Dokazni postupak je u toku, a sud će po sprovedenom procesu doneti odluku o osnovanosti zahteva. Više od napred navedenog ne mogu da iznosim, imajući u vidu da nemam dozvolu od klijenta za tako nešto, a pre svega zato što je proces u toku" - izjavio je Mileusnić.

Jedinstven slučaj

U Višem sudu u Subotici potvrdili su za naš list da se pred njihovim sudom vodi ovaj parnični postupak i da je predmet spora isplata dinarske protivvrednosti kriptovaluta i golema, po tužbi koja je podneta 28. decembra 2021. godine.

"Pred Višim sudom u Subotici u toku je parnični proces po tužbenom zahtevu u kom se traži isplata dinarske protivvrednosti kriptovaluta, koji još nije okončan. Prema sadržini tužbe po kojoj se vodi ovaj postupak, događaj iz kojeg je nastao spor datira iz perioda pre donošenja Zakona o digitalnoj imovini" - navode iz subotičkog Višeg suda.

Upitani koji propis se primenjuje za rešavanje ovakvih sporova ako u vreme spora nije postojao poseban zakon koji uređuje tu oblast, iz suda odgovaraju da je u vezi sa konkretnim parničnim postupkom reč o obligacionom pravnom odnosu između stranaka na koji se primenjuju odredbe zakona koje regulišu građansko pravne odnose.

Navode i da u vezi sa konkretnim parničnim postupkom koji se vodi pred Višim sudom u Subotici, sudska nadležnost nikada nije bila dovedena u pitanje.

Izvor: politika.rs

Prva sudska presuda zbog kriptovaluta

11.12.2023.

Spor između dvojice prijatelja nastao je zbog preprodaje bitkoina i golema

Većina građana ni danas ne zna šta su, zapravo, bitkoini, kako se i gde njima trguje, pa ni kako se unovčavaju... Poznato je, uglavnom, da se dobijaju „rudarenjem”, da su mašine za „rudarenje” izuzetno skupe i da za svoj rad troše enormne količine električne energije.

Posle nedavne presude Višeg suda u Subotici, prve u kojem je predmet spora bila isplata dinarske protivvrednosti kriptovaluta, o ovoj vrsti elektronskog novca, makar iz pravnog ugla, govoriće se češće. Osim što je ovo prva presuda u Srbiji koja je izrečena zbog trgovine bitkoinima, odluka sudije u konkretnom parničnom postupku otvorila je i mnoga pitanja.

Postupak je pokrenut 2022. po tužbi koju je Duško Prole iz Novog Žednika podneo protiv Gorana Blagoičića navodeći da mu je 2017. dao 20.700 evra i zamolio ga da mu za taj novac u svojoj digitalnoj menjačnici kupi deset bitkoina i 15.785 golema, što ovaj nije uradio. I dok Prole u tužbi tvrdi da postoje svedoci dogovora i kupovine kriptovaluta, Blagoičić tvrdi da je njegov bivši prijatelj „iskonstruisao filmsku priču i da mu nikada nije dao pomenuti novac, pa samim tim on nije ni mogao da kupi bitkoine i goleme”.

Posle godinu dana postupka, sudija Jelena Petrić Popović donela je presudu kojom je delimično usvojila tužbeni zahtev Prola – da mu tuženi isplati protivvrednost deset bitkoina, ali ne i 15.785 golema. Blagoičić je tako obavezan da tužiocu isplati 49.036.865,30 dinara, kolika je bila vrednost deset bitkoina u decembru 2021. godine, odnosno u vreme kada je tužba podneta.

Osim što je predmet spora trgovina kriptovalutama koje nisu opšteprihvaćeno sredstvo plaćanja, slučaj je zanimljiv i i zbog činjenice da je tužba podneta četiri godine posle navodno nanete štete, odnosno u vreme kada je vrednost bitkoina i golema bila najveća i kada je ona sa 20.700 evra „narasla” na gotovo 420.000 evra.

Dragoljub Martinović, jedan od Blagoičićevih advokata, ocenjuje za „Politiku” da presuda Višeg suda u Subotici legalizuje nešto što je nelegalno, bez obira na to da li je između podnosioca tužbe i tuženog bilo ikakve gotovinske novčane transakcije.

"Presuda reguliše trgovinu kriptovalutama na način kako to nije regulisano nigde u svetu, a kod nas je zabranjeno. Naime, pokušaj regulative trgovine kriptovalutama je institucionalizovan tek 2022. godine i to izdavanjem mogućnosti da se registruju kriptomenjačnice i za to dobiju licence. Način trgovine u konkretnom slučaju o kom govorimo morao je da se odvija u dinarima i preko poslovnih banaka. Bilo kakve druge transakcije koje su se odvijale u keš novcu morale bi da budu predmet ispitivanja poreskih organa i bile bi protivne zakonu o zabrani pranja novca i finansiranja terorizma. Pogotovo što se navodna transakcija između podnosioca tužbe i tuženog odigrala tri godine pre donošenja ovog zakona" - kaže Martinović.

Druga svar je, navodi naš sagovornik, to što je u toku postupka utvrđeno da je došlo do određenih transakcija preko kriptoberza u Luksemburgu, a koje nisu potkrepljene bankovnim transferima. Posebno je zanimljivo što je, kao jedan od ključnih dokaza u ovom postupku, sud uzeo fotokopiju fotografije ekrana na kojoj je, kako je to tvrdio podnosilac tužbe, zabeležena sporna transakcija.

"Sud nije želeo da utvrdi poreklo transakcija koje su išle preko kriptoberza u Luksemburgu, već se vezao za fotografiju ekrana kompjutera za koju čak i nije utvrđeno da li je verodostojna. U takvoj situaciji sud u Subotici reguliše jednu izuzetno kompleksnu oblast koja prolazi kroz ozbiljna preispitivanja berzanskih finansijskih stručnjaka u Južnoj Americi i Zapadnoj Evropi, a koja je zabranjena u Kini i Rusiji" - zaključuje Martinović.

Marko Pušica i Milenko Zarić, koji takođe zastupaju Blagoičića, smatraju da se postavlja pitanje kompetencije suda i učesnika u postupku, jer se radi o materiji koja podrazumeva prethodna znanja i veštine u oblasti informacionih tehnologija, ali i znanja i informacije o trgovanju u sajber-prostoru, a naročito u slučajevima koji obuhvataju događaje iz vremenskog perioda pre donošenja Zakona o digitalnoj imovini.

"Faktički, presuđeno je na osnovu fotografije ekrana, na kojoj je, navodno, zabeležena sporna transakcija kriptovalutama, koja je dostavljena u običnoj fotokopiji i na osnovu uvida u tajno snimljen audio-snimak razgovora stranaka. Pored sporne obične fotokopije, u ovom predmetu postoji i neovlašćeno sačinjeni audio-snimak razgovora tužioca, tuženog i trećeg lica, koji su punomoćnici tuženog osporavali sa stanovišta zakonitosti, a koji je sudija, takođe, izvela kao dokaz. Povodom pomenutog snimka je već vođen krivični postupak po Blagoičićevoj privatnoj tužbi, ali je on iz procesnih razloga okončan bez presude u njegovu korist, pri čemu je i krivični sud utvrdio da on nije znao da je tajno sniman" - navode Pušica i Zarić.

Izvor: politika.rs

Jedinstvena odluka suda u Subotici

22.01.2024.

Prva presuda u Srbiji zbog spora oko kriptovaluta

Virtuelne ili kripto valute, za koje postoji digitalni način razmene, iako se smatraju alternativnim valutama izvan granica državne monetarne politike, presudom Višeg suda u Subotici, po tužbi Duška Prole protiv nekada svog dobrog prijatelja Gorana Blagoičevića, dobile su, čini se, i svoju legalnu dimenziju koja je kod nas zabranjena.

Naime, Duško Prole iz Novog Žednika je pre dve godine podneo tužbu ovom sudu protiv Gorana Blagoičevića iz Subotice, radi isplate dinarske pritvvrednosti 10 bitkoina i 15.785 golema. On tvrdi da je bivšem prijatelju prema usmenom dogovoru dao 2017. godine 22.700 evra da bi za njega kupio bitkoine i goleme, što on nije uradio, međutim, Blagoičević tvrdi da je u pitanju klasična iznuda novca i izmišljena priča po kojoj se od njega potražuje čak pola miliona evra.

“Blic” je prisustvovao ročištima glavne rasprave, između ostalog, i kada su svedočili ljudi bliski Proletu, ali kada gotovo nijedan dokaz, predlog i pokušaji tuženog i njegovih punomoćnika, nisu bili prihvaćeni, niti mu je bilo omogućeno da objasni situaciju pred sudom. Parnica je okončana presudom, po sudiji Jeleni Petrik Popović, u kojoj se navodi da se “tužbeni zahtev delimično usvaja, odnosno, da je tuženi dužan da Proletu isplati dinarsku vrednost 10 bitkoina, koja na dan podnošenja tužbe iznosi 49.036.865,30 dinara”.

Zanimljivo je da je suma od 22.700 evra, koliko tužilac tvrdi da je dao tuženom, do dana tužbe, dakle za četiri godine, “dostigla vrednost više od 420.000 evra”, a ostaje zanemarena činjenica da je ovaj jedinstveni sudski postupak prvenstveno trebao da pokrene brojna druga pitanja, jer trgovina bitkoinima, na način kako tvrdi podnosilac tužbe, nije zakonski prihvaćena opcija plaćanja. Zabranjena je!

Kada su dokazi u pitanju, kao ključni i prihvaćen, pojavila se fotografija obične fotokopije ekrana uz tvrdnju da je na njoj prikazana sporna transakcija, ali je sud odbio da utvrdi poreklo transkacije koje su išle preko kripto berzi u Luksemburgu, a koje nemaju dokaze bankovnih transfera. Takođe, na poslednjem ročištu glavne rasprave, kom je prisustvovao “Blic”, kao dokaz je preslušavan audio snimak za koji je utvrđeno da je sačinjen tajno, bez znanja tuženog.

SUDIJA REGULIŠE NEREGULISANO

Dragoljub Martinović, advokat iz Novog Sada, jedan od punomoćnika tuženog u parnici, kaže za “Blic” da je “donošenje ovakve presude pokušaj regulisanja prometa digitalne imovine u situaciju u kojoj je to očigledno zabranjeno, samim tim presuda je protivna pozitivnim propisima Srbije”.

"Čudno je da je posupajući sudija sebi dao slobodu da reguliše pravnu materiju, koja do kraja nije regulisana u ozbiljnim zakonodavstvima, a potpuno je izostavila činjenicu da ovakvi prometi imaju direktnu vezu sa poreskim propisima Srbije. Kao što se iz teksta vidi, promet se odigravao na kripto berzi, registrovanoj u Luksembrgu, daleko od naše jurisdikcije. Ono što mogu reći je da su administratori kripto berze bili najblaže rečeno iznenađeni činjenicom da neko iz Srbije pokušava da reguliše situacije proistekle iz trgovine na njihovoj kripto berzi. Možda se iz ove situacije javi praksa da sudije iz Srbije šaljemo na seminare da se upoznaju sa principom i funkcionisanjem kripto berzi u Luksemburgu, Londonu i Hongkongu, da bi valjano mogli da dele pravdu našim ljudima koji trguju kripto valutama na pijaci" – kaže advokat Dragoljub Martinović.

Prema rečima advokata Srđana Sikimića iz Novog Sada, takođe iz tima punomoćnika tuženog, “u odnosu na postupak koji je tekao pred Višim sudom u Subotici, mora da ukaže da su ostala nerazjašnjena pravna pitanja kao što su pitanje dozvoljenosti pravnih poslova koji su bili predmet rasprave pred Sudom, zatim pitanje merodavnog prava, bilo procesnog bilo materijalnog prava”.

"Suprotno svim definicijama virtuelnih valuta, Sud u Srbiji pokušava da virtuelnu valutu izjednači sa novcem, ne dajući za to nijedan pravno valjani razlog, pa je posledica ovakve donete presude pretvaranje novca u bestelesnu stvar. Ono što najviše zabrinjava je potpuno uskraćivanje jednoj strani - tuženom, da dokazuje svoje navode i ravnopravno raspravlja pred sudom. Za slučaj potvrđivanja ispavnosti ovakvog postupanja suda posledice će osećati svi građani Srbije" – kaže za “Blic” advokat Srđan Sikimić.

PRESEDAN U SUDSKOJ PRAKSI

Kako za “Blic” objašnjavaju advokati Marko Pušica iz Smedereva i Milenko Zarić iz Beograda,koji pred subotičkim sudovima i tužilaštvom postupaju kao punomoćnici i branioci tuženog Blagoičevića, “presuda Višeg suda u Subotici je paradigmatična iz više razloga i svi su negativne prirode, jer stvaraju opasan presedan u sudskoj praksi”.

"Na osnovu ovog presedana u praksi ćemo se susretati sa još većim apsurdima. Nepravnosnažna presuda je doneta u procesnom ambijentu bez zakona i mimo zakona, jer u vreme spornih odnosa u Srbiji nije bio na snazi nijedan propis koji eksplicitno uređuje materiju digitalne imovine i kritpovaluta, što vodi zaključku da merodavno i relevantno pravo za konkretni spor nije postojalo. Dalje, iz ove okolnosti proističe i stav o generalnoj nekompetentnosti domaćih sudova i sudija da sude u ovim pravnim stvarima, osim kada je u pitanju postupanje Posebnog tužilaštva za VTK i veća i sudija Višeg suda u Beogradu koji postupaju u ovoj referadi i to važi za krivične postupke, ne i za parnicu" – kaže Pušica.

Ističe da je “propis koji je u tom trenutku trebalo da bude primenjen, ali koji samo u jednom segmentu rešava probleme sa transakcijama putem kriptovaluta u sajber prostoru bio Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma”.

POGREŠAN ZAKON

"Ovaj zakon uređuje nadležnosti Uprave za sprečavanje pranja novca koja može postupati u situacijama sumnjivih transakcija s kriptovalutama koje vremenski datiraju i pre stupanja na snagu i pre početka primene Zakona o digitalnoj imovini. Međutim, subotički sud je postupio na nezakonit način i zaobišao svoju obavezu da obavesti Upravu, pa je faktički pružio sudsku zaštitu nedozvoljenom raspolaganju i zahtevu tužioca, pozivajući se na odredbe Zakona o obligacionim odnosima, koji, i pored vrhunskog normativnog teksta, datira iz perioda koji nije poznavao trgovinu i transakcije u sajber prostoru" - kaže Marko Pušica i dodaje da je ovaj zakon donet pre prvih međunarodnih konvencija i ugovora koje su usmerene na sprečavanje pranja novca u pravom smislu te reči.

"U tome se ogleda i najveći apsurd presude, jer je subotički sud u ovom predmetu presudio na osnovu zakona, instituta i pravnih ustanova s kraja 70. godina prošlog veka, iako se aktuelni spor odnosio na jedan sofisticirani činjenično-pravni problem iz druge decenije 21. veka. Zato se ovde radi o jednom nerazumnom i nepravičnom pristupu domaćeg suda koji nije zabeležen u našoj praksi" - kažu advokati Pušica i Zarić.

SPORNI DOKAZI

Smatraju da je “ova presuda opasna i zato što je zasnovana na spornim dokazima čija se dokazna vrednost ne može saobraziti standardima koje propisuje zakon i prihvata sudska praksa”.

"Spor je faktički presuđen na osnovu fotografije ekrana na kojoj je navodno zabeležena sporna transakcija kriptovalutama i koja je dostavljena u običnoj fotokopiji, iako kao takva nije mogla biti izvedena kao dokaz, jer je njena verodnostojnost osporena. Pored toga, presuda je doneta i na osnovu uvida suda u audio snimak tajno snimanog razgovora stranaka za koji je Osnovni sud u Subotici, u jednom ranijem krivičnom predmetu koji je okončan bez osude, utvrdio da je ipak bio snimljen bez znanja Gorana Blagoičevića, dakle neovlašćeno. Na takvim dokazima je bilo nemoguće obaviti sudska veštačenja, a isto važi i za presudu, ali ni to nije predstavljalo smetnju da se donese ova sporna i opasno paradigmatična presuda. Ovaj spor će svakako dalje biti rešavan u postupku po pravnim lekovima, što će garantovati zakonitost postupka koji je do sada vođen uz grube povrede zakona, jer je već sada očigledno, da subotičko pravosuđe nije bilo kompetentno da reši ovu spornu situaciju" - izjavili su Marko Pušica i Milenko Zarić.

“Blic” je kontaktirao advokata Dragana Mileusnića iz Subotice, punomoćnika podnosioca tužbe, Duška Prole, koji je rekao da “u dogovoru sa klijentom, smatraju da je preuranjeno da komentarišu odluku suda, s obzirom da ista nije pravosnažna”.

"Sud je svoju odluku obrazložio, te u ovoj fazi postupka, ne želimo da komentarišemo presudu" – navodi se u odgovoru.

GRAĐANSKO-PRAVNI ODNOSI

Iz Višeg suda u Subotici odgovorili su za “Blic” pre donošenja presude, da je u toku njena pismena izrada i da treba da bude dostavljena parničnim strankama na koju oni imaju pravo žalbe u roku od 15 dana od dana prijema presude, Apelacionom sudu u Novom Sadu, kao drugostepenom sudu, što ovaj postupak još uvek ne čini pravnosnažno okončanim. Na pitanje o već pomenutim dokazima iz suda su odgovorili da će “dokazi koji su u toku postupka izvedeni biti analizirani, kako pojedinačno tako i u međusobnoj povezanosti, a činjenično-pravni osvrt kao i razloge odbijanja izvođenja pojedinih dokaznih predloga, postupajuća sudija će izneti u pismenom obrazloženju presude”.

Na pitanje kako tumače vođenje postupka povodom nečega što je u Srbiji nedozvoljeno do 2022. godine, a još uvek nije regulisano ni u evropskom zakonodavstvu, odgovor glasi:

“Sudska nadležnost u konkretnom slučaju nije dovedena u pitanje. Na konkretan parnični postupak primenjuju se odredbe zakona koje regulišu građansko pravne odnose jer je u pitanju obligaciono pravni odnos. O spornim pitanjima sudskog postupka nije moguće raspravljati mimo odgovarajućeg sudskog postupka, a sud se u presudi ne može izjašnjavati o pitanjima koja pak nisu predmet sudskog postupka" – odgovoreno je za “Blic”.

Protiv Blagoičevića se vodi i krivični postupak pred Osnovnim sudom u Subotici. Isti je pred OJT u Subotici započet naredbom o sporovođenju istrage zbog krivičnog dela prevara, a u vezi sa istim događajem oko transakcija kriptovalutama.

"Ovaj postupak je nastavljen i aktuelno se vodi zbog krivinog dela utaje, ali, iako je optužni predlog podnet u julu mesecu 2023. godine, dakle pre 6 meseci, odbrani još uvek nije dostavljen optužni akt, niti je glavni pretres zakazan. Mi smo kao branioci veoma zabrinuti, jer se postupak nerazumno odugovlači. Pri tom, iako po našem sudu nema dokaza za optužbu i osudu u ovom predmetu, brine nas nepostupanje subotičkog suda, a sumnjamo i da sve to može imati veze sa skandaloznom presudom u parnici. Sledom takvog iskustva možemo očekivati slične presedane, ali nećemo odustati u odbrani prava našeg klijenta i prizivanja zakonske zaštite od neosnovane i nedokazive optužbe i u krivičnom postupku" – kažu advokati Marko Pušica i Milenko Zarić.

Izvor: subotica.info

„Pala” prva presuda za trgovinu bitkoinima

09.09.2024.

Ovakve presude su nužne i bitne da bi se ljudima na teritoriji Srbije objasnilo da je nemoguće trgovati gotovinom i van zakonom ovlašćenih institucija, kaže advokat Dragoljub Martinović

O presudi Višeg suda u Subotici, prvoj u Srbiji u kojoj je predmet spora bila isplata dinarske protivvrednosti kriptovaluta, ne prestaje da se govori ni godinu dana od njenog donošenja. Povod da se odluka sudije Jelene Petrik Popović ponovo komentariše je odluka Apelacionog suda u Novom Sadu da ukine prvostepenu presudu i naloži ponavljanje postupka.

Osim što je prva presuda u Srbiji, koja je izrečena zbog trgovine bitkoinima, odluka sudija i u prvostepenom i u drugostepenom postupku u konkretnom parničnom postupku otvorila je i mnoga pitanja.

Postupak o kom se govori pokrenut je 2021. po tužbi koju je Duško Prole iz Novog Žednika podneo protiv do tada jednog od najboljih prijatelja Gorana Blagoičevića navodeći u njoj da mu je 2017. godine dao 22.700 evra i usmeno ga zamolio da mu za taj novac u svojoj digitalnoj menjačnici kupi deset bitkoina i 15.785 golema. Blagoičević, međutim, to nije uradio.

I dok je Prole u tužbi naveo da postoje svedoci dogovora i kupovine kriptovaluta, Blagoičević tvrdi da je njegov bivši prijatelj „iskonstruisao priču” i da mu nikada nije dao pomenuti novac, pa samim tim on nije ni mogao da kupi bitkoine i goleme na način kako je to tužilac naveo.

Posle godinu dana postupka, sudija Jelena Petrik Popović donela je presudu kojom je delimično usvojila tužbeni zahtev Prola – da mu tuženi isplati protivvrednost deset bitkoina, ali ne i 15.785 golema. Prvostepenom presudom, naime, odbijen je deo tužbenog zahteva koji se odnosio na goleme i u tom delu ona je postala pravnosnažna.

Blagoičević je tako obavezan da tužiocu isplati 49. 036.865,30 dinara, kolika je bila vrednost deset bitkoina u decembru 2021. godine, to jest u vreme kada je tužba podneta.

Osim što je predmet spora trgovina kriptovalutama koje nisu opšteprihvaćeno sredstvo plaćanja, slučaj je zainteresovao pravnu, ali i laičku javnost i zbog činjenice da je tužba podneta četiri godine posle, navodno, nanete štete, odnosno u vreme kada je vrednost bitkoina i golema bila najveća i kada je ona sa 22.700 evra „narasla” na više od gotovo 420.000 evra.

Tročlano sudsko veće novosadskog Apelacionog suda, međutim, nije se složilo sa stavom sudije Višeg suda u Subotici. U rešenju drugostepenog suda, u koje je „Politika” imala uvid, pored ostalog navodi se da „prvostepeni sud neopravdano izvodi zaključak da je predmetna transakcija izvršena 14. juna 2017. godine, izvršena u ime i za račun tužioca, odnosno po njegovom nalogu i njegovim novcem, budući da te činjenice tokom prvostepenog postupka nisu raspravljene i na nesumnjiv način utvrđene”.

"U spornom periodu trgovanje kriptovalutama i digitalna imovina nisu bili regulisani pozitivnim zakonskim propisima u Republici Srbiji, budući da je Zakon o digitalnoj imovini stupio na snagu 29. decembra 2020, a da je počeo da se primenjuje 29. juna 2021. godine… Preuranjen je zaključak prvostepenog suda da je tuženi u ime i za račun tužioca, po njegovom usmenom nalogu kupio deset bitkoina" - navodi se pored ostalog u presudi Apelacionog suda u Novom Sadu.

Advokat Dragoljub Martinović, jedan od advokata tuženog Blagoičevića, kaže za „Politiku” da se u obrazloženju odluke Apelacionog sud pokazuje visok stepen razumevanja šta je digitalna imovina, te se dolazi do zaključka da je neprihvatljivo da se sa digitalnom imovinom trguje van zakonom predviđene forme.

"Malo je nejasno zbog čega odluka nije preinačena s obzirom na to da je jasno da tužilac nije mogao da stekne digitalnu imovinu na način koji je opisao, pa samim tim ni da postavi zahtev kakav je postavio u ovom postupku. Upravo zbog prirode postojanja digitalne imovine, intencija je da se ovaj promet reguliše putem postojanja „digitalnih platformi” na kojima se uz kontrolu i regulativu države odvija promet. Zakon koji reguliše ovu oblast kod nas je donet tek 2022. godine, daleko posle situacije koja se opisuje u tužbi. Stoga je potpuno jasno da nije moguće da tužilac, na način koji opisuje, postane vlasnik digitalne imovine, bez ikakve kontrole ovlašćenih lica, bez poreskog aspekta koji je nužan. Samim tim je i zahtev neosnovan" - objašnjava Martinović.

Drugostepeni sud, objašnjava naš sagovornik, upućuje prvostepeni sud u Subotici da pokuša da utvrdi sve relevantne činjenice na način kako se odvijao ovaj poslovni odnos, ako ga je uopšte bilo.

"Ovakve presude su nužne i bitne da bi se ljudima na teritoriji Srbije objasnilo da je nemoguće trgovati gotovinom i van zakonom ovlašćenih institucija, već da bi sve dalje transakcije trebalo da se odvijaju na zakonom predviđen način i uz kontrolu banaka i nadležnih državnih organa. Nadam se da ponovljeni postupak u Subotici neće dugo trajati, kao i da će konačna odluka biti primer i uzor kako sudovi u Srbiji i regionu treba da tretiraju promet digitalnom imovinom" - navodi Martinović.

Izvor: politika.rs

Transakcija bitkoinima pred Apelacionim sudom u Novom Sadu

11.05.2025.

Osim što će doneti konačnu odluku u postupku u kojem je predmet spora bila navodna trgovina kriptovalutama, ovaj sud bi trebalo da razjasni da li srpsko pravosuđe podržava trgovinu bitkoinima u kešu bez ugovora i kontrole

Konačnu reč u sudskom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Subotici u kojem je predmet spora bila isplata dinarske protivvrednosti kriptovaluta, inače prvom ovakve vrste u našoj zemlji, daće Apelacioni sud u Novom Sadu. Nakon dve iste prvostepene presude, u prvom i ponovljenom postupku, kojima je Goran Blagoičević iz Subotice dužan tužiocu Dušku Prolu iz Novog Žednika da isplati 49.036. 865 dinara kao protivvrednost deset bitkoina, drugostepeni sud, osim što će doneti konačnu odluku u ovom predmetu, trebalo bi i da razjasni stav srpskog pravosuđa prema digitalnoj imovini i načinu na koji se njome može trgovati.

Kao što je „Politika” ranije pisala, postupak protiv Blagoičevića po tužbi Prola pokrenut je 2021. godine. U tužbi koju je podneo protiv svog nekadašnjeg najboljeg prijatelja, Prole je naveo da je Blagoičeviću 2017. godine dao 22.700 evra i usmeno ga zamolio da mu za taj novac u svojoj digitalnoj menjačnici kupi deset bitkoina i 15.785 golema, što ovaj nije uradio.

Posle godinu dana postupka, sudija Jelena Petrik Popović donela je presudu kojom je delimično usvojila tužbeni zahtev Prola – da mu tuženi isplati protivvrednost deset bitkoina, ali ne i 15.785 golema. Prvostepenom presudom, naime, odbijen je deo tužbenog zahteva koji se odnosio na goleme i u tom delu ona je postala pravnosnažna.

Blagoičević je tako obavezan da tužiocu isplati 49.036.865 dinara, kolika je bila vrednost deset bitkoina u decembru 2021. godine, odnosno u vreme kada je tužba podneta.

Razmatrajući žalbe koju su tuženi i njegov advokati podneli na ovakvu presudu, Apelacioni sud je ukinuo prvostepenu odluku od 27. oktobra 2023. godine i naložio da se postupak ponovi. Druga presuda doneta 10. oktobra 2024. godine, odnosno ona izrečena u ponovljenom postupku, uprkos jasnim instrukcijama sudskog veća Apelacionog suda u Novom Sadu, bila je identična prvoj. Zanimljivo je i da je sudija Popović Petrik ponovljeno suđenje završila posle samo jednog održanog ročišta.

Promet digitalnim valutama, prema oceni advokata Dragoljuba Martinovića, srpski zakonodavac je pokušao da reguliše 2020. godine donošenjem Zakona o digitalnoj imovini. Međutim, kako kaže advokat, pomenuti pravni akt nije u potpunosti odgovorio na sve izazove u praksi.

"Viši sud u Subotici, međutim, zauzeo je stav da se digitalnom imovinom može trgovati i u kafani, u gotovom novcu, bez ikakve kontrole porekla novca, pa čak i u stranoj valuti. Pružanje sudske zaštite ovakvoj trgovini bilo bi u suprotnosti sa svetskim naporima za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma" - smatra advokat Martinović.

Zanimljivo je napomenuti da se pored ovog parničnog postupka, protiv Blagoičevića vodi i krivični postupak koji se odnosi na istu spornu transakciju.

"U parnici, tužilac zahteva isplatu dinarske protivvrednosti deset bitkoina, pozivajući se na transakcije koje su, prema njegovim tvrdnjama, realizovane preko naloga tuženog na digitalnoj platformi. Međutim, u krivičnoj prijavi tužilac navodi da je isti taj iznos bitkoina platio u gotovini, u iznosu od 22.700 evra, koju je, kako tvrdi, lično predao tuženom 14. juna 2017. godine. Ova dva potpuno različita scenarija, jedan digitalni i dokumentovan, drugi gotovinski i neproverljiv, ukazuju na ozbiljnu pravnu kontradikciju. Shodno ovome, osnovano se može postaviti pitanje da li se krivični postupak koristi kao sredstvo pritiska, s ciljem da se obezbedi procesna prednost u parničnom postupku" - kaže advokat Martinović.

Posebnu pravnu nedoslednost, kako kaže naš sagovornik, predstavlja činjenica da tužilac u parničnom postupku zahteva naknadu na osnovu navodne kupoprodaje, odnosno isplatu dinarske protivvrednosti deset bitkoina, što predstavlja tipičan obligatorni odnos u građanskom pravu. Istovremeno, u krivičnom postupku, isti tužilac tvrdi da je novac za te iste bitkoine, u iznosu od 22.700 evra u gotovini, nezakonito zadržan, što se kvalifikuje kao krivično delo utaje novca.

"Dakle, radi se o jednom istom događaju, ali se on predstavlja na dva suprotstavljena pravna načina: kao osnov za potraživanje u građanskoj parnici i kao osnov za krivično gonjenje. Ovakav paralelizam nije samo pravno kontradiktoran, već i opasan presedan koji ugrožava jasnu granicu između građanske i krivične odgovornosti i otvara mogućnost za zloupotrebu procesa. Posle svega, postavlja se pitanje: ako se sudska zaštita daje transakcijama koje nisu prijavljene, nisu oporezovane i nemaju nikakav dokaz o realnoj trgovini, da li to podriva napore države u borbi protiv pranja novca i otvara prostor za zloupotrebe" - pita se naš sagovornik.

Izvor: politika.rs